Au ljudi ala se ložite.. a brojke su surove..
Zamislite optimističnu prosečnu posetu od 20000 ljudi na stadionu, uz izuzetno optimističan prosek karte od 3 evra. 60000 evra, + pare koje potroše na stadionu. I to da zaboravimo da je godišnja za sever 1000 ili 1500 dinara, koliko već. Prosečna poseta od 20000 uopšte nije loša. Lepo je pričati o Ferencvarošu i sličnim utakmicama, ali na velikoj većini domaćih utakmica stadioni ni osamdesetih nisu bili puni. Ali cena karte u to vreme nije bila uporediva sa sadašnjom. Poseta je odlična, ali ukupan prihod je katastrofalan. A ovde nije uračunato puštanje više ljudi na jednu kartu, gostovanje škola sa Kosova i Metohije ili dece iz Zvečanske, besplatan ulaz kao hvala navijačima i slične stvari koje se često događaju.
A onda uporedite to sa 3,417 ljudi koje u engleskoj Konferenciji ima Vimbldon, čija godišnja karta za stajanje košta 240 funti (za bolja mesta do 340)
http://www.afcwimbledon.co.uk/tickets.php?Psection_id=6
a karta po utakmici je 14 funti za stajanje, 18 za sedenje
http://www.afcwimbledon.co.uk/matchtickets.php?Psection_id=6&Psub_section_id=16
3,417 ljudi po minimalnoj ceni od 14 funti (oko 16 evra) je 54672 evra.
Batalite poređenje s Partizanom, možda ćete se par trenutaka osećati lepše što ste po nečemu superiorni, ali trenutno su pare koje se uzimaju na kartama u Srbiji smešne. Evropske utakmice (onima koji izdrže bar do avgusta) donesu još par utakmica gde se uzme nešto više para, ali i pored svega toga ostaje para koliko drugoplasiranom timu engleske
pete lige. Oni u čijem društvu mislite da ste više zarađuju za posete treninzima i prodaju ulaznice za posetu klupskim muzejima po ceni domaćih sezonskih.
Karte na JNA su nešto skuplje (moja sezonska za Jug je 1800 jer je imam godinama, inače je bila 2000, uz nešto jaču cenu i za pojedinačne utakmice). JNA ima i dodatni prihod sa evropskih utakmica, ali i veće troškove za organizaciju. A stadioni se održavaju i kad nema utakmica.
Brojnost je lepa stvar, ali bez ozbiljne cene ulaznica nema . Stadion u Srbiji je sam po sebi retko neisplativa rabota. Pare koje ostaju od organizacije utakmica su nikakve u odnosu na prodaju igrača i u odnosu na premije za ulaz u bilo koju grupnu fazu evro kupova.
Nisam ja izmislio premeštanje stadiona iz centra na periferiju da bi vam napakostio. U mnogo ozbiljnijim državama se prave kooperacije oko velikih stadionskih investicija. Pomenu neko Inter i Milan. Ajde nek vam bude da ovde imamo nesrazmeru između klubova kakvu volite da mislite da imamo (mada bi Ronaldinjo samoinicijativno pobegao u manastir i zaboravio da je ikada igrao fudbal da ga klinci ovako tretiraju duži period). Bajern i Minhen 1860 su igrali u različitim ligama kad su zajedno započeli novi stadion, teško su uporedivi i po značaju unutar Nemačke a kamoli u svetu, i ne vidim da im je loše zbog toga, niti da je bilo ko na gubitku. Čak su u startu imali po 50% vlasništva. Zamisli, a Bajern već imao ne jednu nego tri vezane titule prvaka Evrope.
http://en.wikipedia.org/wiki/Allianz_Arena#Owners
Al tako to ide u zemlji gde se pre svega gleda interes.
Priča se o ulaganju od 600 miliona evra u novi stadion FKCZ. Recimo da je cifra tačna. Koliko od toga je ulaganje u stambenu četvrt, koliko u poslovne objekte, a koliko u stadion? Sam stadion ovde u praksi investitoru samo smeta. Donosi izvestan prestiž lokaciji, ali u isto vreme zauzima veliki prostor na jednom od par najboljih mesta u gradu. Isto važi i za JNA. Bilo ko od investitora bi radije uložio bitno manje para u isti prostor a umesto nekoliko hektara za teren, tribine i pomoćne terene ozidao još poslovnih i stambenih zgrada uz mnogo brži povraćaj uloženog novca.
