Šta je novo?
Od:
Filteri

Obnovljivi izvori energije

MC_ je napisao(la):
Znas li koliko godina traje gradnja jedne takve hidroelektrane?
SFRJ gradila je Djerdap 1. 8 godina. A to je bila SFRJ. MI danas nemamo ni kapital ni stricnjake, cak ni gradjevinsku operativu.
Nasi univerziteti su srozani.
Sve bi dakle moralo da se uveze/kupi.
Kliknite za proširenje...
Mi je ne bismo ni gradili nazalost, eventualno kao podizvodjaci podizvodjaca, tako da bi islo malo brze. Svakako nam je jedina alternativa nuklearka koja se pravi mozda i 15 godina, sto je znatno duze a i skuplje.
dragan je napisao(la):
Ali, ministarka koristi svaku priliku da priča o "Đerdapu 3", pa tako i jutros u tv-emisiji a da tom prilikom nije rekla ni jednu jedinu reč o "Bistrici".
Kliknite za proširenje...
Zorana je otvoreni lobista , nadam se da je vise necemo videti na mestu ministra ili bilo kojoj vaznoj poziciji.
 
Sweet Dee je napisao(la):
Mi je ne bismo ni gradili nazalost, eventualno kao podizvodjaci podizvodjaca, tako da bi islo malo brze. Svakako nam je jedina alternativa nuklearka koja se pravi mozda i 15 godina, sto je znatno duze a i skuplje.
Kliknite za proširenje...
Нуклеарка није алтернатива Ђердапу 3 већ Ђердап 3 нема смисла без нуклеарке. Ђердап 3 не генерише нову енергију већ акумулира постојећу. У енергетском смислу због губитака Ђердап 3 више енергије потроши него што генерише.
 
orion je napisao(la):
Нуклеарка није алтернатива Ђердапу 3 већ Ђердап 3 нема смисла без нуклеарке. Ђердап 3 не генерише нову енергију већ акумулира постојећу. У енергетском смислу због губитака Ђердап 3 више енергије потроши него што генерише.
Kliknite za proširenje...
Nije moja struka ovo cisto pratim kao entuzijasta, ali sam citao da su planirali da Djerdap 3 radi u zajedno sa vetro i solarnim prozvodjacima, da bi uspeo da pokupi visak energije koji oni generisu kada se manje koristi, nocu i slicno, meni to zvuci sasvim logicno, pumpao bi vodu iz Dunava da se vetrenjace ne okrecu u prazno.
 
RHE Bistrica bi pumpala noću vodu iz jezera Potpeć na Limu u gornje jezero Klal na Uvcu. A, danju kada je skuplja struja bi vraćala vodu nazad u jezero Potpeć i tako proizvodila ei.energiju. Znači, ne bi voda oticala u reku kao što je slučaj na Tari i jezeru Zaovine odakle voda ide u Drinu.

Zato država mora pod hitno da se fokusira na izgradnju te hidroelektrane, pogotovu što će skoro sva voda iz tri gornja jezera na Uvcu biti deponovana u budućem jezeru Klak.

IMG_20220802_150024.jpg
 
dragan je napisao(la):
RHE Bistrica bi pumpala noću vodu iz jezera Potpeć na Limu u gornje jezero Klal na Uvcu. A, danju kada je skuplja struja bi vraćala vodu nazad u jezero Potpeć i tako proizvodila ei.energiju. Znači, ne bi voda oticala u reku kao što je slučaj na Tari i jezeru Zaovine odakle voda ide u Drinu.
Kliknite za proširenje...
Princip rada je potpuno isti, voda u Zaovinsko jezero takođe dolazi i odlazi u jezero Perućac.
Šta više i postojeća HE Bistrica bi se mogla prepraviti u RHE
 
Na slici je masinska zgrada i preliv, a dovodni/odvodni tunel je prečnika preko 6 metara i ide iz jezera Perućac pored HE Bajina Bašta.
Hidroelektrana ne može biti na suvom, niti je neko lud da baca vodu.
 
