http://www.danas.co.yu/20040302/terazije1.html
(da ne citiram kurir)
Stari vlasnici prostora na kome se nalazi okretnica u Rajićevoj ulici u Beogradu pokreću tužbe protiv investitora budući da su već počele pripreme za gradnju luksuznog hotela i poslovnog kompleksa
Počela bitka za "Srpskog kralja"
Maja Mladenović
U samom centru Beograda, u Rajićevoj ulici, pored hotela "Park", trolejbusi svakodnevno okreću leđa miru Kalemegdana i vraćaju se u gradsku vrevu. Tako je danas. Međutim, do sredine marta, izgled ove ulice trebalo bi da se potpuno promeni. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda izmestiće trolejbusku okretnicu, parking i kioske. Zapravo, počeće da priprema teren za petogodišnju gradnju luksuznog hotela i poslovnog prostora. Ništa novo za Rajićevu ulicu, jer je ona već primala goste i to u čuveni hotel "Srpski kralj", od 1867. do 1941, kada je hotel srušen u bombardovanju.
Prljavština
Veljković iznosi niz nelogičnosti i nepravilnosti u vezi s postupkom dodeljivanja lokacije u Rajićevoj novim investitorima. - Na licitaciji se pojavio samo jedan kupac. Kakvo je to tržište? "Union inženjering" je vrlo sumnjiva firma, de fakto u stečaju, kojoj je dato zemljište za vreme Miloševića. Imali su tri godine da završe projekat, nisu to uradili i trebalo je da im grad i Republika oduzmu zemljište, a ne da uvedu suinvestitora. Sve je rađeno u lošoj nameri. Čisti investitori ne dolaze. Ko dolazi? Samo neki šljam i mafija, naša i internacionalna. Verujem da su to naše pare koje su otišle u Izrael i sada se vraćaju. Taj projekat bi trebalo da košta oko 120 miliona dolara. Izraelska firma A.B.D. ima kapital od 2.500 dolara, vidi se iz registra. Tu je sve prljavo. Ta firma posle traži čistog investitora koji će da pogleda u katastar i tamo vidi da je vlasnik A.B.D. i "Union". To je suludo. Takođe, kada je predstavnik A.B.D. dolazio kod mene posle rušenja prve licitacije, on je kazao da može za 5.000 dolara da kupi dozvolu od Zavoda. Imao sam dva svedoka - kaže Veljković.
Pre dve stotine godina, posle propasti Karađorđeve Srbije, tu je bio prazan prostor na kome su Turci izvršavali smrtne kazne, a u vreme Rimljana - civilno naselje.
Trojni ugovor
- Na osnovu ugovora koji smo u oktobru 2003. potpisali sa izraelskom firmom A.B.D. i Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, firma je obavezna da izmiri obaveze plaćanja doprinosa za građevinsko zemljište, i to jedan deo u novcu - 11 miliona i 200 hiljada dolara i drugi, shodno konkursu koji je tada bio raspisan, davanje gradu Beogradu oko 2.000 kvadrata poslovnog prostora. Ugovor je veoma "tvrd" i naša obaveza je da dajemo konsultantske usluge, projektujemo i izvedemo radove, uz njihovu saglasnost. Morali bismo vrlo brzo da se javimo gradskom Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, Zavodu za zaštitu spomenika, Zavodu za urbanizam grada, za arheologiju, da sa stanarima započnemo razgovore. Oni ovde imaju samo jednog direktora, idejno rešenje im rade stručne službe u Tel Avivu - kaže Miodrag Trailović, generalni direktor "Union inženjeringa".
Hotel bi trebalo da ima 250 soba na oko 23 hiljade kvadrata i poslovni prostor na oko 15 hiljada kvadrata. Za Biblioteku grada biće obezbeđeno 1.600 kvadrata.
Članom 10. pomenutog ugovora oba investitora se obavezuju da će obezbediti posebne konzervatorske uslove za preduzimanje mera zaštite kulturnih dobara, izvršiti sistematsku zaštitu arheoloških nalazišta, omogućiti arheološka iskopavanja i, ukoliko se ukaže potreba, izvršiti izmeštanje arheoloških dobara.
