Pošta br 6, Savska ulica

[Otis.Driftwood]

Ako radimo totalnu rekonstrukciju i stavimo neke modifikovane simbole onda menjamo istoriju a onda nismo nista drugaciji od Hrvata.
To je sve deo zaostavstine. Imas ih na sabljama, na diplomama, na djackom knjizicama, na tepisima, na novcanicama.

 

[гнд]

Ради се потпуна реплика фасаде, колико год се могло извући из архиве.

А унутра је због намене све ново и ништа не вуче на оригинал.

 

[sutraw]

Писао сам о већини људи који ни не знају шта је укус и не знају ништа о архитектури а држе се одређеног става само зато што је то политички или друштвено пожељно у датом тренутку, евентуално опортуно..

Razumem sad šta si hteo da kažeš, ali ne znam koliko ta teza stoji u kontekstu ove zgrade.

Upravo je arhitektura modernizma danas upravo ta koja nepravedno biva kritikovana od strane većine, jer joj se pripisuje ideologija jugoslovenstva. Ova replika stare pošte nailazi na masovno odobravanje od strane "većine" koja lepotu zgrade na veoma sirov način povezuje sa fasadnim ornamentima.

Овде то није случај. Зграда постоји, од те исте цигле. Не постоји фасада. Која се поново прави.
Ко прави? Србија. Где су у тој рекнструкцији Словенија и Хрватска? Нема их. Где је Југославија? Нема је. И те, и следеће и оне која је после њих. Ниједне. Само Србија.

Jedini razlog zašto bi nanovo hteli da izgrade zgradu koje više nema jeste postizanje privida autentičnosti, makar u ideji. Šta je poenta replike ako će da prave izmene? Bolje onda da se okanu ideje u potpunosti i izgrade potpuno novu zgradu.

 

[Otis.Driftwood]

Ради се потпуна реплика фасаде, колико год се могло извући из архиве.

А унутра је због намене све ново и ништа не вуче на оригинал.

Jel postoji uopste neka fotografija enterijera originalne poste?

 

[гнд]

Jel postoji uopste neka fotografija enterijera originalne poste?

Ништа баш, нешто најближе ентеријеру је рецимо овај слог плочица у боји из архиве.

 

[direktor]

 

[Прле]

Jedini razlog zašto bi nanovo hteli da izgrade zgradu koje više nema jeste postizanje privida autentičnosti, makar u ideji. Šta je poenta replike ako će da prave izmene? Bolje onda da se okanu ideje u potpunosti i izgrade potpuno novu zgradu.

У провј реченици си сам дао одговор на своје питање из друге реченице.
...постизање ПРИВИДА аутентичности... Па, ако је већ тако, чему онда инсистирање на грбу непостојеће државе?

Или овако:
1. Зграда изграђена у Време краљевине, носила је инсигније краљевине
2. Зграда прерађена после бомбародвања, носила је симбол комуниста 'црвену петокраку
3. Зграда се поново гради, носи актуелни грб републике Србије

 

[sutraw]

S tim što su prva i druga varijanta bile autentične, dok ova sad pretenduje da bude replika prve.

 

[Otis.Driftwood]

S tim što su prva i druga varijanta bile autentične, dok ova sad pretenduje da bude replika prve.

Upravo ovo

 

[Прле]

Она то неће бити ни по материјалима ни по архитектури (обнавља се по фотографијама). Уосталом никада грб није био део архитектурног израза, већ управо требавање од власти која финансира изградњу.
Дакле, грб није украс.

 

[Прле]

Ako radimo totalnu rekonstrukciju i stavimo neke modifikovane simbole onda menjamo istoriju a onda nismo nista drugaciji od Hrvata.
To je sve deo zaostavstine. Imas ih na sabljama, na diplomama, na djackom knjizicama, na tepisima, na novcanicama.

Како грб Србије да буде модификован симбол?! Није у орогранлном решењу био неки архитектоски жврк који је личио на грб краљевине Југославије или пак био саткан он елемената тог грба, већ је био грб.

Имам утисак да једна део учесника дискусије има личне афинитете ка наслеђу Карађођевића, па хоће да га обнови куд пукло да пукло.
а у међувремену, и сами Карађорђевићи су се опаметили па променили свој породични грб:

Знате шта би било издрндавање над историјом?
Када би Виктору (Победник) неко ставио шајкачу на главу.
А да је неко ставио у постамент после обнове споменика двоглавог орла са оцилима и написао: овај споменик би обновљен те и те године финансирали ти и ти. То не би било ништа ни спорно ни ненормално.

 

[Delija]

Ради се потпуна реплика фасаде, колико год се могло извући из архиве.

А унутра је због намене све ново и ништа не вуче на оригинал.

Такође, са стране извођача постоји иницијатива да се користе фиберцементне плоче у калупима (исти материјал као на кинеском културном центру) уместо класичне демит фасаде која би била катастрофално решење које не би саставило у комаду ни десет година, обзиром на комплексност орнаментике и других фасадних елемената.

 

[Вожд]

Jel postoji uopste neka fotografija enterijera originalne poste?

Постоји, класичне канцеларије неке, колико се сећам.

 

[Вожд]

Upravo je arhitektura modernizma danas upravo ta koja nepravedno biva kritikovana od strane većine, jer joj se pripisuje ideologija jugoslovenstva. Ova replika stare pošte nailazi na masovno odobravanje od strane "većine" koja lepotu zgrade na veoma sirov način povezuje sa fasadnim ornamentima.

