Šta je novo?

Objekti na vodi, splavovi, marine...

План места постављања пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда (прва фаза)

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1443530

Imate pdf-ove i sve se lepo vidi po zonama.Meni je najzanimljivije gde stoji ucrtan koridor za most u savskom amfiteatru u zoni 2
 
@relja
Baš tako, sitnice potrebne za šetnju, vožnju,(voda, sokovi, grickalice, Wd40 :D ) turistima (znači malo i baterija, razglednica, po neki suvenirčić) i sl. Baš na ključnim tačkama
 
vucko":2jbghsvp je napisao(la):
План места постављања пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда (прва фаза)

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1443530

Imate pdf-ove i sve se lepo vidi po zonama.Meni je najzanimljivije gde stoji ucrtan koridor za most u savskom amfiteatru u zoni 2
Hvala za planove.

Jedino što može da smeta spajanju dva šetališta je postrojenje za pretakanje na obali kod Toplane.
Ali, to je i šansa da se izgradi neki masivniji betonski plato na tom delu staze. Treba samo malo mašte.
 
08. 11. 2011.| 15:16
Četiri sidra za novu beogradsku marinu - Surčin dobija multifunkcionalni turistički kompleks vredan 4,5 mil EUR

marina_surcin_081111.jpg


Ljubitelji brodova i plovidbe ali i sportova na vodi, svoja plovila mogli bi da usidre i predah potraže na 13. kilometru od beogradskog ušća sa leve strane reke Save.

Na 6 kilometara od Surčina i kilometar nizvodno od Ostružničkog mosta, na inicijativu Privredne komore Beograda i opštine Surčin, u 2012. godini trebalo bi da počne izgradnja rečne mini marine.

Novi centar nautičkog turizma u Beogradu posledica je želje lokalnih vlasti da surčinske obale dobiju objekat koji će dopuniti orjentaciju ove opštine ka turizmu u svojstven sklop sporta, turizma i rekreacije.

Tako će osim utočišta za brodove i čamce marina biti i idealno mesto za rekreaciju na sportskim terenima, bazenima i pešačenje za sve one koji sklonište za beg od svakodnevnih obaveza odluče da pronađu baš ovde.

Novi centar za nautičare

marina_surcin_bazeni_081111.jpg


Idejno rešenje sa studijom izvodljivosti za budući kompleks na oko 3 hektara surčinske obale delo je arhitekte Dejana Stanojevića i firme "DAAM Studio". U razgovoru za "eKapiju" Stanojević kaže da će prema Pravilniku o standardizaciji marina, budući objekat zadovoljiti sve standarde i ispunjenjjem svih kvaliteta poneti najvišu oznaku sa 4 sidra.

- Kopneni deo marine prostiraće se na 2, 2 hektara, dok će deo na vodi zauzimati nešto manje od 1,5 hektra. U akvatorijalnom delu predviđeni su dok i pristaništa za veće i manje čamce i turističke brodove, kafe bar na vodi i bazenski deo sa nekoliko manjih bazena koji podsećaju na đakuzije a koji će koristiti vodu reke Save.

Veći, kopneni deo kompleksa obuhvataće upravni deo marine gde će biti locirani lokali. Predviđena je turistička informativna agencija, market za snabdevanje i lokal namenjen za prodaju rezervnih delova za brodove i čamce.

- Servisni deo u okviru kompleksa biće od velikog značaja jer za sada u Beogradu ne postoji takav objekat. Služiće za popravku i održavanje plovila, a u tom delu su predviđene i prostorije za kajak i kanu klubove, trenažere i magacin za čamce.

Servisni deo nastavljaće se na rampu za izvlačenje čamaca i brodova u čijoj blizini će biti smeštena pumpa na vodi. Kao prateći sadržaj na kopnu se predviđa suvi vez, mesto za čuvanje čamaca na otvorenom za oko 60 plovila. Kako bi čamci s jeseni i zime bili potpuno zaštićeni od vremenskih uslova za njihov "parking" predviđen je i zimski vez pod zemljom.

Relaksirajuće sklonište

marina_surcin_restoran_0811.jpg


Niz pratećih sadržaja upotpuniće celokupan utisak marine koja ima potencijal da postane pravi raj za sve koji vreme na obali Save žele da provedu u opuštanju i rekreaciji. Za goste koji dolaze kopnenim putem biće obezbeđen parking za oko 70 vozila, a za bicikliste i pešake posebne staze kojim mogu da stignu iz pravca Novog Beograda.

Posetioci koji podlegnu čarima surčinskog priobalja i procene da par sati u ovakvom ambijentu nije dovoljno, svoju posetu moći će da produžće zahvaljujući mini hotelu u kom će u nekoj od 16 predviđenih soba naći mesto za prenoćište.

U blizini hotela naćiće se i "gurmanski kutak". Tako će restoran sa terasom moći da primi 400 ljubitelja dobre kuhinje.

