Parkovi

[vucko]

Zaštita Košutnjaka – javni uvid i rasprava
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine izložen je na uvid predlog akta o prolašenju zaštićenog područja i Studija zaštite područja „Šuma Košutnjak“ u Beogradu, na teritoriji gradske opštine Čukarica.
Javni uvid organizovan je od 12. jula 2010. do 6. avgusta 2010. godine, svakog radnog dana od 11 do 14 časova, u zgradi Gradske uprave grada Beograda, 27. marta 43-45, (kancelarija 502, V sprat).
Zainteresovana lica mogu tokom javnog uvida dostaviti svoje mišljenje, primedbe i predloge Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, najkasnije do 6. avgusta 2010. godine do 14 časova.
Javna rasprava o predlogu akta o prolašenju zaštićenog područja i Studiji zaštite područja „Šuma Košutnjak“ održaće se 9. avgusta 2010. godine u sali 503, na V spratu, 27. marta 43-45, sa početkom u 12 časova.

 

[zexland]

Cekaju Kazahstan da donira novac

:lol:

 

[BOKI SMOKI]

Prirodna oaza na levoj obali Dunava
BORIS VUKOVIĆ | 30. 07. 2010. - 00:02h | Komentara: 6

Početkom izgradnje mosta Zemun - Borča, zemljište na levoj obali Dunava postaće veoma atraktivno i lako dostupno. U Urbanističkom zavodu već postoji studija „Čaplja“, koja predviđa formiranje nove ekološko rekreativne zone, veličine oko 580 hektara (kao dve Ade Ciganlije) koja bi se nalazila između Pančevačkog i novog, „kineskog“, mosta, tačno preko puta Velikog ratnog ostrva.

Ova Studija, koju je radio Univerzitet u Firenci, samo je uvod u planski dokument sa čijom izradom se, prema rečima stručnjaka, mora krenuti što pre. U protivnom, može se desiti da izgradnjom mosta nastane pritisak da se područje zelene površine promeni u stambeno poslovnu zonu.


- Kad smo istraživali, evidentirali smo mnogo vrsta ptica, izuzetno retke ribe koje se mreste u ovom području. Ideja je da se tu uredi ekološka oaza, da se napravi neka vrsta zdravog turizma, što je popularno u svetu. Od betona se ne bi gradilo ništa, sve bi bilo od prirodnih materijala, u samom centru grada i bili bismo jedinstveni u svetu. Izuzetno je važno da krenemo sa izradom plana što pre. Imamo osnov i moramo iskoristiti potencijal za izgradnju nove Ade Ciganlije - priča Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda i jedan od konsultanata na projektu.


Generalnim planom Beograda 2021., previđeno je novo ostrvo na Dunavu, koje bi se dobilo izgradnjom velikog kanala između Pančevačkog mosta i novog mosta Zemun - Borča. Na prostoru od 582 hektara, uz maksimalnu zaštitu svih prirodnih dragocenosti, pažljivo je osmišljena buduća gradnja turističko-sportskih objekata.


- Grad treba da bude pokretač projekta, da finansira istraživanja zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, uređenje, a zatim bi trebalo krenuti u privatno - javno partnerstvo. Svaki deo prirode treba maksimalno sačuvati, bez izgradnje tržnih centara, hala ili nekih velikih stambenih kompleksa. Pre svega, ovo treba da bude rekreaciona zona, u kojoj ćemo pokrenuti ekološki turizam - objašnjava arhitekta Miodrag Ferenček, koji je takođe pomagao Italijanima pri izradi Studije.


Ivice novog ostrva definišu nasip od poplave ispred naselja Krnjača, Kotež, Borča, Crvenka i glavni tok Dunava. Ovde će biti formirano rečno ostrvo sa mešovitim predelima šume, malim kanalima, jezercima, barama i rukavcima. Na ostrvo će pristup imati pešaci, biciklisti, specijalna vozila za interni grupni prevoz, kao i plovila na vesla i jedra. Čamci sa motorom i druga motorna vozila moćiće da pristupaju samo u određeno vreme, pod određenim uslovima. Takođe, planirana je i izgradnja saobraćajnice koja bi obezbedila vezu sa Zrenjaninskim putem i budućim „kineskim mostom“, a na tom području predviđeno je i pristanište za putničke brodove, jahte i čamce. Druga strana nasipa, na potezu između Koteža i Borče, površine oko 100 hektara, ograničavaće buduće, elitne golf terene.
- Ovaj projekat nije ograničen samo na zonu Ušća i novo rečno ostrvo Čaplja, već je u interakciji sa istorijskim jezgrom Zemuna, naseljima Kotež i Borča, te Beogradskom tvrđavom. Suštinski, to je deo projekta za Dunav - objašnjava Đani Bijađi, gradski savetnih za urbanističko planiranje Firence.


