Park kod Ušća i Park prijateljstva "Oaza Novog Beograda"

[Дошљак]

Заборавио сам и аутобуску станицу као још један промашај.

 

[Delija]

Овај град је имао два циклуса од по 20ак година брзог и смисленог развоја уочи два светска рата. Тада формирани квартови су били и остали најлепши и најпријатнији делови града. Скоро све остало цивилизацијска регресија.

 

[Bender Rodriguez]

Тачно, скроз промашени планови - железницу истераш у увалу ван свих токова пешака и замало поре аутопута ал фали ту још која милијарда за повезивање; трамвај добије депо на делу преко Саве где има само једну пругу а са друге стране има 5 кракова и кружну пругу; брдо сателитских насеља из 70их, 80их и 90их планораних да добију метро ће бити заобиђени метро планом; прави се проширење путничке луке преко воде где је парк и где има мало хотела и садржаја у непосредној близини уместо у БнВ где је и корито реке читав век продубљивано због сидрења бродова и шлепова и где су хотели и угоститељски садржаји, све наопачке.

Mislim da je i ova odabrana varijanta BG čvora skembala mnogo toga, odnosno napravila takoreći efekat leptira. A pre toga je isto uticalo i odlaganje metroa jer se nije imala trajna i definitivna vizija šta gde razvijati a šta ne (npr zgradurine na mestu budućih stanica ili tunela).

Ali sve to ipak vuče korene još iz 20ih, jer su još tada bili lenji da se fokusiraju na nagomilane probleme i još tada su se tešili da nema potrebe za nekim većim pretumbacijama i reorganizacijama jer kao ma neće Beograd nikad imati preko 500-600 hiljada ljudi i preko XY automobila i putnika JGP. Već sto godina samo se ređaju problemi i slepila jedna preko drugih. Dok na kraju nismo došli do potpuno disfunkcionalnog grada.

P.S.
Sećam se kad sam bio među ređima koji su kritikovali Prokop i govorili da će biti crna rupa Beograda, i finansijski i nematerijalno. Posle sam, naivno, popustio i korigovao stav kad su krenuli konačni radovi, misleći da će završetak te odiseje i mogućnosti koje će stvoriti završetkom gradnje (i ispod ploče i iznad) nadmašiti uloženo i žrtvovano.

Sad posle vesti o pukotinama i novim sipanjima para, obišao sam ceo krug i vratio se opet na stav da će nas koštati ko Svetog Petra kajgana i da će remetiti Beograd na mnogo načina. Trebalo je lepo još ranije da ostanem pri istom stavu pa makar me mrzeo i osporavao ceo forum. Al dobro, ovo mi je nauk i za ubuduće, potvrda onoga da masa i većina ne mora uvek da bude u pravu, koliko god grlati bili.

 

[Дошљак]

20их су вероватно рачунали на Београд у границама северног и јужног булевара, да то буде спољни прстен.
50их је промашај био чупање трамваја из централних улица, а 60их уклањање старог чвора на Новом Београду и узаног колосека до Обреновца уместо да се искористе за метро.
70их се дубоко заронило у аутомобилизам, укидање трола, аутопут који дели град, петље, брдо степеница, подземних пролаза и сл. што отежава кретање пешацима, Трразијски тунел који је урађен кратко уместо да је провучен макар до Џорџа Вашингтона, као и низ сателитских насеља и нових насеља иза постојећих закржљалих типа Коњарник, Медак.
80их шамар реалности са финансијама где се одустаје од метроа, али се и трамвај и тролејбус не шире до краја по плановима са неким промашајима типа Савски мост и Ресавска.
90те нема потребе коментарисати.

 

[Bender Rodriguez]

Meni je iz 80ih najjači proser da rašire mrežu tramvaja po Beogradu, 2/3 deonica i linija im bude na Desnoj obali Save, a stave depo na sredinu Novog Beograda, sa jednim krakom po njemu celom, i jedan jedini most koji će voditi tramvaje do i od njega. I čak ne naprave nijednu pomoćnu okretnicu na toj strani reke, za slučajeve kad most iz bilo kog razloga ne radi ili ga, jelte, nema više... A samo u blizini Dejtonke sam prebrojao 5-6 načina i mesta kuda su 80ih mogli da sprovedu pomoćnu okretnicu, a danas ima još uvek bar 3.

Dalje širenje tramvaja po centru Beograda bi imalo smisla da se to decenijama unazad planiralo i sukcesivno radilo. Pa onda lepo sa svakim većim radovima i izmenama u centru izvede se tako da se još malo prilagodi tramvajima i da se kolski saobraćaj navikava na alternativne pravce. Dakle drugačiji režim saobraćaja, negde čak i ulice samo za JGP i neophodni saobraćaj, drugačija stajališta, drugačiji koncept razvijanja. Istovremeno, da se ti alternativni pravci na vreme i smisleno šire. Kao na primer tunel do DS, novi most, UMP, blagovremena širenja na istočnim delovima - ne može do Mirijeva sa tadašnjih 50.000 a današnjih 100 da vodi seoski put bez trotoara sa po jednom trakom i ne može 80ih na Dunavu jedini most da bude Pančevački.

A ovako sa ovoliko nepripremljenih uslova, bez jačanja tranzita i alt. pravaca, i sa ovoliko sadržaja, ljudi i zgradurina, ubacivati tramvaje na nekim mestima bi bilo poput ubacivanja gigantskog kreveta u stan od 30 m2. Trebalo je još ranije, mnogo ranije, da se napravi dugoročna vizija kuda će tramvaji definitivno uvek ići, i da se ti delovi grada i oni oko njih, prilagođavaju i razvijaju u skladu sa time. Sa metroom ili bez, nema veze. Tramvajski deo planiraš i razvijaš sam za sebe da on bude konstanta. Pa ako ikada dođe 56. predlog metroa, prilagodićeš ga tramvajskim deonicama u centru. Ne, oni su uvek radili isto - započnu 20 međusobno zapetljanih gigantskih projekata uprpe se na pola puta, odustanu jer nemaju sve do poslednjeg dinara, i svaki odrade do pola ili ga na kraju uopšte ni ne započnu. I uvek se između ostalog poturala i ona neka priča "ma ne treba nama to" ili "možemo i bez toga". Čak i kad bi videli da populacija i količina saobraćaja stabilno rastu već 20/40/60 godina.

Ma... prosto zemlja slepaca.

 

[oplatnatehnika]

Од 45тог блока до врха устаничке трамваје треба у просеку сат времена. Исту туру колима за 20так. Трамвај личи да је преспор и превазиђен концепт превоза. Очигледно је зато и празан већи део времена.

 

[sundjer_bob]

Од 45тог блока до врха устаничке трамваје треба у просеку сат времена. Исту туру колима за 20так. Трамвај личи да је преспор и превазиђен концепт превоза. Очигледно је зато и празан већи део времена.

Daleko od toga da je tramvaj prespor i prevazidjen, nego je uprava grada dala svu prednost automobilima po cenu svih ostalih vidova prevoza, pa naizgled ispada tako.

 

[Дошљак]

Од 45тог блока до врха устаничке трамваје треба у просеку сат времена. Исту туру колима за 20так. Трамвај личи да је преспор и превазиђен концепт превоза. Очигледно је зато и празан већи део времена.

Трамвај кружи около-наоколо, ауто ту дистанцу пређе краћим путем, трамвај иде до Немањине да се попне на Славију, ауто је већ прешао Газелу и граби ка Устаничкој. Трамвај губи првенство кад скреће из Јурија Гагарина у Антифашистичке борбе, па опет кад скреће у Милутина Миланковића, па скреће у Милентија Поповића, па чека семафор пре моста, па чека да скрене у Карађорђеву, па чека да скрене у Немањину која нема приоритет на укрштању са Кнеза Милоша, па се чека скретање у Ресавску, па Ресавска нема приоритет у односу на Краља Милана, па чека да скрене код Таша где булевар има предност, па чека код Вука кад неки трамваји скрећу ка Омладинском...

 

[Bender Rodriguez]

Većina tramvaja ovde i jesu prespori, jer su krntije i starudije. Nije sve samo do nemanja prvenstva, nego i do starudija u voznom parku i neodržavanja koloseka pa i mreže.

Kačio sam na temu Tramvaji snimak Divaga koji se vuče 20 km/h na ravnoj deonici od Franša do KT Autokomande.

I u Karađorđevoj su se vukli strašno. Najgori su Divazi od svih. Mada svi znaju da budu neopisivo spori. Ranije se i dešavalo da zapadne neki vozač i neka mašina koji ga "nagare". Sad više ni toga nema. Pretpostavljam da im brane da voze preko neke brzine na nekim deonicama zbog raspadnutosti pruge ili vozila ili oba.

 

[solecar]

Ja sam jednom prilikom video Tramvaj koji je od Vuka do Beogradske pretekao kolonu vozila i onda tu prednost izgubio na skretanju, jer je sktetao istovremeno kad i kola.​

 

[Bender Rodriguez]

Pa kako došla prednost tako i otišla.

 

[Дошљак]

Кад су после рата у центру искривили мрежу која је оригинално рађена дуж историјских праваца од центра ка периферији.

 

[Zuma]

Pronašao sam još jedan veliki kanalizacioni izliv kod ušća. Nisam ga uočio u nama dostupnim planovima kanalizacije. Vodi tačno u "ploveće hotele" na reci, za Expo, i u buduće pristanište na levoj obali. Bio je zatrpan tonama mulja i naslaga i potpuno nevidljiv. Još jedna korist od čišćenja obale.

Onaj nama poznati stari izliv je ova cev desno. Ali je sada oslobođena zemlje i decenijskih naslaga izmeta oko sebe, pa je gola cev ostala da visi kao čir izvan obaloutvrde. Ispod, ali ne i iznad, je neki stari beton (ako je to beton).

Novi (mada verovatno hronološki stariji) izliv je levo, kod stepenica. Međutim ima pozamašan promer. Pitanje je gde se dole završava i da li je u preseku oblika kruga, ili gore zaobljenog tunela koji dole ima ravno dno. Da bi se to videlo treba čekati još niži vodostaj. U svakom slučaju lep pogled sa kruzera na ovaj par.

 

[astrodule]

Jutros sam protrčao uz reku izmedju Juge i Gabijana i videh i tamo jednu cev. Da li je kanalizacija ili šta, mada vrv jeste kanalizacija.

Naime sećam se kada je moj ćale 80-ih pecao iza SIV-a da je taj deo zvao “govnara”

 

[astrodule]

A evo i malo slika parka. Ostale su još uvek ograde i gradjevinski kontejneri, ali pohvalno je što su bici i trkačka staze slobodne. Takodje, voda se ne uzima više direktno sa česme uz šetalište (uh kako sam popizdeo prošle godine zbog toga) već iz posebnog odvoda sa česme iz samog parka.

Nadam se da je sve to uradjeno zbog mojih brojnih prijava prethodnih godina.

Nije pohvalno sto vraćanje u prvobitno stanje ide sporo i što i dalje iskorišćene vezice ostaju u travi.

 

[GOJE]

Где сам ја на сликама?

 

[astrodule]

Где сам ја на сликама?