Sweet Dee je napisao(la):
Nije moja struka ovo cisto pratim kao entuzijasta, ali sam citao da su planirali da Djerdap 3 radi u zajedno sa vetro i solarnim prozvodjacima, da bi uspeo da pokupi visak energije koji oni generisu kada se manje koristi, nocu i slicno, meni to zvuci sasvim logicno, pumpao bi vodu iz Dunava da se vetrenjace ne okrecu u prazno.
Kliknite za proširenje...
Теоретски је то тачно али је планирани капацитет за Ђердап 3 много већи него потенцијални ветропаркови. Солар се у принципу саморегулише јер се та енергија производи преко дана кад и јесте вршна потрошња а како би солар углавном био на дистрибутивном нивоу сувише би били велики губици да се та енергија складишти у Ђердапу 3.
У том смислу за наше потребе је боља Бистрица.

Немам ништа против ни Ђердапа 3 али онда прво да одлучимо да ли ћемо правити нуклеарку.
 
Poslednja izmena:
orion je napisao(la):
У том смислу за наше потребе је боља Бистрица. Немам ништа против ни Ђердапа 3 . .
Kliknite za proširenje...
Nova vlada mora da se usmeri i angažuje za brzo donošenje dokumentacije i izgradnju "Bistrice", jer ona je u Srbiji i nju možemo sami da izgradimo, tj. finansiramlo do 2030. Tu nam nije potreban "ortak u poslu", jer ona nije prekogranični projekat kao "Đerdap 3".

A, ako hoćemo ozbiljno da radimo na "Đerdap 3", moramo da pozovemo Rumuniju, Madjarsku, Bugarsku i EU u neku Radnu grupu koja bi bile preteča Konzorcijuma i koja bi naručila da se urade sve potrebne studije i analize za opravdanost izgradnje i okvirnom cenom. EU bi mogla da odobri i 50% granta, a nama i 90% jer dajemo lokaciju za jezera i ostalo.

Može da se razmotri i izgradnja pumpi izmedju jezera "Đerdap 1" i "Đerdap 2", koje bi noću vraćale vodu na viši nivo i tako omogućile da se bolje koristi "Đerdap 1" kod ovako loše hidrologije. Pumpe bi mogle da se izgrade sa obe strane reke, tj. kod Rumunije i kod nas.
 
Poslednja izmena:

Код нас је солар на нивоу статистичке грешке па вероватно ускоро нећемо имати овакве проблеме али треба да будемо свесни тога да нам је дистрибутивни систем у јако лошем стању и ако желимо више ОИЕ и нових технологија морамо што пре да кренемо да улажемо у њега
 
Nedavno sam pogledao ovo:


Čini mi se da će baterije od natrijuma da promene skladištenje energije za električne mreže. Bilo to na makro ili mikro planu. Em su (ili će uskoro biti) jeftinije od litijumskih baterija, em duže traju, em ih je lakše popraviti ili zameniti, nisu toliko osetljive na temperaturu... Vetro parkovi i solarne elektrane bi mogle da imaju skroz drugu funkciju kada bi svaka imala svoju natrijumsku bateriju.

Evo mali i za one koji vole da čitaju:

www.dw.com

Kina predstavila komercijalnu bateriju na bazi natrijuma – DW – 15. 8. 2021.

Elektro-mobilnost trenutno zavisi od baterija na bazi litijuma, kobalta i bakra. Natrijum kao jeftina i ekološka alternativa je odbačen. No, još jednom se pokazalo - isplati se ulagati u istraživanja i nove tehnologije.
www.dw.com www.dw.com

I britanska kompanija AMTE Power najavila je nedavno proizvodnju baterija na bazi natrijuma najkasnije od 2022. po licenci britanskog proizvođača baterija Faradion. Australija i Novi Zeland već su naručili baterije za skladištenje solarne energije i za regulaciju mreže.
Kliknite za proširenje...
 
То је био један од важних аргумената у борби против Рио Тинта и ових слепаца на власти који то подржавају.
 
To je loš argument, jer bi u tom slučaju postalo neisplativo vaditi litijum i sami bi otišli.
Što se tiče natrijuma glavna mana je manja gustina energije od litijuma. Postoji i sada mnogo drugih baterija, ali su litijumske popularne upravo zbog svoje gustine energije (manja težina za istu količinu energije) i dugovečnosti. Budućnost je u grafenskim baterijama (gde je litijum i dalje glavni element), jer imaju još veću gustinu energije.
Trenutno su baterije u električnim automobila teške oko pola tone što je ograničavajući faktor.
 
