Takođe, odbornici će razmatrati i Predlog odluke o dopuni odluke o osnivanju javnog komunalnog preduzeća za upravljanje parkovima i obezbeđivanje uslova za njihovo uređenje, upotrebu, unapređenje i zaštitu na području gradskih opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica „Beogradski park“.
Parkovi
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
astrodule
Professional
Volim miris asfalta ujutru.
Blok 3
Blok 3
astrodule
Professional
Sve što je trebalo biti asfaltirano je asfaltirano.
Ostalo je još par betonskih staza da se izlije i da se postave rekviziti i podloga oko njih,
Ostalo je još par betonskih staza da se izlije i da se postave rekviziti i podloga oko njih,
kopmania
Advanced
- Učlanjen(a)
- 02.09.2010.
- Poruke
- 2.810
- Pohvaljen
- 1.830
Evo jedno pitanje koje me kopka od kako je počela jesen.
Naime živeo sam u jednom gradu u drugoj državi koji se tamo zove grad parkova. Grad je prepun drveća, parkova i slično. Kada dodje jesen, svako ali svako drvo požuti, pocrveni i slično. Vratio sam se u Srbiju i ranije očigledno nisam primićivao. U celom Beogradu sam video možda dva drveta koja su požutela... Uglavnom lišće se suši i opada... Od čega to zavisi i gde u Beogradu postoji neki park gde se zaista može osetiti jesen. Koji će ceo biti žut...
Naime živeo sam u jednom gradu u drugoj državi koji se tamo zove grad parkova. Grad je prepun drveća, parkova i slično. Kada dodje jesen, svako ali svako drvo požuti, pocrveni i slično. Vratio sam se u Srbiju i ranije očigledno nisam primićivao. U celom Beogradu sam video možda dva drveta koja su požutela... Uglavnom lišće se suši i opada... Od čega to zavisi i gde u Beogradu postoji neki park gde se zaista može osetiti jesen. Koji će ceo biti žut...
astrodule
Professional
Svuda se to dešava samo treba znati pogoditi vreme i mesto.
Možda je problem što mi nemamo parkove sa istom vrstom drveća, tj. sa drvećem koje žuti u isto vreme, pa to ne dolazi toliko do izražaja.
Neki biolog ili neko ko se razume bi mogao da objasni koliko traje taj žuti period kod svakog drveta koje raste u Beogradu i šta na njega utiče.
Evo, onako laički ću reći da sigurno utiče i vetar koji ako jače duva u periodu žutenja, sve to pokida i pobaca na asfalt i zemlju (kao kod mene u kraju sinoć)
Možda je problem što mi nemamo parkove sa istom vrstom drveća, tj. sa drvećem koje žuti u isto vreme, pa to ne dolazi toliko do izražaja.
Neki biolog ili neko ko se razume bi mogao da objasni koliko traje taj žuti period kod svakog drveta koje raste u Beogradu i šta na njega utiče.
Evo, onako laički ću reći da sigurno utiče i vetar koji ako jače duva u periodu žutenja, sve to pokida i pobaca na asfalt i zemlju (kao kod mene u kraju sinoć)
@kompania
Nisam biolog, ali zahvaljujući bonsaiju sam počeo da više pratim te stvari, tako da evo nekih mojih zapažanja. Iako je post nešto duži, ovo je u najkraćim mogućim crtama.
Pre izvesnog vremena je bilo spominjano kako je zbog prevelike eksploatacije prirodnih resursa unutar Zemlje, došlo do naginjanja iste za 9% u stranu, kako bi bila u ravnoteži. Ja lično mislim da je to tačno, zato što sam primetio da sunce, ranije zađe za krak zgrade. Živim u zgradama u obliku Mercedesovog znaka (Prokop), na jugoistočnoj strani, gde imam sunce maltene preko čitavog dana.
