Šta je novo?
Od:
Filteri

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

Paradoks sa smanjenjem spratnosti, ima i anketa u kojoj možete da učestvujete: https://www.gradnja.rs/avenija-garden-r ... iter-blok/

Novosadska Avenija: Stambeni blok ostao bez solitera

galens-avenija-1.jpg
Kliknite za proširenje...
 
Biser Novog Sada - Petrovaradinska tvrđava

petrovaradinska-tvrdjava-800x411.jpg


SOLIS-NEKRETNINE 07-Mar-19
Istorijat Petrovaradinske tvrđave
Prema dosadašnjim arheološkim otkrićima, prvo naselje sa ljudima na lokaciji današnje Petrovaradinske tvrđave, bilo je formirano između 19.000 i 15.000 godine pre nove ere. Tako da postoje saznanja, kako su ljudi bez prekida živeli još od praistorije do današnjih dana na Petrovaradinskoj steni.

Još za vreme Vučedolske kulture, postojalo je utvrđenje!

Pojedini arheološki nalazi, ukazuju na to da je još za vreme Vučedolske kulture na ovom prostoru, postojalo utvrđeno naselje. Ovo naselje je posedovalo bedeme, koji su bili pojačani palisadama i kočevima. Arheolozi su pronašli ostatke naselja još iz mlađeg bronzanog doba, oko 3000-te godine pre nove ere.

Nakon neolitskog doba, negde oko 100 godine p.n.e. ovu regiju su nastanili Kelti, a sto godina kasnije umesto njih na ove prostore dolaze Rimljani, koji ujedno postavljaju granicu na Dunavu i grade Kuzum tvrđavu. U petom veku, ovu tvrđavu će potpuno uništiti Huni, a negde polovinom 18. veka skoro na identičnom mestu, naseljavaju se katolički monasi.

Monasi zatim grade Belakut manastir i to uz dozvolu ugarskog kralja Bele i kasnije ga nakon napada Tatara, dodatno utvrđuju. Između 1247. i 1252. Godine, grade se zidovi manastira i tokom srednjeg veka ovi zidovi predstavljaju pravo utvrđenje.

Petrovaradinska tvrđava dobija sve veći značaj naročito u vreme kada je postojala velika opasnost od napada Turaka Osmanlija. Mađarski kralj Matija Korvin 1475. godine donosi odluku da se suprotstavi, a kasnije i zvanično zarati sa Turcima. Uz velike teškoće uspeva da okupi veći broj radnika, koji su mu bili potrebni za obnovu bedema i kula. I najzad 1501. godine, Petar Varadi uz puno problema, uspeva da obnovi tvrđavu.

Stara tvrđava se 1688. godine ruši, kako bi bila izgrađena nova!

U Petrovaradinskoj tvrđavi je 1525. godine, boravilo oko 500 vojnika pešadinaca i 1000 konjanika. Turska vojska sa svojih 40.000 ratnika pristiže u blizinu Petrovaradinske tvrđave i nakon prave opsade uz gađanje topovima, osvaja tvrđavu. Petrovaradin su Turci držali pod svojom vlasti sve do velikog Bečkog rata, kada gube mnoge borbe i tada odlučuju da se povuku iz velikog broja gradova koje su držali pa i samog Petrovaradina. Vojska carske Austrije ulazi u Petrovaradin 1688. godine i tada se odlučuje da se tvrđava ojača.

Popravljaju se breše, gradi pontonski most i započinje rušenje stare srednjovekovne tvrđave, kako bi se po sistemu fortifikacije, izgradila potpuno nova tvrđava.

Kako bi potpuno osigurali tvrđavu od eventualnih napada Turske vojske, grade se dva pojasa zemljanih šančeva na južnoj strani. Poznato je da je prvi zvaničan plan za izgradnju tvrđave, uradio grof Matijas Kajzersfeld inače inženjerski pukovnik. Sledeći plan izgradnje Petrovaradinske tvrđave, uradio je inženjerski pukovnik grof Ferdinando Marsilji.

Temelj Petrovaradinske tvrđave je postavljen 1692. godine, a izgradnja je trajala čak punih 88 godina i bila je jednostavno neosvojiva. Pukovnik Mišel Vanberg, bio je zadužen za izvršenje svih radova.

Nakon njegove smrti radove nastavlja da izvodi 1728. godine, Gisenbir inženjerski pukovnik. Tada bivaju sagrađeni ravelini, bastioni, kao i kontragarde i već tada tvrđava počinje dobijati svoj prepoznatljiv vizuelni izgled.

Petrovaradinska tvrđava se značajno renovirala 1753. godine

Mora se napomenuti da su Turci još jednom pokušali napasti tvrđavu, ali je Eugen Savojski sa vojskom svojih generala uspeo pobediti dvostruko brojniju Tursku vojsku, koja se dala u paničan beg ka Beogradu. Poznato je da je tokom te borbe poginuo i Veliki vezir. I obzirom da je tadašnja granica sa Turskom pomerena duboko u Srbiju, tvrđava nije više imala toliku važnost pa su započeti radovi bili uglavnom obustavljeni.

Veliki radovi na tvrđavi ponovo započinju 1753. godine, menja se izgled vodenog grada, hornverka, mostobrana, gornje tvrđave i ruše se bedemi kronverka koji nisu bili ozidani. Započinje gradnja potpuno novih barutnih magacina, topovskih šupa, nove kasarne, konjušnice i staje. Najzahtevnija je bila izgradnja podzemne vojne galerije (kontraminskog sistema), a svi radovi se završavaju do 1766. godine. Radovi na izgradnji tvrđave, načelno su završeni 1780. godine, ali su se radovi nastavili sve do 1790. godine.

Umesto pontonskog u svoje vreme, bio je izgrađen Poćorekov most!

Petrovaradin u kasnijem vremenu, postaje izuzetno važna saobraćajna raskrsnica i te saobraćajnice je koristila Austro-Ugarska vojska, koja se prebacivala preko Dunava. Pontonski most postaje ipak neadekvatan za prelaz vojske pa je odlučeno da se izgradi takozvani Poćorekov most na drvenim stubovima, koji je čak imao i električnu rasvetu. Poznato je kako je za izgradnju nasipa na desnoj obali Dunava, korišćen veliki broj zarobljenika sa italijanskog i balkanskog fronta.

Petrovaradinska tvrđava nakon završetka prvog svetskog rata, postaje sastavni deo nove države i to Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Obzirom da su tvrđave građene još u vreme 17. i 18. veka, vrh vojske odlučuje da sruši što potpuno, što delimično sve tvrđave u Beogradu, Karlovcu, Rači, Brodu i Osijeku. Na listi za rušenje je bila i Petrovaradinska tvrđava, koju je trebao srušiti pukovnik Dragoš Đelošević. Ovaj pukovnik je naredio rušenje svih navedenih tvrđava, osim Petrovaradinske.

Postoji legenda u kojoj se tvrdi da je pukovnik Dragoš odlučio da ovu tvrđavu ne uništi, jer mu je bila previše lepa da bi to uradio. Pred sam drugi svetski rat u Petrovaradinu i Petrovaradinskoj tvrđavi, izgrađen je takozvani pojas bunkera od betona za smeštaj posada, koje su koristile mitraljeze.

Postoji zanimljiva legenda o tunelu ispod Dunava!

Postoje mnoge neproverene priče o tvrđavi, kao ona u kojoj se tvrdi da su cigle za njenu izgradnju dodavane od čoveka do čoveka i to od ciglane na Trandžamentu da samog gradilišta tvrđave. Zanimljivo je i to da se tvrdi kako francuski arhitekta Sebastijan Voban, nikada nije posetio tvrđavu koja je rađena po njegovom projektu. U tvrđavi su bila izgrađena i dva bunara od toga onaj veći je bio kod Topovnjače, dubine 60 metara, koji poseduje prečnik od 4 metra.

