Našao sam negde na netu da će se raditi uređenje i rekonstrukcija prolaza na Terazijama. Vraćanje fontane, svetiljke, zelenilo. Da li je to istina?
Citat:
Mogle bi da budu simbol grada
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne rekonstrukcija fontane u terazijskom prolazu „Bezistan”, a paralelno sa njom najverovatnije će biti obnovljen i ceo ovaj prostor. Iako u gradu ima više od 20 fontana, uglavnom sagrađenih na politički i istorijski važnim lokacijama, nijedna od njih ne figurira kao simbol Beograda, kao što je to slučaj sa ostalim evropskim prestonicama.
Oko 6,5 miliona dinara biće ukupno izdvojeno za rekontrukciju „Devojke sa školjkom”, bronzane fontane koja je sagrađena pre tačno 50 godina u prolazu „Bezistan”. Iako je i prethodnih godina radila, već duže vreme nalazi se u veoma lošem stanju. Da bi ova vodena lepotica bila potpuno vraćena u funkciju, neophodna je kompletna sanacija, zbog čega je pre nekoliko dana raspisan i tender za izradu glavnog projekta.
- Tender je raspisan, a radovi će najverovatnije da počnu posle Univerzijade. Uporedo sa obnovom ove fontane, biće rekonstruisan i ceo terazijski prolaz, po projektu koji je već urađen - kaže Svetozar Veselinović, izvršni direktor JP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Tako će po prvi put posle 50 godina biti rekonstruisan i prolaz „Bezistan”, koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Kroz njega dnevno prođe stotine hiljada Beograđana, a do danas gotovo i da nije služilo svrsi za koju je i projektovan. Umesto da po zamisli arhitekte Vladete Maksimovića postane prijatan kutak sa zabavnim i umetničkim sadržajima, pretvoren je u parkiralište i svojevrstan buvljak na kome se prodaju zastave, navijačke i druge majice i slično. Procenjuje se da će za njegovhu obnovu biti potrošeno nekoliko desetina miliona dinara.
U Beogradu postoji 25 fontana i uglavnom se nalaze na mestima koja su iz nekih političkih i istorijskih razloga veoma važna. I pored toga, po nijednoj od njih prestonica nije prepoznatljiva.
- Fontane su marginalne u mislima Srba. Čak i one koje bi svojim oblikom i kvalitetom mogle biti simbol ovog grada ne rade kako treba - kaže Zoran Đukanović, profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Nekad se za najlepšu i najuređeniju smatrala takozvana „Titova fontana“ na nekadašnjem „25. maju“, ali je ona od njegove smrti potpuno zapuštena. Ni ove godine nije ušla u program za preuređenje, jer se za njenu sanaciju mora izdvojiti oko 30 miliona dinara.
- Po meni bi na neki način simbol Beograda mogla biti Terazijska česma. Iako je nekoliko puta menjala lokaciju, na njoj se i sad može videti duh mesta na kom se nalazi, a istovremeno izgleda kao novi proizvod. Fontane ispred Hrama svetog Save istovremeno je i religiozni i politički projekat - dodaje profesor Đukanović.
Fontana na Trgu Nikole Pašića, koja se smatra možda i najkvalitetnijom beogradskom fontanom, takođe ima određenu političku simboliku. Nosi ime nekadašnjeg premijera Kraljevine Srbije, a nalazi se na veoma značajnoj lokaciji. Nju su među narodom jedno vreme zvali „Milkin bide“ po tadašnjoj predsednici vlade SFRJ Milki Planinc.
U nekim evropskim gradovima fontane su svojom arhitekturom „pobedile“ i sam grad. Tako je sa rimskom „Di trevi“ fontanom. Samo u jednom trenutku zna se desiti da ispred nje nalazi i u nju gleda hiljade ljudi. Ona je postala atrakcija ovog grada. Može se videti na razglednicama, gledati na filmovima, a na njoj su radili najveći umetnici renesanse.
- Fontana u Barseloni, koja menja boje i peva, napravljena je kao odgovor za gradnju Ajfelovog tornja u Francuskoj. Ne radi ceo dan, jer troši struju kao grad od 100.000 stanovnika. Barselona je njome htela pokazati svoju veličinu - kaže Zoran Đukanović.
Stručnjaci se ne usuđuju da porede domaće sa svetskim fontanama jer, kako kažu, to bi bilo neukusno. Ipak, pozdravljaju novu tradiciju maturanata, koji po završetku školske godine skaču u beogradske vodoskoke i daju im na značaju.
Projekat studenata
Rekonstrukcija „Bezistana” radiće se po projektu studentkinja arhitekture Katarine Obradović i Milene Sušić. One su zamislile da se ovaj prostor oplemeni zelenilom i rasvetom. Projektom je predviđeno i da se uredi prostor za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri, kao i mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.
