Šta je novo?

Objekti na vodi, splavovi, marine...

mradulovic":11vo2xwv je napisao(la):
parking na krovu beton hale => odlichan prvi utisak o Beogradu za svakog ko dodje brodom ovde

Zar nije bio plan da se u Beton hali stavi neki Muzej Sporta? i malo se ta odluka kosi sa skupocom i fazonom onih lokala u beton hali. Ne placa mi se kafa 250 dinara dok iznad mene bruji neki dizelash :)
Cini mi se da je na delu reketaska klasika. Sada kada je Beton-hala inicijativnoscu raznih koji su tu otvorili prodavnice, klubove, restorane i kad je sve to zivnulo, treba to od njih oteti. OK, ako neko hoce da se ugradi neka im naplati legalizaciju ali sam duboko ubedjen da su ti sadrzaji kroje prema ponudi i potraznji formira privatna inicijativa hiljadama kilometara ispred bilo cega sto ce da ponudi "grad" odnosno politicari koji se toga docepaju. Moje skromno misljenje.
 
mradulovic":315kgc1v je napisao(la):
meni je na tom delu usca, od drveca, mnogo veci problem (koji sam samo tu primetio, ili je tu najjachi) - veoma cest neopisivi smrad kanalizacije. Pretpostavljam da se radi o ispustima lokalnih splavova. U svakom slucaju cesto mi boravak tamo presedne zbog smrada
Ja mislim da je tu ispust kanalizacije a ne splavova. to po meni treba odvesti dalje a ne da se tu izliva. Zato je to tako i ostavljeno sa drvecem itd. Ako postoji elitnija lokacija u gradu, ubij me! Ali eto, bas tu je ispust kanalizacije.
 
Hteo bih da se malo ukljucim u diskusiju oko marina i nautickog turizma u Srbiji.

Posto i sam imam camac svakodnevni sam svedok problema. Ali da pocnem od pocetka:

Srbija i njen nauticki potencijal

Srbija ima oko 1600 km plovnog puta, Beograd oko 200 km obale. Od Beograda se moze do Crnog mora na jednu stranu a na drugu stranu sve do Amsterdama i dalje na drugu stranu. Samo Dunav protice kroz Srbiju u duzini od 588 km i skroz je plovan. Da ne nabrajam dalje jer je spisak poduzi.

Sta je potrebno nauticarima, relativno malo, siguran vez, gorivo, voda za pice, eventualno struja u marinama i snabdevanje hranom. Za to nisu potrebne marine vredne stotine miliona evra vec se za to moze uraditi za mnogo manje ulaganja. Camci i manji brodici mogu da predju sa jednim rezervoarom oko 150 do 200km. Uzmite na primer da na toku Dunava na svakih 50km imate jednu marinu sa gorivom, vodom, strujom i prodavnicom. To je ukupno oko 12 marina! Trenutno postoje 2 takve marine i to u Apatinu i na Srebrnom jezeru!

Beograd nema (barem zvanicno) ni jednu takvu marinu (sa svim uslovima a pogotovo gorivom, sve na kante). Postoji puno marina ali da dodje stranac i da trazi privez za prenociste i dopunu goriva to je zaista avantura. U Beogradu ako hocete da povezete prijatelje camcem nema ni jednog pristana na kome ih mozete ukurcati u vas camac (da se samo pristane, ukrca par ljudi i ode). Jedini nacin je da vam prijatelji dodju u vasu marinu i da tu udju i da ih tu vratite! O rentiranju camaca nema ni govora!

Megalomanske ideje su lepe na papiru ali neostvarive u kratkom roku i cekajuci na njih prolaze godine i nista se ne desava. Ja razumem probleme ali za pocetak neka se krene sa manjim marinama i neka one zarade (ili popularisu i dovedu goste i turiste) i onda ce se investitori lakse odluciti na gradnju tih velelepnih marina i objekata na vodi.