Jedini razlog zašto bi nanovo hteli da izgrade zgradu koje više nema jeste postizanje privida autentičnosti, makar u ideji. Šta je poenta replike ako će da prave izmene? Bolje onda da se okanu ideje u potpunosti i izgrade potpuno novu zgradu.

Заправо овде критика иде од стране модерниста, квази грађанске леве и либералне политичке опције која брани идеју социјалистичке Југославије, преко Кратове реконструкције зграде поште и разрачунава се са "националистичким", иако је сама зграда мешавина стилова, не само неовизантијског, већ и експресионистичког, као што је и чињеница да су зграде тих стилова прављене широм Европе. Као што су у време Кратове реконструкције неки то хвалили, или у време изградње хвалили Коруновића а нису имали појма зашто.
Није ми познато да ће бити измена спољног изгледа.
Немам ништа ни против нове савремене зграде. Али о свему одлучује приватни инвеститор који има већину у власништву Бнв чији је бивша пошта део, тако да уколико он жели реконструкцију старе поште, тако ће урадити и то са или без грбова. Можда они уистину одвлаче пажњу са монументалности целе фасаде.

 

[гнд]

Такође, са стране извођача постоји иницијатива да се користе фиберцементне плоче у калупима (исти материјал као на кинеском културном центру) уместо класичне демит фасаде која би била катастрофално решење које не би саставило у комаду ни десет година, обзиром на комплексност орнаментике и других фасадних елемената.

Пројектом се предвиђа да се уз комбинацију итонга и камене вуне, са спољне стране препусти плоча спрата, и на њој додатно ређа итонг због својих различитих димензија, али и због тога што се лако обликује.

 

[Вожд]

Откад је дискусија о државотворности народа исто што и дискусија о ратним злочинима? А ми смо почели од једног, а завршили на другом, невероватном менталном гимнастиком достојном, заиста, Монтија Пајтона, само што више није забавно.

Као што је већ написано, Хрвати када је у питању државотворност испуњавају један од четири услова а и то је питање у којој мери је било искрено..

Državotvornost je sposobnost, odnosno djelatnost i težnja određenih skupina i njihovih pripadnika, političkih stranaka, gibanja i puka za stvaranjem, izgradnjom, učvršćenjem i obranom svoje države.

Када нешто створиш, мораш и да га изграђујеш, учвршћујеш и браниш да би се сматрао државотворним. Не да одмах по стварању идеш по Европи и тражиш независност, не да је разграђујеш и не да је издаш када је нападнута. И када буде савладана извршиш геноцид над једним од друга два конститутивна народа.

Али ми овде говоримо о реконструкцији зграде, не о теорији државотворности народа, зар не?

 

[Meyraf]

Али ми овде говоримо о реконструкцији зграде, не о теорији државотворности народа, зар не?

Вожде, управе си ти први почео да цепаш длаку начетворо (а ја се упецао, сад бих се ујео за тастатуру, ал' не вреди).

Конститутивних, не и државотворних.

А затим је почео dance macabre (којем си се и ти придружио) са спаљеним црквама и однарођеним модернистичким елитама које немају ни части нити укуса (ни знања).

Оно што је мени несхватљиво (и у почетку било забавно, а сад више не) је неразумевање да управо оспоравањем државотворности Хрватима се иде у прилог тврдњи о агресорској природи српске политике.

Ако хоћемо да видимо српску војску као ослободилачку војску у Првом светском рату, онда морамо да видимо и вољу тих народа које је та војска ослободила да буду ослобођени, и да сами одлучују о својој политичкој судбини, тј. да се уједине са Србијом у СХС, а ако је то уједињење дошло као производ њихове воље, онда су они једнако државотворни народ као и Срби.

С друге стране, ако Хрватима оспоравамо државотворност, онда имплицирамо да у Југославију нису ушли сходно својој слободној политичкој вољи, а тиме онда имплицитно оспоравамо и ослободилачку природу српске војске (јер народ "ослобођен" против своје воље, или без своје воље, и није ослобођен). Парадокс српског националистичког дискурса који негира Хрватима државотворност у Југославији је што он храни управо хрватски националистички дискурс о томе како српска војска и није била ослободилачка, већ још један у низу освајача (којег су, напокон, успели да се реше).

 

[Вожд]

Једно је жеља да неко буде ослобођен из позиције пораженог агресора и злочинца у Првом рату, који би био распарчан и плаћао ратну одштету уласком у заједничку државу са победником, а друго бити државотворан. Не бих да се понављам шта значи државотворност, а шта улазак у састав неке државе, наравно слободном вољом, до прве прилике да се из те државе брисне, по могућству са етнички чистом територијом.
Шта је агресорско у томе да је српска политика била насанкана, а војска ослобађала крајеве који су представљали максималистичке захтеве елита поражених народа? А када говоримао о жртвама, који је проценат ослобођених народа ушао у састав Југословенских дивизија формираних од аустроугарских заробљеника у Русији? Колико је било побуна "братских" пукова против учешћа у агресији на КС (за разлику од рецимо Чеха у Крагујевцу)? Колико је процената локалног становништва учествовало уз српску војску приликом тог ослобођења? Коликио је удео тог народа у жртвама које су за стварање пале?

 

[Прле]

Државу творе они који државу имају. Или су је имали, па неким случајем изгубили. Дакле унели своју прћију . А са хрватима шта? Па ништа од наведеног.

Први пут квази држава 1941-1945 инструмент за србицид и ништа друго. Систематски истребљивали голоруко становништво које се није хтело назвати хрват и примити римокатолицизам.

Други пут држава 1992, али са баштином из 1941-1945. На спорној територији. Своју крв нису давали за заштиту теорторије добили су је на поклон. Увек су били на страни агресора.