Pešačke zone
- Začetnik teme alexandernbg
- Datum pokretanja
Da. Deluje kvalitetno i sviđa mi se šema popločavanja. Vrlo sam nestrpljiv u pogledu budućnosti ulice Strahinjića Bana i rešavanje gramzivih ugostitelja, nostalgičnih stanara, bahatih vozača, ljubopitivih turista...
astrodule
Professional
Cela Knez Mihajlova. Bukvalno svaka zgrada, svaki izlog iz 1983.
Gledajte na vlastitu odgovornost jer sledi nezapamćen talas nostalgije za "onim" vremenima
https://www.facebook.com/aleksandar.djo ... 279&type=3
Gledajte na vlastitu odgovornost jer sledi nezapamćen talas nostalgije za "onim" vremenima
https://www.facebook.com/aleksandar.djo ... 279&type=3
zexland
Advanced
Pogledao sam ovo pre neki dan. Stvarno budi neku nostalgiju 
astrodule
Professional
Nostalgija u smislu da se sećamo nekih radnji kojih više nema, a ne da je bilo mnogo bolje.
Činjenica je da nam je i tada glavna pešačka ulica bila prljava, ižvrljana i izlepljena.
Druga je stvar što su tada skoro sve radnje bile od domaćih firmi, što je 80%-90% natpisa bilo na ćirilici i što su izlozi bili sređeniji i ujednačeniji.
Činjenica je da nam je i tada glavna pešačka ulica bila prljava, ižvrljana i izlepljena.
Druga je stvar što su tada skoro sve radnje bile od domaćih firmi, što je 80%-90% natpisa bilo na ćirilici i što su izlozi bili sređeniji i ujednačeniji.
zexland
Advanced
Kao sto rece Astrodule upravo to, nostalgija na samo vreme stare Juge. Danas je neuporedivo sve sredjenije, ali sa nekim novim brendovima - nasih skoro pa i nema vise.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=583291#p583291:3dk84m0f je napisao(la):
Apsolutno. Jedna od pohvalnih stvari vezanih za ovu vlast za koju im skidam kapu
. Naravno, omanuli su na Slaviji i na nekim drugim lokacijama.Uzimajući u obzir cenu izrade štampanog betona ili poliranog kulira kod nas, koja nije ništa manja od granitne kocke manjih dimenzija, uvek prednost treba dati granitu kao mnogo dugovečnijem, lepšem i prirodnom materijalu.
Novosti.rs
POTREBAN HITAN REMONT: Kapetan-Mišino zdanje na staklenim nogama
Gradnja podzemne garaže na Studentskom trgu, planirana za 2019, mogla bi da ugrozi stabilnost okolnih zgrada. Elaborat: Hitno potrebna stabilizacija. Grad: Stanje snimljeno pre projekta.
VEST da će jedna od četiri podzemne garaže u centru biti na Studentskom trgu, alarmirala je rukovodstvo Univerziteta u Beogradu, koje se nalazi u Kapetan-Mišinom zdanju. U strahu da bi radovi mogli da izazovu destabilizaciju ove zgrade, koju je ozbiljno nagrizla vlaga, rukovodstvo Univerziteta obratilo se gradskoj upravi. Prema rečima rektorke prof. dr Ivanke Popović, sastanak sa gradskim čelnicima je neophodan i to što pre. Pogotovu što gradnja na Studentskom trgu počinje u aprilu 2019.
"Novostima" je, međutim, u Starom dvoru rečeno da izvođač radova ima obavezu da pre početka izgradnje, sve postojeće objekte u okolini garaže, ne samo zgradu Rektorata, ponovo snimi i napravi izveštaj o postojećem stanju. Ako ima izmena ili oštećenja, izvođač Gradu mora da predloži mere zaštite i da prati stanje sve dok traju radovi. Inače, stanje svih postojećih objekata u okolini (Filološki fakultet, Etnografski muzej...) kao i analiza temelja i zemljišta, rađeni su kad je spreman projekat.
Prema njemu, nova garaža na Studentskom trgu, biće udaljena 5,5 metara od Rektorata, a od pet do 5,5 metara od zgrade Filološkog fakulteta - kažu iz gradske uprave. A upravo ta činjenica i zabrinjava stanare Kapetan-Mišinog zdanja.
- Zgrada Rektorata, ali i okolne zgrade poput Prirodno-matematičkog fakulteta, decenijama imaju problema sa podzemnim vodama - priča za "Novosti" profesor dr Živan Lazović, koji je, kao bivši prorektor, upućen u ovu situaciju. - Pukotine na zidovima se pojavljuju svuda, a temelj odavno nije stabilan.
Prema njegovim rečima, Rektorat je još 2005, u želji da sazna u kakvom stanju se objekat nalazi kako bi započeo proces renoviranja, angažovao firmu da izradi projekat o njegovom stanju. Zatim je 2009. urađen elaborat o stabilnosti zgrade. Još tada je konstatovano da je fasadni zid ispucao, utvrđene su deformacije temeljnog tla i ugroženost temelja usled vlage. Statističko-konstruktivna analiza nosivosti i stabilnosti konstruktivnih elemenata utvrdila je da objekat ima uslovnu stabilnost. To znači da je potrebno uraditi stabilizaciju konstrukcije celog objekta!