Po jedan teren za tenis i basket i dva za odbojku na pesku garantuju priliku za dobar trening, a za one koji su vičniji da vreme provedu u šetnji prirodom među zelenim površinama, vožnji bicikla ili plivanju, marina će ponuditi obilje pešačkih i biciklističkih staza i otvorene bazene za plivanje.

U saradnji sa prirodom - "ekološki bazeni"

marina_surcin_tereni_081111.jpg


Stanojević kaže da je velika pažnja u izradi projekta posvećena zaštiti životne sredine pa će pomenuti bazeni biti pravi ekološki.

- Bazene bi mogli opisati kao jezerca za plivanje u harmoniji sa prirodom, jer će se prečišćavanje vode vršiti prirodnim putem bez korišćenja bilo kakve hemije, a biljke će vršiti apsorciju materija i filtrirati ih – navodi Stanojević.

- I za potrebe cele marine biće urađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda koncipiran tako da se voda prečišćava biološkim putem, a u sistem marine se vraća kao voda druge kategorije kategorije koju marina dalje koristi za održavanje i zalivanje zelenila, a ostatak se ispušta u Savu.

Za funkcionisanje marine biće upotrebljeni i energetski efikasni sistemi u domenu grejanja, hlađenja i ventilacije, a primenjivaće se zemne sonde i toplotne pumpe.

- Kao podršlka tom sistemu u prvoj fazi izgradnje planira se i postavljanje sistema solarne enrgije u okviru kojeg će se fotonaponskim panelima obezbediti prvih 10 kilovata električne energije potrebnih za rad na marini.

Prvi gosti 2014. godine

Stanojević objašnjava kako će ceo projekat biti sproveden po fazama, a da će njihov razvoj biti uslovljen sistemom i brzinom finansiranja.

- Prva faza izgradnje osposobiće marinu za nesmetano funkcionisanje i obavljanje osnovnih delatnosti kako bi marina mogla da funkcioniše, a obuhvatiće izgradnju akvatorijalnog, upravnog i servisnog dela i pumpe na vodi. U sledećoj fazi predviđena je izgradnja proširenja pristaništa na vodi, saobraćajnica i restorana, a u poslednjoj će biti izgrađen hotel, suvi vezovi, sportski tereni i uređenje preostalih pratećih sadržaja.

Studija izvodljivosti za izgradnji rečne mini marine u Surčinu predstavljena je početkom novembra u Privrednoj komori Beograda. Za dalje razvijanje plana neophodno je rešti određene imovinske odnose i administrativni deo sa nadležnim republičkim direkcijama, nakon čega, prema Stanojevićevim rečima, kreće projektovanje i raspis tendera za izvođače radova.

U izgradnju svake od faza biće uloženo oko 1,5 mil EUR, a vrednost ukupne investicije se procenjuje na 4,5 mil EUR. Privredna komora Beograd i opština Surčin aplicirali su za sredstva Evropske unije u okviru programa Adriatic Ipa i "Claster Club".

Ako inicijativa za dobijanje sredstava budu tekla po planu izgradnja će početi tokom sledeće godine, a prva plovila i turiste marina bi mogla da primi već 2014. godine.

I.B.

Izvor E kapija
 
Prethodna vest deluje odlicno ali je to ono u cemu mi gresimo! Opet megalomanski projekat (treba nam i takvih projekata sigurno) ali pogledajte ovo: http://www.youtube.com/watch?v=i-auGgbPm28 kamo srece da se ovakvih nautickih sela (sa dodatkom pumpe na vodi) napravi vise duz tokova Dunava, Save, Tise, ...

To su mnogo manji, jeftiniji i projekti sa mnoooogo manje vremena za izgradnju a brze bi vracali ulozeno. Sa njima bi postavili Srbiju na nauticke karte Evrope i oni bi doneli sredstva za izgradnju vecih i luksuznijih kao taj u Surcinu.

Beograd ni bliza okolina jos nema pumpu na vodi a mi hocemo marine sa 5 zvezdica!
 
Pošto smo svi čuli šta se desilo zemunskoj marini i objektima na reci zbog ogromnog leda, setih se jedne zanimljive slike još iz septembra 2004:



Tad sam se vozikao metroom na vodi, pa je zgodna prilika da se prisetimo i tog zanimljivog projekta.
 
A iskopao sam i čuvene hiljadugodišnje vode iz aprila 2006.

Sava kod brankovog mosta (najkritičnije mesto u Beogradu):



Dunav na dorćolskom keju (najmanje kritično mesto):

 
Znamo da od sledeceg budzeta krecu ozbiljne ustede.

