Obnovljivi izvori energije

[Влада]

Панчевци „седлају” ветар

Потписан протокол о изградњи ветропарка са 25 „ветрењача”, укупне снаге 20 мегавата

Хоћемо ли овакав призор видети крај Долова?

Панчево – За мање од годину дана, на обронцима Делиблатске пешчаре, крај Долова, биће произведени први киловати струје из ветра у Србији.

Ове оптимистичке прогнозе провејавале су приликом потписивања првог овереног договора између Покрајинског секретаријата за енергетику који је представљао секретар Драган Сурдучки, општине Панчево и Предузећа за производњу енергије из обновљивих извора. „Ветропарк” Долово би имао 25 „ветрењача”, свака снаге 0,8 мегавата. Стубови на које ће бити постављена „пераја” биће високи 60 метара, јер је на тој висини измерена просечна брзина ветра од 6,1 метар у секунди, што је сасвим довољно за његову комерцијалну експлоатацију.

Златоје Галетин, председник Управног одбора фирме „Логер”, и Милета Поповић, стручни саветник, кажу да ће, са инфраструктуром, „Ветропарк” Долово коштати око 30 милиона евра. У „Логеру”, првој фирми ове врсте која је основана у Србији чврсто су убеђени да Панчево има све шансе да неко уложи паре у овај посао. Досад су једино крај Долова обављена једногодишња мерења снаге ветра. Податке је обрадила канадска фирма „Хелимакс”, а сада је представљена и студија „Логера” о могућности производње струје из ветра крај Долова.

Компанија „Логер”, која има 72 оснивача, обавезала се да нађе инвеститора за овај амбициозни подухват, а Галетин нас уверава да то неће бити најтежи услов који треба обезбедити пре но што се „ветрењаче” за производњу струје заврте. На списку „корака” које треба предузети како би се струја из ветра добила су 22 тачке, а можда најкомпликованије ће бити ускладити цену „зелене струје” са исплативошћу подухвата. Финансијери у оваквим случајевима захтевају да инвестиција буде исплаћена за осам до десет година. Власт се потписаним протоколом обавезала да покрене питање цене струје добијене из ветра и евентуално њеног субвенционисања од стране државе.

Судећи по подацима из тек обелодањене студије о „Ветропарку” Долово, ни то неће бити нерешив проблем, јер како стручњаци кажу, последњих десет година цена електричне енергије добијене снагом ветра је преполовљена. Битно је смањена и цена ветрогенератора.
М. Шашић
[објављено: 26/03/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Panchevci-sedlaju-vetar.sr.html

 

[bigvlada]

Lepo, jedino mi nije jasno zašto koriste vetrenjače od samo 0,8 MW kada nemci već par godina prave vetrenjače od 6MW?

 

[Milance]

Mislim da nema nista od zelene energije dok god drzava to ne subvencionise i pospesuje njeno razvijanje. Manje je znaci na privatnom kapitalu a mnogo vise na drzavi i njenim uredbama i zakonima. Ovo se meni ipak cini kao sjajna vest i nada da ce to poceti ukoro da se sprovodi i u Srbiji - nesto kao prvi korak.

 

[Nurko7000]

Какви су нам ветрови толике су нам ветрењаче...
Потребно је годинама пратити ветрове на конкретној локацији да би се изабрала ветрењача одговарајуће снаге. Није лако рећи да ли је премала или превелика. Рецимо ако би ставио 6MW на тој локацији можда би имао само неколико дана годишње ветар који би могао да искористиш (не ваља ни преслаб, а ни прејак), а ако поставиш 0,6 можда ћеш годишње произвести далеко више енергије...

 

[Nenad]

На списку „корака” које треба предузети како би се струја из ветра добила су 22 тачке, а можда најкомпликованије ће бити ускладити цену „зелене струје” са исплативошћу подухвата. Финансијери у оваквим случајевима захтевају да инвестиција буде исплаћена за осам до десет година. Власт се потписаним протоколом обавезала да покрене питање цене струје добијене из ветра и евентуално њеног субвенционисања од стране државе.