Da se moze pokazuje primer Boljevackog nautickog sela (doduse i to nije prava marina jer nema sve sto je potrebno a posebno gorivo i prodavnicu) ali je sjajno kao pocetak i primer da se sa malo ulaganja moze nesto lepo napraviti. Kod nas se puno prica a nista se ne uradi. Nekaa grad, recimo, napravi nesto slicno i pocne sa marketingom te marine u nauticki, casopisima i putem drugih medija i garantujem vam da ce puno nauticara iz Madjarske, Austrije, Nemacke, i drugih zemalja doci kod nas.

Sto se tice starih brodova sto stoje u Beogradu za njih vise (barem po meni) nema spasa jer su u takvom stanju da od bilo kakve reparacije nema nista (nazalost). Pogledajte ovu reportazu: http://www.goethe.de/ins/cs/bel/ver/gue/kgu/smu/srindex.htm koja je pisana u ironicnom stilu. Tu cete videti da bi to kostalo toliko puno da to nema ko da investira.

:gobb: :gobb: :gobb:
 
interesantan post sa zanimljivim idejama. ipak, iole ozbiljna marina ipak nije jeftin projekat, otud ih i nema.
plus, u svakom slucaju :)
 
@ razgradjevinar

Zasto mislite da mora da bude skupo? Pogledajte neke marine u Nemackoj (ima ih svakakvih) http://marinas.com/browse/marina/DE/

A moze i ovako http://www.aquaculture-com.net/pontons/index.htm treba samo pobiti sipove i zakaciti ove male pontone, dovesti struju, vodu i organizovati prodavnicu i cuvara. Za gorivo za pocetak mogu da se organizuju mali kamioni cisterne sa pumpom na sebi (kao sto rade u Grckoj) i dolaze po pozivu. Zimi se jednostavno izvade iz vode i na prolece ponovo postave.

Pokusajte da pronadjete foto putopise na internetu sa putovanja po Dunavu (Djerdap, Plaza Raj, Donji Milanovac, Porecka Reka, ...) zaista je priroda fascinantna i steta je to ne pokusati da se iskoristi. Mozda deluje da nema veze sa Beogradom ali svi ti nauticari moraju da prodju kroz nas grad i to nam je velika turisticka sansa.
 
skupo je relativan pojam. kamo srece da se recimo neko tipa miskovica dohvati ove ideje i sprovede je u delo. za njega zaista malo uloganje a potencijal da se novac vrati i jos nesto zaradi, na nesto duzi rok, svakako postoji. sa druge strane, uporedimo marinu sa pumpom na autoputu, sve sto treba jednoj treba i drugoj, inace pricamo o improvizaciji, znaci ko nema za pumpu, tipa ja, nema ni za marinu.. inace bi davno prodao stan i jedan bubreg i docekivao i ispracao brodice...
 
@termicar
Pratim još neki forum ali van teritorije Beograda, neverovatno , odmah je prenet post u celosti a to samo dokazuje veličinu istinitosti potrebe
ne samo u Beogradu nego i van njega, upravo ono što navodiš u njemu. :kk: :) :kk:
 
Mozda je zabranjeno ostavljati ovakve linkove ka pojedinim proizvodjacima ali razlog nije komercijalni nego emocionalni tj. ideja kako resiti problem i dokaz da su ga ljudi vec resili i sertifikovali po svim pravilima pa zasto ne bi i mi!

Na ovom linku http://www.pildne.com/models/box/files/pdf/hr.pdf mozete videti kako bi na primer izgledala pumpa na vodi po svim svetskim standardima a i ima slika jedne marine sa takvom pumpom. Ja licno ne mogu da verujem da bi takva marina (manja za recimo 50 camaca) kostala vise od 50 do 100.000 eura, sto bi za 12 marina na Dunavu bilo maksimum oko 1 milion evra. Zar je to mnogo para za drzavu a u sklopu prica o velikim potencijalima reka i recnog turizma.