Različite se tehnologije ispituju i koriste, i litijumske, i natrijumske, i na bazi gvožđa, itd. Mnogo se para ulaže u sunčeve kolektore i baterije. Imam prijatelja u Švedskoj, radi sa vetrenjačama, kaže da sada imaju manje para za istraživanje mnogo više ide ka solarima.
Inače kako funkcioniše R&D u svetu: POnovo je princip top down.
Donese se odluka da se rade istraživanja na pr nešto oko PV kolektora, sada je popularan peroskivit. Odrede se budžetia, raspišu se projekti, ponekad se i ne raspišu nego dodele minstitutima ili firmama, okupe se naučnici, plate se, obezbede se uslovi da rade, kupi potrebna oprema, tolerišu se promašaji, koliko zavisi od para
U 90% se ništa ne otkrije, bitno je onih 10%.

I onda se otvori pogon u Kini i da se kinezima gotova tehnologija. Pa se kuka kako su kinezi preuzeli primat.
 
Bilo bi interesantno istražiti da li u otpadu koji se stvara prilikom desalinizacije vode ima natrijuma u obliku koji se može iskoristiti u ove svrhe i potrebe za baterije.

Ako bi se to ostvarilo, veliki deo zemalja koje imaju problem sa pijaćom vodom a imaju izlaz na more, mogle bi da od otpada iz desalinizacije prave razna druga korisna jedinjenja.
A još 2019. stručnjaci sa MIT su objavili da nusprodukti desalinizacije mogu da se recikliraju i pretvore u nove hemikalije:

The rapidly growing desalination industry produces water for drinking and for agriculture in the world’s arid coastal regions. But it leaves behind as a waste product a lot of highly concentrated brine, which is usually disposed of by dumping it back into the sea, a process that requires costly pumping systems and that must be managed carefully to prevent damage to marine ecosystems. Now, engineers at MIT say they have found a better way.

In a new study, they show that through a fairly simple process the waste material can be converted into useful chemicals — including ones that can make the desalination process itself more efficient.

The approach can be used to produce sodium hydroxide, among other products. Otherwise known as caustic soda, sodium hydroxide can be used to pretreat seawater going into the desalination plant. This changes the acidity of the water, which helps to prevent fouling of the membranes used to filter out the salty water — a major cause of interruptions and failures in typical reverse osmosis desalination plants.

news.mit.edu

Turning desalination waste into a useful resource

Chemical processing could turn brine from desalination plants into useful industrial chemicals like sodium hydroxide, so that it doesn’t need to be dumped back into the sea.
news.mit.edu news.mit.edu
 
Соларни панели на новим дому здравља у Угриновцима. Ово би требало да буде планирано на свим новим јавним објектима и објектима који се реконструишу
20220813_173742.jpg
 
orion je napisao(la):
Соларни панели на новим дому здравља у Угриновцима. Ово би требало да буде планирано на свим новим јавним објектима и објектима који се реконструишу
Kliknite za proširenje...
Тешко је не похвалити, али ме занима шта ће бити са тим на крову за рецимо 5-6 година?
 
Novinarka Lidija Piroški je prozjumer ili kako se to već zove. Montrala je solarne panele na svoju kuću, ima i električni auto i električni skuter, pa koristi svoju struju da ih puni. Poslednja objava joj je da je proizvela 1 megavat časova za 17 dana
Deli svoja isksutva po društvenim mrežama, ja je pratim na twiteru.
 
Lepo je sve to ali mora i cela mreža da se unapredi da bi mogla da primi sve te nove prozjumere, sada je to mala brojka ali ako postane masovnije imaćemo situaciju kao u Nemačkoj gde blokiraju ljude sa solarnim panelima po više sati dnevno. Dosta se zahuktalo to oko solarnih panela, znam već iz bližeg okruženja tri čoveka koji su ih montirali skorije na vikendice, a i firme ih masovno postavljaju od kako su regulisali priključenje na mrežu.
 
Прле je napisao(la):
Тешко је не похвалити, али ме занима шта ће бити са тим на крову за рецимо 5-6 година?
Kliknite za proširenje...
Nisam u materiji pa te molim da pojasniš, da li misliš na degradaciju PV ćelija ili na naš klasični odnos prema redovnom održavanju?
 
U NS pocinje konacbo stednja energije. Gasi se dekorativno osvetljenje i drugo.
Zasto Beograd zaostaje?
Zasto se ne gasi dekorativno osvetljenje na mostovima i svim drugim mestima?
Zar ne bi bilo najbolje da se vec sada krene sa zestokim iskljucenjima svih potrosaca, dok nije prekasno.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh