Šta je novo?

Parkovi

Nekakvo resenje ce morati da se nadje inace ce parkovi poceti da nam dobijaju ograde i kapije kao i radno vreme. Mislim da bi to bila velika steta, a da bi Beograd izgubio deo svog duha u tom slucaju. Mislim da se zakonom moze osnovati sluzba za te stvari koja bi imala sva potrebna ovlascenja koja su potrebna za obavljanje te duznosti. Mozda nesto slicno sto planiraju za prekrsajne ekipe koje bi trebalo da kaznjavaju pljuvanje po ulici, bacanje smeca i prljanje koje cine kucni ljubimci.
 
Neobičan konkurs za Park prijateljstva
Ušće po meri svih
Autor: Svetlana Palić | 08.06.2007 - 10:55
usce_1.jpg

Do kraja ovog meseca, Društvo arhitekata i Društvo urbanista Beograda raspisaće neobičan anketni konkurs. Po prvi put tražiće se mišljenje ne samo arhitekata i urbanista, već svih građana koji imaju ideju kako da se Park prijateljstva oživi i obogati sadržajima.

Park prijateljstva je ogroman prostor od hotela „Jugoslavija“, duž obale Dunava i Save, do Brankovog mosta i Bulevara Mihaila Pupina. Obuhvata i prostor gde se nalaze Palata federacije i temelji nekada započete zgrade Muzeja revolucije. On je velika vrednost Novog Beograda, ali sada, po mišljenju gradskog arhitekte Đorđa Bobića, nedovoljno atraktivan i nekako otuđen.
- Ovaj park se doživljava kao Košutnjak ili Zvezdarska šuma, ali ja mislim da to treba da bude mesto koje će da privuče ljude sadržajima, poput Versaja ili Hajd parka. Zato sam inicirao anketni konkurs u kom su sve ideje dobrodošle i biće razmatrane na tribinama. Osim proširenja zgrade Muzeja savremene umetnosti i izgradnje opere, na ovom prostoru ne bi trebalo da bude drugih objekata. Postoje na stotine različitih sadržaja koji nisu gradnja, a koji bi mogli da oplemene Park prijateljstva i da ga učine privlačnim za Beograđane - kaže Bobić za „Blic“.

Beograđani su već počeli da daju svoje predloge, preko sajta B 92 na kome gradski arhitekta ima svoj blog. Jedni predlažu da se park uredi, ali samo lepše zelenilo, osvetljenje noću, bezbroj kanti za smeće i drvene klupe. Drugi su za to da se ovde izgradi klizalište. Mnogi se slažu da Park prijateljstva, ovakav kakav je, sigurno ne može biti reprezentativno mesto i da nešto mora da se menja da bi se potencijal iskoristio, pa predlažu pasarelu preko Save, da bi se povezala dva najveća gradska parka Kalemegdan i Park prijateljstva.

Ima predloga da se deo Zoološkog vrta sa pticama izmesti u Park prijateljstva, da se park oplemeni veštačkim jezerima, da i Botanička bašta na ovom prostoru dobije svoje proširenje sa retkim biljkama, da nova zgrada opere ima i svoj otvoreni deo bine, da se postave druge otvorene pozornice za pozorišne predstave, dens perfromanse, da dobijemo prvi muzej na otvorenom, muzej građana gde bi svako mogao da postavi svoje umetničko delo, da naprave govornice za „izduvavanje“, gde bi svako ko želi držao govore...

Stadion umesto Večne vatre
Jedan od predloga je da se na ovom prostoru zida novi stadion „Partizana“.
- Pretpostavljam kakva će reakcija uslediti ali ću se ipak, kao potpuni laik za arhitekturu, usuditi da pitam da li je moguće se na mestu „Večne vatre“ izgradi stadion. Sama ideja ne znači da bi ceo ovaj deo bio zabetoniran, već uređen poput Olimpijskog parka na Menhetnu - predlaže jedan građanin.
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=5433

Nisam pominjao Olimpijski park na Menhetnu nego u Minhenu :D
http://blog.b92.net/text/85/Park prijateljstva i obale reka/#k2838
 
