Na žalost Zeks je itekako u pravu :kk:
zexland wrote: ...prvo treba "posaditi" nove ljude u Zelenilu, ili postojece bolje organizovati pa onda moze da se radi...
Gradsko zelenilo je poslednjih godina daleko više radilo i ulagalo u gradjevinski sektor nego u sektor osnovne namene
Jer mnogostruko više se od grada isplati i naplati , za popločavanje i betoniranje, nego za sadnju i održavanje ruža
(odličan primer je Ušće )
jer to rade ko-priučeni gradjevinci za ,,male,, pare....
S druge strane
na primer za postavljanje slike od ruža trebalo da zaposle više visoko obrazovanih ljudi koje su izučili ,,zanat,,
na odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu, gde je struka i započela svoj razvoj još 1960.
Razlika je ogromna jer nije sve u formi
ko-gradjevinar zelenila ne zna da izabere vrstu u odnosu na podlogu, mikro klimu i bolesti pa čak ne zna ni kad šta treba raditi oko ruže :lol:
glas prirode wrote: .... Пример за узор су те руже на дорћолској, новобеоградској и земунској обали Дунава....
Odlično zapažanje :kk:
ključna reč je
na obali...
Duž rečne obale daleko veca je koncentracija kiseonika, vlage, svetla i vetra
dok
duž Bgd ulica i parkova stanje je dijametrno crno da crnje ne može biti za ruže :shock:
manje svetla, manje vlage, čak i vazduh ne samo da ima manje kiseonika
vec je zasicen koje kakvim produktima izduvnih gasova od saobracaja pride nema ni toliko stalnog vetra koj bi to odneo....
Čak i kada pada kiša u gradskim parkovima i to je štetno za ruže jer na njihovim nežnim laticama i listovima
se nalazi sloj gareži
koj u dodiru sa vodom pretvara se u razne ugljenične agresivne kiseline...
Da li moze biti više cveca u Bg parkovima ?
Naravno da može isto kao i u svim drugim velegradima
ali plevljenje , zalivanje nije tako isplatljivo kao betoniranje
a i ko-gradjevninci na ..PP i odredjeno ,, su daleko jeftiniji od stručnjaka pejzažne arhitekture .....