Da probam jednu racunicu: Plovna sezona traje od recimo marta do Novembra sto cini oko 9 meseci ili oko 270 dana. Neka u jednoj marini bude u proseku samo 5 camaca dnevno i neka je cena po jednom camcu recimo 5 eura, to je 5 x 5 x 270 x 12 = 81,000 eura. Na to treba dodati zaradu od prodaje u prodavnici (prehrambeni proizvodi i razna pica) i zaradu od prodaje goriva, to zbirno je sigurno dupli iznos od samog veza znaci oko 160,000 eura. Zbirno to dvoje iznosi 240,000 eura prihoda od tih marina.

Iz ovog, zaista grubog proracuna, moze da se oceni da je rok isplativosti jedne takve investicije maksimum 3 do 4 sezone! Inace negde sam procitao procenu da u Srbiji ima oko 10.000 raznih camaca i plovila pa neka samo 5% od njih krene da krstari Dunavom pa to je oko 500 plovila a ja sam u svojoj racunici uzeo po danu 60 plovila tako da primedbe da nisam uracunao troskove marine (porezi, takse, plate, odrzavanje, ...) mogu se i zanemariti.

Da potrebe postoje i da su velike mozete se i sami uveriti uz samo malo pretrazivanja u Google-u. U Beogradu naci dobro slobodno mesto za vez je prava premija.

Krenimo od manjeg i skromnijeg pa zaradimo za vece i blestavije a nemojmo cekati da se obistine planovi o superluksuzu jer se nece!
 
termicar":irtlnti4 je napisao(la):
Krenimo od manjeg i skromnijeg pa zaradimo za vece i blestavije a nemojmo cekati da se obistine planovi o superluksuzu jer se nece!
Eh, na žalost, u ovoj zemlji se razmišlja upravo suprotno.

Nema niti jednog razumnog razloga zašto se tvoji predlozi ne bi realizovali.
Imaš plus od mene i dobro došao na forum.
 
@termicar
odgovor je na PP
a drago mi je da je neko skrenuo pažnju i na to da je danas nautička ljubav sve nedostupnija Beograđanima koj su oduvek bili na vodi.
 
znam da je recimo cena priveza splava, tj zakupa dela obale, na novobeogradskoj strani ade skoro simbolicna, nekih 100 evra godisnje ali za marinu treba imati i objekte na obali, znaci na necijem zemljistu a pozeljan bi bio i asfaltni put. moji prijatelji su samo mesto na adi predhodnim vlasnicima (tj korisnicima) platili skoro 20k, plus investicija od 10-12k da se objekat privede nameni, tj osposobi u meri da par ljudi moze da provede opusteno popodne tamo, eventualno prespava, nista vise. samo odrzavanje objekata na vodi je skup sport, narocito ako ne zelite da vam objekat posle dve godine izgleda kao posle cunamija i zato mislim da je nerealna procena od 100k po marini. voleo bih da gresim
 
Tacno, cene u samom Beogradu su jako velike (posebno ostali troskovi). Cena izrade jednog splava sa kucicom za cuvara je oko 5k plus cena jedne pumpe na vodi recimo oko 30k (mozda sam lupio cifru) a sami pontoni za vez jos oko 20k, plus koliko moze da kosta mesto-zakup za marinu negde na toku reke van gradske sredine? Moja ideja nije bas toliko primenjiva u Beogradu koliko na toku reka a kad imate tako uredjen plovni put onda bi i priliv nautickih turista (ne onih na velikim brodovima nego sa manjim jahticama i drugim plovilima) bio znacajno veci.

Mozda deluje da ovo nema veze sa Beogradom ali posredno ima i to kako. Jedan grad mora imati prihode kako bi se odrzavao i ulepsavao. Niko od tih nauticara ne ocekuje da ce u Beogradu platiti 5eura za vez u marini nego mnogo vise i samim tim omogucuje i investiranje u puno opremljenije marine.