Svašta se predlaze za park prijateljstva pa čak i stadion (!?). Kako to da niko ne pominje da je taj park nastao tako što su drzavnici koji su posećivali Beograd, po tradiciji, sadili po jedno drvo u tom parku pa je zato i dobio ime "park prijateljstva" Ta činjenica je u stvari glavna osobina tog parka a bazene, ptice, fontane, razne bašte i drugo imaju hiljade parkova širom sveta. Treba pre svega obratiti paznju na ono po čemu se ovaj park razlikuje od drugih "običnih" parkova a to je pomenuto drveće. Istina sadili su ga i mnogi šefovi drzava danas potpuno zaborevljeni i beznačajni. Ali po jedno drvo si zasadili i takvi kao Nehru, Naser, Breznjev, Nikson, Kraljica Elizabeta, Ziskar Desten, Sandro Pertini, predsednik Finske Urho Kekonen i drugi. Park je nastao još 1961 kada je u Beogradu odrzana prva konferencija vanblokovskih zemalja.
 
Једно занимљиво писмо објављено у данашњој Политици (15. јун), рубрика "Међу нама", страна10
Заборављене пејзажне архитекте

На Шумарском факултету у Београду већ деценијама студенти стичу знања из пејзажне архитектуре. Међутим, мало дипломираних инжењера успе да се запосли у струци - таква радна места се једноставно не отварају, јер се овим послом баве неки други стручњаци. Тешко се уденути између архитеката и баштована. Ови први поред својих објеката уцртају кружиће на местима на којима ће ови други да засаде биљке из свог расадника. За свим оним што спаја два краја исте приче нема потребе.

"На пространству од хотела Југославија до шпица Ушћа архитекте би требало да осмисле садржаје, који искључују грађевинске интервенције, а у томе ће им предлозима помоћи и грађани." ("Политика", 11. јун 2007.)
Лепо је то што сте за мишљење питали случајне пролазнике (домаћицу, дипломату, инжењера, студента) и баш добро што ће на летњим трибинама грађани моћи да дају своје идеје. Похвално је што архитекте схватају да је зелена оаза неопходна и да имају добру вољу да среде овај простор. Мене само занима где је став људи који су се школовали за осмишљавање , пројектовање, изградњу и одржавање оваквих простора?
Председница Друштва архитеката се жали да архитектонска решења нису квалитетна уколико задатак није прецизно постављен. А можда задатак не решавају људи довољно стручни?

Учланила сам се у ДАБ пре десетак година само да бих учествовала на конкурсу за уређење Теразијског парка. Са Милошем Ђорђевићем, правим архитектом, успела сам да добијем откупну награду. Силну радост и узбуђење на отварању изложбе награђених радова скроз ми је пореметила спознаја да је само један мој колега у неком тиму био тек стручни консултант. Причам о пројекту парка.
Ипак, допало ми се све то око конкурса, па сам покушала да преко Друштва дођем до архитеката који раде на решењима која укључују уређење зелене површине - нисам успела. Мени њихове адресе нису биле доступне, али моја је, као станом члану, одједном постала занимљива свим оним који рекламирају цреп, изолацију, арматуре, подне облоге... тако већ годинама. Вероватно ни они не знају шта ради пејзажни архитекта.

Где је грешка? Можда што сви ћуте? Или је реч о необавештеноости, некултури, ниском стандарду или степену еколошке свести? Занимљиво је кад се архитекте из забаве ваве пројектовањем, екстеријера и ентеријера, модом, дизајном, музиком.. За то ипак постоје цели факултети. Верује се да су пејзажну архитектуру уписали они који нису прошли пријемни на архитектури или некој академији. Занемарује се постојање креативних људи који су желели да се искажу у овој послебној области. Треба само погледати бели свет, проверити ко се тамо бави парковима, скверовима, рекреативним центрима, кровним вртовима...
Пејзажне архитекте у земљи Србији су једноставно убијене у појам. не смеју да се огласе. Срећне су кад раде, кад успеју да наплате неки пројекат, још срећније ако се он реализује. Нема их у пројектним бироима, ни у жиријима, нема их чак ни у расадницима. Нигде нису неопходне - наћи ће се већ неко да посади нешто зелено

А то је један тако леп посао за жену. Цртање зеленила, шареног цвећа, компоновање боја и мириса, дивота... Можда ће се на овом примеру потврдити злурада мисао да девојке студирају само да би се добро удале?

