Da se razumemo, nisam rekao da je ulaganje u bolnice jeftini populizam, već da osporavanje bilo kojih građevinskih radova frazama poput: "sređuju XYZ, a u kakvom stanju su nam bolnice" to jeste.
Svako, ali baš svako ulaganje na ovom svetu, a pogotovoo u ovoj jadnoj zemlji, može se relativizovati povikom: "a, u kakvom su nam stanju bolnice!?" I sutra kada toliko voljeni i željeni metro počne da se gradi, ja vam garantujem da će na informativnim portalima ispod te vesti biti bar jedan komentar u fazonu: "Bacaju milijardu evra na metro, a vidi kakve su nam bolnice".
Zašto je to tako? Prvo, neosporna je činjenica da su nam bolnice u užasnom stanju. Drugo, ljudi su jednostavno slabi na bolest i na decu. Zato će se odmah posle bolnica, uvek potezati argument stanja u školama i vrtićima. I to će vam reći svaki stručnjak za politički marketing, a valjda je i zato mandatar obećao da će mu sređivanje svih škola, bolnica i domova zdravlja u naredne četiri godine biti prioritet.
Stanje u zdravstvu je mnogo šira tema od rekonstrukcije jedne zgrade, pa bila to i Palata pravde, i možemo do sutra ići u off. Ali valja pomenuti, for the record, da Srbija od svih zemalja u regionu izdvaja najveći deo svog BDP-a u zdravstvo, a ima najneefikasniji sistem. Ja bih rekao, međutim, da sistem čak ni ne posotji.
Evo, Vožd kaže da se prioriteti moraju znati. Vožd možda ne zna, ali evo ja ću mu reći da je rekonstrukcija četiri klinička centra dogovorena mnogo pre rekonstrukcije Palate pravde. Pa, je li sad Palata pravda kriva što je Ministarstvo zdravlja nesposobno da radi svoj posao!? I znate sve te ministre zdravlja, poimence - i Tomicu, i Slavicu, i Zlatibora. Da li je iko od njih ikada poimence pozvan na odgovornost što rekonstrukcija Kliničkih centara stoji? Nije. E, pa zato i stoji. Zato što se mi nikada ne bavimo ličnom odgovornošću, već uporno gajimo ideju nekakve meta-države sa zajedničkom kasicom prasicom gde zagrabi svako koliko stigne.