Marine o kojima govorim bi mogle biti kompletno na pontonima i da kazemo pokretne (u zavisnosti od nivoa reke, prilaznog puta za njihovo snabdevanje itd.). Trenutno je to zaista komplikovano ostvariti kako zbog nemanja propisa o tome, nemanja ni najobicnije podrske tome u vidu recimo manjih kamiona cisterni za vodu i gorivo ili ne daj boze onog manjeg broda za snabdevanje a kamoli podrske lokalnih samouprava. Sve to bi se dalo brzo dogovoriti i urediti samo treba poceti a cekati na projekte tipa:

"značajan projekat na prostoru sadašnje luke - Obilje zelenila, mnoštvo pešačkih i biciklističkih zona, manjih gradskih trgova i zgrada različite visine u roku od 18 godina nići će na prostoru Luke „Beograd". Na 107 hektara beogradskog priobalja biće izgrađeno oko 2,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a vrednost ove investicije dostićiće pet milijardi evra."

18 godina i 5 milijardi eura!!!! Pa to nece biti nikad!!! Ali ako bi na moj nacin doveli godisnje stotinak manjih i vecih recnih jahti godisnje u Beograd (makar i na proputovanju) mozda bi se i taj projekat i njemu slicni znacajnije ubrzali.
 
Термичар, + за предлоге.
Мислим да је незаинтересованост Београда за наутичку инфраструктуру, шанса за мања и симпатична места узводно и низводно од Дунава.
 
ja sam plus vec dao, to sto pametujem samo zato sto mislim da je vredno pametovanja :)
 
Da li se zna čemu će služiti bazen brodogradilišta, kada novi most bude završen?

Mesto je idealno za ogrmonu marinu.
 
brodogradilište je kupio cepter i planovi su da tu bude exlusivni stambeni kompleks sa marinom. a sad kad će to biti i koliko će biti exluzivno izmežu pruge i ump-a ostaje da se vidi.
 
Ja bih voleo da se savski kej kod blokova spoji sa savskim kejom kod Savskog i Brankovog mosta, a mogu da grade šta hoće.
 
Eh, ko to ne bi voleo.

Baš juče sam na BING MAPS http://www.bing.com/maps/?showupgrade=1 gledao aerofotografije tog poteza.

Tu se nalazi nekoliko postrojenja ja vađenje peska i šljunka iz Save. To je veoma unosan biznis.
Kej bi morao da se prekine zbog ulaza u Brodogradilište sa reke, a tu je i tek izgrađena zgrada VK Partizan na "lukobranu" ispod Novog železničkog mosta.
Spajanje bi podrazumevalo ili izgradnju nekog pešačkog mosta preko bazena ili gradnju šetališta u Cepterovom ataru, oko bazena.

Puno puta sam terao točak duž Jurija Gagarina, pa desno kog gradilišta novog mosta i duž železničkog nasipa, sve do do Gazele.

Tek posle Gazele može da se priđe reci. Obala je načičkana tim šljunkarama i fabrikama betona. Prvo mesto na kojem bi mogla da se napravi staza je ispod Starog železničkog mosta (čak ima i utaban puteljak kroz šipražje).

Ja bih bio zadovoljan da se nakon rekonstrukcije Gazele naprave bar pešačke staze sa obe strane mosta koje će povezivati Vladimira Popovića i šetalište pored Save.
 
Baš sam u petak prošao tom trasom. Odmah posle Gazele put je nasut šljunkom i stavljeni su ivičnjaci, što meni govori da će se tu udariti asfalt i spojiti tja put koji prolazi i ispod starog železničkog mosta sa šetalištem.

Plus za težnju da se spoje savska šetališta, i sve pohvale Relji za analizu...
 
Ivičnjaci? To je nešto novije (osim ako nisu duž Gazele, nizvodno).
Znam da je bilo nasuto zbog gradilišta i zbog građevinskih kontejnera.

Jel može neka skica gde su postavljeni, npr na fotki sa Google Eartha?
 