Drugi manji bunar cara Josifa Drugog smešten je u dubokom podzemlju, ima dubinu od 39 metara, a širok je 2 metra. Jedna od najčešćih i naravno neproverenih priča je ta da od tvrđave ispod Dunava pa sve do Novog Sada, prolazi tunel.

Stanovnici Petrovaradina često znaju reći, kako naziv Petrovaradin sadrži kombinaciju više jezika. Oni to objašnjavaju na sledeći način: Petra na latinskom jeziku znači Stena, reč Var na mađarskom znači Grad i na kraju reč Din na turskom znači Vera. Spajanjem ove tri reči dobija se i interesantno značenje: „Grad na steni čvrst kao vera“.
Kliknite za proširenje...
 
Ah znači izbori se bliže, iz fioka su izvučeni svi stari planovi, koji jesu dobri, ali već dve decenije postoje samo na papiru, i prašina se otrese samo pred izbore, pa posle njih opet u fioku. Između ovih mostova i beogradskog metroa mrtva trka.
 
шта је бре ово, сви се помамили да имају насеље на води. е не може, ми смо први :p ;)
 
Plan za izlazak na Dunav sa novim mostom je stara nekoliko decenija, a na projektu se radi od 2016. Sada je i zvanicno.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Jel zna neko kada ce se otvoriti robna kuca Lesnina XXL?

Najavljuju Jun 2019 ali ne znam kako teku radovi...
 
Železnička stanica u Novom Sadu

Tekst preuzet sa sajta http://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/Zeleznicka-stanica-u-Novom-Sadu-71.html

Iako je 1884. godine u Evropi već bilo postavljeno stotine hiljada kilometara pruga, železnički saobraćaj je u Srbiji bio pokrenut tek tada. Međutim iako mlada železnica po istorijskim podacima saznajemo i da je bila u to vreme u vrhu po organizovanosti i kvalitetu usluge.


Prvi voz je u Novi Sad stigao 1883. godine

Sad već daleke 1883. godine u tadašnjem listu Zastava, objavljena je sledeća informacija: „Danas stiže u Novi Sad poverenstvo koje će imati da odredi da li se naša nova železnička pruga do Subotice može predati prometu“. Ova pruga je njenim formiranjem i početkom korišćenja, sasvim sigurno imala veliki uticaj na privredni razvoj Novog Sada.

Prva lokacija železničke stanice u tadašnjem Novom Sadu, bila je na lokaciji sadašnje limanske pijace. Zgrada sadašnje pošte na Limanu, bila je nekadašnja železnička stanica, koja je izgrađena 1882. godine. Tadašnja železnička stanica je posedovala centralni hol sa blagajnama i čekaonicama za putnike, a tu su bile i službene prostorije kao i restoran. Kraj glavne zgrade bili su smešteni magacini, zgrada namenjena carini i zgrada u kojoj se odvijao poštanski saobraćaj.


Voz je u to vreme za građane Novog Sada bilo „Čudo neviđeno“

Voz je tadašnjim stanovnicima Novog Sada bio prava atrakcija, a izazvao je i pravu senzaciju među građanima. U železničku stanicu u Novom Sadu, prvi voz je došao iz pravca Subotice 5. marta 1883. godine. Poznato je da je dolazak prvog voza u Novi Sad sačekao veliki broj Novosađana, iako je tog dana bilo izuzetno hladno. Čak se u pojedinim spisima može pronaći informacija, kako je dolazak prvog voza u Novi Sad kod građana, izazvao pravu euforiju.

Prvi voz iz Novog Sada za Zemun sa železničke stanice, prešao je preko gvozdenog železničkog mosta na Dunavu dužine 432 metra. Most je bio izgrađen na šest stubova, a poznato je da je razmak između svakog stuba iznosio 96 metara. Voz je prolazio kroz tunel koji je bio probijen kroz vulkansku stenu ispod Petrovaradinske tvrđave.