Na dve tačke na obali novog ostrva biće pristup sa vode i pristup sa kopna. Tu će se nalaziti „turistička sela“ sa malim lukama, zabavni i sportski punktovi sa smeštajnim jedinicama, sale za fitnes i treninge, veliki broj otvorenih terena, trgovi, marine, sale za kulturne priredbe i drugi aktivni, edukativni i zabavni sadržaji. Čaplja će imati i dva unutrašnja jezera za aktivnosti nalik onima na Adi Ciganliji. Uz obalu Dunava će, na povišenim kotama, biti formirani na stotine metara dugački uređeni bazeni, „morske“ plaže za veliki broj kupača.



Poplavljeno veći deo godine
Trenutno, ova zona poplavljena je tokom godine. Područje Čaplje, koje je u vlasništvu Ministarstva poljoprivrede, trenutno se koristi za gajenje topola u naučne svrhe i za preradu drveta za proizvodnju papira, a na nekim delovima nalaze se zone za utovar, istovar i skladištenje prirodnog građevinskog materijala. Takođe, na ovom terenu nalaze se bare dubine do dva metra, koje su nastale iskopavanjem, ali i površine na kojima se nedozvoljeno i nekontrolisano odlaže otpad.



Gradnja na Čaplji
Kuće, vikendice na šipovima (sojenice)
Marine i pristaništa za nautički turizam
Vezovi i sidrišta
Brodovi i restorani
Platforme na vodi za rekreativne aktivnosti

 

[nbumbic]

Jeste da ove slike i nisu baš za ovu temu ali ipak one govore o Zelenilu tj. pokazuju kako je naše "JKP"Zelenilo bogato snalažljivim radnicima pa otud i kreativno rešenje problema kako besplatno postaviti tablu ispred radne jedinice JK Zelenila,

a u ostalom šta će te telenorove table po parkovima da govore ljudima da ima interneta

 

[jovanovm]

@nbumbic
Pošalji sliku ovima iz Telekoma, bar jednom da kapitalizam proradi za običnog čoveka!

 

[karaburmljanin]

Ovo je moj prvi post na ovom forumu i obracam se povodom koji mi se uopste ne svidja.


Prosao sam juce pored crkve na Karaburmi i video plakat:

"Knjiga o-nekim-poboznim-temama 1000 din
Sav prihod namenjen izgradnji hrama Gospodnjeg u parku kod bioskopa Slavica".

U pitanju je park u kome sam proveo formativne godine zivota, sa drvecem ciji sam rast gledao od detinjstva do, evo, praga zrelih godina. Oko jedne mladice sam se i potukao kao klinac, neki Steva je hteo da je lomi a ja nisam dao: sada je to bogato i lepo drvo. Sada je u najavi, ocevidno, cupanje tog drveca kako bi se podigao jos jedan verski objekat, iako 200-300 metara iznad te lokacije postoji poveliki i aktivan hram Bozji.

Mene sad zanimaju sledece stvari:

1. Da li urbanisticki plan uopste predvidja mogucnost izgradnje u parkovima?
2. Ako bih zeleo da proverim da li je cela prica o izgradnji po zakonu - na koju adresu da se obratim i na sta da obratim paznju?
3. Ako nije po zakonu, kome da prezentiram slucaj?


Hvala vam unapred.

 

[dedinje]

Ja ne znam da odgovorim na pitanja koja postavlja g. karaburmljanin. Učesnici ovog foruma se po mnogo čemu u svojim mišljenjima žestoko razlilaze. Ali, kako vidim, i to je odlično, svi su jedinstveni kad je u pitanju čuvanje zelenila, drveća i parkova. Što se tiče prvog pitanja g. K. mislim da se može jednostavno reći da je danas u Srbiji apsolutno sve moguće pa i izgradnja po parkovima.