Судећи по подацима из тек обелодањене студије о „Ветропарку” Долово, ни то неће бити нерешив проблем, јер како стручњаци кажу, последњих десет година цена електричне енергије добијене снагом ветра је преполовљена. Битно је смањена и цена ветрогенератора.

Slicno je bilo najavljeno za Indjiju, cak su i ispitivanja izvrsili, ali upravo zbog istog problema do dan danas od toga nista nije bilo. Ovo je lepa vest, ali realizaciju treba uzeti sa velikom rezervom. Na zalost...

 

[Milance]

Dobro barem se prica o tome - prvi korak je ucinjen. Dalek je put do realizacije ali kao sto sam napomenuo glavni deo je na drzavi. Nadajmo se najboljem!

 

[Nurko7000]

Ех, прошле године је све брујало од производње биодизела, субвенције државе, екологија. А ове године нико то да помене јер је та производња нерационална, а успут смо запали у кризу са недостатком јестивог уља.

Постоји још много потенцијала у обновљим изворима енергије у Србији које држава треба искористити, а потпуно су рентабилни и без субвенција. Зар није логично прво њих изградити па тек онда размишљати о ветру...

 

[Milance]

^^Ne vidim zasto mora jedno da uslovljava drugo. Daj da pricamo o svemu sto moze da se iskoristi istovremeno a ne ajde polako prvo mi da se dogovorimo za biodizel, pa onda za suncane kolektore pa mozda za jedno 15ak godina za vetrenjace itd. Sto se vise bude pricalo ("dosadjivalo") o tome to je veca verovatnoca da ce se nesto i postici na tom planu. Uvek se zaboravlja da mi imamo puno toga da nadoknadimo sto smo propustili tokom poslednjih "susnih" dvadesetak godina tako da nema polako neko hop hop brzo!!!

 

[Nurko7000]

Прво хидроелектране њима не требају субвенције...

 

[jovanovm]

^^ Hidroelektrane nisu bas tako cista energija, unistavaju prirodno staniste, stvaraju jezera, dolazi do vecih opasnosti plavljenja zbog menjanja prirode recnih korita.... Mada bih radije video milion hidroelektrana pre jedne termo Sunce i vetar su najbolje varijante - posebno vetar u Vojvodini!

 

[Nurko7000]

@jovanovm
Свако човјеково деловање мења природно станиште, ето јуче смо читали вест како се хвале да је у Београду створено више вештачких језера, Ада Циганлија, Марковачко, Трешња, Паригуз.
http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?id=320&p=16
Кинези заградише Жуту реку да спрече поплаве...

Не кажем да ветро-генераторе не треба градити, треба на локацијама и у времену кад буду рентабилни.
Данас Србија нема интерес да им надокнађује губитке и профит.

 

[jovanovm]

Slazemo se 100% Nurko7000 - samo mislim da vetrogeneratori mogu da budu vrlo profitabilni, posebno ukoliko uracunas cenu ciscenja zivotne sredine, koju ce neko morati da plati ovde kad-tad. Vojvodina je idealno mesto za tako nesto, mislim da bi bilo dosta podrske za to takodje i sa juga Srbije, gde se isplati graditi hidro-elektrane... U prevodu, jedno ne iskljucuje drugo, posebno ukoliko dodje do pribilizavanja EU, u njihovim programima ima dosta sredstava za sustainable energy development.

 

[Nurko7000]

Постоји много корисних ствари које треба субвеционисати. Ево позитивних примера у најави у Београду, гашење малих котларница, колектори отпадних вода, уградња гасних турбина у бг. електранама, филтери, пречишћачи, економичнија постројења све те наоко мале ствари доносе битна побољшања. То треба стимулисати у свакој енергани, општини и предузећу.

Ветар је само занимљива медијска прича за народ, пропагадна бомба.

Поменуо сам пример биодизела, прошле године је савршено пропагиран, свака баба се интересовала за њега.
А у суштини је то нееколошко гориво.
За производњу 1 литра потребно је утрошити око 0,7 литара горива што га чини не исплативим. Његовим спаљивањем једнако се ослобађа CO2, (који би да јестиво уље није претворено у гориво био апсорбован у желуцима грађана) и истина мање других штетних материја осим азотних оксида којих је више.
Држава се одрекла акцизе (а све што се креће треба да плаћа акцизу у Србији) и мислим стимулисала производњу са око 100 еура по хектару...

И шта се десило, феномен да је јестиво уље увек скупље од обичног дизела па се производња биодизела не исплати. Ове године је објављена само једна вест о биодизелу и то о обустави производње за коју је крива држава јер није довољно стимулисала револуционарне обновљиве изворе енергије.
Данас је јестиво уље у Србији преко 146 динара...

 

[jovanovm]

^^ Zato treba da se vratimo na maslinovo kao nasi preci!
//hihi, morao sam to da kazem...
Ali nisam tako siguran da je vetar samo propagandna prica... 19% struje u Danskoj dolazi od turbina... A oni trose mnooogo struje ...

 

[Nurko7000]

Преци су нам се доста бавили и свињаријама, чварци и маст. Нисмо се баш прославили на карти ветрова јер су исти волели заветрину, а од промаје бежали као од Ђавола.

Стари Војвођани чим су открили парне млинове престали да мељу на ветар нема ни стотинак година...

Ево нашао сам карту јачине ветрова, Данци ипак нису бежали:

http://www.geni.org/globalenergy/li...urces/world/europe/wind-europe/indexbig.shtml

 

[jovanovm]

Touch'e, svaka cast na karti... pobedjen sam posteno

I jes' u pravu si, ni mas' nije za bacanje ... A sto se promaje tice, poznato je da je to No1 killer of all Serbs ...

 

[Михаило]

Evil wind that kills Serbs...

 

[bigvlada]

Elem, to za jačinu vetra je možda važilo ranije, sada više ne. Ovo su specifikacije za najpopularniju vrstu vetrenjača, HAWT.

Horizontal-axis wind turbines(HAWT) have the main rotor shaft and electrical generator at the top of a tower, and must be pointed into the wind. Small turbines are pointed by a simple wind vane, while large turbines generally use a wind sensor coupled with a servo motor. Most have a gearbox, which turns the slow rotation of the blades into a quicker rotation that is more suitable to drive a generator.

HAWT advantages
Blades are to the side of the turbine's center of gravity, helping stability.
Ability to wing warp, which gives the turbine blades the best angle of attack. Allowing the angle of attack to be remotely adjusted gives greater control, so the turbine collects the maximum amount of wind energy for the time of day and season.
Ability to pitch the rotor blades in a storm, to minimize damage.
Tall tower allows access to stronger wind in sites with wind shear. In some wind shear sites, every ten meters up, the wind speed can increase by 20% and the power output by 34%..

HAWT disadvantages
HAWTs have difficulty operating in near ground, turbulent winds.
The tall towers and long blades up to 90 meters long are difficult to transport on the sea and on land. Transportation can now cost 20% of equipment costs.
Tall HAWTs are difficult to install, needing very tall and expensive cranes and skilled operators.
The FAA has raised concerns about tall HAWTs effects on radar near Air Force bases.
Their height can create local opposition based on impacts to viewsheds.
Downwind variants suffer from fatigue and structural failure caused by turbulence.

Ovo je Enercon E-112, snage 4,5 MW, do 2004. je bila najmoćnija vetrenjača, njenim upgradeom su dobili 6MW, na modelu E-126
http://en.wikipedia.org/wiki/Image:E-112_Egeln_feb2005.jpg

 

[Nurko7000]

Да, HAWT је најпопуларнији заправо оне дивне старе ветрењаче користе ту технологију...

http://en.wikipedia.org/wiki/Wind_turbine#Horizontal_axis

Elem, to za jačinu vetra je možda važilo ranije, sada više ne

У праву си јачина ветра уопште није битна, то нас лажу ови из управе водовода...
http://en.wikipedia.org/wiki/Wind_turbine#Potential_turbine_power

...поред осталог, искористива снага је директно пропорционална густини ваздуха и брзини на куб...


Значи, тежи ваздух који се креће већом брзином носи више енергије.

Близина океана значи влажан, тежи ваздух - више енергије, Данска. А наш банатски ветар је суварак, бар откако се Панонско море исушило...

 

[bigvlada]

Mislim da su današnje ipak nešto efikasnije od onih iz 17 veka

Turbines used in wind farms for commercial production of electric power are usually three-bladed and pointed into the wind by computer-controlled motors. These have high tip speeds of up to six times the wind speed, high efficiency, and low torque ripple which contributes to good reliability. The blades are usually colored light gray to blend in with the clouds and range in length from 20 to 40 metres (65 to 130 ft) or more. The tubular steel towers range from about 200 to 300 feet (60 to 90 metres) high. The blades rotate at 10-22 revolutions per minute,[5][6] and a gear box steps up the speed of the generator. Some models operate at constant speed, but more energy can be collected by variable-speed turbines which use a solid-state power converter to interface to the transmission system. All turbines are equipped with high wind shut down features to avoid over speed damage.

Poenta je da su moderne vetrenjače konstruisane tako da maksimalno iskoriste svaki dašak vetra. Ono što mi ne znamo, a čime su se rukovodili nosioci projekta je zašto su postavili mnogo malih umesto jedne velike. Četiri ovakve bi bile dovoljne za gradić od oko 20000 stanovnika.

btw. na Diskaveriju je bila emisija o baš ovim nemačkim vetrenjačama, načinu postavljanja, opremi i uslovima eksploatacije. I tamo su rekli da često 50% cene može da ode na transport veoma kabaste opreme do ciljne lokacije ali mislim da kod nas (naročito u Vojvodini) to neće biti problem.

 

[Nurko7000]

Poenta je da su moderne vetrenjače konstruisane tako da maksimalno iskoriste svaki dašak vetra. Ono što mi ne znamo, a čime su se rukovodili nosioci projekta je zašto su postavili mnogo malih umesto jedne velike. Četiri ovakve bi bile dovoljne za gradić od oko 20000 stanovnika.

Ма да сви нас лажу, завера пројектаната, државе и управе водовода... Треба изградити једну огромну ветрењачу, а ако и не буде ветра да је покрене послужиће као споменик и одмориште за роде...

 

[Nenad]

Evo ovde bi moderatori mogli da prebace postove o obnnovljivoj energiji u Srbiji.

Ja prebacujem svoj post.

Evo malo ironije na srpski nacin

Fabrika Loher elektro u Subotici svetski lider u proizvodnji vetrogeneratora
Da vetrovi ne duvaju uzalud

Lider u branši: Pogon "Lohera"

Subotica - Subotička firma Loher sa proizvodnjom od oko četiri hiljade vetrogeneratora godišnje svetski je lider u ovoj branši, i svojim mašinama snabdeva graditelje elektrana na vetar širom sveta - Ameriku, Nemačku, Kinu, Francusku, Indiju...
Loher elektro postoji od 2003. godine, a osnovan je kao jedna od Simensovih fabrika, sa stopostotnim nemačkim kapitalom. Glavni proizvodni program su joj pomenuti vetrogeneratori, koji su važan deo motora za moderne vetrenjače, elektrane na vetar. Fabrika je u stalnom usponu, te svakoga meseca zapošljava po trideset novih radnika, uglavnom mladih, što je u našim uslovima značajna šansa za mnoge nezaposlene, pogotovo što se za rad u pogonima Lohera radnici osposobljavaju na licu mesta te i nije potrebna određena kvalifikacija da bi se dobio posao u njoj. Prema postojećem planu, do 2012. godine u Loher elektru bi trebalo da radi 1.050 radnika, a obim proizvodnje da dostigne oko sedam hiljada vetrogeneratora. U okviru Simens grupe subotička fabrika uživa priličan ugled i rejting, zahvaljujući i kvalitetu proizvedenih generatora, i strogom poštovanju rokova, što se u krajnjoj instanci odražava na primanja zaposlenih - oni svake godine uspevaju da podele i 13. platu, a ponekad pristigne i 14! Tibor Svoboda, šef proizvodnje Lohera, kaže da je efektivnost posebno povećana otkako je fabrika preseljena u moderne nedavno izgrađene hale u okviru Slobodne zone.
Činjenica da je pitanje obnovljive energije jedno od najaktuelnijih u razvoju modernog sveta svrstava i firmu Loher elektro Suboticu u izuzetno perspektivnu. Do sada je, kako kaže direktor Loher elektro Subotica Ištvan Sekula, snaga proizvedenih generatora premašila snagu ukupno instalisanih energetskih kapaciteta u Srbiji. Čitava proizvodnja je, nažalost, namenjena samo inostranstvu, jer je Srbija još daleko od razmišljanja o izgradnji elektrana na vetar.
Pokušaj da se u tom smislu ide ukorak sa zahtevima vremena načinjen je u Vojvodini, gde se radi upravo na stvaranju uslova za korišćenje energije vetra, i izgradnju vetroelektrana, kojima bi se dopunili energetski kapaciteti Vojvodine. Stručnjaci Lohera su uključeni u planove izgradnje ovih elektrana, a trenutno se radi na izradi tzv. karte vetrova u Vojvodini, od čega će zavisiti i raspored tih potencijalnih fabrika energije.
Kako kaže Ištvan Sekula, određene pripreme su već obavljene u Sremu, tačnije u Inđiji, kao i u južnom Banatu, gde vetrovi pogoduju ovakvoj zamisli. Procenjuje se da bi se na području Vojvodine mogli instalisati kapaciteti za proizvodnju oko 300 megavata, što čini šezdeset malih elektrana. V. Laloš