Zbog ovoga, Rektorat se zvaničnim pismom obratio još marta 2017. godine Gradu i tadašnjem gradonačelniku Siniši Malom. Zatražili su sastanak sa nadležnima kako bi im izneli svoje bojazni. Zamolili su ih i da im pošalju dokumentaciju o merama koje će biti preduzete na zaštiti ovog objekta od posebnog kulturnog značaja.
- Dobili smo odgovor da su naš zahtev prosledili JKP "Parking servis", koje će biti zaduženo za gradnju garaža. Odgovor ovog preduzeća stigao je ubrzo. U njemu piše da je urađena kompletna tehnička dokumentacija za izgradnju garaže i da je definisano da to parkiralište bude udaljeno šest metara od zgrade Rektorata. Navode i da će se, kada se donese odluka o početku radova, definisati obaveza izvođača da prvo izradi elaborat o postojećem stanju susednih objekata, kako bi se vodilo računa o njihovoj sigurnosti i stabilnosti i otklonili eventualni nedostaci koji bi ovim radovima bili izazvani - priča profesor dr Lazović.
Uprkos mnogobrojnim pokušajima, predstavnici Rektorata nisu mogli da ugovore sastanak sa gradskim urbanistom. Taj zadatak sada će imati rektorka prof. dr Ivanka Popović, koja za "Novosti" kaže:
- Moraćemo da iniciramo neki sastanak sa čelnicima Grada kako bismo bar uspostavili komunikaciju. Interes svih je da se ova zgrada od kulturno-
-istorijskog značaja sačuva. Imamo ozbiljan problem sa vlagom u temeljima i svi moraju da budu svesni realne mogućnosti da može da dođe do promena u statici zgrade. Oni koji hoće da grade garažu, to moraju da imaju u vidu - poručuje prof. dr Popović.
STARA 155 GODINA
ZGRADA Rektorata jedna je od najpoznatijih građevina devetnaestog veka u Beogradu. Građena je od 1857. do 1863. godine, prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole. Posle izgradnje, kapetan Miša Anastasijević, čuveni beogradski trgovac solju i brodovlasnik, poklonio je ovo zdanje svojoj domovini u obrazovne svrhe. Tu je 1863. preseljena Velika škola. Arhitektura zgrade predstavlja stilsku mešavinu elemenata gotike, romanike i renesanse sa dekorativno obrađenim fasadama, na kojima se nalaze i skulpture Apolona i Minerve.
INVESTITOR UPRAVLjA I ODRŽAVA
PREMA konkursnoj dokumentaciji predviđena je gradnja četiri velike garaže i to Studentski trg, Trg republike, Vlajkovićeva i Fruškogorska. Grad obezbeđuje parcele, a investitor na sebe preuzima projektovanje, finansiranje, upravljanje i održavanje garaža, od kojih će narednih 40 godina uzimati profit. Procenjena vrednost radova je 40 miliona evra.
POTREBAN HITAN REMONT: Kapetan-Mišino zdanje na staklenim nogama
Gradnja podzemne garaže na Studentskom trgu, planirana za 2019, mogla bi da ugrozi stabilnost okolnih zgrada. Elaborat: Hitno potrebna stabilizacija. Grad: Stanje snimljeno pre projekta.
VEST da će jedna od četiri podzemne garaže u centru biti na Studentskom trgu, alarmirala je rukovodstvo Univerziteta u Beogradu, koje se nalazi u Kapetan-Mišinom zdanju. U strahu da bi radovi mogli da izazovu destabilizaciju ove zgrade, koju je ozbiljno nagrizla vlaga, rukovodstvo Univerziteta obratilo se gradskoj upravi. Prema rečima rektorke prof. dr Ivanke Popović, sastanak sa gradskim čelnicima je neophodan i to što pre. Pogotovu što gradnja na Studentskom trgu počinje u aprilu 2019.
"Novostima" je, međutim, u Starom dvoru rečeno da izvođač radova ima obavezu da pre početka izgradnje, sve postojeće objekte u okolini garaže, ne samo zgradu Rektorata, ponovo snimi i napravi izveštaj o postojećem stanju. Ako ima izmena ili oštećenja, izvođač Gradu mora da predloži mere zaštite i da prati stanje sve dok traju radovi. Inače, stanje svih postojećih objekata u okolini (Filološki fakultet, Etnografski muzej...) kao i analiza temelja i zemljišta, rađeni su kad je spreman projekat.
Prema njemu, nova garaža na Studentskom trgu, biće udaljena 5,5 metara od Rektorata, a od pet do 5,5 metara od zgrade Filološkog fakulteta - kažu iz gradske uprave. A upravo ta činjenica i zabrinjava stanare Kapetan-Mišinog zdanja.
