zhaba":hsyf8l9q je napisao(la):
Drugo apstraktna umetnost nije uzimanje lenjira u ruke vec predstavlja fazu do koje se dolazi nakon apstrakovanja umetnickih dela, zivotnog iskustva, prica, motiva itd., u nesto novo, simbolicno. Ako ti nisi uspeo da dozivis Mondrijanovu sliku, to je apsolutno tvoj problem.
Ha, ha, ha. Tipicna odbrana moderne umetnosti:
ti to ne razumes, ti to ne mozes da shvatis, to je tvoj problem - drugim recima: ti si inferioran jer ne umes da shvatis genijalnost autora koji za umetnicko delo odlucio da proda 15 pravih crta na platnu.
Takve sare (kao ona slika gore) pravi drugarica moje keve na salveti ili blokcetu dok pije kafu. Takve sare crtao sam na margini svesaka kada mi je bilo dosadno na predavanjima. Razlika je u tome sto se nisam izdavao za umetnika pa nisam trazio od nekoga da to shvati kao neku genijalnost.
Taj argument - inferiornosti - je jedino sto odrzava takva 'umetnicka' dela u zivotu; jer, vecina se ljudi plasi da kaze ono sto o takvim stvarima zaista misli - da su to samo bezvredne sare na papiru, kvadratici koje bi svako mogao nacrtati, i da to nema nikakvu posebnu umetnicku vrednost. A plasi se jer bi onda bio oznacen od "intelektualne elite" (taj se termin dosta ofucao u poredjenju s proslim vremenima) kao neko glup, neinteligentan, i inferioran.
Interesantno je, doduse, kako vecina ljudi vrlo brzo kapira sliku nekog impresioniste, ili arhitekturu, recimo, Pariza, i vrlo brzo nalazi bar jedan deo kojim se moze diviti; a kako im je potrebno objasnjenje vrhunskih intelektualnih eksperta kako bi shvatili prednosti brutalizma ili genijalnost nekog apstraktnog umetnickog dela.
Takodje:
http://www.atimes.com/atimes/Front_Page/IA30Aa03.html
By inflicting sufficient ugliness upon us, the modern artists believe, they will wear down our capacity to see beauty. That, I think, is the point of putting dead animals into glass cases, or tanks of formaldehyde.
Vredi procitati ceo clanak - ima interesantan deo o 'apstraktnoj' muzici.
(btw, kada govorim o kockicama i linijama, mislim specificno na onu sliku gore i njoj slicne, npr.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/01/Black_Square.jpg - naravno postoje dela apstraktne umetnosti za koje je potrebno slikarsko umece i vestina, i to na visokom nivou)
Da zavrsim o umetnosti, citat jednog forumasa sa drugog foruma koji lepo objasnjava stvari:
http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=2180&st=0
Koliko li sam puta slušao i učestvovao u ovakvim raspravama...problem je uvek samo u jednom: što sagovornici nemaju isti odnos prema pojmu umetnost. Da, savremena umetnost je, sve od trenutka kada je proglašena smrt autora™, zastrašujuće nekomunikativna: autoreferentna je, autorefleksivna, nezainteresovana za mase™ čijom se sudbinom bavi...Kada savremenjaci kažu "umetnost", oni misle nešto sasvim suprotno od laika: za savremene umetnike art je performativno istraživanje savremenih ideoloških i drugih društvenih matrica, koje se ne može tretirati drugačije nego istim pojmovnim aparatom koji je tu umetnost stvorio, a za čije je usvajanje potrebno puno dobre volje i vremena koje konzumenti, na žalost, ili na sreću, nemaju. Ono što mase percipiraju kao lepotu, za njih je samo - ideološki grč cajtgajsta koji je habanjem svojih oštrih ivica stekao dekorativni status, dočim mase™ hoće nešto drugo - virtuoznost i samorazumljivost.
Generisao se tu jedan novi sukob koji će kad-tad rezultirati urušavanjem savremene umetničke scene: umetnost je postala ekskluzivno dostupna sloju ljudi koji, čak i ako tvrdi suprotno, sebe vidi kao duhovnu elitu čovečanstva, ekvivalentno istim onim procesima koji su liturgijski aspekt hrišćanstva od zajedničkog učešća u manifestaciji sabornog jedinstva pretvorili u okultni proces čija je jedina svrha potvrđivanja elitnog statusa onih koji ga sprovode u delo.
Sva velicina moderne umetnosti je u tome sto svaki posmatrac moze da je protumaci kako pozeli, sto uvodi jednu novinu: ulogu posmatraca u umetnosti.
I 'tradicionalna' dela umetnosti takodje imaju ulogu za posmatraca. Svako vece delo ima tonu interpretacija i shvatanja. Pa se opet ne svodi na 15 kockica.
Iz tog razloga vise nema povratka na tradicionalnu umetnost jer je ona prevazidjena, sto ne znaci da se ona nipodastava ili da se smatra da ta umetnicka dela nemaju vrednost. Naprotiv.
Isto tako nema vise povratka na eklekticne stilove u arhitekturi jer su oni prevazidjeni. Medjutim ovde se ne govori o brutalizmu u kontekstu urbanizma (gde je doziveo promasaj), vec pre svega o arhitekturi. I to je takodje tema koja je puno vise od toga ''meni se nesto svidja ili ne''.
Prevazidjenost? Sta je tacno prevazidjenost? Ko je odlucio o tome? To je kao kada bi rekli, dzez je prevazidjen jer je izmisljen tehno, dakle nema povratka i niko vise ne treba da svira dzez, niti da komponuje nove dzez kompozicije. Ideja 'prevazidjenosti', narocito u arhitekturi, forsira se od jedne strane 'intelektualne elite' koje smatra da je kadra da vecini namece svoj ukus. Sta vecina, ona koja ja ta koja ce morati da uziva u ostvarenjima arhitekata, misli, vidi se tamo gde je ona u prilici da samo kontrolise estetiku - npr. na izgradnji porodicnih kuca. Pogledajmo malo kako izgledaju kuce u npr. Americi, u bogatijim krajevima, pa cemo videti krajeve sa mnostvom velikih kuca i vila - i mislim na krajeve
novije gradnje, kada je brutalizam odavno postao aktuelan - u kolonijalnom stilu, viktorijanskom stilu, neoklasicnom stilu, itd. Gle cuda, nema brutalistickih betonskih kocki. Pitam se zasto?
I zar nije isti taj brutalizam i u arhitekturi doziveo promasaj? Istina, arhitektura ima dve komponente - funkcionalnu i estetsku - a fakat je da brutalizam ne odgovora estetskom ukusu velike vecine ljudi. Brutalisticke zgrade mozda jesu funkcionalne, ali one su upravo to - gola funkcija. Gola gradjevina. To je Le Corbusier. Masine za stanovanje. Samo ime "brutalizam" dosta govori.
Na kraju, nemam ja nista protiv arhitekture koja se oslanja na ciste geometricke forme - ali brutalizam je neuspeli pokusaj takve arhitekture. Ali imam nesto protiv koncepta opste prevazidjenosti. Drugaciji stilovi arhitekture mogu kohabitirati, u istom periodu. to je i onako ono sto je realna situacija na terenu.