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Nenad]

Formiran Savet za korišćenje biomase i otpada u energetske svrhe
Njive pune zelene "nafte"

Novi Sad - Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine formirao je Savet za korišćenje biomase i otpada u energetske svrhe na teritoriji Vojvodine. Formiranju Saveta prisustvovali su pomoćnik ministra za obnovljive izvore Dejan Stojadinović, pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj prof. dr Zoltan Đarmati i pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Dragan Surdučki. Za predsednika Saveta izabran je Milan Čežek, zamenik sekretara u Sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine.
Savet će raditi na promociji i intenziviranju korišćenja biomase i otpada u energetske svrhe, kao najvećeg obnovljivog energetskog resursa Vojvodine i koordinirati aktivnosti u ovoj oblasti. Savet će davati stručno mišljenje na predloge zakona i drugih propisa koji se odnose na oblast energetike i pratiće njihovu primenu.
Vojvodina kao izrazito poljoprivredna regija raspolaže godišnje sa oko osam miliona tona otpadne biomase iz poljoprivrede, koja se može koristiti u energetske svrhe i zamenjivati oko milion tona ekvivalentne nafte, što je četvrtina potreba Vojvodine za fosilnim gorivima. Kada bi se primenile sve mere energetske efikasnosti i iskoristili svi raspoloživi energetski resursi, prvenstveno biomasa i otpad, AP Vojvodina bi mogla da funkcioniše kao samoodrživa regija - "Zelena Vojvodina" u energetskom smislu. R. B.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[bigvlada]

Subotička firma Loher sa proizvodnjom od oko četiri hiljade vetrogeneratora godišnje svetski je lider u ovoj branši, i svojim mašinama snabdeva graditelje elektrana na vetar širom sveta - Ameriku, Nemačku, Kinu, Francusku, Indiju...

Currently, three quarters of global wind turbine sales come from only four turbine manufacturing companies:
Enercon (Germany)
Gamesa Eólica (Spain)
General Electric (USA)
Vestas (Denmark), the world's largest manufacturer of wind turbines
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wind_turbine_manufacturers

Izgleda da je moderno da svaka strana kompanija koja ulaže u Srbiju mora da kaže da je lider u svojoj oblasti, koliko god to bilo netačno.

Procenjuje se da bi se na području Vojvodine mogli instalisati kapaciteti za proizvodnju oko 300 megavata, što čini šezdeset malih elektrana.

To mu dođe 5MW po jednoj, dakle mogu da se uposle i veće, a i rodama ne bi prijalo da im gnezdo bude na nečemu što se stalno pomera.

 

[Nurko7000]

Joj, још једном за гледаоце са удаљенијих седишта. Ови из Долова су бар годину дана снимали ветрове, обрадили податке и определили се за 25 ветрењача од по 0,8 MW. Не сумњам да су добили другачије податке да би планирали 4 од по 5 MW.

Кад су све израчунали закључили су да им је цена по којој производе ел. енергију превисока да би је могли продати и да им треба један део субвенционирати.

И још само да нађу инвеститора...