 

[vucko]

@karaburmljanin

Sticajem okolnosti sam isao u crkvu koja je gore ka zvezdarskoj sumi a bas sam prosao kroz taj park i pored slavice na putu tamo.Primetio sam da je park uzasno zapusten a to rade kada zele da ga pretvore u gradjevinsko zemljiste,mislim da u toj crkvi(cije ime zaboravih) ima plan izgradnje neke crkve(plan se nalazi kada se udje u crkvu sa desne strane).

Urbanisticki plan moze sve,a uglavnom se svodi da od zelenila pravi gradjevinsko zemljiste(kad se setim video sam da na planu stoji tik do bioskopa-na planu obelezen objekta kulture da se izgradi crkva.Jedino mozete akcijom i organizacijom ljudi da to sprecite da se to desi ili kao u nasem slucaju,mi u vezi zvezdarske sume smo sprecili sve dok je crkva(koju su gle cuda hteli da uvale u sumu na ustrb zelenila) i dalje ostala u planu ali ce biti manje povrsine nego sto je planirano.

Nema vam nista drugo nego da se organizujete gradjanski i bunite se protiv toga urbanistickom zavodu,opstini palilula i na kraju ali sa velikim oprezom saboru pravoslavne crkve(vladi crkve),recimo imate primere petog parkica i zvezdarske sume.Pocnite peticiju.Licno smatram da je idiotski da prave crkvu na manje od kilometar od druge crkve.Mi smo dobili dopis da je plan urbanistickog zavoda da se sagradi crkva na svakih 20 000 do 25000 vernika

Ako zelite kontaktirajte mog saborca koji je malo upoznatiji sa strucnim stvarima u vezi izgradnje i ostalog na
zvezdarskasuma@yahoo.com

I zapamtite istina je sa vase strane,grad samo prica o prosirenju zelenih povrsina a zapravo samo seku svo drvece i unistavaju zelenilo gde god je moguce.

 

[Nikola]

Nema vam nista drugo nego da se organizujete gradjanski i bunite se protiv toga urbanistickom zavodu,opstini palilula i na kraju ali sa velikim oprezom saboru pravoslavne crkve(vladi crkve),recimo imate primere petog parkica i zvezdarske sume.Pocnite peticiju.

Nista od ovoga, zar ne g.karaburmljanin(g.418 ) ?

 

[dedinje]

Ja sam bio ubeđen da je taj direktor "zelenila" (Draškić) po struci šumarski inžonjer a sad čitam da je filozof i to došao po partiskoj liniji! Bulumenta oko njega u toj "firmi" su isto nestručanjaci koji izgleda i ne vole drveće. Pogledajte malo po Beogradu na sve strane se seče. Video sam unakažena stabla na dedinju, u Topčideru pa čak i na Adi Ciganliji gde su na par mesta ostali samo panjevi potpuno zdravog drveta. Oni stvarno izgleda da imaju neku inteligentnu pretstavu da drvo kada dostigne punu zrelost treba da se seče. Pre 35 godina bila je velika seča drvoreda u Braće Jugovića i Svetog Save. Javnost se bunila isto kao sada (i još više ) ali nije vredelo. Nakon nepotrebne seče u te dve ulice, jer drveće je bilo potpuno zdravo, odmah su posadili novi drvored i on je sada dostigao zrele godine kao onaj prethodni kada je posečen 1975. Pa zašto je onaj prethodni posečen kada bi sad bio još raskošniji sa bogatijim krošanjama. Na Novom groblju su isto napravili pokolj drveća. Nestali su čitavi drvoredi u najboljim godinama. Bar tu nema saobraćaja, trolejbusa i tramvaja da se kaže da grane smetaju žicama. Cvijićeva i Vojvode Mišića su nekad imale veličanstvene drvorede, valjda najveće u Beogradu. Posekli su ih ima već nekoliko decenija. Tu ima neko opravdanje - ulice su dosta proširene. Ali zašto nisu odmah zasadili nove drvorede. U Cvijićevoj su nešto zasadili ali to raste jako sporo i sad je malo i ne daje nikakav hlad. Ali, u Vojvode Mišića ni to - baš ništa.

 

[vucko]

A u dimitrija tucovica drveca ima manje od 20tak a uskoro ce stanovnici te ulice drvece videti samo na razglednicama... :bash:

 

[honey79]

Uređenje platoa u Sremskoi ulici iznad Terazijskog tunela

Opština Stari grad, grad Beograd i „Agrobanka” zajedno će učestvovati u projektu sređivanja platoa u Sremskoj ulici. Izvođač radova je JKP „Zelenilo – Beograd”, dok je idejni projekat potpisao Biro za projektovanje ovog gradskog preduzeća. Vrednost radova je oko sedam miliona dinara.

– Uređenje pešačkih prostora i promocija trgova i parkova danas se sprovodi svugde u svetu. Zbog toga smo rešili da podržimo predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine da se plato u Sremskoj iznad Terazijskog tunela pretvori u malu zelenu oazu – kaže Dejan Kovačević, načelnik Opštinske uprave Starog grada.

Pjaceta JKP „Zelenilo – Beograd” zamišljena je kao krovna bašta, koja će biti oblikovana u duhu moderne arhitekture fasade „Agrobanke”. Dekorativni segment prostora činiće klupe, korpe, osvetljenje, a u kasnijoj fazi radova previđeno je postavljanje jedne fontane. U skladu sa stremljenjima svetskih gradova ka ekotopediji, ozelenjavanju pešačkih zona, JKP „Zelenilo – Beograd” obezbediće za plato u Sremskoj ulici travu, niske polegle, zimzelene sadnice, kao i perene, višegodišnji cvetni sadni materijal.

Nova pjaceta biće dostupna i osobama sa invaliditetom. Njihovo kretanje ka platou biće moguće iz Sremske ulice, gde će biti postavljena rampa.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1406047

 

[vucko]

Ipak ce srediti Tas,evo i zasto

Седница Скупштине града 22. септембра

У материјалу за седницу Скупштине наћи ће се и Предлог одлуке о подизању споменика Милораду Павићу и Гајдару Алијеву у Ташмајданском парку,

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1410326

 

[jovanovm]

Znači, očekujte...

 

[vucko]

Bar znamo gde ce svih 6 komunista sa filozofskog da se skuplja

 

[Pegasus]

Jel objavljeno negde ili moza neko zna za plan uredjenja parkova za decu na Novom Beogradu tj gde i kada ce se graditi u preostalim blokovima koji ih josh nisu dobili?

Do sada ih je uradjeno 10-15 (po meni je najbolji jedan od najvecih u 63 bloku izmedju severa i juga), na sajtu opstine i izjavama predsednika pishe da ce u 2011 god biti uradjeno josh 12 tj 1mesecno,ali ne nisu objavili plan niti koji blokovi ce ga dobiti ,niti na kom mestu, niti vreme kad ce poceti radovi.

Ako neko zna , bilo bi super da postuje ovde.

Pozdrav

 

[vucko]

Nema takvog plana,to rade kao i do sada sleketivno po nekoj svojoj logici,jedini ti ostaje da se raspitas u opstini preko mejla ili telefona mozda ti i i odgovore.

 

[vucko]

Fenomenalni mini dokumentarac o petom parkicu traje 11 minuta,vredi odgledati

http://www.youtube.com/watch?v=Z-aijQUXA4k

 

[Homer Jay]

Bista uslov za obnovu
N. PANTIĆ | 29. septembar 2010. 21:02 | Komentara: 0

Vlada Azerbejdžana sa dva miliona evra finansira rekonstrukciju velikog Tašmajdanskog parka, ali će u njemu biti postavljen spomenik nekadašnjem predsedniku Gajdaru Alijevu

BISTA nekadašnjeg predsednika Azerbejdžana Gajdara Alijeva biće postavljena u velikom Tašmajdanskom parku. Vlada ove kavkaske države navodno je ponudila Beogradu dva miliona evra za uređenje centralne gradske oaze, ali pod uslovom da njihov bivši lider nađe svoje mesto u ovom parku.

Odbornici Skupštine grada na poslednjoj sednici usvojili su odluku da se Gajdaru Alijevu i Miloradu Paviću podignu spomenici na račun Vlade Azerbejdžana, a u sklopu donacije za uređenje "Taša". Finansiranje rekonstrukcije, prema nezvaničnim informacijama, dogovoreno je sredinom maja ove godine tokom prve zvanične posete predsednika Srbije Borisa Tadića ovoj kavkaskoj državi.

- Ideja da se na ovaj način obezbede neophodne pareza sređivanje velikog Tašmajdanskog parka pojavila se još tokom juna ove godine - kaže naš izvor iz Skupštine grada. - Tada se Komisija za imenovanje ulica i trgova pozitivno izjasnila o ovom predlogu, a tom prilikom formirana je i radna grupa koja je trebalo da donese konačnu odluku.

