Parkovi

[vucko]

Iseceno je,cesto prolazim grobljem i primetio sam to

 

[stf]

Lepo ja kazem, nestalo mazuta u toplanama pa seku drvece po Beogradu.....da im se stanovi ne razlade.... :rant:

 

[zaffa]

Rekonstrukcija Pionirskog parka počinje u maju

Muzički paviljon za koncerte

Pionirski park, nekadašnja Dvorska bašta, do kraja ove godine trebalo bi da dobije novo ruho. Projekat rekonstrukcije i sanacije ove zelene oaze, smeštene u samom centru grada, Šumarski fakultet uradio je još pre tri godine.

Investitor radova biće Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, a JKP Zelenilo Beograd, kako nam je potvrdio direktor tog preduzeća Radovan Draškić, trebalo bi u maju da počne sa radovima.

- Predviđena je kompletna rekonstrukcija parka, pešačkih staza, hidrantske mreže, javne rasvete, dečjeg igrališta i revitalizacija zelenila. Ukupna investicija koštaće oko 100 miliona dinara, koji će biti izdvojeni iz gradskog budžeta - rekao je za Danas Radovan Draškić. S obzirom na to da je Pionirski park uvršćen u zaštićena prirodna dobra, oko rekonstrukcije bila je potrebna saglasnost i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, što je i dobijeno.

U Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove kažu da ovom rekonstrukcijom neće biti obuhvaćena cela površina parka, koja iznosi oko tri hektara, već samo zelena površina između Andrićevog venca, Ulice kneza Miloša, Bulevara kralja Aleksandra i partera ispred Skupštine grada.

- U ovom delu osim manjih intervencija na mobilijaru i popravka u tekućem održavanju duži niz godina nije bilo značajnijih radova na njegovoj obnovi i osavremenjivanju. Dok je deo parka „između dva dvora“ obnovljen 2004-2005. godine, parter iznad podzemne garaže urađen je po završetku izgradnje garaže - navode u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove.

Nakon rekonstrukcije parka, staze će biti popločane kamenim pločama, stare klupe zameniće nove, spomenici će biti revitalizovani, fontana i česme sanirane, dečje igralište dobiće nove rekvizite koji će biti postavljeni na savremenoj gumenoj podlozi. U centralnom delu, blizu fontane biće postavljen muzički paviljon sa metalnom konstrukcijom, gde će moći da se održavaju koncerti. Postojeća osmatračnica na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša, kao prepoznatljiv detalj parka, ovim projektom rekonstrukcije u potpunosti je zadržana, uz zamenu i dopunu stena kao i popravku i farbanje bravarije na vratima i prozoru. Zelene površine biće revitalizovane, određen broj stabala, koji je oštećen zameniće nove dekorativne vrste drveća i četinara, a biće posađeni i brojni cvetnjaci. Pored stabala koja su zbog svoje starosti i posebnosti pod zaštitom države predviđeno je postavljanje pločica sa nazivom vrste drveta. U okviru radova sanacije i adaptacije Pionirskog parka biće urađen i sistem automatskog zalivanja i izvršena zamena stubova javne rasvete i ugradnja dekorativne rasvete.

------------------------------------------------------------
Bašta Starog dvora

Pionirski park do 1944. bio je opasan visokim zidom i služio je kao bašta Starog dvora. Uklanjanjem zida, park je predat na javno korišćenje i dobio ime Pionirski park. Na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša nalaze se spomen-ploče sa likom i imenom svih srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata. Zdanje Novog dvora je bilo građeno kao rezidencija kraljevske porodice. Prema projektu arhitekte Stojana Titelbaha gradnja je započeta 1912. godine, a završena je tek posle Prvog svetskog rata. U Novom dvoru je boravio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Od 1934. do 1948. godine tu se nalazio Muzej kneza Pavla, odnosno Narodni muzej. Danas je to zgrada u kojoj je kabinet predsednika Republike.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/muzicki_paviljon_za_koncerte.39.html?news_id=184778

 

[hazard]

ja bi mu vratio ime dvorski park

medj' dvorom je, pa ima logike

 

[teshke]

Zelena oaza na Novom Beogradu
07. April. 2010 | 13:25, Izvor : Studio B

Radnici JKP „Zelenilo - Beograd" obavljaju završne radove u parku Bloka 22, koji se prostire na površini od 6.000 kvadratnih metara.

