Šta je novo?
Od:
Filteri

Novi Sad - Projekti u izgradnji i opšta diskusija o planiranim projektima

Kod ovog nazovi "Limana 5" je najveća idiotarija što su zgradu pozicionirali tačno u nastavku ulice Narodnog fronta, tako da sada više ne postoji mogućnost da se ikada produži, a mogla je da bude produžena barem da se iz nje omogući lakši pristup usponskim konstrukcijama na nadvožnjak budućeg mosta, koji će, gle čuda biti odmah iza ovog bloka. Isto tako produžetak Narodnog fronta mogao je da otvori lakši pristup delu Telepa odmah iza budućeg mosta koji se (pre)intenzivno gradi. I to sad više nikad neće biti moguće, jer je neko odobrio da se zgrada "nasadi" nasred potencijalnog produžetka.
 
Prema planovima, ideja je proširenje više ulica; Sime Matavulja, povezivanje ispod mosta sa 1300 kaplara, ublažavanje krivine u Despota Stefana i na kraju ublažavanje skretanja u Fruškogorsku. Ovim bi se od Telepa do Spensa dobio bulevar koji pri tom sa jedne strane gotovo da nema ulivnih saobraćajnica. Naravno šteta je što se Stanoja Glavaša i Narodnog fronta neće povezati, ali ovde političari beže od eksproprijacije kao đavo od krsta.
 
Исто као што већ деценијама нико не спомиње повезивање Венизелосове и Булевара Јаше Томића. 😠
 
Da, to je svakako ucrtano i preparcelisano, ali čekaju da investitori pokupuju stranu ka pruzi i uvuku. A to ko zna da li će se desiti jer je lokacija pored pruge, parcele su male (pa moraju da uzmu više) i uz to će još veliki komad morati da daju za ulicu.
 

НА ГРАДИЛИШТУ ЧЕТВРТОГ НОВОСАДСКОГ МОСТА Дуг око 2,6 километара, а главна конструкција изнад реке 880 метара МОСТ КОЈИ СЕ ЧЕКА ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА​

мост
Фото: Дневник / Ф. Бакић
Радници кинеске компаније ЦРБЦ заокружили су градилиште четвртог новосадског моста преко Дунава, у шта су се уверили ових дана репортери „Дневника”.
Три челична моста, укупне дужине 838 метара, премостила су Шодрош између Рибарског острва и шпица Каменичке аде и дубоко ушла над водно огледало Дунава. Како је ово технологија коју ЦРБЦ користи и код градње моста преко Дунава на траси Фрушкогорског коридора, између Петроварадина и Каћа, може се закључити да ће следећи корак бити и „забијање првог ашова” за темеље првих стубова, а потом и побијање бројних шипова.
Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине, са 11 косих затега у паровима

Према доступним подацима, радови би, с новосадске стране, требало да почну на Булевару Европе, код раскрснице са Улицом Тоне Хаџића, одакле заправо почиње мост, односно вијадукт који ће одатле водити преко насипа до споја с мостом који се завршава на будућој кружној раскрсници са Карађорђевом улицом у Сремској Каменици, где се још укрштају и обилазница око Сремске Каменице, како будућа веза са Фрушкогорским коридором, те пут ка Беочину.
Изградњу новог моста у Новом Саду финансира држава са 175,5 милиона евра. Са прилазним вијадуктом, мост ће бити дуг око 2,6 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима.
Са прилазним вијадуктом мост ће бити дуг око 2,6 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара

Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе. На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај.
Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинском мосту интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице. Пројектант и извођач радова је кинеска компанија ЦРБЦ, док је номинални инвеститор ЈП „Коридори Србије”.
Мост ће имати две коловозне траке, са по две саобраћајне, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе

Иначе, интересантно је то да пројекат за повезивање двеју обала у урбанистичким плановима града постоји још од шездесетих година прошлог века. Није рађен раније из простог разлога што је на није било булевара Европа и на том месту је била пруга. Нису постојали технички услови. И касније 1963. године се појављују планови за нови мост на управо овом месту где се сада гради. Нацртом плана обухваћено је грађевинско подручје, површине око 15 хектара, у Новом Саду и Сремској Каменици, које обухвата Булевар Европе, од Улице Тоне Хаџића до планиране раскрснице Карађорђеве улице са државним путем на сремској страни. Траса моста прелази преко Рибарског острва и Каменичке аде и на сремској страни се завршава на потесу „Боцке”.
Привремени мост
Приврмени мост гради се из три сегмента, од који ће два бити изграђена на бачкој обали, биће дуг 838 метара , широк седам метара, са стубовима на сваких девет метара. Што се тиче актуелних радова, они се одвијају на шест парцела које обухватају део Рибарског острва јужно од скретања ка шпицу острва, односно део који се наслања на спој Шодроша са Дунавом. Такође, обухваћена је и друга обала Шодроша, то јест сам шпиц Каменичке аде. Инвеститор има обавезу да након завршетка изградње новог моста уклони привремене објекте и санира градилиште

Булевар Европе се, на новосадској страни, завршава двотрачном кружном раскрсницом, у коју се уливају још и Булевар патријарха Павла (некадашњи Сомборски булевар), Улица Ћирила и Методија и продужетак Булевара цара Лазара. Од те раскрснице до обале Дунава, са новосадске стране је махом неизграђен простор на ободу Телепа и Лимана 4, осим у делу Улице Симе Матавуља и дела на ком је касарна Војске Србије. Ти објекти су, како је наведено, у веома лошем стању.

www.dnevnik.rs

ÐÐ ÐÐ ÐÐÐÐÐШТУ ЧÐТÐРТÐÐ ÐÐÐÐСÐÐСÐÐÐ ÐÐСТРÐÑг око 2,6 киломеÑаÑа, а главна конÑÑÑÑкÑиÑа изнад Ñеке 880 меÑаÑа ÐÐСТ ÐÐÐРСРЧÐÐÐ ÐÐШРÐÐ ÐÐÐÐ ÐÐÐÐ

РадниÑи кинеÑке компаниÑе ЦРÐЦ заокÑÑжили ÑÑ Ð³ÑадилиÑÑе ÑеÑвÑÑог новоÑадÑког моÑÑа пÑеко ÐÑнава, Ñ ÑÑа ÑÑ Ñе ÑвеÑили Ð¾Ð²Ð¸Ñ Ð´Ð°Ð½Ð° ÑепоÑÑеÑи âÐневникаâ.
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs
мост1747483299817.gif1747483299838.gif1747483299875.gif1747483299859.gif1747483299893.gif
План предвиђа да све обухваћене површине буду јавне намене, за саобраћајнице, зелене и водне површине.
 

Otvoren novi bazen u Futogu - DTV​




www.dnevnik.rs

(ФÐТÐ, ÐÐÐÐÐ) ÐÐ ÐРФÐТÐÐÐ ÐФÐÐÐ ÐÐÐÐÐТÐÐÐ ÐÐÐРСÐÐРТСÐÐÐ ÐÐÐÐÐÐÐСРУ ФУТÐÐУ ÐÑви кÑпаÑи ÑÑигли, Ñоком дана ЧÐТÐÐ Ð ÐÐ ÐÐÐÐСÐРСÐÐÐÐ, а ево коÑи познаÑи ÑпоÑÑиÑÑа Ñзима ÑÐ»Ð¾Ð³Ñ Ð£ÐÐ ÐÐÐÐÐÐ

Ðови ÑпоÑÑÑки ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð»ÐµÐºÑ Ñ Ð¤ÑÑÐ¾Ð³Ñ ÑвеÑано Ñе оÑвоÑен данаÑ, а пÑви кÑпаÑи ÑÑ Ð²ÐµÑ Ð½Ð°Ñли ÑвоÑе меÑÑо Ñ Ð´ÑÑгом олимпиÑÑком Ð±Ð°Ð·ÐµÐ½Ñ Ð½Ð° ÑевеÑÑ Ð½Ð°Ñе земÑе.
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs


nsuzivo.rs

(FOTO) OTVOREN SPORTSKO-REKREATIVNI KOMPLEKS U FUTOGU Olimpijski bazen, dva dečja bazena i sportski tereni prostiru se na površini od 5.000 kvadratnih metara | NS Uživo

Olimpijski bazen u Futogu danas je svečano otvoren uz kupljene ulaznice prvih kupača. Reč je o savremenom sportsko-rekreativnom objektu koji obezbeđuje kvalitetne uslove za plivanje i rekreaciju svim generacijama. Članica Gradskog veća za sport i omladinu, Tatjana Medved, istakla je da se radi o...
nsuzivo.rs nsuzivo.rs
 
Ima li sto u izgradnji da je malo povoljnije od ovog Limana da preporuci neko?
 