Весна Надаждин Љубићић
дипломирани инжењер пејзажне архитектуре
Београд
 
Slapovi na okretnici
S. JANjIĆ, 15. jun 2007

Na Banjici i u naselju Braća Jerković gradiće se fontane. Obe će koštati 36,26 miliona dinara. Opštinski menadžer Goran Marković očekuje da će radovi početi najkasnije za dva meseca pošto Grad odobri Voždovacu planirana sredstva za ovogodišnje male projekte.
Fontana na Banjici biće u krugu tramvajske okretnice. Ideja je da se na tom prostoru napravi javni trg.
- To mesto je centar naselja i raskrsnica gradskog saobraćaja, pa dosta ljudi preko njega prolazi dok preseda iz jednih vozila u druga - objašnjava Marković. - Trg će biti popločan štampanim betonom, a deo pločnika će biti crvene boje kako bi se uklapao sa okolnim zgradama. Kružna fontana sa pet redova slapova različite jačine nalaziće se u sredini.
Opštinski menadžer najavljuje da će se obnoviti i stara banjička česma, koja se nalazila na mestu budućeg trga, ali je zakopana pre nekoliko decenija. Iz nje će moći da se pije voda.
U naselju Braća Jerković fontana će se graditi u parku iznad pijace. Tu je već bila stara koja je izgrađena kada i naselje, ali je radila samo nekoliko dana.
- Park smo sredili prošle godine i ostalo je još samo da fontana. Cilj nam je da u svim naseljima stvorimo centre gde će ljudima biti ugodno da prođu ili provedu neko vreme.
izvor Novosti
link http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=105007&datum=2007-06-15
 
Среда, 20. јун 2007.
Почела изградња трим-стазе у Центру за културу и спорт „Шумице”

Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” данас је у Центру за културу и спорт „Шумице” почело изградњу трим-стазе. Дуж стазе, дужине 620 и ширине 1,6 метара, биће постављене клупе и нове справе за рекреацију, као и посебна ограда. Рок за завршетак радова је 45 дана.

Овај пројекат од великог је значаја не само за становнике општине Вождовац већ и за читав град, који ће добити још једно место на отвореном за све који се баве различитим спортским активностима. Активним спортистима и рекреативцима биће обезбеђени сви услови за вежбање у прелепом амбијенту ове вождовачке оазе.
извор Град Београд
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1279837
 
21.06.2007.
UREĐENJE PARKOVA I ZELENIH POVRŠINA NA PALILULI

Opština Palilula planira da tokom godine uredi i ozeleni 26 parkova i površina. Zahtev bi do kraja meseca trebalo da usvoji Komisija za investicije. Prema rečima člana opštinskog veća, Predraga Divca, u 2007. godini izdvojeno je 38 miliona dinara za parkove i blokovske površine na Paliluli, od kojih je većina zapuštena i čeka kompletno uređenje.

U parku u ulici Patrisa Lumumbe 43 na Karaburmi uništene su skoro sve klupe, nema pomoćnih rekvizita a zelene površine nisu skoro uređene.

U blizini parka na Karaburmi su srednja škola i biblioteka pa je inicijativa stanara za uređenje površina stigla i do Grada.

U opštini Palilula kažu da je zemljište u Patrisa Lumumbe jedno od prioriteta u programu uređenja i održavanja i da je realno ošekivati da će taj park biti sređen do kraja septembra.
izvor Studio B
link http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=6011
 
Четвртак, 28. јун 2007.
Jош 3.000 канделабарских светиљки за улице и паркове

Секретаријат за комуналне и стамбене послове – Управа за енергетику расписаће јавну набавку за 3.000 канделабарских светиљки. Процењена вредност ове набавке је 38.000.000 динара. Реализација посла очекује се у периоду од октобра до децембра ове године.