- Zgrada Rektorata, ali i okolne zgrade poput Prirodno-matematičkog fakulteta, decenijama imaju problema sa podzemnim vodama - priča za "Novosti" profesor dr Živan Lazović, koji je, kao bivši prorektor, upućen u ovu situaciju. - Pukotine na zidovima se pojavljuju svuda, a temelj odavno nije stabilan.
Prema njegovim rečima, Rektorat je još 2005, u želji da sazna u kakvom stanju se objekat nalazi kako bi započeo proces renoviranja, angažovao firmu da izradi projekat o njegovom stanju. Zatim je 2009. urađen elaborat o stabilnosti zgrade. Još tada je konstatovano da je fasadni zid ispucao, utvrđene su deformacije temeljnog tla i ugroženost temelja usled vlage. Statističko-konstruktivna analiza nosivosti i stabilnosti konstruktivnih elemenata utvrdila je da objekat ima uslovnu stabilnost. To znači da je potrebno uraditi stabilizaciju konstrukcije celog objekta!
Zbog ovoga, Rektorat se zvaničnim pismom obratio još marta 2017. godine Gradu i tadašnjem gradonačelniku Siniši Malom. Zatražili su sastanak sa nadležnima kako bi im izneli svoje bojazni. Zamolili su ih i da im pošalju dokumentaciju o merama koje će biti preduzete na zaštiti ovog objekta od posebnog kulturnog značaja.
- Dobili smo odgovor da su naš zahtev prosledili JKP "Parking servis", koje će biti zaduženo za gradnju garaža. Odgovor ovog preduzeća stigao je ubrzo. U njemu piše da je urađena kompletna tehnička dokumentacija za izgradnju garaže i da je definisano da to parkiralište bude udaljeno šest metara od zgrade Rektorata. Navode i da će se, kada se donese odluka o početku radova, definisati obaveza izvođača da prvo izradi elaborat o postojećem stanju susednih objekata, kako bi se vodilo računa o njihovoj sigurnosti i stabilnosti i otklonili eventualni nedostaci koji bi ovim radovima bili izazvani - priča profesor dr Lazović.
Uprkos mnogobrojnim pokušajima, predstavnici Rektorata nisu mogli da ugovore sastanak sa gradskim urbanistom. Taj zadatak sada će imati rektorka prof. dr Ivanka Popović, koja za "Novosti" kaže:
- Moraćemo da iniciramo neki sastanak sa čelnicima Grada kako bismo bar uspostavili komunikaciju. Interes svih je da se ova zgrada od kulturno-
-istorijskog značaja sačuva. Imamo ozbiljan problem sa vlagom u temeljima i svi moraju da budu svesni realne mogućnosti da može da dođe do promena u statici zgrade. Oni koji hoće da grade garažu, to moraju da imaju u vidu - poručuje prof. dr Popović.
STARA 155 GODINA
ZGRADA Rektorata jedna je od najpoznatijih građevina devetnaestog veka u Beogradu. Građena je od 1857. do 1863. godine, prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole. Posle izgradnje, kapetan Miša Anastasijević, čuveni beogradski trgovac solju i brodovlasnik, poklonio je ovo zdanje svojoj domovini u obrazovne svrhe. Tu je 1863. preseljena Velika škola. Arhitektura zgrade predstavlja stilsku mešavinu elemenata gotike, romanike i renesanse sa dekorativno obrađenim fasadama, na kojima se nalaze i skulpture Apolona i Minerve.
INVESTITOR UPRAVLjA I ODRŽAVA
PREMA konkursnoj dokumentaciji predviđena je gradnja četiri velike garaže i to Studentski trg, Trg republike, Vlajkovićeva i Fruškogorska. Grad obezbeđuje parcele, a investitor na sebe preuzima projektovanje, finansiranje, upravljanje i održavanje garaža, od kojih će narednih 40 godina uzimati profit. Procenjena vrednost radova je 40 miliona evra.
Prijavio sam skoro Beokomu posecene stubice na uglu Cvijiceve i Jase Prodanovica i naveo da me uzasava ta trafika od koje pesaci ne mogu da se krecu i ne vide prelaze.
Stubice su odmah ugradili nove, a danas sam video da je uklonhena i trafika.
Ne znam je l to po mojoj prijavi ili je deo neke druge odluke posto je ranije jos jedna monstrum trafika uklonjena sa parkinga u Cvijicevoj.
U svakom slucaju
Stubice su odmah ugradili nove, a danas sam video da je uklonhena i trafika.
Ne znam je l to po mojoj prijavi ili je deo neke druge odluke posto je ranije jos jedna monstrum trafika uklonjena sa parkinga u Cvijicevoj.
U svakom slucaju
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=584366#p584366:1ikk7xkm je napisao(la):Posmatrac » Uto Nov 27, 2018 5:55 pm[/url]":1ikk7xkm]Prijavio sam skoro Beokomu posecene stubice na uglu Cvijiceve i Jase Prodanovica i naveo da me uzasava ta trafika od koje pesaci ne mogu da se krecu i ne vide prelaze.
Stubice su odmah ugradili nove, a danas sam video da je uklonhena i trafika.