Katastarske parcele u Rajićevoj ulici, u bloku 20, u okviru Detaljnog urbanističkog plana, Skupština opštine Stari grad ustupila je investitoru "Union-inženjeringu" 1991. Na osnovu izmene i dopune DUP područja Knez Mihailove u tom bloku, između ulica Kralja Petra, Uzun-Mirkove, Knez Mihailove i Tadeuša Košćuškog, a u skladu sa zahtevom investitora, Komisija Izvršnog odbora Skupštine grada prikupljala je ponude javnim oglasom i nakon toga, 26. juna 2003. donela rešenje o davanju zemljišta na sukorišćenje preduzeću A.B.D. iz Beograda, tvrde u Direkciji. U oktobru prošle godine "Union-inženjering", Direkcija i firma "A.B.D." za koju garantuje izraelska firma "Aštrom", potpisali su trojni ugovor o regulisanju međusobnih odnosa i plaćanju doprinosa za građevinsko zemljište. Time je zvanično potvrđeno rešenje o gradnji hotelsko-poslovnog kompleksa u Rajićevoj ulici. I ne bi bilo problema i javne polemike danas, da neko nije "zaboravio" na "stare" vlasnike.
Prostor na kome novi investitori planiraju gradnju pripadao je starim beogradskim porodicama koje su ostale bez svoje imovine 1958. kada su nacionalizovane javne zgrade, stanovi, lokali i građevinsko zemljište.
- Svo građevinsko zemljište je postalo društvena svojina, a u vreme Miloševića državna. Međutim, pravo korišćenja ima onaj od koga je oduzeto i koji je bio vlasnik pre ‘58. Po Zakonu o izgradnji i građevinskom zemljištu, on može otuđiti to svoje pravo korišćenja. Praktično, to je neka vrsta mini-denacionalizacije, kako je taj Zakon i bio promovisan. Po svemu tome, vlasnici čiji su tereni slobodni imali bi prava da im se to vrati i da budu uključeni u određene procese u vezi sa tim zemljištem - objašnjava Dragana Milovanović Grgurević, potpredsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava.
Nisu se svi stari vlasnici javili povodom ovog "slučaja", ali oni koji jesu imaju šta da kažu. Hotel "Srpski kralj" decenijama je pripadao porodici Veljković.
- Taj plac je kupio moj pradeda, 1867, još za vreme Turaka. Zato je i dobio ime "Srpski kralj", da prkosi Turcima. Tri generacije su gradile hotel, on je bio najluksuzniji na Balkanu, jedini je imao liftove. Sve je dokumentovano i čisto - kaže Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj imovine"Beograd".
Ime ove stare porodice, slika hotela i banke koju su posedovali objavljeni su i u knjizi štampanoj 1927. u Francuskoj koja je bila namenjena francuskim investitorima zainteresovanim za poslove u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
TUŽBA SUDU PRAVDE U STRAZBURU
Iako ima dokaze da je deo Rajićeve ulice bilo vlasništvo njegove porodice, prigovor protiv rešenja o davanju zemljišta na sukorišćenje Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove odbačen je zaključkom Skupštine grada u septembru prošle godine uz obrazloženje da ga je podnelo neovlašćeno lice, odnosno da je vlasnik zemljišta Republika Srbija. Okružni sud u Beogradu 25. decembra 2003. odbacio je i Veljkovićevu tužbu protiv Skupštine Beograda.
Gubeći veru u ovdašnje sudove, Veljković planira da kao američki državljanin, zajedno sa sestrom koja je Francuskinja, pomoć zatraži od Evropskog suda pravde u Strazburu.
- Mi "lajemo" ovde već tri godine, i ništa se ne dešava. Direkcija ima monopol nad gradskim zemljištem. I dalje smo u komunizmu, i dalje traje eksprpoprijacija. Dakle, mi smo zemlja u kojoj ne važe zakoni i jedino što nam sada ostaje je Strazbur. Napašćemo i Izraelce direktno u Izraelu, oni hoće da grade na nečemu što je ukradeno. Probaću da blokiram sve njihove račune i tražiću da se vidi odakle te pare dolaze - to je moje pravo. Neka se i CIA umeša u to - odlučan je Veljković.
On se pita da li je sve rađeno u lošoj nameri i zašto grad i Republika ignorišu njegovo postojanje. Još jedan od starih vlasnika, takođe strani državljanin, želi da povrati svoju imovinu. Dragana Milovanović Grgurević govori o zemljištu koje je pre ‘58. pripadalo jednom članu Lige.
- Ta parcela od oko 24 ara koja se nalazi između Rajićeve i Kralja Petra pripada porodici Stepanović čiji je naslednik Miloš Stepanović koji, osim ovdašnjeg, ima i nemačko državljanstvo. Kada je pokrenuto pitanje prodaje okretnice u Rajićevoj, on je tražio da mu se zvanično dostavi da li ta njegova parcela ulazi u kompleks hotela. Do danas nije dobio odgovor Direkcije za građevinsko zemljište. Čitavu stvar će istražiti kada bude došao. Pokrenuće postupak i tražiće zaštitu od Ambasade Nemačke. Zanimljivo je da se on blagovremeno obratio i Ambasadi Izraela i dobio odgovor da oni ne znaju ko je ta firma A.B.D. - kaže Dragana Milovanović Grgurević.
Da li postoji ozbiljna namera da se starim vlasnicima vrati ono što je bilo njihovo? Plac za čiji se povratak bori Veljković procenjen je na oko15 miliona dolara. Koliko onda vredi cela Rajićeva?
Za obeštećenje vlasnika novac bi morao da se izdvaja iz budžeta, tako da bi građani cele Srbije učestvovali u vraćanju državnog duga, što, kaže Veljković "nije ni normalno, ni moralno". Drugi i jednostavniji način da se "zadovolji pravda" jeste da se starim vlasnicima vrati samo zemljište.
- Kada je dodeljivano zemljište u Rajićevoj, Direkcija je javno opomenuta i skrenuta je pažnja na to da zemljište ima vlasnike. Prema tome, svesno su ušli u rizik. Novi vlasnik će u svakom slučaju imati problema. Ili će morati da plaća zemljišnu rentu vlasnicima zemljišta ili će morati da isplati punu tržišnu vrednost. Zamislite kolika će ona biti - komentariše postupak Direkcije Dragana Milovanović Grgurević.
DIREKCIJA ĆUTI
U leto 2002. delegacija Lige sastala se sa Sinišom Nikolićem, direktorom Direkcije. Tada je postignut dogovor da se neće prodavati ništa bez učešća vlasnika i da će za svako parče zemljišta Direkcija pozvati vlasnike kako bi se rešavao problem po problem. Predstavnici Lige napravili su "ad memorium" sa tog sastanka, potpisali se i poslali Direkciji. Do danas nisu dobili odgovor.
- Osnovni princip u svim civilizovanim zemljama kada je u pitanju svojina jeste poštovanje njenog kontinuiteta. Kada je on nasilnim putem prekinut, silom i protiv volje vlasnika, sve dalje pravne radnje sa tom imovinom su ništavne, odnosno mogu biti poništavane - dodaje Grgurević.
Veljković se slaže. - Oni su bag**. Moramo nazvati stvari pravim imenom. Ovo što rade je pljačka. Tri godine su prošle od predizbornih obećanja. Iako je Zakon o privatizaciji koji daje pravo državi da prodaje ono što je uzeto donet veoma brzo, još čekamo zakon o restituciji. Ništa se nije promenilo. Srbija se potpuno srušila za to vreme, ona nije više jedan leš, to su kosti. Zar ćemo da čekamo još dvadeset godina, dok se sve ne proda? Mi nismo glupi, ali imamo sistem koji je potpuno iskorumpiran. Pušta se da stranci upadaju i da kupuju stvari koje su stare srpske familije imale pre 160 godina. Borimo se za princip da nešto što je vaše danas ne može neki buzdovan sutra da vam oduzme - objašnjava on.
Miroslav Trailović, generalni direktor "Union inženjeringa", kaže da su i on i izraelska firma svesni do kakvih sve problema može doći. - Izraelci bi trebalo da dođu za desetak dana i tada ćemo da obavimo zvaničnu prezentaciju i razgovor o svim otvorenim aktuelnim pitanjima - navodi Trailović.
On demantuje Veljkovićeve tvdnje da je "Šeraton" odustao od gradnje hotela na ovom zemljištu zbog neraščišćenih imovinsko-pravnih odnosa.
- Mi smo sa njima konkurisali 1992. Tada oni zbog sankcija nisu hteli da rade. Kada su ukinute sankcije, oni su nam se ponovo javili i rekli da njih Srbija kao Srbija do daljnjeg ne interesuje, zato što su do 2000. sagradili hotele u Zagrebu i Bukureštu i ovaj region za njih više nije interesantan. Imamo dokumentaciju za to - navodi Trailović.
Žalbe starih vlasnika nije hteo da komentariše, najavljujući posebnu konferenciju za novinare tokom ove sedmice, kada će izneti svu valjanu dokumentaciju o imovinsko-pravnim odnosima u Rajićevoj ulici.
Veljković ne namerava da odustane od borbe. - Ostaću ovde do kraja, ako treba i pedeset godina, a posle mene doći će moj sin.
Priča o budućnosti Rajićeve ulice, međutim, mora da zahvati i daleku prošlost. Sudeći po rečima arheologa, ispod trolejbuske okretnice krije se rimsko civilno naselje.
POSAO I ZA ARHEOLOGE
- Kada je rađen detaljni plan za Knez Mihailovu ulicu, rekli smo šta sve može da se očekuje ispod Rajićeve. To je zaštićena zona. Već tada smo dali uslove i napravili program, kojim smo predvideli otvaranje određenog broja arheoloških sondi. To je posao koji treba uraditi pre nego što počne bilo kakva gradnja. I na osnovu tih podataka, mi bismo kasnije u toku gradnje preduzimali određene zaštitne intervencije onog momenta kada se pojave ostaci - kaže Zoran Simić, arheolog gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Inače, po zakonu je investitor obavezan da finansira arheološka iskopavanja.
- Nemamo nikakvih informacija o okretnici u Rajićevoj niti je projekat bio kod nas na saglasnosti. Čak, ne znam ni ko je koordinator sa naše strane. "Union inženjering" je bio u obavezi da kontaktira sa nama budući da bi svi uslovi trebalo da su im poznati još od 1991. - kaže Simić.
Trailović, pak, kaže da mu je poznato da je potrebno arheološki ispitati taj prostor.
- Kontaktirali smo sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika, ali ništa nije urađeno. Radićemo sve po propisu - odgovara Trailović.
Ukoliko ne bude ispoštovana procedura i budu počeli radovi na prostoru na kojem se mogu očekivati arheološki slojevi, radovi moraju biti zaustavljeni. Zavod bi tada preduzeo određene korake za zaštitu ili, ako bi nešto bilo uništeno, pokreno krivične prijave.
- Bilo je takvih slučajeva, ali dok se procedura završi - objekat već bude izgrađen. Kaznene odredbe zakona su male, tako da najveći broj investitora na sve moguće načine pokušava da nas izbegne. Tako, na primer, zemljani radovi započnu u subotu, kada mi kao institucija ne radimo. U suštini, ni jedan postupak nismo dobili - zaključuje Simić.
Kako bi radovi trebalo da počnu u drugoj polovini marta, "Union inženjering" ima pune ruke posla. Dok čekaju investitore iz Izraela i njihovo idejno rešenje, Direkcija bi trebalo da već izmesti okretnicu. Iako "Union inženjering" tek treba da se zvanično obrati Zavodu, Trailović tvrdi da se činom potpisivanja ugovora već ušlo u postupak započinjanja gradnje i potrebnih operativnih aktivnosti. Na pitanje da li je moguće da se odustane od projekta s obzirom na sve probleme na koje se može naići, on kaže da nije, jer je izraelski partner već platio deo od ukupne sume od 11 miliona i 200 hiljada dolara.