Na postojećim rundelama posađeno je raznovrsno šiblje, formirane su klupe za sedenje, a betonske staze u terakot boji još jednom su premazane. Formiran je travnjak na površini od 4.100 kvadrata. Obimna sadnja obaviće se na jesen, kada će se zasaditi 57 komada visokih i šest srednjih lišćara, 117 poleglih četinara, 20 puzavica, a na oko 1.000 kvadratnih metara zimzeleno i listopadno žbunje.

U okviru građevinskih radova izgrađena je centralna staza, koja ide sredinom cele slobodne površine, kao i više kraćih staza, kojima će se omogućiti komunikacija sa internim saobraćajnicama u okruženju. Staze su urađene od armiranog betona, a gornje površine su lakirane i premazane specijalnim bojama.

Duž ovih staza uređeno je nekoliko manjih prostora za odmor, a u centralnom delu jedan veći. Po njihovom obodu izgrađeni su niži betonski zidići sa hrastovim lajsnama na gornjim površinama za sedenje. Isti zidić i sa istom namenom je urađen i duž jedne strane postojećeg košarkaškog terena.

Na travnim površinama postavljeni su dečji rekviziti - šest ljuljaški sa dva sedišta i tri dvostruke klackalice.

Izvor: Studio-B

 

[vucko]

Ada huja nekad i sad

 

[hazard]

Koliko je godina proslo izmedju te 2 slike?

 

[vucko]

Evo vesti iz 2007me,tad jos nije bilo ovako.

http://www.beobuild.rs/read.php/182.html

Znaci prva fotka je iz 2002 dok je zadnja iz 2009.

 

[teshke]

Ada huja nekad i sad

Mislim da je po planu i predvidjeno da se ada nasipa da bi kasnije bila upotrebljiva za dalji razvoj, gradnju, a valjda i za sadnju/park. Verujem da detaljnijih informacija ima zakoopanih ovde na forumu, posto sam to ovde i citao uglavnom, ali sada ne mogu da pronadjem.

 

[vucko]

Ja se samo secam da u planovima i gup-u stoji povezivanje zvezdarske sume i groblja sa ada hujom zelenim pojasom

 

[sizif]

Aда Хуја је била јако ниска и Дунав ју је са сваким порастом водостаја великим делом плавио. Зато се приступило њеном насипању и већ сада је ниво земљишта знатно виши него што је био.

 

[danko68]

Zna li neko od vas koje je ovo drvo?
Uzivo su boje puno intezivnije nego na slici,i izgleda mnogo dobro.Steta sto traje samo 10-ak dana .

 

[lukpot]

Mislim da je to posađeno u bloku 44 uz ogradu od pijace u jurija gagarina...odlično izgleda, a sa budućim uklanjanjem ograde će biti još bolje.

 

[Ambassador]

Trešnja?

 

[teshke]

Nedelja, 18. april 2010.
„Zelenilo – Beograd” poziva građane da prijave sva oštećenja u parkovima kako bi bila otklonjena u velikoj prolećnoj akciji

JKP „Zelenilo – Beograd” u okviru prolećnih radova na uređenju zelenih površina, a na inicijativu gradonačelnika Beograda, pokreće veliku akciju popravke parkovskog mobilijara i rekvizita u dečjim igralištima.

Kako se na, blizu 3.000 hektara zelenih površina u Beogradu, nalazi veliki broj klupa, korpi za otpatke, klackalica, ljuljaški, vrteški i ostalih rekvizita za igru dece, veliki broj se tokom godine i pokvari, polomi, ošteti, JKP „Zelenilo – Beograd” namerava da intenzivnim aktivnostima popravi sav postojeći mobilijar u Beogradu.