U ekipi koja će biti zadužena za idejno rešenje nalaze se gradski arhitekta Dejan Vasović, član Gradskog veća Goran Aleksić, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, direktor JKP "Gradsko zelenilo" Radovan Draškić, kao i prvi čovek "Beogradskog vodovoda" Cvijo Babić. U radnoj grupi su i zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković, kao i predstavnik ambasade Azerbejdžana Araz Agalarov.

Početak rekonstrukcije Tašmajdanskog parka najavljivan je za proleće sledeće godine, međutim, još nije poznato da li su rešeni imovinsko-pravni odnosi, koji predstavljaju "kočnicu" za sređivanje parka već nekoliko godina. Prema pojedinim procenama, za kompletne radove potrebno je izdvojiti oko 150 miliona dinara, što znači da bi donacija Vlade Azerbejdžana bila više nego dovoljna.

BIOGRAFIJA

GAJDAR Alirza Oglu Alijev od 1969. do 1982. godine bio je lider Sovjetske Republike Azerbejdžan, a od 1993. do 2003. i predsednik nezavisnog Azerbejdžana. Gotovo tri decenije dominirao je političkim životom ove kavkaske države. Pre nego što je postao čelnik Azerbejdžana, bio je rukovodilac KGB za tu zemlju. Pod njegovim vođstvom, Azerbejdžanska Sovjetska Republika napravila je veliki privredni pomak, ali je konstantno optuživan "za korupciju i saradnju sa mafijom".

Ostaće upamćen i njegov poklon nekadašnjem predsedniku SSSR Brežnjevu - skupoceni prsten od 16 dijamanata, vredan tadašnjih basnoslovnih 220.000 rubalja. Alijev je preminuo 2003. u jednoj privatnoj klinici u Klivlendu, u SAD, a na mestu predsednika Azerbejdžana zamenio ga je sin Ilham.

Izvor Vecernje novosti

I jos jedna znacajna i nadam se istinita vest*:

U aprilu konačno obnova Botaničke bašte
Pare za „Jevremovac“
Ana Vušović | 29. 09. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 5

Prvi put od kako je pre 120 godina izgrađen Veliki staklenik, simbol Botaničke bašte „Jevremovac“, biće rekonstruisan. U kompletnu obnovu simbola ovog „spomenika prirode i kulture“, Evropska unija izdvojiće, iz programa pretpristupne pomoći, milion i po evra, a radovi na obnovi počinju u aprilu.

Veliki staklenik biće rekonstruisan prvi put od kako je napravljen pre 120 godina

Pet godina prošlo je od kako je staklenik u „Jevremovcu“ primio poslednje posetioce. Na njegovu rekonstrukciju dugo se čekalo, a prošle nedelje EU odobrila je donaciju za pomoć ovoj instituciji od velikog naučnog i kulturnog značaja.

- Konačno smo dobili potvrdu od naših partnera iz Evropske unije, da će bespovratnim sredstvima od milion i po evra, pomoći obnovu Velikog staklenika. Uz to biće rekonstruisan i mali staklenik-množara - najavio je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnološki razvoj.

Na jučerašnjoj svečanosti povodom obeležavanja 157 godina Biološkog fakulteta, koja je održana u Botaničkoj bašti, Đelić je najavio početak tendera za obnovu staklenika u aprilu, a rekonstrukcija će trajati dve godine.

Poslednjih godina staklenik je zatvoren iz bezbednosnih razloga, zbog pucanja stakla na krovu, a metalnu konstrukciju drže skele.

- Ovo je izvanredna novost ne samo za nas botaničare, već i za Biološki fakultet, Beograd i cela Srbiju. Posebno nam je drago što će biti obnovljena i množara koja nije u funkciji još od Drugog svetskog rata. Konstrukciju Staklenika, drže metalne skele, tako da će izdržati do obnove, što ne možemo da garantujemo za egzotične biljke, jer im trebaju posebni uslovi, kojih trenutno nema - istakao je Dr Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku Botaničke bašte “Jevremovac“.