Ne znam je l to po mojoj prijavi ili je deo neke druge odluke posto je ranije jos jedna monstrum trafika uklonjena sa parkinga u Cvijicevoj.
U svakom slucaju
Kome mogu da prijavim pocupane stubice? U Tresnjinog Cveta prijavljivao sam i putevima i zelenilu, svi mi kazu da nisu nadlezni i prebacuju odgovornost na druge. To traje vec duze vreme, u medjuvremenu automobili prave polukruzno preko zelene povrsine koja razdvaja trake. Ostavljaju blato i ugrozavaju bezbednost ljudi i saobracaja.
milanobelgrade
Higher intermediate
astrodule
Professional
U Trešnjinog cveta ima dosta onih stubića između smerova. Oni skoro sigurno nisu zvanično postavljeni.
Najbolje je kontaktirati Opštinu NBGD pa će njihov inspektor da utvrdi šta dalje, ali obavezno napomeni da stubići nisu u nadležnosti Puteva.
E sad, treba naterati lenštine da nešto urade, tj, da se malo sinhronizuju, jer prvo mora da se utvrdi ko je postavio stubiće, pa da se donese rešenje o njihovom uklanjanju, pa Beograd put (Putevi Beograda) treba da procene da li stubići tu treba da stoje...
Kontaktiraj ti i Beokom preko Tvitera.
Najbolje je kontaktirati Opštinu NBGD pa će njihov inspektor da utvrdi šta dalje, ali obavezno napomeni da stubići nisu u nadležnosti Puteva.
E sad, treba naterati lenštine da nešto urade, tj, da se malo sinhronizuju, jer prvo mora da se utvrdi ko je postavio stubiće, pa da se donese rešenje o njihovom uklanjanju, pa Beograd put (Putevi Beograda) treba da procene da li stubići tu treba da stoje...
Kontaktiraj ti i Beokom preko Tvitera.
Vladivoje
Higher intermediate
Jao, gledam ove fotke Kneza iz 1983. godine.
Gledam na šta je tada ličila zgrada Srpske krune, odnosno današnje Biblioteke grada u broju 56. :shok:
Generalno govoreći, u periodu od 1960. pa sve do kraja 1980-ih godina Beograd je bio dosta zapušten, prljav, musav i sa oronulim fasadama.
Očigledno je da sve gradske vlasti koje su se nanizale u ovom skoro tridesetogodišnjem periodu nisu vodile ni najelementarniju brigu o gradu, što se vidi i na ovim slikama iz 1983. godine.
Gledam na šta je tada ličila zgrada Srpske krune, odnosno današnje Biblioteke grada u broju 56. :shok:
Generalno govoreći, u periodu od 1960. pa sve do kraja 1980-ih godina Beograd je bio dosta zapušten, prljav, musav i sa oronulim fasadama.
Očigledno je da sve gradske vlasti koje su se nanizale u ovom skoro tridesetogodišnjem periodu nisu vodile ni najelementarniju brigu o gradu, što se vidi i na ovim slikama iz 1983. godine.
MarkoniShogun
Beginner
- Učlanjen(a)
- 30.04.2018.
- Poruke
- 60
- Pohvaljen
- 114
Zasađeno deset stabala u Skadarskoj i Emilijana Josimovića
Banka „Poštanska štedionica“ je povodom proslave jubileja donirala gradu ukupno deset drvorednih stabala koja su zasađena danas. Stabla su uz pomoć radnika JKP „Zelenilo-Beograd“ zasadili rukovodstvo banke i Izvršni direktor za operativne poslove JKP „Zelenilo-Beograd“, Beograd Nataša Šišaković.
,,Deset sadnica koje su proizvedene po najvišim standardima rasadničarske proizvodnje i kvaliteta, prsne širine 25cm i visine 2,20 metra, čine deo celine na kojoj se radi u Skadarliji. Ovim sadnicama dobiće se funkcionalni i vizuelni efekat. Izuzetno nam je drago što smo deo projekta realizovali sa Bankom Poštanskom štedionicom. U sklopu rekonstrukcije dela Skadarske ulice, JKP „Zelenilo – Beograd”, Beograd izvršiće sadnju 39 novih visokokvalitetnih drvorednih sadnica. Na ovaj način, značajno će se unaprediti kako ekološki tako i estetski segment kvaliteta ambijentalne celine Skadarske ulice. Uređenje se izvodi i u okolnim ulicama u kojima je takođe predviđena sadnja drvorednih sadnica lišćara.„ - istakla je ovom prilikom Nataša Šišaković.
„Rekonstrukcija ovih ulica predviđa izradu betonskih podkonstrukcija za sadna mesta drvorednih sadnica i izradu dekorativnih bordura od granitne kocke oko svakog drvorednog stabla. Na taj način se reguliše usmeravanje korenovog sistema drvorednih stabala i time izbegava kontakt sa instalacijama, zastorima i objektima. Svaka drvoredna sadnica imaće ugrađen i zalivni sistem tzv. kap po kap.“ - dodala je Šišaković.