Priča o ciglama koje su izgradile stadion je sama po sebi urnebesna legenda. I jedan i drugi stadion su izgrađeni pre svega državnim parama (penzioni i stambeni fondovi sigurno nisu bili četnički), za jedan su pristizale i ciglice, za drugi su rmbali nemački zarobljenici. Na stranu što RockerSVK otvoreno pati za nedobijenim državnim parama za renoviranje stadiona, iako samo zahvaljujući izvedenim radovima stadion kod UEFE ima nešto bolji rejting od Partizanovog. Država treba da daje, ali da ne priča da je dala, da bi neko drugi bio državni projekat (a Gazprom dođe sam od sebe, nevezano za državu)
A trenutno zemljište na kom se nalaze stadioni i pomoćni tereni vredi više nego sva gradnja na njemu.
Mogu da se složim s Delijom da Zvezda nema interes da komplikuje sebi život ako će Gazprom da dođe i napravi stadion. Ali ovo AKO će da stoji makar još neko vreme. A i onda bi premeštaj stadiona bio isplativija varijanta. Naročito imajući u vidu da postoji nekoliko odličnih mesta za tako nešto - duž autoputa, između Čukaričke Padine i Železnika, Makiš, sve mesta do kojih postoje dobre saobraćajnice i ne bi bilo previše teško sprovesti tramvaj ili prugu. Uostalom, da ne ponavljam što je razgrađevinar napisao.
Prisutne navijačke strasti trenutno ne bi dozvolile mogućnost ni da se tako nešto ozbiljno razmotri, ali gledano iz neutralnog ugla ovo bi sigurno bilo najlogičnije. Druga je stvar što ja neću moći da prežalim ni Videotonov semafor sa JNA (svi mi imamo svoje iracionalne razloge) Ali vreme leči mnogo toga. Kad je KK Partizan prešao iz Hale Sportova na Novom Beogradu u Pionir, mnogi ljudi nisu mogli da prihvate tako nešto jer je to bilo analogno prelasku sadašnjeg FK Partizan u naš najdublji stadion. 20 godina kasnije Partizanov Pionir važi za najdomaćinskiju halu u Evropi, a ista priča koja je išla osamdesetih sad ide svaki put kad se iz Pionira pređe u Arenu. A ja prvi sigurno ne bih mogao da ne idem na Partizanove utakmice zato što ih igra negde drugde.
Dovoljno stari ljubitelji fudbala će se setiti da je najveću posetu kao domaćin Partizan imao protiv Dinama u maju 1982, kad se odlučivala titula. Meč je odigran u komšiluku, jer je stadion JNA spreman za slet za 25. maj. I to nije bilo ništa neverovatno, događalo se skoro svake godine. Možda tako nešto ne piše u selektivnim istorijama, ali onda to nikome nije bio problem.. kao ni gostovanje Mančestera na JNA 1958 kad su u povratku izginuli ko Mančester..
Za kraj, vrlo je diskutabilno ko bi koliko više uložio i čemu formalno vlasništvo nad stadionom služi. Svakako da bi Zvezda uložila više jer je i popularnija i ima više zemljišta. Ali obračun količine mesta na postojećim stadionima kao ulaganje je komičan. Čak bi Partizanov stadion bio povoljniji za rušenje i kasniju izgradnju drugih sadržaja jer nije ukopan. No kako god bilo, i udeo u vlasništvu i potrebna ulaganja i vrednost brendova i lokacija sadašnjih stadiona, sve to može da se sredi i izniveliše, stadion posle treba i da se održava, a i samo vlasništvo nad stadionom nije bitno koliko pravo na korišćenje i obaveze kod održavanja. Mnogi klubovi u Srbiji igraju na gradskim stadionima u koje gradovi ne ulažu ni dinar (kao što ni vojska nije ni dinar uložila u JNA preko 20 godina ali hoće da uzme deo kolača od privatizacije), ali su u obavezi da ih održavaju i unapređuju kako se standardi menjaju. Ako je problem u procentima, podeli se vlasništvo nad novim poslovnim prostorom u nekom procentu i sređena stvar.
Za kraj, redovni navijači u većini evropskih zemalja nisu bili za mnogo toga što ih je snašlo usput, a jedino u Nemačkoj od ozbiljnih liga postoji stajanje. Najredovniji navijači su relativno malobrojni, a biznis ne poznaje granice koje navijači postavljaju u svojim glavama. I Lukić je rekao da Zvezda nije na prodaju jer to po statutu ne može, pa kad se pojavio Gazprom, svi zaboravili..