DELTA IRON NOVI SAD: Prvi put u Srbiji 120 geotermalnih sondi i 4.700 panela za grejanje i hlađenje objekta od 40.000 m²​


Delta Iron - poslovni kompleks u Novom Sadu (Render)

Delta Iron – poslovni kompleks u Novom Sadu (Render)

Kompanija Delta Real Estate u Novom Sadu već uveliko gradi svoj najnoviji objekat – poslovni kompleks Delta Iron kao savremen, energetski efikasan i prilagodljiv poslovni prostor.
Ovaj moderni kompleks gradi se u blizini centra Novog Sada, blizu auto-puta i svih ključnih saobraćajnica, što je strateški dobro pozicionirana lokacija. Predstavnici medija obišli su gradilište Delta Iron-a 22. maja, u koje kompanija Delta ulaže 85 miliona evra.

Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje u kompaniji Delta Real Estate

Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje u kompaniji Delta Real Estate
Za naš potal pitali smo Katarinu Gajić, direktorku projektovanja i izgradnje u kompaniji Delta Real Estate – koje se građevinske novine primenjuju prvi put u Srbiji, u izgradnji ovog velikog poslovnog objekta?
„Ovo je prvi projekat u Srbiji koji na ovako velikom objektu od oko 40.000 metara kvadratnih, ugrađuje geotermalne sonde. Obično se te sonde rade u Srbiji na manjim stambenim objektima i na industrijskim projektima. A ovo je prvi veliki poslovni objekat koji će energiju dobijati od energije zemlje, od geotermalne energije putem sondi i pumpi, koje će stvarati sistem za grejanje i hlađenje. Po tome smo svakako jedinstveni u Srbiji“, kaže Katarina Gajić.
Kako objašnjava direktorka projektovanja i izgradnje u kompaniji Delta Real Estate, već je ugrađeno 120 geotermalnih sondi dubine preko 125 metara, a biće ugrađeno i preko 4.700 solarnih panela.
„Objekat je tako arhitektonski oblikovan, da ćemo mi solarne panele postaviti i na fasade i na krov i na nadstrešnice na spoljnim parkinzima i time ćemo obezbediti čak 60% električne energiju iz sopstvenih izvora. Ali, takođe je veoma značajno što ćemo smanjiti emisiju CO2, što je, inače, veliki problem, jer je građevinska industrija veliki zagađivač životne sredine. Ceo tehno blok će prvi biti realizovan, prva i druga faza izgradnje su u toku i biće gotove do sredine sledeće godine, dok će se potom graditi treća i četvrta faza objekta. Pošto je ceo tehno i energetski blok gotov, to će biti samo fizička izgradnja još dve faze objekta“, objašnjava Katarina Gajić.
Ali, ako je izgradnja planirana u četiri faze, a prva i druga faza će biti završene do sredine 2026. godine kako će objekat funkcionisati i imati „stanare“ ako je i dalje gradilište – pitali smo našu sagovornicu?
„Osmislili smo te faze kao nezavisne celine. Toliko je dobro organizovana parcela, da objekat može normalno da funkcioniše, a da mi u nastavku izvodimo radove i ne smetamo korisnicima u već useljene delove objekta. I energetski blok je nešto što je potpuno nezavisno. Sada radimo kompletnu infrastrukturu za sve četiri lamele, pa će se na dve preostale celine organizovati radovi, jer imamo mogućnost više ulaza na parcele. Boravak će biti apsolutno bezbedan i prijatan za sve korisnike objekta a paralelno će se izvoditi ostali radovi“, objašnjava Katarina Gajić.
DELTA-NOVI-SAD-OVA-Delta-Iron-dron-min.jpg

Kako saznajemo, za ovaj luksuzni i moderan objekat vlada veliko interesovanje za iznajmljivanje prostora. Celo prizemlje prve dve faze Delta Iron je već izdato (od 2.000 – 3.000 kvadrata prostora).