Citat:
Mogle bi da budu simbol grada
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne rekonstrukcija fontane u terazijskom prolazu „Bezistan”, a paralelno sa njom najverovatnije će biti obnovljen i ceo ovaj prostor. Iako u gradu ima više od 20 fontana, uglavnom sagrađenih na politički i istorijski važnim lokacijama, nijedna od njih ne figurira kao simbol Beograda, kao što je to slučaj sa ostalim evropskim prestonicama.
Oko 6,5 miliona dinara biće ukupno izdvojeno za rekontrukciju „Devojke sa školjkom”, bronzane fontane koja je sagrađena pre tačno 50 godina u prolazu „Bezistan”. Iako je i prethodnih godina radila, već duže vreme nalazi se u veoma lošem stanju. Da bi ova vodena lepotica bila potpuno vraćena u funkciju, neophodna je kompletna sanacija, zbog čega je pre nekoliko dana raspisan i tender za izradu glavnog projekta.
- Tender je raspisan, a radovi će najverovatnije da počnu posle Univerzijade. Uporedo sa obnovom ove fontane, biće rekonstruisan i ceo terazijski prolaz, po projektu koji je već urađen - kaže Svetozar Veselinović, izvršni direktor JP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Tako će po prvi put posle 50 godina biti rekonstruisan i prolaz „Bezistan”, koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Kroz njega dnevno prođe stotine hiljada Beograđana, a do danas gotovo i da nije služilo svrsi za koju je i projektovan. Umesto da po zamisli arhitekte Vladete Maksimovića postane prijatan kutak sa zabavnim i umetničkim sadržajima, pretvoren je u parkiralište i svojevrstan buvljak na kome se prodaju zastave, navijačke i druge majice i slično. Procenjuje se da će za njegovhu obnovu biti potrošeno nekoliko desetina miliona dinara.
U Beogradu postoji 25 fontana i uglavnom se nalaze na mestima koja su iz nekih političkih i istorijskih razloga veoma važna. I pored toga, po nijednoj od njih prestonica nije prepoznatljiva.
- Fontane su marginalne u mislima Srba. Čak i one koje bi svojim oblikom i kvalitetom mogle biti simbol ovog grada ne rade kako treba - kaže Zoran Đukanović, profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Nekad se za najlepšu i najuređeniju smatrala takozvana „Titova fontana“ na nekadašnjem „25. maju“, ali je ona od njegove smrti potpuno zapuštena. Ni ove godine nije ušla u program za preuređenje, jer se za njenu sanaciju mora izdvojiti oko 30 miliona dinara.
- Po meni bi na neki način simbol Beograda mogla biti Terazijska česma. Iako je nekoliko puta menjala lokaciju, na njoj se i sad može videti duh mesta na kom se nalazi, a istovremeno izgleda kao novi proizvod. Fontane ispred Hrama svetog Save istovremeno je i religiozni i politički projekat - dodaje profesor Đukanović.
Fontana na Trgu Nikole Pašića, koja se smatra možda i najkvalitetnijom beogradskom fontanom, takođe ima određenu političku simboliku. Nosi ime nekadašnjeg premijera Kraljevine Srbije, a nalazi se na veoma značajnoj lokaciji. Nju su među narodom jedno vreme zvali „Milkin bide“ po tadašnjoj predsednici vlade SFRJ Milki Planinc.
U nekim evropskim gradovima fontane su svojom arhitekturom „pobedile“ i sam grad. Tako je sa rimskom „Di trevi“ fontanom. Samo u jednom trenutku zna se desiti da ispred nje nalazi i u nju gleda hiljade ljudi. Ona je postala atrakcija ovog grada. Može se videti na razglednicama, gledati na filmovima, a na njoj su radili najveći umetnici renesanse.
- Fontana u Barseloni, koja menja boje i peva, napravljena je kao odgovor za gradnju Ajfelovog tornja u Francuskoj. Ne radi ceo dan, jer troši struju kao grad od 100.000 stanovnika. Barselona je njome htela pokazati svoju veličinu - kaže Zoran Đukanović.
Stručnjaci se ne usuđuju da porede domaće sa svetskim fontanama jer, kako kažu, to bi bilo neukusno. Ipak, pozdravljaju novu tradiciju maturanata, koji po završetku školske godine skaču u beogradske vodoskoke i daju im na značaju.
Projekat studenata
Rekonstrukcija „Bezistana” radiće se po projektu studentkinja arhitekture Katarine Obradović i Milene Sušić. One su zamislile da se ovaj prostor oplemeni zelenilom i rasvetom. Projektom je predviđeno i da se uredi prostor za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri, kao i mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.
