Али ми овде говоримо о реконструкцији зграде, не о теорији државотворности народа, зар не?
Вожде, управе си ти први почео да цепаш длаку начетворо (а ја се упецао, сад бих се ујео за тастатуру, ал' не вреди).
Конститутивних, не и државотворних.
А затим је почео dance macabre (којем си се и ти придружио) са спаљеним црквама и однарођеним модернистичким елитама које немају ни части нити укуса (ни знања).
Оно што је мени несхватљиво (и у почетку било забавно, а сад више не) је неразумевање да управо оспоравањем државотворности Хрватима се иде у прилог тврдњи о агресорској природи српске политике.
Ако хоћемо да видимо српску војску као ослободилачку војску у Првом светском рату, онда морамо да видимо и вољу тих народа које је та војска ослободила да буду ослобођени, и да сами одлучују о својој политичкој судбини, тј. да се уједине са Србијом у СХС, а ако је то уједињење дошло као производ њихове воље, онда су они једнако државотворни народ као и Срби.
С друге стране, ако Хрватима оспоравамо државотворност, онда имплицирамо да у Југославију нису ушли сходно својој слободној политичкој вољи, а тиме онда имплицитно оспоравамо и ослободилачку природу српске војске (јер народ "ослобођен" против своје воље, или без своје воље, и није ослобођен). Парадокс српског националистичког дискурса који негира Хрватима државотворност у Југославији је што он храни управо хрватски националистички дискурс о томе како српска војска и није била ослободилачка, већ још један у низу освајача (којег су, напокон, успели да се реше).