Četiri međusobno povezane lamele sa ukupno 40.000 m² organizovane su oko centralnog atrijuma podeljenog na tri tematske zone (EDU, HUB i ZEN), a u prizemlju su planirani sadržaji za svakodnevnu funkcionalnost i kvalitet života korisnika – restorani, teretana, apoteka, maloprodaja i galerijski prostor.
„Autor idejnog rešenja je Ivana Letić, direktorka projektovanja Delta Real Estate kompanije i ona je izvanredno osmislila projekat na parceli koja je nepravilnog geometrijskog oblika. Ona je uspela da napravi objekat koji je tako projektovan da prikuplja svu energiju, da objekat ima dobra i unutrašnja i spoljna rešenja, a da zgrada bude pristupačna i održiva“, kaže Katarina Gajić i objašnjava da je inspiracija za Delta Iron došla na osnovu velikih objekata – poslovnih kampusa koji postoje u SAD i na Dalekom Istoku.
„Ovo je luksuzan objekat, ali mi verujemo da ćemo promeniti okruženje i nametnuti visoke kriterijume za ekološki dobro građene i zdrave poslovne objekte, kao što smo to uradili sa nekim našim drugim objektima na mikro lokacijama. Verujemo da ćemo izgradnjom ovog kompleksa dodati novu vrednost i celom okruženju“, kaže Katarina Gajić.
Angelina Nekić, potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka Delta Real Estate-a
Na prezentaciji ovog objekta 22. maja u Novom sadu govorili su i Angelina Nekić, potpredsednica Delta Holdinga i generalna direktorka Delta Real Estate-a i Miloš Grdinić, direktor razvoja i portfolia Delta Real Estate-a.
Prema rečima Angeline Nekić, Delta Iron predstavlja stratešku prekretnicu: „Ovim projektom potvrđujemo našu posvećenost razvoju održivih, pametnih i korisnički orijentisanih prostora. Novi Sad dobija novu tačku gravitacije kada je u pitanju savremeni biznis“.
Miloš Grdinić, direktor razvoja i portfolia Delta Real Estate-a

Miloš Grdinić, direktor razvoja i portfolia Delta Real Estate-a
Miloš Grdinić je naglasio da na domaćem tržištu raste potražnja za kvalitetnim A klasom poslovnog prostora, ali je ponuda i dalje ograničena: “U trenutku kada su ESG standardi postali osnov poslovnog odlučivanja, Delta Iron nudi najbolji odnos cene, kvaliteta i dugoročne vrednosti. To ga čini racionalnim izborom za kompanije koje razmišljaju unapred”, rekao je Grdinić.
Kako su naglasili predstavnici kompanije Delta Holding, Delta Iron je deo investicionog ciklusa vrednog više od milijardu evra, koji uključuje i projekte Delta District i Delta Land u Beogradu.
DELTA-FRONT-1b-ATRIJUM.jpg


DELTA-IRON-ATRIJUM-FRONT-1a-ATRIJUM.jpg


magazinbiznis.rs

DELTA IRON NOVI SAD: Prvi put u Srbiji 120 geotermalnih sondi i 4.700 panela za grejanje i hlađenje objekta od 40.000 m² - Magazin Biznis

delta iron novi sad prve dve faze izgradnje gotove polovinom 2026.
magazinbiznis.rs magazinbiznis.rs
 


Stambeno-poslovni kompleks Panonka: Nova kapija Novog Sada​


Spoljnje oblikovanje objekta je kompleks na novosadskoj Podbari učinilo jedinstvenim, ali i omogućilo raznovrsnost izborom boja, materijala i dizajnom.
Grad Novi Sad je, posle Beograda, vodeći grad u zemlji za ulaganja u stambenu izgradnju. Ovaj trend, započet nakon 2000. godine, prošao je kroz tri faze. Primarno se zasnivao na izgradnji po pojedinačnim parcelama u širem centru grada (zaleđe Bulevara oslobođenja, Grbavica i Podbara), zatim na nekadašnjoj periferiji (Nova Detelinara), a u treća faza je obuhvatala izgradnju velikih kapaciteta na pojedinačnim parcelama bez određene lokacione preferencije.
Danas je fokus investitora i developera na perspektivnim lokacijama privatizovanih fabričkih pogona u nekadašnjim gradskim radnim zonama koje su pogodne za izgradnju stambenih kompleksa. Prednost ovih parcela je velika površina, jasna vlasnička struktura i dobra saobraćajna pozicija. Njihovoj atraktivnosti su značajno doprineli i razvoj tržišta jer se potražnje usmerila ka nekretninama višeg standarda i komfora stanovanja koji uključuje i više parking mesta i lepo uređene otvorene i zelene površine.

Posebno vredna lokacija​

Na lokaciji na uglu Venizelosove i Ulice Filipa Višnjića na severnom obodu Podbare u Novom Sadu, firma Zoned Panonka d.o.o. realizuje stambeno-poslovni kompleks „Panonka“. To je posebno vredna lokacija koja u sebi integriše sve ono što Novi Sad čini prijatnim za stanovanje – blizina Dunava sa šetalištima na obe njegove obale povezanih Žeželjevim mostom, blizina starog centra Novog Sada i Almaškog kraja koji se uređuje kao pešačka zona zaštićenog kulturnog nasleđa, i relativno mirno okruženje bez bučnih i intenzivnih sadržaja.
Takođe, lokacija ima izuzetnu saobraćajnu pristupačnost i povezanost – dobru vezu sa auto-putem, starim putem za Beograd preko Sremskih Karlovaca, ali i dobru povezanost sa svim drugim delovima Novog Sada.

​


Kompleks je smešten na uglu Venizelosove i Ulice Filipa Višnjića | Izvor: zonedpanonka.rs

Dve kule kao zaštitni znak​

Stambeno-poslovni kompleks „Panonka“ je, veličinom i oblikom parcele, površine od oko 18.000 m², omogućila obodni raspored objekata organizovanih oko ozelenjenog unutrašnjeg dvorišta. Kompleksom dominiraju dve kule na uglu Venizelosove i Ulice Filipa Višnjića koje su i zaštitni znak kompleksa i neka vrsta simbolične „kapije“ na ulazu u Novi Sad sa Žeželjevog mosta.
Položaj na atraktivnom uglu dve ulice široke regulacije, ali i visina kula, omogućila je atraktivan pogled stanovima na višim etažama, na sve četiri strane sveta, posebno prema Dunavu, Petrovaradinskoj tvrđavi i centru grada.
Objekti su spratnosti od P+5 do P+14 (kule – lamele C i D) | Izvor: zonedpanonka.rs
Unutrašnje dvorište je parterno i hortikulturno uređeno, sa pratećim kafeima, dečijim igralištima i teretanama na oko 10.000 m².
Kliknite za proširenje...
Kompleks se sastoji iz 9 lamela, koje su grupisane u tri grupe: niz uz Ulicu Filipa Višnjića (lamele A, B i C), niz uz Venizelosovu (lamele D, E, H i I) i lamele F i G u unutrašnjosti parcele, na južnoj strani. U kompleksu je planirano 610 stanova.
Objekti su spratnosti od P+5 do P+14 (kule – lamele C i D). Građevinske linije uličnih su povučene za 2 do 6,55 m, što je omogućilo polu-privatan prostor za javno korišćenje, sa 20 poslovnih lokala u prizemljima. U kompleksu je takođe planiran i vrtić.
Unutrašnje dvorište je parterno i hortikulturno uređeno, sa pratećim kafeima, dečijim igralištima i teretanama na oko 10.000 m². Dvorištu se pristupa iz tri pravca – između dve kule, iz pravca tihe Ulice Filipa Višnjića (pravac Almaškog kraja i centra Novog Sada), i treći iz Venizelosove ulice kojim je kompleks „Panonka“ povezan sa pešačko-biciklističkom stazom koja vodi ka dunavskom keju i Žeželjevom mostu.
Dvorištu se može pristupiti iz tri pravca | Izvor: zonedpanonka.rs

Garaža sa 902 parking mesta​

Najatraktivniji je glavni pristup između dve kule, koji širokim skverom dijagonalno otvara čitav kompleks, nagoveštavajući njegov miran parkovski uređen prostor u sredini. Od skvera, na kome se nalaze i transparentni ugostiteljski paviljon, nižu se manji zeleni prostori namenjeni za druženje, fitnes i dečiju igru, međusobno povezani pešačkim stazama i integrisanim kolsko-pešačkim koridorima.
Ispod cele parcele se nalazi dvoetažna podzemna garaža sa 902 parking mesta kojoj se pristupa jednim ulazom/izlazom na skveru. Još ukupno oko 50 parking mesta natkrivenih ozelenjenim pergolama, nalazi se na nekoliko lokacija uz kolsko-pešačke koridore.
Kafić u unutrašnjem dvorištu | Izvor: zonedpanonka.rs
Završna obrada podova hrastovim parketom i granitnom keramikom, već su standard niza izvedenih objekata firme Zoned.
Kliknite za proširenje...
Svi objekti kompleksa „Panonka“ su projektovani tako da zadovolje uslove energetske efikasnosti, termo i zvučne izolacije – načinom gradnje, primenom aluminijumske stolarije i na druge načine garantuje se neprekinuta zaštitu i komfor svih prostora. Završna obrada podova hrastovim parketom i granitnom keramikom, već su standard niza izvedenih objekata firme Zoned.
Posebna pažnja je usmerena na sistemsku kontrolu komfora SMART sistemima – za pametno stanovanje (upravljanje grejanjem, hlađenjem i elektro-uređajima preko aplikacije) i kontrolu pristupa (bezbedan i komotan ulaz u zgradu i garažu putem kartice).