Fakultet dobija zgradu

Na jučerašnjoj svečanosti povodom obeležavanja 157 godina Biološkog fakulteta dodeljeno je 80 diploma za osnovne studije. Prorektorka Univerziteta u Beogradu Nevenka Žarkić-Joksimović, naglasila je da i pored loših uslova, i toga što fakultet još uvek nema svoju zgradu, svake godine 120 studenata dobije diplomu. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade najavio je juče da će Biološki fakultet dobiti svoju zgradu u okviru Kliničkog centra Srbije.

Izvor Blic

*za Jevremovac donacija nije uslovljena postavljanjem nikakve biste

 

[svrca]

Bista uslov za obnovu
N. PANTIĆ | 29. septembar 2010. 21:02 | Komentara: 0

Vlada Azerbejdžana sa dva miliona evra finansira rekonstrukciju velikog Tašmajdanskog parka, ali će u njemu biti postavljen spomenik nekadašnjem predsedniku Gajdaru Alijevu



Odbornici Skupštine grada na poslednjoj sednici usvojili su odluku da se Gajdaru Alijevu i Miloradu Paviću podignu spomenici na račun Vlade Azerbejdžana, a u sklopu donacije za uređenje "Taša". Finansiranje rekonstrukcije, prema nezvaničnim informacijama, dogovoreno je sredinom maja ove godine tokom prve zvanične posete predsednika Srbije Borisa Tadića ovoj kavkaskoj državi.

- Ideja da se na ovaj način obezbede neophodne pareza sređivanje velikog Tašmajdanskog parka pojavila se još tokom juna ove godine - kaže naš izvor iz Skupštine grada. - Tada se Komisija za imenovanje ulica i trgova pozitivno izjasnila o ovom predlogu, a tom prilikom formirana je i radna grupa koja je trebalo da donese konačnu odluku.

U ekipi koja će biti zadužena za idejno rešenje nalaze se gradski arhitekta Dejan Vasović, član Gradskog veća Goran Aleksić, sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, direktor JKP "Gradsko zelenilo" Radovan Draškić, kao i prvi čovek "Beogradskog vodovoda" Cvijo Babić. U radnoj grupi su i zamenik sekretara za kulturu Aleksandar Peković, kao i predstavnik ambasade Azerbejdžana Araz Agalarov.

Početak rekonstrukcije Tašmajdanskog parka najavljivan je za proleće sledeće godine, međutim, još nije poznato da li su rešeni imovinsko-pravni odnosi, koji predstavljaju "kočnicu" za sređivanje parka već nekoliko godina. Prema pojedinim procenama, za kompletne radove potrebno je izdvojiti oko 150 miliona dinara, što znači da bi donacija Vlade Azerbejdžana bila više nego dovoljna.

BIOGRAFIJA

GAJDAR Alirza Oglu Alijev od 1969. do 1982. godine bio je lider Sovjetske Republike Azerbejdžan, a od 1993. do 2003. i predsednik nezavisnog Azerbejdžana. Gotovo tri decenije dominirao je političkim životom ove kavkaske države. Pre nego što je postao čelnik Azerbejdžana, bio je rukovodilac KGB za tu zemlju. Pod njegovim vođstvom, Azerbejdžanska Sovjetska Republika napravila je veliki privredni pomak, ali je konstantno optuživan "za korupciju i saradnju sa mafijom".

Ostaće upamćen i njegov poklon nekadašnjem predsedniku SSSR Brežnjevu - skupoceni prsten od 16 dijamanata, vredan tadašnjih basnoslovnih 220.000 rubalja. Alijev je preminuo 2003. u jednoj privatnoj klinici u Klivlendu, u SAD, a na mestu predsednika Azerbejdžana zamenio ga je sin Ilham.

Izvor Vecernje novosti

Moralnoj bedi ovog naroda i njegovih predstavnika nema kraja. Prostituisati se da bi se namakle pare za sredjivanje parka i to sa takvim protuvama, to moze samo u Srbiji. Toplo se nadam da ce spomenik biti unisten vec onog istog dana kada bude postavljen.

