Spajanje parkova u zeleni koridor
Beograd ima dovoljno zelenila, ali ono nije dobro raspoređeno. Zato, prema rečima Branislava Božovića, sekretara za zaštitu životne sredine, gradske vlasti uveliko rade na njegovom valjanom razmeštanju, kako se to čini u svetu. Već tri godine pripremaju studiju radnog naslova „Zelena regulativa Beograda”, koja sadrži informacije o mehanizmima pomoću kojih će zelenilo u prestonici biti planski stvarano. Studija je značajan preduslov za usvajanje generalnog plana zelenila, koji će biti deo Generalnog urbanističkog plana.
– U poslednjoj deceniji, gradska politika je poprilično usmerena ka oplemenjivanju zelenih prostora. Beograd ih mora imati što više, a uporedo sa sadnjom biljaka treba da bude usavršena i zakonska regulativa ove oblasti, donošenjem zakona o zaštiti urbanog zelenila. Poenta Generalnog plana je stvaranje takozvanih zelenih koridora u celoj prestonici proširenjem i stvaranjem novih parkovskih i blokovskih površina. Koridori su ponos Beča, Pariza, Praga. To su, ustvari, velike zelene putanje, negde uske kao ulični drvoredi, a negde široke kao šume, ali je važno da, gledajući iz ptičje perspektive, budu neprekidne. Na primer, kao potes Košutnjak, Topčider, Hajd park – istakao je Božović.
Zbog loše raspoređenosti drveća, žbunja, parkova, centralne opštine imaju manjak zelenila. Vračar i Stari grad, kaže, nemaju dovoljno sadnica, kao i Savski venac u svojim blokovskim delovima, ali im to donekle nadoknađuje Kalemegdanski park. Leva obala Save, kao i drvoredi u glavnim gradskim ulicama moraju biti oplemenjeni, kaže Božović, objašnjavajući da je „Zelenilo” dosta učinilo promenom vrsta drveća. Umesto neodgovarajućih sadnica, kao što su platani, posađene su domaće vrste lipe, javora i jasena, kao i sibirskih brestova, otpornih na bolesti koje su pokosile domaći brest.
– Stvaranje koridora doprineće manjoj zagađenosti i boljem provetravanju vazduha, zaštiti od prašine i buke, poboljšanju zdravlja sugrađana. Treba vremena da drveće poraste, pa će do toga doći postepeno. Posao će biti naporan, jer postepeno mora biti promenjena svest sugrađana. Kada vidimo da neko na ulici uništava sadnice, treba da ga upozorimo. U svetu su za to raspisane drastične kazne. Međutim, one su poslednji lek, treba pre toga razviti osećaj krivice kod onoga ko nešto slično pokuša. Na žalost, naše obrazovanje nije organizovano tako da tu svest razvija još kod prvaka. Zaštita zelenila trebalo bi da bude jedna od ključnih tema u obrazovanju i da utiče na druge oblasti vaspitanja dece. Događa se da ljudi u stanu neguju predivne biljke, a da ih uništavaju čim izađu u dvorište i parkiraju automobil na prvom travnjaku na koji naiđu – naglašava sekretar Božović.
Prema njegovim rečima, zelenilo prestonice uništavano je decenijama unazad, jer pre 2000. godine, kaže Božović, nije obnavljano dvadesetak godina, a u pojedinim parkovima je menjana samo zemlja, a biljke su propadale. „Zelena regulativa”, koju sekretarijat sačinjava sa stručnjacima Instituta za šumarstvo, Urbanističkog zavoda, Šumarskog i Biološkog fakulteta i „Zelenila”, trebalo bi da otkloni greške iz prošlosti, veruje Božović.
D. Jokić
[objavljeno: 21.05.2007.]