Nekada sam mogao semenje najnormalnije zasadim na terasi, u saksije, i da mi ono nikne u proleće. Danas to jako retko mogu da odradim, te sam zato počeo da radim stratifikaciju semena u frižideru, koja ima dosta dobre rezultate. Kako za neke vrste znam okvirno kada se skuplja seme, vremenom sam primetio da se taj ciklus počeo pomerati, tj. da nije više konstantan. Na primeru divljeg kestena ću to slikovito prikazati. Prema onome što pišu knjige, sredinom septembra dolazi vreme kada se skuplja seme. Iz ličnog iskustva sam primetio da se to menja iz godine u godinu, i da to sada varira od sredine avgusta, pa do početka oktobra, zavisno od toga da li je proleće te godine došlo ranije ili kasnije. To najbolje vidim po tome što nekada visibabe znaju već sredinom februara da se pojavljuju, da lipa počne da cveta u drugoj polovini maja, a nekad tek sredinom juna i sl.
Zbog gore pomenutog, vezano za semenje, počeo sam više da obraćam pažnju na sam proces listanja, cvetanja i vremena dolaska plodova kod drveća po gradu. Ono što zapada u oči na prvi pogled je, da pored toga što sam proces varira iz godine u godinu, dosta toga varira i u zavisnosti od dela grada. Kako su nam leta sve više toplija, tako su i same biljke počele da menjaju svoje ponašanje. Primera radi, lipe u Kneza Miloša znaju da u sred leta odbace lišće u potpunosti, i da onda neke na jesen ponovo ozelene ili tek na proleće naredne godine, dok recimo kod mene u kraju znaju da do kasno u jesen imaju lišće na granama, koje menja boju iz zelene u žutu. Isto tako sam primetio da divlji kesten zna da tokom leta u potpunosti odbaci lišće, a da onda u jesen na pojedinim delovima stabla najnormalnije da plod, a na drugom delu stabla da izbijaju novi listovi i da cveta po drugi put u toku godine, što se ranije nikada nije dešavalo.
Sad bih se ponovo na trenutak vratio na seme, ovog puta pitomog kestena. Znam da postoji stablo istog kod pasarele na Dorćolu u zoni okretnice 26. Još uvek nisam uspeo da utvrdim sa čime to ima veze, promena u plodu. Jedne godine vrlo malo rodi, druge godine puno, treće godine bude ogroman plod, četvrte godine ljuska bude bez ploda ili je on skvrčen i zakržljao... Takođe, crvenocvetni kesten kod Vukovog spomenika daje plodove, dok onaj u Rimskoj ulici nijedne godine nije dao plod, iako je stablo veće od nekih kod Vuka.
Kako je na dosta mesta po gradu sađeno različito drveće, tu pre svega mislim na mikrolokacije poput parkova ili drvoreda u ulicama, tako imamo i različito vreme dobijanja jesenjih boja. Tamo gde su jedna ili dve vrste sađene, tamo je gotovo istovremeno dobijanje jesenjih boja. Takođe, uticaja ima i vetar, kao što reče @astrodule.
Dakle, da zaključim, samo je potrebno više lokacija obići, i to češće, pa će se moći i videti kolorit jesenjih boja, s tim što mislim da ne postoji mesto gde se može videti na 100% stabala istovremeno, jer neka su već izgubila lišće, druga su u prelaznoj fazi, a treća su još uvek zelena.
Nisam biolog, ali zahvaljujući bonsaiju sam počeo da više pratim te stvari, tako da evo nekih mojih zapažanja. Iako je post nešto duži, ovo je u najkraćim mogućim crtama.
Pre izvesnog vremena je bilo spominjano kako je zbog prevelike eksploatacije prirodnih resursa unutar Zemlje, došlo do naginjanja iste za 9% u stranu, kako bi bila u ravnoteži. Ja lično mislim da je to tačno, zato što sam primetio da sunce, ranije zađe za krak zgrade. Živim u zgradama u obliku Mercedesovog znaka (Prokop), na jugoistočnoj strani, gde imam sunce maltene preko čitavog dana.
Nekada sam mogao semenje najnormalnije zasadim na terasi, u saksije, i da mi ono nikne u proleće. Danas to jako retko mogu da odradim, te sam zato počeo da radim stratifikaciju semena u frižideru, koja ima dosta dobre rezultate. Kako za neke vrste znam okvirno kada se skuplja seme, vremenom sam primetio da se taj ciklus počeo pomerati, tj. da nije više konstantan. Na primeru divljeg kestena ću to slikovito prikazati. Prema onome što pišu knjige, sredinom septembra dolazi vreme kada se skuplja seme. Iz ličnog iskustva sam primetio da se to menja iz godine u godinu, i da to sada varira od sredine avgusta, pa do početka oktobra, zavisno od toga da li je proleće te godine došlo ranije ili kasnije. To najbolje vidim po tome što nekada visibabe znaju već sredinom februara da se pojavljuju, da lipa počne da cveta u drugoj polovini maja, a nekad tek sredinom juna i sl.
Zbog gore pomenutog, vezano za semenje, počeo sam više da obraćam pažnju na sam proces listanja, cvetanja i vremena dolaska plodova kod drveća po gradu. Ono što zapada u oči na prvi pogled je, da pored toga što sam proces varira iz godine u godinu, dosta toga varira i u zavisnosti od dela grada. Kako su nam leta sve više toplija, tako su i same biljke počele da menjaju svoje ponašanje. Primera radi, lipe u Kneza Miloša znaju da u sred leta odbace lišće u potpunosti, i da onda neke na jesen ponovo ozelene ili tek na proleće naredne godine, dok recimo kod mene u kraju znaju da do kasno u jesen imaju lišće na granama, koje menja boju iz zelene u žutu. Isto tako sam primetio da divlji kesten zna da tokom leta u potpunosti odbaci lišće, a da onda u jesen na pojedinim delovima stabla najnormalnije da plod, a na drugom delu stabla da izbijaju novi listovi i da cveta po drugi put u toku godine, što se ranije nikada nije dešavalo.
Sad bih se ponovo na trenutak vratio na seme, ovog puta pitomog kestena. Znam da postoji stablo istog kod pasarele na Dorćolu u zoni okretnice 26. Još uvek nisam uspeo da utvrdim sa čime to ima veze, promena u plodu. Jedne godine vrlo malo rodi, druge godine puno, treće godine bude ogroman plod, četvrte godine ljuska bude bez ploda ili je on skvrčen i zakržljao... Takođe, crvenocvetni kesten kod Vukovog spomenika daje plodove, dok onaj u Rimskoj ulici nijedne godine nije dao plod, iako je stablo veće od nekih kod Vuka.
Kako je na dosta mesta po gradu sađeno različito drveće, tu pre svega mislim na mikrolokacije poput parkova ili drvoreda u ulicama, tako imamo i različito vreme dobijanja jesenjih boja. Tamo gde su jedna ili dve vrste sađene, tamo je gotovo istovremeno dobijanje jesenjih boja. Takođe, uticaja ima i vetar, kao što reče @astrodule.
Dakle, da zaključim, samo je potrebno više lokacija obići, i to češće, pa će se moći i videti kolorit jesenjih boja, s tim što mislim da ne postoji mesto gde se može videti na 100% stabala istovremeno, jer neka su već izgubila lišće, druga su u prelaznoj fazi, a treća su još uvek zelena.
astrodule
Professional
Puno ima veze i koja vrsta drveca se sadi. Nasi horikulturisti i Zelenilo su poslovicno lenji, neinventivni i nezainteresovani. O tome smo pisali ranije. Nema kreativnosti, ubadaju po zadatku 5,6 vrsta drveca gde stignu. Dovoljno je otici u gradove sa slicnom klimom (Pesta, Bec) i uveriti se u to. Ogroman je broj atraktivnih vrsta koje bi mogle da se gaje u nasoj klimi. Zasto nema vise crvenolisnog hrasta, Likvidambra sa fantasticnim koloritom u jesen? Da na redjam dalje. Sve se svodi kao i u tolikim drugim oblastima zivota ovde na inerciju, lenjost, los izbor ljudi koji odlucuju. A o odrzavanju onoga sto jeste posadjeno ne vredi ni pricati. Trose se ogromna sredstva na sadnju, a najmanje 50% posto ne dozivi ni sledecu sezonu zbog nepostojece nege. Princip ovde je posadis, pa sta se primi.
Hvala. Kako bi ti objasnio to što sunce danas zalazi ranije za krak zgrade nego li pre 15 - ak godina? Ili misliš da tako nešto nije moguće?
Da se ne sadi puno raznolikog drveća, tu bih se mogao složiti. Jednom prilikom sam se obratio Zelenilu sa pitanjem koji je razlog obeležavanja stabala na livadi između Partizanovog stadiona i ulice Dragana Mancea, a dobio odgovor kako se to radi u svrhu popisivanja stabala i procene njihovog trenutnog stanja. Takođe su mi rekli i da se dosta tih nalazi u lošem stanju zato što su građani samoinicijativno sadili neadekvatne vrste, na šta sam odgovorio da to jednostavno nije tačno, da se golim okom može videti da je drveće smisleno sađeno (nije nasumično razbacano kao kada to rade pojedinci), da su u pitanju vrste koje Zelenilo decenijama unazad sadi širom grada... i da se ne vade na građane za nešto za šta su oni odgovorni. U naselju Stjepana Filipovića se tačno može videti šta su sadili građani, a šta Zelenilo. Naravno, može se na krovu kotlarnice videti i samoniklo drveće, čije seme je vetar naneo. Prošle godine je bio onaj katastrofalni sneg, u nedelju 19. X 2021. Toga se sećam kao juče da je bilo, jer smo bili kao oni što su učestvovali u Igmanskom maršu. Nakon toga sam pisao Zelenilu da treba da se dosta stabala ukloni, jer ih je sneg delimično polomio ili ih je u potpunosti izvalio iz korena. Vrtlo brzo su došli i odradili posao. Takođe sam im se obratio i sa zahtevom za sadnju novih stabala, u svrhu nadoknade "pokolja" od snega, što je kasnije i učinjeno. Sa nekim vrstama koje su posadili sam iznenađen, dok su neke bile standardne. Takođe, zamerka na sadnju je i to što su na dva mesta nabili veći broj stabala, od kojih se polovina nije primila, što pripisujem između ostalog i nabijenošću stabala.
Kao što rekoh u prethodnom postu, baveći se bonsaijem, počeo sam da više obraćam pažnju na drveća i na njihove karakteristike. Prijatno sam bio iznenađen kad je pre jedno 10 - ak , možda i više godina, posađen drvored crvenolisnih dženarika, u Bulevaru vojvode Putnika, između drvoreda divljeg kestena. Primetio sam da se ovim potezom oduševljavaju i ljudi iz drugih delova grada, koji čak dolaze i da ga fotografišu. Mene lično od malih nogu fascinira upravo ova vrsta, upravo zbog svoje dekorativnosti, kako u vreme cvetanja, kada se mogu videti svetloroze cvetovi, a i kada olista, i rado smo se kao deca igrali kod tih nekoliko stabala koja su u naselju. Kada sam se ove godine obratio Zelenilu sa pitanjem u vezi sadnje biljaka koje sam ja lično obezbedio, da mogu slobodno da ih sadim, da imam njihovu dozvolu, i da im se obratim ukoliko mi bude potrebna pomoć oko sadnje, kao što sam to učinio u slučaju četinara (novogodišnja jelka), koja je nažalost nastradala gotovo preko noći, ta vreme leta, iako je pre toga lepo napredovala. Prošle godine sam se bavio stratifikacijom semena koja sam pokupio po gradu, a isto i ove godine. Nešto zadrđavam za sebe, nešto sadim u kraju, a nešto sam razdelio prijateljima... Možda će nekome zvučati suludo što za pojedine vrste tačno znam gde se nalaze stabla sa kojih uzimam seme i što dosta vrsta znam da prepoznam, iako nisam biolog, ali to smatram prednošću. Jedna od vrsta čije seme sam stavio na stratifikaciju, je i crvenocvetni kesten. Imam i nekoliko vrsta hrastova, ali nažalost ne i crvenolisni hrast, osim ukoliko to nije vrsta quercus rubra. Nameravam da nešto od toga što sam stavio na stratifikaciju, na proleće posadim u naselju, što sam se već dogovorio sa komšijama. Ove godine sam započeo sadnju iz ličnog rasada, ali nije bilo najuspešnije, tako da na proleće počinjem novu turu, ali sa nešto drukčijim pristupom. Očekivati od Zelenila nivo kreativnosti koji ja lično imam, je bliže nuli, a da ja lično kupujem sadnice iz rasadnika, koje bih sadio, isto nije opcija, pa tako šta može iz semena, koje sam pronašao po gradu, to širim dalje.
P.S.
Ono što je sadilo Zelenilo a u okolini je zgrade u kojoj stanujem, to sam redovno zalivao, jer je zaista suludo da zalivam sve živo po kraju. Nešto se primilo, a nešto je nažalost nastradalo.
Kao što rekoh u prethodnom postu, baveći se bonsaijem, počeo sam da više obraćam pažnju na drveća i na njihove karakteristike. Prijatno sam bio iznenađen kad je pre jedno 10 - ak , možda i više godina, posađen drvored crvenolisnih dženarika, u Bulevaru vojvode Putnika, između drvoreda divljeg kestena. Primetio sam da se ovim potezom oduševljavaju i ljudi iz drugih delova grada, koji čak dolaze i da ga fotografišu. Mene lično od malih nogu fascinira upravo ova vrsta, upravo zbog svoje dekorativnosti, kako u vreme cvetanja, kada se mogu videti svetloroze cvetovi, a i kada olista, i rado smo se kao deca igrali kod tih nekoliko stabala koja su u naselju. Kada sam se ove godine obratio Zelenilu sa pitanjem u vezi sadnje biljaka koje sam ja lično obezbedio, da mogu slobodno da ih sadim, da imam njihovu dozvolu, i da im se obratim ukoliko mi bude potrebna pomoć oko sadnje, kao što sam to učinio u slučaju četinara (novogodišnja jelka), koja je nažalost nastradala gotovo preko noći, ta vreme leta, iako je pre toga lepo napredovala. Prošle godine sam se bavio stratifikacijom semena koja sam pokupio po gradu, a isto i ove godine. Nešto zadrđavam za sebe, nešto sadim u kraju, a nešto sam razdelio prijateljima... Možda će nekome zvučati suludo što za pojedine vrste tačno znam gde se nalaze stabla sa kojih uzimam seme i što dosta vrsta znam da prepoznam, iako nisam biolog, ali to smatram prednošću. Jedna od vrsta čije seme sam stavio na stratifikaciju, je i crvenocvetni kesten. Imam i nekoliko vrsta hrastova, ali nažalost ne i crvenolisni hrast, osim ukoliko to nije vrsta quercus rubra. Nameravam da nešto od toga što sam stavio na stratifikaciju, na proleće posadim u naselju, što sam se već dogovorio sa komšijama. Ove godine sam započeo sadnju iz ličnog rasada, ali nije bilo najuspešnije, tako da na proleće počinjem novu turu, ali sa nešto drukčijim pristupom. Očekivati od Zelenila nivo kreativnosti koji ja lično imam, je bliže nuli, a da ja lično kupujem sadnice iz rasadnika, koje bih sadio, isto nije opcija, pa tako šta može iz semena, koje sam pronašao po gradu, to širim dalje.
P.S.
Ono što je sadilo Zelenilo a u okolini je zgrade u kojoj stanujem, to sam redovno zalivao, jer je zaista suludo da zalivam sve živo po kraju. Nešto se primilo, a nešto je nažalost nastradalo.
astrodule
Professional
Problem je što teško možeš da dokažeš da se to desilo, a nauka kaže da je to nemoguće.
Šta je problem? Da teško dokažem da danas sunce zalazi ranije za krilo zgrade? Da si to hteo da kažeš?
To smo razumeli još u prethodnom postu, tako da mi nije najjasnije šta si hteo da kažeš, a vezano je za moj odgovor.Ponavljam, svetlosnu godinu daleko od Beca i Peste.Pariz i London da ne pominjem.
astrodule
Professional
Da, jer bi morao nekako da pokazes sliku od pre 10 godina sa casovnikom i slikom tvog pogleda na krilo zgrade.
Naravno, mora da bude isti datum i isto pravilo o pomeranju vremena.
Da rekapituliram - Sunce svake godine pravi istu putanju svakog dana i u svakom trenutku tog dana se nalazi na istom mestu na nebu i to je prakticno konstatno za zivota jednog coveka.
Naravno, mora da bude isti datum i isto pravilo o pomeranju vremena.
Da rekapituliram - Sunce svake godine pravi istu putanju svakog dana i u svakom trenutku tog dana se nalazi na istom mestu na nebu i to je prakticno konstatno za zivota jednog coveka.
Po toj logici ni klimatske promene ne možeš da dokažeš, jer ako nemaš fotografije sa datumom za svaku godinu u isto vreme, kao da se nije ni desilo. Ili merenje temperature. Nisi koristio isti termometar i samim tim se merenje od trenutka kada je ono započeto, može dovesti u pitanje.
P.S.
Slažem se što se tiče konstante kretanja sunca, zato sam spomenuo ono za naginjanje planete. Takođe sam ranije spominjao i da, možete a i ne morate da se ložite samnom (govorim u množini), da dan leti traje danas nešto duže, tj. da se još uvek vidi oko 21h, a da je ranije mrak bio već oko 21h, odnosno da se dan (smrkavanje) pomeilo za do nekih 30 minuta.
P.S.
Slažem se što se tiče konstante kretanja sunca, zato sam spomenuo ono za naginjanje planete. Takođe sam ranije spominjao i da, možete a i ne morate da se ložite samnom (govorim u množini), da dan leti traje danas nešto duže, tj. da se još uvek vidi oko 21h, a da je ranije mrak bio već oko 21h, odnosno da se dan (smrkavanje) pomeilo za do nekih 30 minuta.
astrodule
Professional
Ne traje. Jednostavno je tako. Subjektivni osećaj.
Klimatske promene se mogu dokazati jer imamo precizne podatke.
Jedino što ne možemo utvrditi je uzrok.
Klimatske promene se mogu dokazati jer imamo precizne podatke.
Jedino što ne možemo utvrditi je uzrok.
Super. Kaži kako mogu da ti dokažem da je u pojedim godinama plod kestena već sredinom avgusta počeo da pada na zemlju, kada nemam fotografije kao dokaz i kako to mogu da povežem sa klimatskim promenama i ako znamo da to ima uticaja?
Da li se u podacima o merenju temperature, nalazi da od kako je započeto merenje istog, da je u čitavom svetu merenje temperature rađeno isključivo na 100% istim lokacijama sve vreme? Da li imamo podatke koji prate izgrađenost / pošumljenost neke lokacije ili mesta u kome se meri temperatura? Da li imamo, primera radi, podatke za pojedinačne delove grada Beograda, iz dana u dan i da možemo da ih uporedimo međusobno?
Da li se u podacima o merenju temperature, nalazi da od kako je započeto merenje istog, da je u čitavom svetu merenje temperature rađeno isključivo na 100% istim lokacijama sve vreme? Da li imamo podatke koji prate izgrađenost / pošumljenost neke lokacije ili mesta u kome se meri temperatura? Da li imamo, primera radi, podatke za pojedinačne delove grada Beograda, iz dana u dan i da možemo da ih uporedimo međusobno?
astrodule
Professional
To za kesten ne sporim. Apsolutno je moguće u zavisnosti od vremenskih uslova te godine.
Samo sporim ono za drugačiju putanju sunca i dužinu dana.
Temperatura se meri skoro uvek na istom mestu i više od sto godina. Evo primer Zvezdare gde je opservatorija. Naravno da je temperatura porasla oko merne stanice i to se teško može ukrstititi sa pošumljavanjem.
Činjenica je da se klima menja. Tipa mesečne padavine su iste, ali nisu ravnomerno raspoređene (tipa imamo jednu provalu oblaka mesečno, a ostatak suvo)
astrodule
Professional
Dečji parkić završen.
astrodule
Professional
U Bloku 3 skinuli ogradu. Ostala još teretana da se odradi (i mislim deo za penzose na drugom kraju), pa evo kako izgledaju osnove za sprave ako nekoga zanima.