Kako bi taj posao obavili u što kraćem vremenskom periodu pozivamo sugrađane da učestvuju u pripremnim aktivnostima, tako što će informisati Službe „Zelenila” o stanju mobilijara u svojoj neposrednoj okolini. Ovim načinom JKP „Zelenilo Beograd” bi znatno ubrzalo proces prikupljanja podataka o mestu i vrsti popravki, kako bi tokom proleća te popravke i izvršili.

Sve podatke o mestu i popravci parkovskog mobilijara i dečjih rekvizita za igru, građani mogu javiti na telefon: 2630-506, svakog radnog dana od 9 do 15 časova.

Izvor: BEO Info

 

[boca-ica]

Lep potez naseg zelenila
isto tako bilo bi lepo i korisno sobzirom da KOSENjE trave u centru nije pocelo
da iskoriste priliku i sada krenu od prigradskih naselja ka centru
izbegli bi dosadasnju praksu da slusamo opravdanja o velicini poslova u centru pa zato kasne sa radovima u prigradskim naseljima
:kafa:

 

[vucko]

Kod mene u blizini sume isekose svu travu,orezase drvece i.t.d.Svaka im cast sto se toga tice,valjda ce biti dobra ova akcija,videt cemo

 

[vucko]

Представљање стратегије пошумљавања подручја Београда

Поводом Дана планете Земље, председник Скупштине града Александар Антић отвориће у среду, 21. априла, у Старом двору конференцију под називом „Стратегија пошумљавања подручја Београда”.

Конференцију организује Секретаријат за заштиту животне средине. О овој стратегији говориће Горан Триван, секретар за заштиту животне средине

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1387963

 

[teshke]

Sreda, 21. april 2010.
Predstavljena Strategija pošumljavanja područja Beograda

Strategija pošumljavanja područja Beograda predstavljena je danas u Starom dvoru povodom obeležavanja Dana planete Zemlje. Strategiju je za potrebe Sekretarijata za zaštitu životne sredine izradio Institut za šumarstvo iz Beograda, na osnovu projekta „Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda”, koji je pokazao da je stanje šuma i šumskog zemljišta područja Beograda nepovoljno. Skup je otvorio predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, a o strategiji i značaju pošumljavanja govorili su gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i direktor Instituta za šumarstvo Ljubinko Rakonjac.

– Danas predstavljamo ovaj dokument duboko uvereni da je njegova realizacija možda najznačajniji doprinos koji grad Beograd može dati očuvanju naše planete i borbi protiv sve izraženijih klimatskih promena. Siguran sam da će Skupština grada brzo usvojiti ovu strategiju i da će ona biti najznačajniji dokument usvojen u ovom mandatu. Strategija pošumljavanja mora da bude okosnica svih ostalih strategija razvoja Beograda, jer sve ono što radimo – planiramo razvoj grada i izgradnju metroa, gradi se jedan i počinje gradnja drugog mosta, radimo veliki broj dečjih ustanova i škola – sve to nema smisla ukoliko budućim pokolenjima ne ostavimo zdravu životnu sredinu i odgovarajući kvalitet vazduha, vode i svega što je za život neophodno – rekao je Antić.

Možda neko može da kaže da su strategija koja predviđa pošumljavanje 50.000 hektara i čitav projekat, vredan gotovo 100 miliona evra, preambiciozni, ali gradska vlast je u proteklom periodu pokazala da ima snage da se hvata u koštac sa velikim problemima i investicijama. Grad će u narednim godinama izuzetno ozbiljno raditi na strategiji koja predviđa formiranje zelenog zaštitnog pojasa oko Beograda i njegovo povezivanje sa zelenim koridorima područja zaštite životne sredine u centralnim gradskim jezgrima i u tome će pokazati veliki uspeh i iskrenu želju da održivi razvoj bude ključ razvoja Beograda, istakao je Aleksandar Antić.