 

[vucko]

Pionirski park na čekanju
M. L. JANKOVIĆ | 04. oktobar 2010. 21:15 | Komentara: 0
Zbog nedostatka finansija u gradskoj kasi, odložena rekonstrukcija zelene oaze na Paliluli. Odobreno dodatnih 570 miliona dinara



Zasad bez radova u poznatom parku

SRODNE VESTI

Bista uslov za obnovu
Novi život bioskopa
Zasijaće Skupština na jesen
Vitezovi se vraćaju u Golubac
Muzej i pod zemljom?
GRAD ni ove godine neće imati sredstava da sredi svoje dvorište. Obnova Pionirskog parka, koji se nalazi tik uz Skupštinu grada, trebalo je da počne još početkom minulog leta. Iako je Sekreterijat za komunalne i stambene poslove, rebalansom budžeta dobio dodatnih 570 miliona za rekonstrukciju zelenih površina, radovi su odloženi do daljnjeg. Iz Sekreterijata kažu da je osnovni razlog nedostatak novca.
UREĐENJE DOGODINE?
JAVNO komunalno preduzeće "Zelenilo Beograd", koje je trebalo da izvede radove u Pionirskom parku, dobilo je informaciju da bi obnova gradske oaze mogla da počne neredne godine.
- Prema programu investicija u rekonstrukciju javnih zelenih površina Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda, radovi u Pionirskom parku se predviđaju za proleće 2011. godine - kažu u "Zelenilu".

Šestougaoni muzički paviljon, obnovljeno dečje igralište i fontana, kao i dekorativno uređenje i automatski sistem za zalivanje trave ni ove godine neće zaživeti ispred gradske skupštine. Rebalansom budžeta grada za 2010. godinu, od pre četiri meseca, planirano je povećanje od 29,45 odsto za uređenje i održavanje parkova, kao i za popravke i sanacije javnih, zelenih površina. Ipak, nadležni se pravdaju da upravo novac koči obnovu.

- Privremeno smo zastali sa realizacijom radova na sanaciji i adaptaciji slobodnih i javnih zelenih površina Pionirskog parka - kažu u Sekreterijatu za komunalne i stambene poslove. - Planiramo da započnemo radove u ovom parku kada se steknu uslovi za obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava, u predviđenom iznosu od sto miliona dinara.

Mesto za odmaranje Palilulaca, ali i svih posetilaca centra grada, trebalo je da dobije i proširenu kanalizacionu mrežu, bolje i efektnije javno osvetljenje, a nadležni su najavili i radove na poboljšanju uslova za grejnu sezonu i ostale prioritetne dnevne potrebe građana.

Projekat predviđa i podizanje higijenskih uslova, pa će se kompletno zameniti klupe i đubrijere. Biće obnovljeno tri hektara travnjaka, kao i poseban sistem za automatsko zalivanje zelenila. Zaštićena i retka stabla će biti sanirana, kako bi se na vreme zaustavilo njihovo dalje propadanje.

http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:302540-Pionirski-park-na-cekanju

 

[Ambassador]

Od kad je Pionirski park na Paliluli? Ili ja nešto ne razumem najbolje. Uostalom, hvala bogu da ga ne rekonstruišu još, može se još malo u živati u parku dok ga ne unakaze.

 

[Lucifer]

tu opet dolazi do izrazaja nase zlatno postoktobarsko pravilo: sta je vec dobro, preuredi, da bi ljudi pricali da si ga ti dobro uredio. Tasmajdan je u katastrofalnom stanju, da ne govorimo o parkovima van sireg centra, ali bitno je da oni preurede ono sto je vec dobro, i da naravno ne smisle nista novo. Ista prica kao i kod fasade skupstine.

 

[Ambassador]

Pa ako ljudi koji obnavljaju park misle da se nalazi na Paliluli, vrlo je verovatno da će skloniti skulpturu Ježa, jer za boga miloga, ne priliči tako neka životinja, i umesto nje staviti skulpturu nekog kralja, ako nema odavde, a onda može i strani diktator.

 

[Glas prirode]

Postojeci izgled parka ipak ne prilici Dvorskoj basti, mada se niko ko voli parkove u ovom gradu vise ne moze radovati najavama obnove jer smo vec videli sta to znaci, nemastovita resenja, nestanak i do trecine stabala, zbunja, ruzicnjaka i naravno asfalt ili beton umesto prirodne gradje poput kamena, opeke , drveta, keramike...

Dvorskoj basti su potrebne staze poplocane kamenom, klasicno stilizovane djubrijere, a ne kao ove sada, ali i stilizovane ljuljaske, koje prilice mestu i stilu vremena u kome je park nastao.

Posebno bi bilo dobro da se postojeca prelepa fontana smesti na ostrvce u jezeru, koje bi znacajno osvezilo srce Beograda.