Šta je novo?

Obnova starog Beograda

Kada se izgradi obilaznica, tranzitu, pa i onom do luke, ce biti zabranjen saobracaj gradom, tako da se time vec dobija.

Savska i Karadjordjeva (iako ce ova druga prvo stici na red) ce krenuti da se rade sa realizacijom Savskog amfiteatra, a vec znamo preduslove za to - Prokop!

Mada je sve to neki joint venture - Prokop, UMP, Obilaznica, novi BAS itd...
 
1804_ocp_w380_h300.jpg

20/01/2009 23:37 | Drugi svetski rat, u zaborav je odneo je mnoga zdanja: Pošta broj dva


Zdanja prestonice koja su iz različitih razloga vremenom porušena ili uklonjena
Beograd kakav više ne postoji

Autor: B. Cvejić

Iako se u Beogradu nalazi veliki broj velelepnih zgrada, u prošlosti daljoj i skorijoj postojali su još neki objekti koji su bili simboli grada i značajni za istoriju prestonice. S obzirom na to da je Beograd „preživeo“ oba svetska rata neka od tih reprezentativnih zdanja su porušena. Neka od preostalih i nakon ratova, međutim, nestala su u skorijoj prošlosti zbog svoje starosti ili iz nekih drugih razloga. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda čuva i danas dokumentaciju o tim objektima. Nekada je na Kalemegdanu, na mestu gde se danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj, bio smešten spomenik Karađorđu.


Ovaj spomenik, delo Paška Vučetića, otkriven je na tom mestu 1913. ali je odatle nestao većposle tri godine. Spomenik je srušen tokom austrijske okupacije 1916. godine, pod izgovorom da je bio oštećen i u toku borbi. Drugi svetski rat, sa druge strane, u zaborav je odneo zdanja kao što su Đumurkana, Pošta broj dva, Narodna biblioteka, dvorski kompleks kneza Miloša i sinagogu „Bet Jisrael“. Đumrukana je izgrađena oko 1835. pokraj reke Save, kao prva zgrada u Beogradu zidana od kamena i opeke. Njen naziv vodi poreklo od turske reči gumruk, što znači carina, ili gumrukhane koja označava trošarinsku stanicu, odnosno carinarnicu. U ovom zdanju odigrane su i prve pozorišne predstave u gradu, u okviru „Teatra na Đumruku“. Đumrukana je bila oštećena prilikom bombardovanja 1944. ali je posle rata srušena do temelja iako se možda mogla adaptirati. Veliki deo prostora Kosančićevog venca nekada je zauzimala Narodna biblioteka Srbije. Smeštena je bila u zgradi koju je podigao industrijalac Milan Vapa. Ova građevina izuzetnih dimenzija srušena je u nemačkom bombardovanja grada 6. aprila 1941. godine. Tada je i uništen veliki broj štampanih i srednjovekovnih rukopisnih knjiga. Istu sudbinu doživeo je i dvorski kompleks kneza Miloša, koji se nalazio u Ulici admirala Geprata. Sagrađen je tridesetih godina 19. veka, a najviše vremena u njemu provodili su knezovi sinovi Milan i Mihailo, dok sam knez Miloš nije stanovao u njemu. Kompleks je služio i kao smeštaj za goste iz inostranstva, a kasnije je u njemu bilo smešteno i Ministarstvo finansija nekadašnje kneževine Srbije.

Za vreme Drugog svetskog rata dvorski kompleks je porušen, a jedini deo koji je ostao sačuvan i do danas je amam. Zgrada pošte pokraj Železničke stanice nekada je izgledala sasvim drugačije nego danas. Naime, ova zgrada podignuta je 1929. po projektu Momira Korunovića i bila je jedna od najlepših građevina . Međutim, 1944. je oštećena bila bombama saveznika namenjenih Železničkoj stanici. Po završetku rata rekonstruisana je po modernističkom obrascu Pavla Krata, čime je njen nekadašnji izgled totalno izmenjen. Isto tako, u Drugom svetskom ratu porušena je sinagoga „Bet Jisrael“ iz 1906. godine, koja se nalazila u Ulici cara Uroša, a na čijim je temeljima kasnije sagrađena Galerija fresaka. Razvoj grada, kako kažu u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, ponekad nalaže i uklanjanje nekih objekata koji su značajni za istoriju grada, jer svako vreme nosi sa sobom drugačije potrebe i uslove urbanizma. Tako su pre nešto više od deset godina uklonjene i Sala Mira, kafana Tri lista duvana, kao i preostale tri kuće iz nekadašnje Abadžijske čaršije. Kafana Tri lista duvana nalazila se sve do 1989 na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Kneza Miloša, a podignuta je bila osamdesetih godina 19. veka. Značajna je po tome što je 1883. godine na prvom spratu kafane bila instalirana prva telefonska centrala u gradu. Iz istog vremena potiče i Sala Mira, koja se nalazila na mestu današnje Mekenzijeve ulice u blizini Trga Slavija. U ovoj zgradi se nalazio Socijalistički narodni dom, kao i privatna Škola za ženski rad i Narodni bioskop. Ova građevina ne postoji od 1991. godine. Dve godine nakon rušenja Sale Mira srušene su i preostale tri abadžijske kuće iz Ulice kraljice Natalije. Na mestu ove ulice nalazila se u 19. veku Abadžijska čaršija od koje je knez Miloš hteo da stvori novi gradski centar.

Nekadašnje džamije u gradu

Za vreme turske vladavine u Beogradu bilo su 273 džamije i posebne islamske bogomolje mesdžida, od kojih je do danas sačuvana samo jedna - Bajrakli džamija. Najveći broj njih srušen je tokom austrijske vladavine gradom, u prvoj polovini 18. veka. U okolini današnjeg Studentskog trga nalazile su Bajram-begova, Kizlar-agina, kao i džamija Hadži Mustafe Ćebedžije. U okolini Doma Narodne skupštine bila je Batal-džamija, a u blizini Brankovog mosta nalazila se i Liman džamija. Na Beogradskoj tvrđavi smeštena je bila džamija sultana Sulejmana, čiji ostaci nisu otkriveni do danas.

Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/beograd_kakav_vise_ne_postoji.39.html?news_id=151222
 
Moze neka slika tih starih dzamija Beograda, recimo Sulejmana Velicanstvenog?
 
Goldstein je vec postavljao na forum, mozes naci ovde:

http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=34914#p34914

Sulejmanija je bila u Donjem Gradu, ali mislim da je porusena ranije, nemam sad knjigu tj. referencu da nadjem, zao mi je, moja specijalnost bas i nisu verski objekti... :(

O njoj i donjem gradu se moze naci sledeci zapis (mislim da je u pitanju Evlija Celebija):

Gornji grad ima 4 kapije..Na istocnoj strani je sahat kapija..u koju se silazi u varos..tu se takoder i nalazi i jedna sahat kula....Silazeci od ove sahat-kule dolazi se na vrh Kazandzijske carsije u Donjem gradu..Tajna kapija je okrenuta prema istoku..u Donji grad se silazi sa jos jedne kapije..To je mala kapija sa stepenicama koja je okrenuta prema sjeveru..u ovom unutrasnjem gradu ima svega dvije stotine kuca.

Tu ima Sulejman-hanova dzamija koja je pokrivena plavim olovom..To je vrlo svijetla dzamija sa elegantnim visokim i simetricnim minaretom..koji je divan kao dopustena madija.Sam graditelj te dzamije Mimar Sinan rekao je za ovaj divni minaret
" S ovim minaretom u zemlji Alamanskoj u Beogradu..glavnom gradu Undurevine(Ugarske) Pokazao sam vrhunac svoga majstorstva..To je velika vjestina"

U opkopu citadele koja se nalazi ispred dzamije ima jedna cesma starog Mehmed pasa Sokolovica koja je kao vrelo zivota.
Ko je bio mimar Sinan, procitajte sami ako vec ne znate...
 
Ne znam da l ije bila ova vest, ali vredi postaviti :)


Poslovna vila u Dobračinoj umesto napuštene kuće

dorcol.jpg


Posle gotovo dve decenije počela je gradnja nove vile na Dorćolu, vlasništvo Borisa Vukobrata, koja će zadržati autentični izgled iz 19. veka
Zdanje u Dobračinoj 15 , trenutno stanje

Postavljanjem betonskih šipova 12 metara ispod zemlje juče je zvanično počela gradnja vile u Dobračinoj ulici broj 15. Posle skoro dve decenije ova „uspavana lepotica” trebalo bi, do kraja sledeće godine, da povrati autentičan izgled iz 1884. godine i ponovo ulepša ovaj deo Dorćola. Na istoj parceli tik uz zdanje, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, nići ćejoš jedan poslovni objekat sa staklenom fasadom.

Mirjana Prljević, koordinator projekta, kaže da će gradnja novog zdanja teći uz primenu svih uslova Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je reč o objektu pod zaštitom.

– Sazidaćemo kuću identičnu nekadašnjoj. Imamo detaljnu plansku dokumentaciju starog zdanja i, srećom, uspeli smo da napravimo odlivke ukrasa sa fasade, delove stolarije, drvenog stepeništa, ograde – objašnjava Prljevićeva.

Na placu na uglu ulica Dobračine i Simine biće sagrađeno oko 3.000 kvadrata sa 25 parking mesta u garažama ispod zemlje. Pešaci će u vilu moći da uđu iz obe ulice, a automobili će iz Simine ulice do parkinga stizati autoliftom. Suteren i saloni u prizemlju, zbog visokih zidova, predviđeni su za organizovanje različitih skupova. Sprat je rezervisan za kancelarije i poslovne prostore dok će na vrhu staklenog zdanja biti dva luksuzna poslovna apartmana sa terasom.

Vlasnik i investitor Boris Vukobrat, biznismen iz Pariza, kuću je kupio još 1989. godine od kćerke advokata Milovanovića, poslednjeg vlasnika zdanja. Od tada pa sve donedavno život kuće bio je buran. Poznata je javnosti ne samo po tome što je vlasnik zatražio da zaštita bude skinuta već i kao prvi beogradski skvot, a potom i stecište narkomana i beskućnika. Kada su arhitekte i izvođači radova nedavno konačno kročili u vilu ostali su zapanjeni. Stanje koje su zatekli nije obećavalo.

Izgled u budućnosti
– Od fekalija, špriceva, ostataka paljevine, starog nameštaja nije moglo da se prođe. Kuća je bila skroz oronula, godinama je prokišnjavala, prozori su ostali bez stakla. Poslednji požar uništio je unutrašnje drvene stepenice. Tavanice i zidovi su propadali, a prošlogodišnja vatrena stihijadokrajčila je krov – kaže Prljevićeva.

Ona veruje da će posle svih muka oko pribavljanja saglasnosti i dozvola za početak radova kuća krajem sledeće godine osvanuti kao raskošno zdanje.

– Prvi projekat revitalizacije urađen je 1990. godine. Zbog krize u zemlji deset narednih godina nije bilo pomaka. Novi idejni projekat uz nadogradnju poslovnog dela Pališaški je završio 2002. godine pod izmenjenim urbanističkim i novim uslovima zaštite. Poslednjih šest godina prikupljali smo dozvole za rekonstrukciju i nadogradnju – ističe Prljevićeva i dodaje da joj je posle svega jasno zašto mnogi strani investitori odustaju od gradnje u Beogradu.

Vila i plac nedavno su osveštani, a Vukobrat je dosad uložio oko milion evra, dok je vrednost projekta oko tri miliona.

Beogradska „trnoružica”

Francuzi koji su krajem 19. veka gradili prvu železničku stanicu podigli su kuće bliznakinje za svoje službenike. Jedna od njih, u čijim salonima se tada okupljao ugledni svet, jeste beogradska „trnoružica”. Kuća je imala vrt i krasila ju je ograda od kovanog gvožđa, a spratove je povezivalo unutrašnje stepenište. Sobe su grejane kaminima i pećima iz Beča. Milan Milovanović, advokat, kupio jekuću 1900. godine od pukovnika Đorđa Markovića. Prema projektu Đure Bajalovića, 1927. godine Milanović je nadzidao sprat i tada je fasada vile sa elementima dekorativne plastike dobila novi izgled. Zdanje u Dobračinoj je nasledila kćerka advokata Milovanovića, a Vukobrat je od nje zgradu kupio pre 19 godina.Izgled vile, osim što je nagrizaozub vremena, nije se godinama menjao. Kada bude završeno, novo zdanje zadržaće autentičan oblik i izgled

Izvor : http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Poslovna-vila-u-Dobrachinoj-umesto-napushtene-kuce.lt.html
 
Bila je negde ta vest, ali od viska glava ne boli ;)

Meni je iskreno to resenje odvratno, ali ko pa mene pita :kafa:
 
Jedina dobra stvar oko tog stakla je što se jednostavno postavlja pa se i jednog dana može i jednostavno skinuti :p
...osim ako zgradu neko ne proglasi "spomenikom kulture od izuzetnog istorijskog značaja i visoke arhitektonske vrednosti"
...kao neke khm, khm, druge rugobe Beograda...
 
Bilo je dosta reči o čuvenoj pošti kod železničke stanice. Evo kako se razmišljalo o njenoj obnovi posle rata.
Prilog je iz časopisa Arhitektura br 7, februar 1948. Zagreb.

nqtr0i.jpg

mhsuhj.jpg

34yzbbl.jpg
 
Au!

Pa ona cak nije ni bila mnogo ostecena ! :rant:
Ali neuspesno iskoriscavanje nasledja naseg narodnog neimarstva ! Pobogu covece !

E pa stvarno su bili magarci :notok:

E Pavle, Pavle nisi ni svestan koliko si se zamerio sa ovim glupim eksperimentom :rolleyes:

Goldstajn hvala za ovo zaista !
 
Ovo razbija sve price kako rekonstrukcija nije bila bazirana na ideologiji :kafa:
 
Ta zgrada je izgubila bilo kakvu draz ovom rekonstrukcijom i ne vidim razloga da stoji u spisku zasticenih zgrada sem da joj se vrati ceo ili deo nekadasnjeg izgleda.
 
да, згради поште је "украдена душа". и све остало.
ех, када би бар ту битку успели да добијемо, да се врати она стара фасада...
 
Primetite deo u pocetku teksta da je posta tu "privremeno" jer se planira izmestanje stanice... :D
 
Što se tiče zgrade Pošte, ništa me ne čudi... Iste štetočine su tako srušile Ajfelov most u Zrenjaninu da bi na njegovom mestu sagradile betonski pešački most. :mad:
 
bitno je da samo ostane tradicionalni duh gradnje koji će ostaviti pečat svog vremena
 
Kad je već reč o obnovi starog Beograda, neka vrate tramvaj u centar i izbace smrdljive autobuse i trole i nek vrate Terazijama nekadašnji izgled.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! :)

http://tinypic.com/
 
Od ovog predivnog raskošnog, otmenog trga:

2cz4u1d.jpg

21kz7le.jpg


nečijim nesretnim postupcima, neznanjem i ko zna još čime:

au9gth.jpg


je nastalo ovo :( (istina urbano i veliko, ali sterilno, sivo i tužno :( :

9ullkm.jpg

2hs0qxg.jpg
 
Greota stvarno sto su terazije za vjke vjekova unakazene ovom zgradom gde je Robna Kuca Beograd :(
 
Ma mogla bi se i ona malo popraviti i prepraviti pa bi izgledala bolje. Nema niikakvu arihektonsku vrednost da je ne bi neko mogao prepravljati. Fasada zaista izgleda jezivo, kao košnica i uružnjuje celokupan ambijent.
 
Vrh