Banka Poštanska štedionica poklonila je šest stabala lipe koja su zasađena u Skadarskoj ulici i četiri stabla bagrema sa kišobranastom formom krošnje, koja su zasađena u ulici Emilijana Josimovića.
„Naša misija je stvaranje, održavanje i uvećanje vrednosti za akcionare, klijente i društvo u celini. Kao državnoj banci veoma nam je važno da budemo društveno odgovorni prema zajednici u kojoj poslujemo. Današnja sadnja stabala mali je doprinos Beogradu“- izjavio je Aleksandar Čortan član Izvršnog odbora Banke.
Položaj novih sadnih mesta je uz regulacionu liniju ulice do kamenog ivičnjaka, čime se postiže da trasa postojećih stabala ostane nepromenjena, a da su drvoredna stabla maksimalno odmaknuta od fasada objekata, ostavljajući istovremeno slobodnu širinu trotoara za kretanje pešaka.
S obzirom da drvoredi predstavljaju jednu od najvažnijih kategorija javnog zelenila, sadnice kojima se izvodi ozelenjavanje ovih ulica su „školovane“ u rasadniku, čime se povećavaju šanse za njihov opstanak u teškim gradskim uslovima sredine.
Vrednost svakog novog stabla ogleda se u nizu funkcija koje vrši u gradskoj sredini. JKP „Zelenilo- Beograd“ svakodnevno radi na tome da građanima Beograda poboljša uslove života u urbanizovanoj sredini i možda najvažniji posao koji ovo preduzeće radi, jeste nega postojećih i sadnja novih stabala u gradu.
Tokom 2018. godine Beograd je postao bogatiji za 4 500 novih stabala. Koliko je „Zelenilo-Beograd“ odlučno u nastojanjima da očuva i poveća zeleni fond u gradu, govori činjenica da je broj stabala koji će biti zasađen neprestano raste pa je u toku 2019. godine planirana sadnja novih 5000 stabala.
JKP „Zelenilo-Beograd“ nastavlja sa kontinuiranom brigom o zelenim površinama u gradu. Stalnim usavršavanjem tehnika održavanja i nege stabala vodimo računa da Beograd svake godine bude lepši, zeleniji i zdraviji grad za sve sugrađane.
I Bane Krstić za kraj.
izvor: Zelenilo Beograd
Banka „Poštanska štedionica“ je povodom proslave jubileja donirala gradu ukupno deset drvorednih stabala koja su zasađena danas. Stabla su uz pomoć radnika JKP „Zelenilo-Beograd“ zasadili rukovodstvo banke i Izvršni direktor za operativne poslove JKP „Zelenilo-Beograd“, Beograd Nataša Šišaković.
,,Deset sadnica koje su proizvedene po najvišim standardima rasadničarske proizvodnje i kvaliteta, prsne širine 25cm i visine 2,20 metra, čine deo celine na kojoj se radi u Skadarliji. Ovim sadnicama dobiće se funkcionalni i vizuelni efekat. Izuzetno nam je drago što smo deo projekta realizovali sa Bankom Poštanskom štedionicom. U sklopu rekonstrukcije dela Skadarske ulice, JKP „Zelenilo – Beograd”, Beograd izvršiće sadnju 39 novih visokokvalitetnih drvorednih sadnica. Na ovaj način, značajno će se unaprediti kako ekološki tako i estetski segment kvaliteta ambijentalne celine Skadarske ulice. Uređenje se izvodi i u okolnim ulicama u kojima je takođe predviđena sadnja drvorednih sadnica lišćara.„ - istakla je ovom prilikom Nataša Šišaković.
„Rekonstrukcija ovih ulica predviđa izradu betonskih podkonstrukcija za sadna mesta drvorednih sadnica i izradu dekorativnih bordura od granitne kocke oko svakog drvorednog stabla. Na taj način se reguliše usmeravanje korenovog sistema drvorednih stabala i time izbegava kontakt sa instalacijama, zastorima i objektima. Svaka drvoredna sadnica imaće ugrađen i zalivni sistem tzv. kap po kap.“ - dodala je Šišaković.
Banka Poštanska štedionica poklonila je šest stabala lipe koja su zasađena u Skadarskoj ulici i četiri stabla bagrema sa kišobranastom formom krošnje, koja su zasađena u ulici Emilijana Josimovića.
„Naša misija je stvaranje, održavanje i uvećanje vrednosti za akcionare, klijente i društvo u celini. Kao državnoj banci veoma nam je važno da budemo društveno odgovorni prema zajednici u kojoj poslujemo. Današnja sadnja stabala mali je doprinos Beogradu“- izjavio je Aleksandar Čortan član Izvršnog odbora Banke.
Položaj novih sadnih mesta je uz regulacionu liniju ulice do kamenog ivičnjaka, čime se postiže da trasa postojećih stabala ostane nepromenjena, a da su drvoredna stabla maksimalno odmaknuta od fasada objekata, ostavljajući istovremeno slobodnu širinu trotoara za kretanje pešaka.
S obzirom da drvoredi predstavljaju jednu od najvažnijih kategorija javnog zelenila, sadnice kojima se izvodi ozelenjavanje ovih ulica su „školovane“ u rasadniku, čime se povećavaju šanse za njihov opstanak u teškim gradskim uslovima sredine.
Vrednost svakog novog stabla ogleda se u nizu funkcija koje vrši u gradskoj sredini. JKP „Zelenilo- Beograd“ svakodnevno radi na tome da građanima Beograda poboljša uslove života u urbanizovanoj sredini i možda najvažniji posao koji ovo preduzeće radi, jeste nega postojećih i sadnja novih stabala u gradu.
Tokom 2018. godine Beograd je postao bogatiji za 4 500 novih stabala. Koliko je „Zelenilo-Beograd“ odlučno u nastojanjima da očuva i poveća zeleni fond u gradu, govori činjenica da je broj stabala koji će biti zasađen neprestano raste pa je u toku 2019. godine planirana sadnja novih 5000 stabala.
JKP „Zelenilo-Beograd“ nastavlja sa kontinuiranom brigom o zelenim površinama u gradu. Stalnim usavršavanjem tehnika održavanja i nege stabala vodimo računa da Beograd svake godine bude lepši, zeleniji i zdraviji grad za sve sugrađane.
I Bane Krstić za kraj.
izvor: Zelenilo Beograd
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Не види се друга страна улице. Током радова су још увек стајала стабла, а сада ?
У целој Скадарској су уклоњена спорадично поједина стабла, писано је да ће нека уклањати, а после тзв. дошколовавања, враћати...другде ће да саде нова. Број од 4500 и није тако велики колико на први поглед изгледа с обзиром на величину Београда и чињеницу да мали број успе да састави неколико година.
Са друге стране у последњих петнаестак година је уклоњено безброј лепих стабала која су успела да претрају више од неколико деценија, а нека и више од века. Када их склоне са сцене града то није вест и разлог за пригодну реч. Тек било би добро да сазнамо колико је од засађених јасенова у Краља Милана ул.2002.године, сада преостало, а колико је више пута мењано новим. Стари дрворед је уклоњен у целости да би будући био - уједначен !
У целој Скадарској су уклоњена спорадично поједина стабла, писано је да ће нека уклањати, а после тзв. дошколовавања, враћати...другде ће да саде нова. Број од 4500 и није тако велики колико на први поглед изгледа с обзиром на величину Београда и чињеницу да мали број успе да састави неколико година.
Са друге стране у последњих петнаестак година је уклоњено безброј лепих стабала која су успела да претрају више од неколико деценија, а нека и више од века. Када их склоне са сцене града то није вест и разлог за пригодну реч. Тек било би добро да сазнамо колико је од засађених јасенова у Краља Милана ул.2002.године, сада преостало, а колико је више пута мењано новим. Стари дрворед је уклоњен у целости да би будући био - уједначен !
Meni sve ovo deluje na jednu lepu priliku da sva velelepna stabla po gradu zamenimo novim , mladim i vitkim stablima , jer smo jedini u regionu , a i šire , koji nose neslavnu titulu grada trulih stabala.
Radovi na uređenju ulica u centru u korist pešaka
Uprkos hladnom vremenu, radovi na uređenju nekoliko ulica u samom centru Beograda su u toku. Trenutno raskopani delovi grada će nakon rekonstrukcija zasijati novim sjajem i biće spremni kako za domaćine tako i za što veći broj turista.
Jedna od najposećenijih turističkih gradskih destinacija jeste, svakako, Skadarlija, tako da se trenutno rade svi mogući prilazi ovoj Skadarskoj ulici.
– U toku su radovi u delu Ulice Strahinjića bana, između Francuske i Skadarlije, kao i deo Skadarlije, od Strahinjića bana do DŽordža Vašingtona. U Ulici Strahinjića bana zamenjene su sve instalacije koje je trebalo uraditi, a sprovedene su instalacije i za novo osvetljenje – dekorativno i ulično – rekao je za list „ALO” gradski urbanista Milutin Folić i dodao da se ovaj deo pretvara u pešačku zonu.
Prema njegovim rečima, u toku je popločavanje ove ulice kamenim pločama i kamenom kockom.
– Što se tiče Skadarske, kaldrma će biti produžena do Džordža Vašingtona. Na taj način će Skadarlija konačno dobiti ulaze kakve treba da ima takva značajna zona. Ona je već odavno svojom popularnošću i lokacijom kao turistička atrakcija prevazišla svoju fizičku veličinu – rekao je Folić.
On je dodao da je neophodno da se i prostori kojima se prilazi Skadarliji urede i učine prijatnijim.
– Zbog toga je urađena i Zetska ulica, a nakon nje su došli na red i Strahinjića bana i ulaz iz DŽordža Vašingtona, a u toku su i radovi u Ulici Emilijana Josimovića, odnosno prilazu s Trga republike, koji će dobiti novi drvored i novi pločnik – kaže gradski urbanista.