Dugo se priča o "silasku Beograda na reke", ali se ne sećam da je neko napravio analizu trenutnog stanja - kuda i gde Beograđani trenutno mogu da dođu do obala Save i Dunava. Tek sada vidim na koju smo to zapravo avanturu i improvizaciju mi navikli.

Ja ću krenuti od NBG obale.
Situacija je prakično rešena za potez od Zemuna do Ušća.
Stanovnici Novog Beograda duž Bulevara Mihaila Pupina treba samo da pređu ulicu, i tu su. Idealno. U Savskim blokovima je maltene isto (zato ih i zovemo "Savski", zar ne :) ).

31872555.jpg


77991015.jpg


Na Novom Beogradu zapravo nedostaje veza između šetališta od Bloka 70a do Starog železničkog. To do sada nije građeno verovatno zato što na tom potezu ni nema stambenih blokova, niti i jednog trajnog objekta osim Toplane Novi Beograd. U međuvremenu smo se razmazili, i hoćemo da možemo da prošetamo ili provozamo bicikl ili rolere od bloka 45 do Ušća ili do hotela Jugoslavija. Šta bi nam falilo? Na tom potezu mogu čak i unapred da se predvide mesta za splavove i marine, a ko želi, može i izbliza da se divi našem novom mostu.

Ovo šta se nalazi na tom potezu
36273556.jpg


Mogući pravci za probijanje šetališta i staza, i položaji mostića preko Brodogradilišta
Lukobran na kojem je izgrađen VK Partizan bi mogao da se proširi za stazu i da se na njega osloni neki mostić koji bi bio dovoljno visok da ispod njega prolaze čamci. Kako je bočni raspon mosta preko Ade praktično zatvorio krajnji deo bazena, ne verujem da tuda više ikada uplovljavati veći brodovi.

72889966.jpg


Mogući izlazi kod naselja Staro sajmište, do "Parka Republike Srpske"
(belo-postoji ali nije ni za šetnju ni za bicikl, crveno-mogući pravci)

89889365.jpg




Za svaki deo grada bi mogle da se naprave ovakve mape - Višnjica, Palilula, Dorćol, Donji grad, Pristanište, Savski amfiteatar (ehhh), Banovo brdo, Žarkovo....
 
relja":1ynvpi0f je napisao(la):
Ivičnjaci? To je nešto novije (osim ako nisu duž Gazele, nizvodno).
Znam da je bilo nasuto zbog gradilišta i zbog građevinskih kontejnera.

Jel može neka skica gde su postavljeni, npr na fotki sa Google Eartha?
Ti putevi koji su nasuti tačno ispod Gazele, ka kontejnerima dolaze do šetališta i imaju sa strane ivičnjake.

Inače, ogroooman plus za snimak stanja. Na žalost, ne verujem da ćemo u skorije vreme gledati ovaj film, a beš je šteta pošto svi znamo koji potencijal ima ovo mesto.

Da dodam: od Gazele do Hotela Jugoslavija u blizini šetališta i/ili biciklističke staze NE POSTOJI NIJEDNA TRAFIKA NITI PRODAVNICA. Mislim da je ovo potpuno besmisleno, i pod hitno treba rešavati...
 
mekbejn":1gys2asz je napisao(la):
Da dodam: od Gazele do Hotela Jugoslavija u blizini šetališta i/ili biciklističke staze NE POSTOJI NIJEDNA TRAFIKA NITI PRODAVNICA. Mislim da je ovo potpuno besmisleno, i pod hitno treba rešavati...
Tačno. Ali da se prodaju samo za one stvari koje ti trebaju kada izađeš u šetnju ili da voziš bicikl, tipa flaširana voda, sokovi, maramice, grickalice.... "WD40" :) Dovoljno je da bude jedna mala trafika kod parkinga kod Juge (i sada se tamo nešto prodaje, nikada nisam obraćao pažnju šta :) ), jedna kod rečne mornarice, jedna kod restorana Ušće ili kod Brankovog mosta....klučne tačke, a pored se nalaze i parking mesta....
 
Vrh