Uh, kako da počnem ovaj dugačak post..U bajke posleratnih vlasti, kako se skidanjem ograda vlast približava narodu, ili kako je to neki civilizacijski pomak-ne bih dublje ulazio jer su to za mene bezvezni izgovori. Izmedju naših vlasti i naroda ni u jedno vreme nije bilo civilizovane komunikacije. Vlast i administracija nikada nije smatrala da ona treba da služi gradjane, nego je smatrala da gradjani treba da služe nju. Kada su skinuli ograde i otvorili ceo prostor-šta smo dobili? Neugledan park najprostijeg tipa, staze, travnjaci i klupe..nigde cveta, nigde neke kreativnosti itd-znači to nije bio nikakav pomak već nazadovanje jer do današnjeg dana taj park nije dostigao uredjenost kakvu je imao dok je bio dvorska bašta. Pa bolje da su ostavili ogradu, otvorili park za narod, a nastavili da ga uredjuju kao pre rata. Drugo-da li se kod nas zna šta je to ambijentalna celina? Taj dvorski kompleks to jeste, i kao takav je morao da se čuva do dana današnjeg, jer mi nismo Francuska sa milion dvoraca i takvih kompleksa, pa da nam uništenje jedne takve celine ne znači mnogo. To se moralo sačuvati, predati kulturi, a ne iseljavati Muzej kneza Pavla, uništavati i unutrašnjost i spoljašnjost oba dvora groznim prepravkama da bi se tu instalirala nova vlast. Pa zamislite da su komunisti u Petrogradu iselili Ermitaž, dvorovi u Sofiji i Bukureštu, Pragu su svi pretvoreni u muzeje i sve je unutra sačuvano do dana današnjeg. Mi smo dobili potpunu devastaciju, pogotovu Starog dvora kakvom na Balkanu nije bilo ravnog. Preporuka da pročitate rad Svetlane Nedić-Iz istorijata Starog dvora. Ima na netu, oduševićete se. Po meni je jedino dobro sklanjanje ograde oko Skupštine, ali ni tu nije do danas napravljen iskorak ka boljem uredjenju, već imamo auto pijacu ispred i polomljene ploče. Treće, mi imamo primitivno shvatanje slobode. U smislu-ko meni šta može, ko će meni šta da zabrani, šta će tu ta ograda, ima bre ja da idem gde ja hoću itd. Uredjena društva tako ne funkcionišu. Već se zna da ako se nešto čuva jer je to važno kao istorijsko nasledje ovog društva, onda to mora da se poštuje. Ako smo nešto izgubili onda to treba što je moguće vernije restaurirati. Što se tiče ograde oko Studentskog parka-to je još jedan primer naše bahatosti i nepoštovanja tradicije. Umesto da se taj park sija, mi imamo to što imamo-žvrljotine grafita po ogradi i asfaltne staze u parku sa gomilom sasušenog drveća. Sve je to problem nepostojanja svesti, neobrazovanja i bahatosti koja u Srbiji caruje. Smejemo se Englezima što piju čaj u pet, a gde je naša tradicija? Zato oni mogu da u muzeju izlože i krevet Henrija Osmog, a mi smo auto u kom je kralj Aleksandar poginuo u Marseju, posle rata izvukli iz muzeja i koristili za prevoz pomija. Naravno, danas je od tog auta Braca Petković sačuvao samo far. Nekad pomislim da nama stvarno nema pomoći, primitivna sredina je primitivna sredina..
Dvorove verno rekonstruisati i predati kulturi, a od Dvorske bašte napraviti raj na zemlji. Ogradu, otvorenu na više mesta, vidim kao lep ukras ambijentu, koja zaokružuje taj prostor i naznačava da se sa ulične vreve ulazi u jedan mir, prostor od velikog kulturnog značaja, jedinstven u Srbiji, i po meni bi trebalo da bude jasno zaokružen.
