Тргови од свог настанка имају улогу трговања, најпре стоком, па затим пољопривредним производима, разним предметима, тако да и Београд са својим хиљадама година постојања има искуство такве примене трга. Али још у 16. веку један човек са наших простора који је постао један од најбогатијих људи царства на три континента је инвестирао у шопинг мол или велику тржницу под кровом - данас би је назвали "Дусханова стрит базаар."
Тако да ми у Београду и немамо много тих тргоплочника, јер смо вероватно технолошки давно превазишли фазу тргопијаце, па је трговрт природно постао једно модерно решење употребе трга која је лепа и корисна за људе. Тако су Теразије у 19. веку у једном свом делу добиле врт са стазама, лејама и клупама. И пијаца или трг на данашњем Студентском тргу је још у 19. веку добила врт који је касније раширен и удвостручен, а сада би могао да обухвати и део коме тек предстоји преуређење.
Позоришни трг је добио мали врт испред Хипотекарне банке, око Кнежевог споменика, двадесетих година прошлог века. Ако је решено да се трг врати својој древној улози тржнице, иако већ имамо Сајам, као и више пијачних тргова и шопинг молова, мали врт код споменика је могао да буде задржан и мало увећан једним дрворедним травњаком до здања Народног музеја, а плочник у преосталом делу би био сасвим довољан за тезге, чадоре и друге садржаје.
ПС. још једном, за оне који и даље не знају, тргови са вртним садржајима су многобројни и у Европи и у свету. Рим има више тргова са вртним садржајима него поплочаних, али и они који немају вртне садржаје имају вредна архитектонска дела и величанствене водоскоке познате у целом свету који су тако и без растиња пријатни и лепи, мада би са растињем били то још више.