Kako kaže Folić, osim kamenih zastora na trotoarima i kolovozu, u Ulici Strahinjića bana biće još novina.
– Biće postavljena i nova fontana, parkinzi za bicikle, novi mobilijar, te sve što prati ovakvo uređenje. Sve se radi po standardima koje je Grad Beograd potpisao – kaže Folić.
Ono čemu Grad Beograd teži, a po ugledu na evropske prestonice, jeste i sve manje automobila u centru.
– U Siminoj i u Ulici Emilijana Josimovića će i dalje biti omogućeni kolski saobraćaj i parkiranje iza Doma Vojske Srbije, ali samo dok se ne uradi garaža na Trgu republike. Uređenje Ulice cara Uroša počelo je pre dve nedelje. Trenutno se radi na pretresanju kocke – rekao je Folić.
On je dodao da je kaldrma važan element centralne gradske zone, kao i da se negde čak i vraća kocka tamo gde je bila pa je uklonjena, a tamo gde i dalje postoji, pretresa se i vraća bolje složena, kako bi bila otpornija na habanje.
Folić je dodao da će u okviru ovog uređenja biti rekonstruisane i četiri raskrsnice.
– To su raskrsnice Ulice cara Uroša sa Ulicom Zmaja od Noćaja, sa Jevremovom, Jovanovom i Strahinjića bana. Saobraćajnica će biti podignuta u nivo sa pešacima, jer je tu zona 30, i na taj čin će ne samo deklarativno i s vertikalnom signalizacijom već i samim uređenjem ulice biti data prednost pešacima. Majke sa kolicima neće više morati da se muče oko silaska i penjanja na kolovoz, a automobili će u zoni raskrsnica imati navoz na dugačke ležeće policajce. To je sada proba i ako se pokaže kako treba, tako ćemo i sa celim Dorćolom. To znači da će u zoni 30 doći do transformacije raskrsnica u duhu naše hijerarhije u saobraćaju, čime će pešaci dobiti prioritet u odnosu na automobile – zaključio je gradski urbanista.
izvor: /0/]beograd.rs
Uprkos hladnom vremenu, radovi na uređenju nekoliko ulica u samom centru Beograda su u toku. Trenutno raskopani delovi grada će nakon rekonstrukcija zasijati novim sjajem i biće spremni kako za domaćine tako i za što veći broj turista.
Jedna od najposećenijih turističkih gradskih destinacija jeste, svakako, Skadarlija, tako da se trenutno rade svi mogući prilazi ovoj Skadarskoj ulici.
– U toku su radovi u delu Ulice Strahinjića bana, između Francuske i Skadarlije, kao i deo Skadarlije, od Strahinjića bana do DŽordža Vašingtona. U Ulici Strahinjića bana zamenjene su sve instalacije koje je trebalo uraditi, a sprovedene su instalacije i za novo osvetljenje – dekorativno i ulično – rekao je za list „ALO” gradski urbanista Milutin Folić i dodao da se ovaj deo pretvara u pešačku zonu.
Prema njegovim rečima, u toku je popločavanje ove ulice kamenim pločama i kamenom kockom.
– Što se tiče Skadarske, kaldrma će biti produžena do Džordža Vašingtona. Na taj način će Skadarlija konačno dobiti ulaze kakve treba da ima takva značajna zona. Ona je već odavno svojom popularnošću i lokacijom kao turistička atrakcija prevazišla svoju fizičku veličinu – rekao je Folić.
On je dodao da je neophodno da se i prostori kojima se prilazi Skadarliji urede i učine prijatnijim.
– Zbog toga je urađena i Zetska ulica, a nakon nje su došli na red i Strahinjića bana i ulaz iz DŽordža Vašingtona, a u toku su i radovi u Ulici Emilijana Josimovića, odnosno prilazu s Trga republike, koji će dobiti novi drvored i novi pločnik – kaže gradski urbanista.
Kako kaže Folić, osim kamenih zastora na trotoarima i kolovozu, u Ulici Strahinjića bana biće još novina.
– Biće postavljena i nova fontana, parkinzi za bicikle, novi mobilijar, te sve što prati ovakvo uređenje. Sve se radi po standardima koje je Grad Beograd potpisao – kaže Folić.
Ono čemu Grad Beograd teži, a po ugledu na evropske prestonice, jeste i sve manje automobila u centru.
– U Siminoj i u Ulici Emilijana Josimovića će i dalje biti omogućeni kolski saobraćaj i parkiranje iza Doma Vojske Srbije, ali samo dok se ne uradi garaža na Trgu republike. Uređenje Ulice cara Uroša počelo je pre dve nedelje. Trenutno se radi na pretresanju kocke – rekao je Folić.
On je dodao da je kaldrma važan element centralne gradske zone, kao i da se negde čak i vraća kocka tamo gde je bila pa je uklonjena, a tamo gde i dalje postoji, pretresa se i vraća bolje složena, kako bi bila otpornija na habanje.
Folić je dodao da će u okviru ovog uređenja biti rekonstruisane i četiri raskrsnice.