Godišnje u svetu nestane 13 miliona hektara šuma, koje su najveći potrošač ugljen-dioksida u našoj atmosferi, pa je potpuno jasno zašto se dešavaju klimatske promene i zašto životinjske i biljne vrste nestaju velikom brzinom. To isto može da se desi i ljudima i upravo zato je strategija pošumljavanja ujedno i strategija života. Sa 50.000 hektara pošumljenog Beograda, pošumljenost ćemo povećati na dvadesetak odsto, a ako bude pošumljeno 100.000 hetara, ona će se podići na 37 odsto, rekao je Goran Trivan.

Zadatak Strategije pošumljavanja područja Beograda jeste da se obezbedi stručna i naučna osnova za podizanje novih zasada, čime se ostvaruju uslovi za poboljšanje kvaliteta životne sredine i omogućuje razvijanje drugih aktivnosti vezanih za plansko korišćenje šumskih resursa. Cilj strategije je i implementacija mera i drugih strategija u oblasti zaštite životne sredine, odnosno zaštite prirode, voda i sistema zelenih površina grada, kao i razvoja šumarstva na teritoriji Beograda. Strategija pošumljavanja područja Beograda je usklađena sa međunarodnim sporazumima i konvencijama.

Osnovni princip finansiranja pošumljavanja je „zagađivač plaća”, što podrazumeva da su zagađivači obavezni da učestvuju u realizaciji projekata pošumljavanja ne samo u svojoj neposrednoj okolini (podizanjem zaštitnih šuma) već i na širem području grada. Generalno, pun iznos troškova trebalo bi da se pokriva iz naknada koje plaćaju korisnici usluga.

Izvor: BEO Info

 

[vucko]

I komentar sa te vesti na b92

Kao dipl. inz sumarstva cisto da vas obavestim da je 1996 god. prosorinim planom predvidjeno da se povrsina pod sumama u Srbiji podigne na 41% (sada je 29%). Plan je bio da se do 2050 god. posumi gotovo milion hektara. Do danas ispunjeno je negde oko 1,5% tog plana. Znaci sve ovo su price za malu decu. Donose se strategije u kojima zapravo i ne pise ko ce da vrsi posumljavanje, a i ne spominje se ono najbitnije ko ce to da plati. Posumljavanje jednog hektara kosta 2.000 evra +2.000 evra za negu kultura u prvih 5 godina. Znaci donese se strategija i kazu "trebalo bi posumiti toliko i toliko...." To vam je kao koridor 10... trebalo bi da bude zavrsen a nije. Znaci sve price za malu decu... zreli smo za prinudnu upravu komplet... od mesne zajednice pa do vlade.

(Alex, 21. april 2010 15:30)

 

[vucko]

opstina vracar je zasadila 5 sadnica sibirskog bresta u golsvortijevoj
http://www.youtube.com/watch?v=NvGD8zSG4Gk&feature=player_embedded

Šta građani misle o sređivanju najpopularnijeg gradskog parka
Tašmajdanu vratiti stari sjaj
AUTOR: J. KRAJNOVIĆ - M. MLADENOVIĆ
Rekonstrukcija Tašmajdanskog parka počeće u proleće sledeće godine, a koštaće oko 150 miliona dinara. Do tada bi trebalo da budu rešeni imovinsko-pravni odnosi koji su godinama kočili obnovu jednog od najvećih parkova u centru prestonice, tvrde nadležni.

Dotrajale staze zameniće nove, biće postavljene nove klupe i zamenjen kompletan parkovski mobilijar. Predviđeno je kompletno obnavljanje travnjaka, novi zasadi, a biće zamenjena i kompletna rasveta. Park će biti sređen po ugledu na Mali Tašmajdan koji je renoviran pre tri godine.

U međuvremenu, park je postao zapušten, a redovno održavanje nije bilo dovoljno da mu sačuva stari sjaj. Uprkos tome što plan za sređivanje Tašmajdana postoji već godinama, on nije mogao da bude realizovan zbog spornih imovinsko-pravnih odnosa na teritoriji, nekada jedne od najlepših gradskih oaza. Sporna površina oko Ruske crkve i Crkve Svetog Marka vraćena je SPC krajem prošle godine. Ostalo je još nekoliko manjih parcela u blizini tramvajske okretnice na kojima grad još nije upisan kao vlasnik. Sada se ubrzano radi na sređivanju vlasničkih odnosa.

Klupe koje će biti postavljene u Tašmajdanskom parku biće izrađene od posečenih platana. Isti materijal biće iskorišćen i za obnovu mobilijara u drugim beogradskim parkovima. Iz „Zelenila Beograd“ apelovali su na sugrađane da prijave sve oštećene klupe, ljuljaške, penjalice i klackalice koje primete, kako bi one bile zamenjene. Beograđani koji svakodnevno posećuju ovaj popularni park u srcu grada, odavno imaju niz zamerki na izgled Tašmajdana. Ljubica Kokeza, defektolog, kaže u razgovoru za Danas da bi trebalo ukloniti luna park i obnoviti zelene površine, kako bi deca više uživala u prirodi, a Rada Mišković ističe da Taš srce Beograda. Mnoge generacije tu su odrasle. Ona misli da je veliki problem što vlasnici pasa ne vode računa o izmetu svojih ljubimaca.

Ljubica Jovanović, arhitekta, kaže da je neophodno je da se vodi više računa o travnjacima. Ima suviše vozića i drugih animacija za decu. Takođe, bilo bi lepo napraviti posebno ograđen prostor za pse i obavezno im staviti korpe za vreme šetnje.

- Emotivno sam vezan za ovaj park i zadovoljan sam kako on danas izgleda. Vidim da sadašnja vlast radi na obnavljanju grada, pa mislim da i na Tašu treba zameniti dotrajale klupe i obnoviti ogoljene travnjake - kaže za Danas Nikola Sarijanović, elektroinženjer iz Beograda.

Naša sugrađanka Ljubica Krulj, takođe se zalaže za obnavljanje staza ali ,kako kaže,bilo bi lepo kada bi se izgradila i jedna fontana. Zlatka Boranijaševića takođe brine što mnogobrojni vlasnici pasa ne brinu mnogo o svojim ljubimcima koje šetaju bez korpi i ne čiste za njima. On kaže da nema nekih posebnih zamerki na sadašnji izgled parka.

U razgovoru sa sugrađanima na Tašu, imali smo priliku da vidimo mladića, koji je autom prošao kroz Tašmajdanski park, kako bi izbegao gužvu u Bulevaru.



Istorijat
Područje Tašmajdanskog parka prvi put je zamišljeno kao park Generalnim urbanističkim planom iz 1950. godine. Prvobitno je projektovan kao manji dekorativni park između crkve Svetog Marka i planirane zgrade Umetničkog muzeja Srbije. Kada se odustalo od izgradnje, projektom parka obuhvaćen je i prostor Muzeja, a kasnije i prostor ispod Pravnog fakulteta i hotela „Metropol“. Izgradnja parka počela je 1950. godine i trajala do 1954.

http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/tasmajdanu_vratiti_stari_sjaj_.39.html?news_id=189250

Lazu za tasmajdan te su im krivi imovinski odnosi te ovo te ono,samo se izvlace,a i zanimljivo je da po ovoj verziji platani ne idu na licitaciju vec prave odmah od njih klupe za parkove,toliko su truli???

 

[Ambassador]

Ovo nije direktno park, ali svakako odličan koncept kako bi mogao "projekat behaton" da se unapredi!
http://baest.net/uk/greenspot.html

 

[boca-ica]

RE Vucko
a koliki je bio procenat dok su postojali Gorani
kao klinac sigurno sam pun kamion malih kontejnera četinara posadio i da se primilo samo 10 posto to je više nego oni sada

Danas sa pravilnom animacijom i i adekvatnim sadržajem a da ima volje odozgore, puno puno klinaca
bi pauziralo na kompu i odazvalo se na pošumljavanje
jednostavno kad završi sa kopjuterom osta crn ekran i ništa
a nakon bar jednodnevnog pošumljavanja puno godina zna, gleda i uživa u ličnom delu
neke računice kažu da to i nije jeftinije ali je ZDRAVIJE i za društvo i za okolinu i za ličnost...

 

[vucko]

ne znam cifre,pitanje je da li ima i statistike uopste?

PARK UNUTAR KBC „ZVEZDARA“
Drveće i travu nema ko da neguje

I. MIŠKOVIĆ | 07. 05. 2010. - 08:41h | Foto: Z. Raš | Komentara: 2
Parkove i zelene površine u sklopu Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ na površini od čak sedam hektara održavaju samo jedan baštovan i jedan čistač! Zato im se ne može zameriti što su parkovi oko bolnica obrasli travom, klupe polomljene, a pikavci i smeće razbacani na sve strane.

- Taman što sve obiđem i pogledam jednom, kad se vratim već je neko polomio neku letvu na klupi ili je žbunje zaraslo. I onda sve ispočetka na sedam hektara - kaže za „Blic“ baštovan Aleksandar Topalović.

KBC „Zvezdara“ prostire se na površini od osam hektara, od čega je oko jedan hektar pod objektima. Održavanje zelenih površina je u nadležnosti ustanove, a JKP „Zelenilo Beograd“ priskoči u pomoć samo u slučaju da treba odrezati neko stablo koje je pred propadanjem.

- Za mene svakog dana ima posla - nastavlja Topalović. Potkresujem žbunove, pratim kako se formiraju, održavam travnjake... Iako nisam nadležan za klupe, kad vidim da su letve polomljene, ja ih zamenim. Nažalost, ljudi su bahati i sve ruše i lome.

Za zapošljavanje nemedicinskog osoblja koje bi Topaloviću pomoglo oko održavanja zelenih površina nema novca. Prema rečima direktora doc. dr Aleksandra Miloševića, uredbe Ministarstva zdravlja ne predviđaju toliki broj nemedicinskog osoblja, a bolnica nema svojih prihoda da bi tolike parkove držala u dobrom stanju.

- Trenutno smo u pregovorima sa kineskom i španskom ambasadom da dobijemo donaciju i da sredimo naše zelene površine. Angažovali smo i JKP „Parking servis“ da nam naprave projekat za parkiranje unutar kruga bolnice - ističe dr Milošević.

Za trajno rešenje parking prostora, puteva i sređivanje zelenih površina za sada novca nema. Inženjer Predrag Jakovljević ima ideje koje projekte treba uraditi, ali ne zna kada bi do toga moglo i da dođe.

Brojke
- KBC „Zvezdara“ se prostire na osam hektara, od toga jedan hektar je pod objektima
- zelene površine i zgrade su na tri lokacije i to u ulicama Dimitrija Tucovića, Preševskoj i Mije Kovačevića
- Bilo bi adekvatno da sve te površine imaju projekat uređenja. Trenutno, sve je bez plana. Iz tog projekta bi trebalo da proizađe i potreban broj parking mesta. Izračunali smo da samo za projekat uređenja prostora u Dimitrija Tucovića treba oko 600.000 evra. Novca za to nema, jer Sekretarijat za zdravstvo ima veoma ograničena sredstva - navodi Jakovljević.

U KBC „Zvezdara“ ističu odličnu saradnju sa javnim komunalnim preduzećima i opštinom Zvezdara, odakle im često stiže pomoć.

Predsednik opštine Zvezdara Milan Popović kaže da opština nema novca da finansira održavanje bolničkog kruga, ali da u okviru neformalnih kontakata često pomaže da ekipe JKP „Zelenila Beograd“ svrate i pokose travu, orežu drveće...
- Moja ideja je da sekretarijati za zdravstvo i stambene i komunalne poslove uz našu podršku sednu i dogovore se koliko mogu da pomognu i koliko to može budžet da podnese. To je jedino rešenje koje vidim - kaže Popović za „Blic“.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/188271/Drvece-i-travu-nema-ko-da-neguje

 

[zaffa]

što ne kreću da rade pionirski park :|