Током претходних година набављено је преко 30.000 канделабарских светиљки, светиљки на затегама и светиљки са лирама, које су монтиране у многим стамбеним насељима, улицама, парковима и прилазима школа, уместо старих и дотрајалих светиљки, на подручју десет градских општина. Како је овај програм показао одличне резултате, град је одлучио да се у овој години набави још канделабарских 3.000 светиљки да би се испунио годишњи план замене.

Предмет јавне набавке су светиљке које се користе за јавно осветљење пешачких стаза између зграда у стамбеним насељима, шеталишта и паркова. Предвиђено је да светиљке буду за вертикалну монтажу на постојеће стубове висине 4-5 метара, као и да буду осносиметричне у односу на вертикалу стуба.
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1280860
 
Park na keju, kod okretnica 88.610,82,....počeo je detaljno da se rekonstrujiše :

306kejcasino039fg5.jpg


Mažuranićev Trg nikad nije postojao, već samo ul.IvanaMažuranića koja se sada zove Marka Nikolića.

306kejcasino038wa6.jpg


306kejcasino037st6.jpg


306kejcasino040nw5.jpg


306kejcasino041zr1.jpg
 
Недеља, 01. јул 2007.
За уређивање платоа општини Врачар из буџета 7 милиона динара

Град је издвојио 7.139.254 динара општини Врачар за уређење платоа између улица Милешевске, Радослава Грујића и Цара Николаја II. На овом простору биће обновљени травњаци, постављене плоче и нове клупе, а на делу платоа поставиће се пењалице, тобогани и остали реквизити за децу.

– Врачар нема много паркова, али има доста малих зелених површина које могу да се уреде. Грађани су нам се обратили са молбом да уредимо овај плато, а будући да ми све радимо у сарадњи са њима, припремили смо пројекат. Пошто тренутно немамо средства за ову намену, обратили смо се граду за помоћ – рекао је за БЕОИНФО председник општине Врачар Бранимир Кузмановић.
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281036
 
Džeger hoće da posadi drvo

Prema rečima organizatora, "Rolingstonsi" su oduševljeni idejom Parka prijateljstva, a posebno činjenicom da je Fidel Kastro prilikom boravka u Beogradu na ovom mestu zasadio drvo.

- Izrazili su želju da i njih četvorica posade sadnice što bliže Kastrovoj, pa se nadamo da će u saradnji sa ljudima iz JKP "Zelenilo Beograd" ova njihova želja biti ostvarena - naglasio je Dejan Maksimović.
izvor Press
ceo tekst http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=15070
 
Park prijateljstva je super kapacitet! Moglo bi da se recimo organizuje da ljudi koji su vec zasadili drvo (nekada u proslim vremenima) dodju da ga obidju ili tako nesto.. bila bi lepa akcija :)
 
Au koliko mediji mogu da te napale
Fontana prema patentu Nikole Tesle
Autor: Tanjug | 11.07.2007. - 17:40
tesla_v.jpg

Fontana prema patentu Nikole Tesle

Na uglu beogradskih ulica Krunske i Prote Mateje sutra uveče biće puštena u rad prva fontana koju pokreće pumpa urađena prema originalnom patentu Nikole Tesle, koji je registrovao 1913. godine, saopštio je Muzej Nikole Tesle.

Ovim povodom u Muzeju će istovremeno biti otvarena prigodna izložba "Teslina fontana" na kojoj će biti svi podaci o ovom jedinstvenom i složenom projektu i obimnoj arhivskoj građi o Teslinom radu na osvajanju potpuno novog tipa fontane i njegovoj saradnji sa Lui Tifanijem oko realizacije ovog projekta do koga, nažalost, nikada nije došlo.

Tifani je bio veoma poznati njujorški umetnik, vlasnik studija za dizajn koji je ostao zapamćen po inovativnioj tehnici vitraža i kreacijama nakita. Njegov studio se bavio i projektovanjem enterijera, što je dovelo do kontakta sa Teslom radi korišćenje njegovog patenta fontane.