Budzet za vodoprivredu u 2013. ce se koristiti samo da pokrije stare dugove i eventualno deo odrzavanja u 2013.
Nema novca za bilo kakav projekat tako da narednih godina u ovoj oblasti nece biti nikakvih pomaka, eventualno cemo biti srecni ako se odrzi ovakav nivo.

http://www.prva.rs/sr/video/info/vesti/ ... 14774.html
 
vucko":asjwdek4 je napisao(la):
План места постављања пловила на делу обале и водног простора на територији града Београда (прва фаза)

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1443530

Imate pdf-ove i sve se lepo vidi po zonama.Meni je najzanimljivije gde stoji ucrtan koridor za most u savskom amfiteatru u zoni 2

Vučko, nažalost ovaj dokument je slovo na papiru koje stoji već duže vremena, ali ne vidim u bliskoj (a ni malo daljoj) budućnosti da će isti biti bar i delimično ispoštovan. Ovo se pre svega odnosi na gabarite i položaje splavova, gde donosi veliki napredak u odnosu na trenutnu hajdučiju na terenu.

Nažalost i ovde je planom predviđeno okupiranje skoro svih delova obale splavovima, što je jedan veliki poraz za Novi Beograd kao plansko naselje sa kejevima koji su uređeni kao parkovi i na Dunavu i na Savi. Ostaviti deo svakog keja za ugostiteljske objekte je skroz u redu i prihvatljivo, čak i poželjno pošto dovodi dosta ljudi na reku, ali bilo je neophodno ostaviti mnogo veći deo uređenih kejeva slobodnim od bilo kojih objekata, kako bi ljudi stvarno "sišli na reku". Postavljanje rekreativnih splavova za ličnu upotrebu je pak totalni poraz za društo, pošto se legalizuje stanje da svako može da zauzme deo zajedničkog prostora, samo za sebe.
 
Kafedjije kolo vode u urbanizmu Beograda . Jadno jadno . . . .
 
Završen je splav Gorske službe spašavanja.
Biće postavljen iznad mosta na adi sa novobeogradske strane. Prvi put GSS će imati svoje prostorije i magacin na jednom mestu.
IMG-b1518882a5781c2b81c2696394d5968e-V.jpg

IMG-65a9322781b2eb480178af11197522a0-V.jpg

IMG-a387f42ec14de9f29e76f8af4bf52dbb-V.jpg
 
Sta nema ova država neku zgradu za njih i jel mora biti u bg
Sta ce npr elektrani djerdap kancelarije u bg
 
Има држава бројне празне зграде, ево нпр. војна зграда на почетку Балканске.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787261#p787261:l86s03x9 je napisao(la):
direktor » Ned Okt 25, 2020 9:12 pm[/url]":l86s03x9]Sta nema ova država neku zgradu za njih i jel mora biti u bg
Sta ce npr elektrani djerdap kancelarije u bg
Bili su u zgradi vatrogasaca u Mije Kovacevica tu su bile kancelarije ali nedovoljne velicine. Ovaj gss splav je bio i njihova zelja, uglavnom su to avanturisti i ljudi koji vole reku :)
No da malo ozivimo temu evo par slika iz marine "Galija" kod Tadije na dunavcu. Barke odmaraju i cekaju prolece.
 

Prilozi

  • Screenshot_20201115_105807.jpg
    Screenshot_20201115_105807.jpg
    203,6 KB · Pregleda: 9.729
  • Screenshot_20201115_105822.jpg
    Screenshot_20201115_105822.jpg
    207,6 KB · Pregleda: 9.731
  • Screenshot_20201115_105912.jpg
    Screenshot_20201115_105912.jpg
    184,7 KB · Pregleda: 9.736
Sto se tice marina na dunavcu evo kratka prica i spisak svih marina.
Prva i najveca marina je "Gradska marina Karaburma" do koje se dolazi skretanjem odmah uz teren FK Banje. Tu je i opasan restoran "Nasa Marina", riblja corba izuva.
Screenshot_20201115_115145.jpg

Screenshot_20201115_115105.jpg

Screenshot_20201115_115050.jpg

Na marinu Karaburma se nadovezuje privatna marina "Lepi Mika" koja je samo za clanove kluba.
Screenshot_20201115_115027.jpg

Posle Lepog Mike ide mala privatna marina "Shark" a posle nje ide "Nautilus" vlasnistvo Slobodana Homena iz demokratske stranke, zaradio covek krvavim radom.
Screenshot_20201115_115224.jpg

Screenshot_20201115_115206.jpg

Odma pored Homenove je i meni najdraza marina "Carpologija" koju verovatno niko ne zna pod tim imenom vec marina kod Bapketa. Probacu da iskopam slike iz marine od ranije. Posle Bapketa ide privatna marina "Gradska marina" i poslednja u nizu je "Galija" kod Tadije.
 
Jos 3 meseca i krece sezona jedrenja i uzivanja na vodi. :vops:
Screenshot_20201228_121816.jpg

Screenshot_20201228_121846.jpg
 
Било би штета да им неко избуши гуме
 
Ovi su kao mali splavari kojima Šapićeva vlast ukida struju dok drugi imaju zaštićene. Dok ja ne vidim zašto treba da branimo ijednog vlasnika nelegalnog plutajućeg objekta.
 
Vrh