Tebe ne videh, ali Japanka sa maskom i u dugim rukavima i helanka i sorcem preko me proganja

 

[solecar]

Nije pohvalno sto vraćanje u prvobitno stanje ide sporo i što i dalje iskorišćene vezice ostaju u travi.​

Za nekih 15 - ak dana počinje Beer fest.​

 

[GOJE]

Tebe ne videh, ali Japanka sa maskom i u dugim rukavima i helanka i sorcem preko me proganja

Ужас. Али приметио сам бициклистињу коју си усликао.

 

[astrodule]

Koliko vidite sadnica na slici?

 

[Dice]

Коровград.

 

[Zuma]

Kad je planiran Novi Beograd bilo je zamišljeno da prostor uz obale Dunava i Save bude rekreaciona zona na "novi grad". Pri tome se nije mislilo na obično zelenilo i male lokalne parkove pored stambenih zgrada, nego na zelenu zonu višeg reda. Što znači veće površine pravog, velikog drveća koje obimnim, neobrezanim krošnjama daje hlad, stvara kiseonik i menja mikroklimu na način na koji mali lokalni parkovi između zgrada ne mogu. Mesto gde porodice sa decom mogu da izađu i provedu čitavo poslepodne u kvalitenom druženju ili za građane koji svi redom minimalno 12 časova dnevno sede za stolom, u apsolutno neophodnoj ozbiljnoj rekreaciji u zelenoj okolini pored reke. Ta vrsta hijerahije kvaliteta i namene gradskog zelenila je kasnije široko prihvaćena u svetu, pa sada postoji i u našim važećim programskim dokumentima. Dakle pored reke standardno NISU i ubuduće ne smeju da budu tržni centri, biznis, stanovi, i čitava ostala komercijala jednog grada, jer je za to raspoloživ sav ostali gradski prostor, a takvog neophodnog zelenog ambijenta visokog kvaliteta uvek ima bitno manje od budućih potreba. To je bio plan Novog Beograda, i tako se danas radi u svetu gde god nisu ograničeni privatnom imovinom pored reke ili drugim nasleđenim obavezama. Iz mape vidite da najveći deo stanovnika starog dela Novog Beograda za takve potrebe gravitira priobalju rukavca Dunava, a stanovnici novijeg dela priobalju Save. Čitav plan posleratne izgradnje novog grada se zasnivao na takvoj prepostavci, da su obale obe reke zelene rekreacione zone. Pošto je međutim SNS ekstremni sledbenik svetske neo-konzervativne politike, gde je samo novac i biznis bitan, gde su političari vezani isključivo za tajkune i njihov novac, a građanima šta ostane pošto se ništa ne pitaju ni u Americi ni ovde, onda je naravno SNS pogazio sve te urbanističke planove o nameni prostora na kojima je bio zasnovan koncept života u gusto pakovanoj košnici Novog Beograda. Probalje je svuda pretvoreno u fabriku para, a građanima su, umesto ranije širokih zona uz reku, svuda ostavili farsičnih 3 metra širine "šetališta" pored izloga i kafana, za budućih 3 miliona ljudi.

ZATO vlastima sada treba i Ratno ostrvo jer ispred tih kula od 150 metara, i onih iza njih, ubrzo neće biti mesta. Pa da deo naroda koji neće da troši pare u kafanama kod tajkunskih prijatelja prebace na ostrvo. Gde će onda, postepeno, takođe početi gradnja. Prvo infrastruktura (nasipi, putevi, vodovod, struja, trafo stanice, kanalizacija), pa objekti "za decu", pa kiosci, pa "bašte", pa "bašte" sa krovom, pa "bašte" sa zidovima okolo, pa zidane ostave sa frižiderima za hranu, pa neophodna prodavnica sa toliku gomilu ljudi, pa luksuzna kafana "sa pogledom", itd, itd, itd. Na kraju od rezervata prirode i fabrike kiseonika za Beograd neće ostati ništa. To je čitava ideja "pešačkog" mosta do Ratnog Ostrva ("pešačkog" u smislu da ipak mogu da prelaze i kamioni, naravno).