Ideja da se Teslina fontana postavi odmah do Muzeja nije nova jer je on i pokrenuo inicijativu za njenu izgradnju 1984. godine. Tada su je podržali mnogi poštovaoci Telsinog dela i predloženo je da se replike postave ispred Elektrotehničkog fakulteta, Instituta Nikola Tesla, Beogradskog vodovoda i drugih reprezentativnih lokacija, budući da je naš veliki pronalazač zamislio da ona "pruža veličanstveni prizor, zanosan i podsticajan".

Tesla je fontanu koja je za ono vreme bila apsolutna novina opisao kao " fascinantan prizor velike mase vode u pokretu , pri čemu se stiče utisak velike snage". Po njegovoj zamisli ona je trebalo da bude osvetljena i da ima nekoliko kaskada, a ceo projekat je zahtevao veoma mali utrošak energije.
Sve vitalne sklopove fontane i pumpe izradili su stručnjaci beogradske firme "CPC-CAD profešenel sistem" na čelu sa dr Milanom Bojanovićem. Prototip je testiran na Mašinskom fakultetu, gde je utvrđeno da svi parametri odgovaraju onima koje je Tesla priložio prilikom registracije patenta. Novom CNC tehnologijom urađeni su svi kalupi za izlivanje, a livenje fontane u bronzi je izvedeno u umetničkoj livnici braće Jeremić. Prostorno rešenje fontane izveo je arhitekta mr Janko Krstić.
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=8100

Kad ono
Четвртак, 12. јул 2007.
Милорад Перовић пустио у рад „Теслину фонтану”

Председник Скупштине града Београда Милорад Перовић свечано је вечерас пустио у рад „Теслину фонтану”, која се налази на раскрсници између Крунске и улице Проте Матеје на Врачару. Ова фонтана израђена је према оригиналној техничкој документацији Николе Тесле и прва је таква у свету.

– Фонтане нису само украси градова, већ и симболи живота и отмености. Срећни смо што смо имали научника попут Николе Тесле и што му се и на овај начин можемо одужити. Иако је данас 151. годишњица његовог рођења, нећемо га се сећати само о јубилејима, већ ће он увек бити присутан у нашем друштву – рекао је Милорад Перовић.

Своју водену пумпу и фонтану Никола Тесла је патентирао још 1913. године. Њена основна карактеристика је да покреће велику количину воде са врло мало енергије. Стручњаци из Музеја „Никола Тесла” и Машинског факултета четврт века покушавали су да ову замисао преточе у реалност али су успели тек данас. Драгоцену помоћ су им пружиле колеге из „Београдског водовода и канализације”, предузећа које ове године слави 115. година рада. Покровитељ пројекта била је Скупштина града Београда.

Пуштању „Теслине фонтане” у рад вечерас су присуствовали и Радомир Наумов, министар вера, принц Александар Карађорђевић, председник општине Врачар Бранислав Кузмановић, директор „Београдског водовода” Владимир Таушановић и многе друге угледне званице.

У Музеју „Никола Тесла” вечерас је отворена и изложба под називом „Теслина фонтана”.
1282560_Teslina_fontana.jpg
izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1282556

Mislim otkud Blicu ona fotografija?
 
Влада":2lqmq1xj je napisao(la):
Džeger hoće da posadi drvo

Prema rečima organizatora, "Rolingstonsi" su oduševljeni idejom Parka prijateljstva, a posebno činjenicom da je Fidel Kastro prilikom boravka u Beogradu na ovom mestu zasadio drvo.

- Izrazili su želju da i njih četvorica posade sadnice što bliže Kastrovoj, pa se nadamo da će u saradnji sa ljudima iz JKP "Zelenilo Beograd" ova njihova želja biti ostvarena - naglasio je Dejan Maksimović.
izvor Press
ceo tekst http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=15070
To su i uradili, ceo bend je zasadio po jedno drvo u parku :)
 
Roling stouns posadili stabla
17. jul 2007. | 08:21 |
Beograd -- Četiri člana grupe Roling stouns, u Parku prijateljstava na Ušću, posadili su četiri stabla.
Mik Džeger, Čarli Vots, Ron Vud i Kit Ričards rešili su da iza sebe ostave nešto opipljivo i trajno, pa su nešto pre subotnjeg nastupa zasadili četiri drveta. Sadnju niko nije mogao da zabeleži pošto su kamere i fotoaparati bili strogo zabranjeni. Kako se saznaje, grupa se pored drveća fotografisala svojim aparatima.

Na svakom drvetu bio je karton sa imenom jednog od članova grupe, a ostala su imena samo Mika Džegera i Čarlija Votsa. Obezbeđenje koncerta, koje još obezbeđuje prostor, kaže da ne zna šta je bilo s kartonima Ričardsa i Vuda.

Ipak, ta dva stabla se bolje drže od Džegerovog, koje je već počelo da se suši. Mladice na vrućinama nemaju mnogo šanse da dostignu zrelost svojih suseda iz Parka prijateljstva, u kom je zasađeno mnogo stabala, još u vreme vladavine Josipa Broza.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=17&nav_category=15&nav_id=255557
 
Ех да Беоинфо има Драгана http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=7367#p7367 одавно би ово објавио :D

Sreda, 25. jul 2007.
Radovi na Mažuranićevom trgu i kod Instituta za majku i dete

Radnici „Zelenila – Beograd” ovih dana intenzivno rade na uređivanju Mažuranićevog trga u Zemunu i na zelenoj površini, preko puta Instituta za majku i dete. Na Mažuranićevom trgu popravlja se pešačka staza, dugačka 1.200 metara, postavljaju novi travnjaci na oko 5.000 kvadratnih metara, kao i oko 320 metara metalne ograde. Trg će dobiti 36 novih klupa, jednu klackalicu, nove kante za smeće, a tokom jeseni ovde će biti formiran i drvored.

U parkiću preko puta Instituta za majku i dete sanira se oko 1.500 kvadrata betonskog zastora, postavlja novi travnjak na oko 1.100 kvadrata, montira deset kanti za đubre i oko 100 zaštitnih stubića. Na dečjem igralištu biće postavljene dve klackalice, ljuljaška i penjalica, a u parku 13 novih klupa.
Беоинфо
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284143
 
Sreda, 25. jul 2007.
U izgradnju sportskih igrališta uloženo 227 miliona dinara

Grad Beograd je u prethodne dve godine izdvojio oko 227 miliona dinara za izgradnju i asfaltiranje igrališta na teritoriji deset gradskih opština.

Do sada je urađeno 146 igrališta, i to 73 za košarku, 52 za fudbal, 13 za odbojku i deset za druge namene. U izgradnju ovih igrališta uloženo je ukupno 117.968.187 dinara. Do kraja godine planirana je izgradnja još 86 igrališta, i to 38 za fudbal, 35 za košarku, osam za odbojku i tri za druge namene. Planirana sredstva iznose 109.083.287 dinara.

Na teritoriji opštine Voždovac izgrađeno je osam igrališta, a do kraja godine biće završeno još 15 igrališta. Na Čukarici je urađeno svih 15 igrališta koliko je planirano, a na Vračaru – četiri, s tim što do kraja 2007. treba izgraditi još jedno igralište. Na Paliluli je završena izgradnja 13, a treba da se uradi još sedam igrališta. Na teritoriji Savskog venca izgrađena su dva igrališta i do kraja godine biće urađeno još jedno. U Zemunu je završeno 13 igrališta, a predstoji izgradnja još sedam. U Novom Beogradu urađeno je 16, a do kraja godine ova opština dobiće još 49 igrališta. Na teritoriji opštine Rakovica izgrađeno je 35 i preostalo je da se urade još četiri. Na teritoriji opštine Zvezdara završena je izgradnja svih 36 igrališta koliko je planirano. Na opštini Stari grad izgrađena su četiri igrališta i predstoji izgradnja još dva do kraja 2007. godine.
izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284161
 
Четвртак, 26. јул 2007.
Радмила Хрустановић и Жак Рог засадили дрво мира у Олимпијској алеји на Новом Београду
1284287_sadnja_v.jpg

Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда, Андреја Младеновић, члан Градског већа, и Горан Крецловић секретар Секретаријата за спорт и омладину присуствовали су данас у Парку мира и пријатељства на Новом Београду отварању Олимпијске алеје, протоколарној садњи 49 стабала, поводом одржавања Летњег олимпијског фестивала младих Европе. Церемонији су присусуствовали и Жак Рог, председник Међународног олимпијског комитета и Иван Ћурковић, председник Олимпијског комитета Србије. Овом приликом Радмила Хрустановић и Жак Рог засадили су дрво мира у Олимпијској алеји.
Beoinfo
http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284278
 
За уређивање зелених површина утрошено 317 милиона динара
Од почетка године, за санацију зелених површина из градског буџета издвојено је 227 милиона динара, а у току су радови чија вредност износи 90 милиона динара.

Завршена је реконструкција сквера на Хајдук Вељковом венцу, код Дома Војске, уређен плато испред Цветкове пијаце, простор у Парку пријатељства, дечје игралиште у Рамској улици, уређене су зелене површине у блоковима 2 и 63, Париске комуне 9, у насељу Школско добро у Земуну, плато испред општине Раковица. Санирани су и чврсти застори и платои на обалама Саве и Дунава, као и стазе, степеништа и платои на територији Палилуле, Чукарице, Раковице и Звездаре.

У току је уређивање зелене површине у стамбеном насељу „Липов лад”, у Булевару краља Александра 231-265, у Блоку 7а, на потезу од моста „Газела” до Земуна а ради се и на уређењу трим-стазе у парк-шуми „Шумице” и на Мажуранићевом тргу у Земуну. Поред тога, у току је израда главних пројеката за санацију, обнову и ревитализацију Пионирског парка у Београду, некадашње Дворске баште и Градског парка у Земуну, за чију је израду ангажован Шумарски факултет. У наредном периоду биће изграђена и ограда око Карађорђевог парка.

У плану Секретаријата за комуналне и стамбене послове су и радови на поправкама деградираних зелених површина у Батајници, парку „Јеловац”, улици Кларе Цеткин, на Гундулићевом венцу, скверу у Лепеничкој, улици Ранка Тајсића, Миријевском булевару, Хусинских рудара, Љубе Стојановића, Јаше Продановића и Митрополита Петра.
Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu
 
Улепшавање градских вртова
Уређивање неколико градских зелених кутака ових дана приводи се крају, а поједини престонички вртови тек чекају на обнову. Радници „Зеленила” ће за недељу дана почети да уређују Чубурски парк, који је прошле године био на мети вандала када је готово свака клупа била уништена. Према најавама из ове комуналне куће, ова зелена оаза биће обновљена до краја године.

У „Зеленилу” подсећају и да је у току уређивање зелене површине у насељу Липов лад, у Булевару краља Александра 231-265, у Блоку 7а, на потесу од моста „Газела” до Земуна, затим трим-стазе у Шумицама, као и Мажуранићев трг у Земуну. Стручњаци Шумарског факултета управо раде главне пројекте за обнову Пионирског парка, некадашње Дворске баште и Градског парка у Земуну. Планирано је и постављање ограде око Карађорђевог парка.

Надлежни напомињу да ће за десетак дана бити завршено уређење зелене површине у насељу Медаковић, а за који дан почеће и обнова зеленила у Милешевској улици. Недавно је улепшан и плато на Хајдук-Вељковом венцу, а радници приводе крају уређење простора испред Цветкове пијаце.

У пуном сјају недавно је заблистао и Парк пријатељства, дечје игралиште у Рамској улици, а уређене су и зелене површине у блоковима 2 и 63, као и у Улици Париске комуне 9. Поправљене су подлоге и платои на обалама Саве и Дунава, као и стазе и степеништа на територији Палилуле, Чукарице, Раковице и Звездаре. Вредност радова на уређењу зелених површина који се ових дана обављају у Београду је 90 милиона динара, а од почетка године за ту сврху потрошено је 227 милиона динара.
М. Р. Б.
[објављено: 02.08.2007.]
Izvor: Politika Online
Lilnk: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36438
 
Vrh