Krupna pikselizacija fasada​

Spoljnje oblikovanje objekta je kompleks učinilo jedinstvenim ali i omogućilo raznovrsnost izborom boja, materijala i dizajnom. Projektanti iz firme Lamda group d.o.o. su se odlučili za pristup smaknutih prozorskih vertikala, što daje utisak krupne pikselizacije fasada. „Pikseli“ su pre svega prozori i francuski balkoni, odnosno lođe.
Oblikovna dominanta kompleksa, dve kule na uglu Venizelosove i Ulice Filipa Višnjića, su u beloj oblozi sa manjim detaljima crvenih pregrada na lođama. Niže lamele imaju oblogu koja imitira staru ciglu, i dalje popularne reminiscencije na industrijsku arhitekturu iz prošlosti.
Pogled na kompleks iz voza | Izvor: zonedpanonka.rs
Fasade lamela su međusobno odvojene vertikalnim poljima u antracit tonu, koji dodatno naglašava pravilni usečeni kubusi lođa.
Kliknite za proširenje...
Osim istog pristupa pikselizacije, fasade lamela su međusobno odvojene vertikalnim poljima u antracit tonu, koji dodatno naglašava pravilni usečeni kubusi lođa. Ovi prekidi doprinose utisku odvojenosti lamela u niz pojedinačnih objekata, što značajno doprinosi oblikovnoj usklađenosti sa neposrednim okruženjem Podbare.
Ovakav pristup oblikovanju je značajno doprineo razvoju urbaniteta ovog dela Podbare, a zbog svoje lokacije, stambeno-poslovni kompleks „Panonka“ je primereno kreirala novu „kapiju“ Novog Sada.
Izvod iz teksta „Razvoj koncepta namene višeporodičnog stanovanja u Novom Sadu u 21. veku“

Grafički prilog​




www.gradnja.rs

Stambeno-poslovni kompleks Panonka: Nova kapija Novog Sada

Spoljnje oblikovanje objekta je kompleks na novosadskoj Podbari učinilo jedinstvenim, ali i omogućilo raznovrsnost izborom boja, materijala i dizajnom. Grad Novi Sad je, posle Beograda, vodeći grad u zemlji za ulaganja u stambenu izgradnju. Ovaj trend, započet nakon 2000. godine, prošao je kroz t
www.gradnja.rs www.gradnja.rs
 

ПРЕДСТАВЉЕН ИЗГЛЕД ПЕШАЧКО-БИЦИКЛИСТИЧКОГ МОСТА​

Мићин са делегацијом кинеског Ђинина: Потврда највишег облика сарадње​

www.dnevnik.rs

ÐÐ ÐÐСТÐÐÐÐÐ ÐÐÐÐÐÐ ÐÐШÐЧÐÐ-ÐÐЦÐÐÐÐСТÐЧÐÐÐ ÐÐСТРÐиÑин Ñа делегаÑиÑом кинеÑког Ðинина: ÐоÑвÑда наÑвиÑег облика ÑаÑадÑе

ÐÐÐРСÐÐ: ÐÑадонаÑелник Ðовог Сада ÐаÑко ÐиÑин пÑимио Ñе Ñ ÐÑадÑÐºÐ¾Ñ ÐºÑÑи делегаÑиÑÑ ÐºÐ¸Ð½ÐµÑког гÑада Ðинина и Ñом пÑиликом изÑавио да Ñе ÑигÑÑан да Ñе биÑи опипÑиви ÑезÑлÑаÑи ÑаÑадÑе Ñа Ñим...
www.dnevnik.rs www.dnevnik.rs
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh