Парк пријатељства и данас представља јединствен парк по свом концепту настанка. На простору парка су државници, званичне делегације и знаменити гости Београда садили по једно стабло које сведочи о историјским догађајима и личностима које је повезала идеја мира и пријатељства.
Простор површине 10,05 хектара је потпуно обновљен, поштујући степен заштите који ужива овај парк (знаменито место, културно добро). Из тог разлога се постојећа матрица стаза није мењала у већој мери. Радови су обухватили поправку постојећих застора и обнову травњака уз стазе и платое.
Старе камене плоче кречњачког порекла замењене су светло сивим и светло црвеним гранитним плочама истих димензија: 40x80 cm и 17x40 cm, а дебљине – 8 cm. Укупна површина застора под новим каменим плочама је близу 8.000 m².
Замењени су и кречњачки ивичњаци новим гранитним у дужини од 1.843 m. Нови гранитни ивичњак постављен је у нивоу застора, како би се омогућило несметано одводњавање површинских вода са застора у зелену површину, што је омогућено и новим нивелационим решењем површина.
Извршено је неколико мањих промена у односу на стару просторну матрицу парка. На централној алеји, отворена је нова зелена површина од 846 m², која постоји у иницијалном пројекту архитекте Милана Палишашког, који је аутор првонаграђеног архитектонског решења уређења простора Парка пријатељства.
Плато ближи улици Булевар Николе Тесле новом стазом je комуникацијски спојен са овом улицом, у правцу планиране Филхармоније. Простор око споменика "Вечна ватра" који је подигнут ради постављања подног осветљења, нивелисан је тако да више не постоји степеник ка постаменту.
На асфалтним стазама обновљен је слој асфалта укупне површине од око 10.500 m² и постављене су нове гранитне ивичне траке у дужини од 4.500 m.
Постојеће фитнес игралиште је задржано на простору парка, а плато од ломљеног камена који га окружује је такође обновљен. Веза између парка и шеталишта уз реку, коју чине степеништа и скалинете саниране су, како би се олакшао приступ Парку пријатељства са кеја.
Направљено је више места за одмор посетилаца, па уместо досадашњих 19, парк сада има 24 нове клупе. На простору парка постављено је 15 нових ђубријера.
Камена обележја „стабала мира“, њих 191, која у садили страни државници и остале значајне личности, издигнута су и очишћена. Уместо стабала која су недостајала, засађене су нове саднице. Замењена је 61 садница "стабала мира".
На слободним површинама у парку засађено је још 80 нових стабла. Вегетација је допуњена са још 3.440 садница декоративног шибља.
Травњак је обновљен постављањем травног бусена на површини од 3.300 m² и сетвом семена на површини од 16.000 m².
Формиран 1961. године, уочи Првог самита несврстаних у Београду, Парк пријатељства је по свом концепту и данас јединствен.
Главни мотив парка је Алеја мира са садницама које су засадили највиши светски државници и истакнути појединаци. Алеја мира је дугачка 180 м што уједно представља број земаља које су као свој политички приоритет имале залагање за мир.
Сви учесници Прве конференције засадили су исту биљку – платан. Избор платана лежи у њиховој дуговечности, што осликава идеју о успостављању трајног мира у свету. Поред сваког засађеног дрвета постављена је камена плоча са именом државника, земље из које долази, годином сађења и латинским називом дрвета. Саднице платана су постављене на међусобној удаљености од осам метара са идејом да се њихове крошње на одређеној висини споје и тако формирају јединствен зелени низ који је такође носио симболику о повезаности свих народа кроз заједничку идеју.
Први од председника који је засадио „дрво мира“ био је шеф делегације Саудијске арабије, принц Ибрахим Совеил. Совеилова садња 3. септембра 1961. године се сматра „каменом темељцем“ Парка пријатељства.
Други платан засадио је туниски председник Хабиб Бургиба. Тако редом, наредних шест дана трајања конференције, државници су у парку садили симболе мира.
Током трајања Прве конференције Парк су посетили и оставили трајну успомену шефови делегација: Хасим Џавад (Ирак), Џавахарлал Нехру (Индија), Саиб Салам (Либан), Мухамед Дауа (Авганистан), Фелман Веладе (Боливија), Адем Абдулах Осман (Сомалија), Модибо Кеита (Мали), Кваме Нкрумах (Гана), Макариос (Кипар), Бенхеда (Алжир), Дортикос (Куба), Сиримаво Бандаранике (Цејлон), Ибрахим Абуд (Судан), Хаиле Селасије (Етиопија), Бир Бикрам Мохендра (Непал), Хозе Хоакен (Еквадор), Сејфул Ислам ел Хасан (Јемен), У Ну (Бурма), Нородом Сиханук (Камбоџа), Ахмед Сукарно (Индонезија), Сирил Адула (Конго) и Гамал Абдел Насер (УАР).
Јосип Броз Тито је као домаћин засадио свој платан 7. септембра 1961.год. и тај датум се сматра званичним почетком формирања Парка пријатељства.
Данас на уређеној површини парка постоји око 200 стабала које су засадили државници и друге јавне личности.
.Šalim se,prskalice su postavljene na ovom glavnom šetalištu koje je popločano.Oko drveća ih nisam video.