– To su raskrsnice Ulice cara Uroša sa Ulicom Zmaja od Noćaja, sa Jevremovom, Jovanovom i Strahinjića bana. Saobraćajnica će biti podignuta u nivo sa pešacima, jer je tu zona 30, i na taj čin će ne samo deklarativno i s vertikalnom signalizacijom već i samim uređenjem ulice biti data prednost pešacima. Majke sa kolicima neće više morati da se muče oko silaska i penjanja na kolovoz, a automobili će u zoni raskrsnica imati navoz na dugačke ležeće policajce. To je sada proba i ako se pokaže kako treba, tako ćemo i sa celim Dorćolom. To znači da će u zoni 30 doći do transformacije raskrsnica u duhu naše hijerarhije u saobraćaju, čime će pešaci dobiti prioritet u odnosu na automobile – zaključio je gradski urbanista.
izvor: /0/]beograd.rs
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Поплочавање С.Бана је вероватно увод у наставак ширења и повезивања пешачких улица. Вишњићева би нпр. била лепа веза између С. Бана и Васине. У том делу на падини има делова улица са лепим кућама у класичном стилу које су у већини, тако да би ти делови, а негде могу и да буду повезани, могли најпре да постану пешачки. Те делове улица сам навео још 2010. у теми која је можда и подстакла даљи след догађаја, Тргови, улице и делови града као вртно уређене целине .
Kosancicev venac npr. zahteva sasvim malo, potrebno je zabraniti ulazak kolima, postaviti kandelabre slicne onima u Skadarskoj, duz drvoreda obnoviti travnate bastice koje se jos ponegde primecuju i postaviti grupe zardinjera po sredini ulice i klupe sa strane.
Visnjiceva ulica bi takodje trebalo da bude posebno uredjena, jer ima nekoliko zelenih prostora koji su do nje i povezuje park na Stud. trgu i moguci trg kod Pozorisnog muzeja, a ceo taj deo Jevremove, gde je nedavno rekonstruisan parking, mogao bi da se bolje osmisli uz uvodjenje zelenila i izmenjen polozaj parking prostora, a kasnije i njegovo ukidanje.
Последње учитавање од Glas prirode дана Суб Авг 06, 2011 2:13 am, учитано 1 пут укупно.
Порукаод Glas prirode » Суб Авг 06, 2011 2:00 am
Ugao Decanske i Nusiceve, bi mogao da se uredi kao mala vrtna celina sa niskim rastinjem, travom, cvecem i malo cvetnog zbunja, a mogli bi da se smeste i klupa i cesma ili mali vodoskok.
Trenutno tim mestom vlada bilbord oko koga su klupe, ali ko bi sedeo ispod bilborda pored vrlo prometne raskrsnice okruzen ostavljenim vozilima, asfaltom ukrasenim obaveznim crno zutim stubicima.
Kosancicev venac npr. zahteva sasvim malo, potrebno je zabraniti ulazak kolima, postaviti kandelabre slicne onima u Skadarskoj, duz drvoreda obnoviti travnate bastice koje se jos ponegde primecuju i postaviti grupe zardinjera po sredini ulice i klupe sa strane.
Visnjiceva ulica bi takodje trebalo da bude posebno uredjena, jer ima nekoliko zelenih prostora koji su do nje i povezuje park na Stud. trgu i moguci trg kod Pozorisnog muzeja, a ceo taj deo Jevremove, gde je nedavno rekonstruisan parking, mogao bi da se bolje osmisli uz uvodjenje zelenila i izmenjen polozaj parking prostora, a kasnije i njegovo ukidanje.
Последње учитавање од Glas prirode дана Суб Авг 06, 2011 2:13 am, учитано 1 пут укупно.
Порукаод Glas prirode » Суб Авг 06, 2011 2:00 am
Ugao Decanske i Nusiceve, bi mogao da se uredi kao mala vrtna celina sa niskim rastinjem, travom, cvecem i malo cvetnog zbunja, a mogli bi da se smeste i klupa i cesma ili mali vodoskok.
Trenutno tim mestom vlada bilbord oko koga su klupe, ali ko bi sedeo ispod bilborda pored vrlo prometne raskrsnice okruzen ostavljenim vozilima, asfaltom ukrasenim obaveznim crno zutim stubicima.
Ja bih pre Gospodar Jevremovu od Kralja Petra do Višnjićeve pretvorio u potpunosti u pešačku zonu , jer je ionako veći deo upravo to. Što se tiče same Višnjićeve (tuda sam prolazio kada sam išao u srednju školu , a i drugar mi živi na početku iste) , deo oko Maxija bih pretvorio u jedan interesantan veći plato , obzirom da je prostor oko istog interesantnog oblika , iako je to u suštini obična stambena zgrada , ali koja mi je nekako uvek odudarala od okolnog ambijenta.
astrodule
Professional
Zašto bi udarnički radili po lepom vremenu kada mogu po hladnom?
Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.426
- Pohvaljen
- 2.373
Za sta su ovi kablovi duz nekih zgrada u Strahinjica Bana, na svakih metar?