Osim koloseka na mostu kao i kroz tunel, bila je izgrađena i pešačka staza.
Jedini sačuvani suveniri tadašnje železničke stanice, bili su bareljefi koje su napravili Karlo i Zlata Baranji. Kada je stanica počela funkcionisati i u nju počeli pristizati vozovi za novosađane je voz bio „čudo neviđeno“ i kako su govorili vrhunac tehnike tog vremena.


Vojvodina je posedovala gušću mrežu pruga tog vremena, gušću čak i od same Engleske!!!

Zanimljiv je tekst informacije koju smo pronašli u kojoj se kaže da je mreža pruga krajem 19. veka u Vojvodini, bila najgušća u Evropi i da je Vojvodina imala tri puta gušću mrežu pruga računatu u kilometrima na 10000 stanovnika. Interesantno je da je Vojvodina posedovala gušću mrežu pruga tog vremena i od same Engleske, koja se smatrala kolevkom nastanka železnice.

Prevoz putnika sa prve železničke stanice u Novom Sadu bio je organizovan Omnibusom, tramvajem sa konjskom zapregom. Do železničke stanice je stizao od 1911. godine i električni tramvaj, koji je po nama na žalost ukinut 1958. godine uvođenjem autobuskog prevoza na naftu. Vozovi, pruge i železnica uopšte, bili su u trendu do drugog svetskog rata. Tadašnje zgrade železničkih stanica su bile najčešće građene u poznatom stilu secesije i neoklasicizma, a često i kao mešavina oba ova stila. Na prostorima nekadašnje Austrougarske, skoro sve izgrađene zgrade železničkih stanica, liče jedna na drugu.


Železnička stanica


Od 1964. godine Novi Sad ima novu železničku stanicu

Kako se Novi Sad počeo širiti u pravcu Dunava, stara železnička stanica se ukinula jer je ometala razvoj grada, a pruga se premestila ka severu grada. Prvobitna zgrada železničke stanice biva srušena, a ostaje samo zgrada nekadašnje pošte, koja je i danas u funkciji. Zgradu nove železničke stanice projektovao je Imre Farkaš i to kako se smatra u stilu moderne. Prelepu zgradu železničke stanice u Novom Sadu karakteriše testerasti krov, koji u suštini predstavlja tipične krovove Vojvođanskih kuća.


Novu železničku stanicu projektovao je arhitekta Imre Farkaš

Objekat u funkcionalnom smislu čine četiri dela i to izuzetno reprezentativan hol sa čekaonicama, deo objekta iz koga se upravlja železničkim saobraćajem, delovi objekta predviđenim za upravljanje saobraćajem, delu za potrebe istovara, a tu je i deo stanice gde je smešten restoran. Rekli smo da skoro sve železničke stanice u ovoj regiji liče jedna na drugu, sve sem nove železničke stanice u Novom Sadu, prvenstveno zbog toga što je izgrađena 1964. godine. U projektu izgradnje železničke stanice je osim projektanta Imrea Farkaša, učestvovao i Milan Matović.

Njihov projekat je slobodno možemo reći izveden do samog savršenstva. Smatra se da su izuzetno kvalitetno projektovali dva lokalna i pet koloseka za vozove na čekanju, kao i pružni poligon sa četiri prolazna koloseka. Projektanti su dobili veliki broj pohvala za lucidno izvedenu ideju projektovanog krova, koji podseća na krovove tradicionalnih Vojvođanskih panonskih kuća. Sjajno je i rešenje potkovice koje je projektovana kod staničnog predvorja, koje za svoj prolaz trenutno koriste samo autobusi gradskog i prigradskog saobraćaja, dok su ranije tu prolazili, privatni automobili i taksi vozila.


Nova železnička stanica je izgrađena u rekordnom roku za samo 18 meseci

Sama unutrašnjost potkovice je izuzetno lepo uređena zasađenim cvećem i raznim vrstama zelenila, kao i travom. Zgrada železničke stanice je projektovana tako da oko 1000 putnika koji izađu iz vozova na perone u kratkom vremenskom roku i to za samo 1 minut, mogu doći ispred same zgrade stanice. Veliki broj ljudi van Novog Sada pa i Novosađana, bio je zadivljen brzinom kojom je izgrađena železnička stanica u Novom Sadu. Poznato je da je ovaj objekat bio izgrađen u izuzetno kratkom vremenskom roku i to za samo 18 meseci.

Međutim kod nekih lokalnih arhitekata u našem gradu je došlo do sujete i zavisti zbog uspeha i pohvala sa svih strana arhitekti Imretu Farkašu. Neki od njih su bili protiv toga da mu se za projekat železničke stanice dodeli Oktobarska nagrada grada Novog Sada. Potpuno razočaran zbog ovakvog postupka svojih kolega, odlazi da živi u Kanadu. U Kanadi je predavao mnogim studentima i naravno nikada nije zaboravio svoj uspešan projekat, železničku stanicu u Novom Sadu. Zanimljivo je da mnogi Farkaševi studenti iz Kanade, često znaju posetiti Novi Sad, kako bi videli vrhunsko životno delo svog profesora.

foto: Arhiv grada
www.zeleznice.in.rs
 
Satelit je kao naselje, najverovatnije formirano pre mnogih sadašnjih naselja u Novom Sadu. Ovo naselje je građeno od 1962. pa sve do 1969. godine. Evidentno je da ovaj deo naselja, nije bio najpopularniji što se prodaje nekretnina tiče.


Satelit je građen od 1962. do 1969. godine


Satelit nije bio popularan u prodaji nekretnina, pre svega zbog starosti kuća i zgrada ovog naselja. Mada se mora reći da je ovo naselje planski rađeno i da je je deo stanovništva za njega, ipak bilo pomalo sentimentalno vezano. Pisac ovog teksta je kao dete živeo na Satelitu i pamti ga samo u najlepšem svetlu svog detinjstva.

Naselje je u jednom trenutku posedovalo što se stambenih zgrada tiče, samo dva tipa nekretnina. To su bili jednosobni stanovi od 33 kvadrata, koji su posedovali malo kupatilo, jednu sobu, ali i veliku kuhinju. Kuhinja je bila ujedno trpezarija i kuhinja, a neki od stanova su posedovali malu ostavu, kao i malu da kažemo ekonomsku terasicu. Drugi tip nekretnina, bili su stanovi od 48 kvadrata, koji su posedovali sve što i prvi tip stanova, samo su ovi veći stanovi posedovali još jednu sobu. Tada nije bilo popularno da veš mašina stoji u kupatilu pa su projektovana i izgrađena mala kupatila sa malom ležećom kadom, wc šoljom i eventualno umivaonikom.

Kupci koji su kupovali ili još kupuju ovakve stanove na Satelitu, žele od tog stana napraviti ipak jedan kako tako komforan stan. Nakon kupovine ovih stanova, kupci su se odlučivali na adaptaciju stanova i onda su formirali manji jednoiposoban pa čak u pojedinim slučajevima i manji dvoiposoban stan, iako to u takvoj kvadraturi stana izgleda pomalo nemoguće.


Kuće na Satelitu su građene tipski i u tadašnjem „radničkom“ stilu


Kuće su takođe građene tipski i bile su jednoobrazne, možemo reći u nekadašnjem „radničkom stilu“. Posedovale su dvorište pristojne veličine i bile su sa frontalne strane postavljene celom svojom dužinom, paralelno sa ulicom. Ovaj tip kuća je bio prizeman i najčešće građen od naboja. Kada se ulazilo u kuću, odmah se ušlo u kuhinju i trpezariju, koje su bile jedna celina. U kasnijem periodu su iz kuhinje bila dograđivana i pravljena kupatila. Iz kuhinje i trpezarije se direktno ulazilo u jednu veću sobu, a iz prve sobe se ulazilo direktno u drugu sobu. To znači da je prva soba bila prolazna, a obe sobe su posedovale po jedan prozor. Kada ste otvorili te prozore, oni su na neki način bili sastavni deo natkrivene terase.

Posle dugo godina planiranja, stare kuće su se počele rušiti i zidati nove stambene zgrade sa jedne strane. Kroz nekadašnje naselje kuća, upravo se vrše radovi na izgradnji novog bulevara, koji će direktno povezati Futoški put sa Novim Naseljem. Sa druge strane budućeg bulevara je ostalo staro naselje sa starim tipom zgrada i neke od njih imaju dva, a neke četiri ulaza. Međutim specifično je to što te zgrade imaju visoki parter, prvi, drugi i treći sprat. Stari sistem gradnje nije predviđao krovnu konstrukciju, nego su sve zgrade kao završni deo izgradnje imale ravnu ploču. Ovaj stil gradnje je tada bio popularan i čak možemo reći broj 1 u to vreme, ali je jasno da se tada nije razmišljalo o potrebi formiranja krovne konstrukcije i ovo rešenje se tada smatralo zadovoljavajućim.


Zgrade sa ravnom pločom su nadograđene početkom 1990-tih


Početkom 1990-tih je bila ekspanzija nadograđivanja zgrada, koje su posedovale 2 ili 3 sprata, a imale su postojeći ravan krov. Skoro sve zgrade sa ravnom pločom na Satelitu, bile su nadograđene sa jednim ili eventualno dva sprata. Ovaj tip zgrada je građen paviljonski i nadogradnja je donela još nekoliko izgrađenih stanova i krovnu konstrukciju i to je bilo znatno bolje rešenje od postojeće ravne ploče. Nadograđeni stanovi su posedovali sličnu, skoro istu kvadraturu, kao što su imali i stanovi ispod nadograđenih, a to znači da su novi stanovi posedovali isto 33 ili 48 kvadrata. Postojeće vertikale zgrada koje su nadograđivane, jednostavno nisu dozvoljavale dogradnju stanova veće kvadrature.

Deo Satelita gde su bile stare kuće se ruši, a za kupovinu starih kuća u novije vreme nisu bili zainteresovani pojedinci, već samo investitori. Poznato je da ranije nije bilo zainteresovanih za kupovinu tih kuća, jer ovo naselje nije imalo potrebnu infrastrukturu. Jedino je bilo zainteresovanih za kupovinu manjih stanova u starim zgradama, koji su nuđeni po znatnoj nižoj ceni po kvadratu za razliku cene kvadrata nekretnina u drugim delovima grada. Satelit nije bio popularan kod kupovine kuća, ali i samih stanova, jer nekako potencijalni kupci zbog starosti tih objekata, nisu želeli kupovati ovakve nekretnine.

Satelit je planski građen pa iako naselje sa starim nekretninama, poseduje najbitnije sadržaje za svakodnevni život stanovništva. Poseduje vrtić, osnovnu školu, dečije igralište, zelenilo, veliki broj parking mesta, poštu, pijacu... Ovo naselje je posedovalo i jednu od prvih autobuskih linija u gradu, a sada tu prolazi više autobuskih linija. Odmah kraj pijace je taksi stajalište u blizini je apoteka, stanica milicije u kojoj možete izraditi ličnu kartu, pasoš, vozačku i saobraćajnu dozvolu. U sadašnje vreme veliki broj tržnih centara se gradi na i u okolini satelita, kako bi bili bliži tamošnjem stanovništvu.


Satelit postaje sve popularniji deo Novog Sada!!!


Možemo reći da naselje Satelit postaje sve popularniji deo grada za razliku od prošlih vremena, kada su potencijalni kupci izbegavali kupovinu nekretnina na ovoj lokaciji. Sada se traže čak i stariji stanovi, koje kupci potpuno adaptiraju i na taj način dobijaju jedan zaista izuzetno kvalitetan stan. Najčešće se tokom adaptacija radi izmena vodovodnih i kanalizacionih cevi u kupatilima i kuhinji, a naravno i ostali vidovi adaptacija, sve do izmene kompletne stolarije, keramike, parketa i svi drugi vidovi uređenja enterijera. Adaptirani stanovi su bitni kako za ljude koji u tim stanovima žive, ali i za one koji su svesni da će nakon renoviranja znatno lakše prodati nekretninu uz postizanje bolje cenu za kvadrat stana. Kada ovih dana odete na Satelit, čini se da ovo naselje Novog Sada dobija novo ruho i kada bi se osvežile fasade starih zgrada, moglo bi vam se učiniti da je to naselje koje je tek nedavno izgrađeno.

Kada govorimo o starim kućama na Satelitu, možemo reći da su u novije vreme za njihovu kupovinu bili zainteresovani isključivo investitori, jer je jasno da je cena ovih starih kuća znatno skočila onog trenutka, kada se znalo da će se kuće rušiti, a investitori zidati nove zgrade. Međutim sada su skoro sve te stare kuće prodate i više takvih kuća u ponudi više i nema. Ponuda investitora za ove kuće bila je jednostavna, ako je dokumentacija za tu nekretninu bila ispravna i prodaja i kupovina se završavala u kratkom roku. Ako je dokumentacija za neku kuću bila komplikovanija i trebalo je više raditi na sređivanju iste, tada su investitori svakako želeli spustiti cenu nekretnine, kako ne bi imali dodatnih troškova. Satelit nije imao potrebnu infrastrukturu za stare kuće i rušenjem kuća i postavljanjem potrebne infrastrukture, život stanovnika na Satelitu postaje znatno kvalitetniji. U nove stambene objekte se uvodi i trofazna struja, koje nije do sada bilo u ovom naselju. U nove stambene zgrade su uvedena i dvotarifna brojila, kablovska mreža i to znači da Satelit sada poseduje kompletnu modernu infrastrukturu. Stare kuće koje nisu ranije bile cenjene, sada su u ovim transakcijama dostizale cenu od 50.000, 60.000 pa čak i 70.000 eura.

Deo naselja sa novijim kućama naslanja se na Satelit, međutim za razliku od starih kuća koje su sad već srušene, ovo su kuće novijeg datuma i smeštene su u okolini postojećeg zabavišta. Poznato je da pojedine porodične kuće u ovom delu Satelita, poseduju čak i centralno grejanje. Tokom prodaje ove novije kuće postižu naravno i veću cenu za razliku od onih starih kuća. Ove novije kuće se i teže prodaju, jer su vlasnici zadovoljni lokacijom na kojoj žive, a naravno da su zadovoljni i životom u kvalitetnim kućama. Deo kuća je opremljen svim onim što donedavno nisu posedovale, a to su vodovod, kanalizacija, kvalitetnija struja, kablovska i grejanje...


Ponuda stanova u starijim zgradama na Satelitu


U novije vreme se prodavci starih stanova na Satelitu edukuju i znaju ako je iako stara nekretnina sređena ili kompletno adaptirana počevši od dotrajale stolarije da će ove izmene dovesti i do povećanje cene kvadrata te nekretnine koju žele prodati. Evidentno je da su na podizanje svesti kod prodavaca starih stanova, uticaj imali i sami agenti koji prodaju nekretnine. Jasno je da je osim prodavcima i njima u interesu da se nekretnine što lakše i brže prodaju. Mada ima i onih prodavaca, koji ne žele da ulažu u adaptiranje svoje stare nekretnine, ali se zna da će je zbog toga kao prvo teže prodati i da će za tu nekretninu dobiti i znatno manje novca.

Iako je jasno da su to stanovi u starim zgradama, može se reći da su te zgrade ipak kvalitetno građene pa čak i da su kvalitetnije od nekih novo izgrađenih zgrada. Najveći problem ovih zgrada je ipak nedostatak potrebne spoljne izolacije o kojoj se nije mislilo u vreme kada su te zgrade građene i to negde između 1962. i 1969. godine. Ako se opet stanari iz ulaza slože, onda se spoljni deo zgrade može izolovati. Mada se ovde ne govori o nekoj velikoj uštedi, jer te zgrade svakako poseduju centralno grejanje, koje te stanove ipak dobro zagreje. Mada je mnogo toplije i komfornije živeti u stanu, koji se nalazi u zgradi koja je sa spoljne strane dobro izolovana.


Pojedine nadograđene zgrade na Satelitu poseduju čak i lift


Najčešća kvadratura starih stanova na Satelitu je 33 kvadrata i to su jednosobni stanovi, zatim i dvosobni stanovi koji poseduju od 46 do 48 kvadrata. Pojedine zgrade na kojima je rađena dogradnja, a predsednik kućnog saveta isposlovao sa investitorom kvalitetan dogovor, tokom dogradnje je ugrađen i lift. Nadograđeni stanovi u zgradama koje su dobile lift, mogli su se prodavati po znatno većoj ceni od onih stanova na čevrtom ili petom spratu u zgradama gde lifta nije bilo. Ovi stanovi su posedovali od 51 do 53 kvadrata i to su najčešće bili dvosobni stanovi, koji su se izuzetno lako pretvarali u dvoiposobne.

Stanovi u starim zgradama uglavnom poseduju terasu, mada su to izuzetno mali stanovi od nekih 33 kvadrata. Zbog želje za prepravkom i proširenjem stanova, vlasnici su često rušili ostave i terase i taj dodatni prostor iskoristili za proširenje, kako bi dobili veću sobnost i više kvadrata. Svi stari stanovi na Satelitu poseduju centralno grejanje, što ovim starim stanovima ipak daje određeni kvalitet života. Mada smo rekli da te starije zgrade nemaju spoljnu izolaciju, tako da i to zagrevanje putem centralnog grejanja, može biti nedovoljno za ukućane, a naročito ako se radi o stanarima starije dobi.

Bez obzira što su to manji stanovi, naročito ako govorimo o stanovima sa 33 kvadrata, ali su to ipak stanovi koji su izuzetno kvalitetno građeni. Ovi stanovi imaju čak i dobar raspored u sklopu stana, jer se u njega iz hodnika ulazi prvo u predsoblje, a ne direktno u neku prostoriju. To je velika prednost za razliku od stanova od 33 kvadrata u novijim zgradama, gde u dnevni boravak ulazite odmah direktno iz hodnika. Raspored u starim stanovima na Satelitu se čak smatra odličnim i znatno kvalitetnijim u odnosu na stanove slične kvadrature u novijim stambenim zgradama.


Ponuda stanova u novijim zgradama na Satelitu


U ponudi ima novih stanova na Satelitu i najčešće ih na prodaju nude kompenzanti. Investitori imaju firme koje im rade određene završne radove i upravo taj njihov rad, investitori često plaćaju stanom u zgradi koju gradi ili je izgradio. U toj varijanti kompenzanti gledaju da naplate svoj rad, materijal i dođu do investicija koje su uložili, prodajući upravo stanove koje su u kompenzaciju i dobili. To su najčešće kompenzanti koji u i na zgrade koje se grade, postavljaju svoju stolariju, ugrađuju lift, keramiku, parket, vodovodne i kanalizacione instalacije i sav drugi građevinski materijal, koji se koristi tokom izgradnje novih zgrada.
(fotografija stana u novijoj zgradi)
U prodaji su naravno i stanovi koje direktno prodaju investitori, a veliki broj agencija za prodaju nekretnina sarađuje upravo sa tim investitorima i direktno za njih prodaju stanove iz ponude. Mada u agencije najčešće stižu stanovi koji se prodaju iz kompenzacije. Najčešća kvadratura novih stanova na Satelitu su kao i inače u svakoj novogradnji, jednoiposobni stanovi od 33 pa sve do 45 kvadrata.
Dvoiposobni stanovi na Satelitu se kreću od od nekih 54 kvadrata, a zanimljivo je da su investitori nekako preskočili da kažemo projektovanje i izgradnju dvosobnih stanova, jer to podrazumeva da je kuhinja u potpunosti odvojena, kao i dnevni boravak i spavaća soba. Ovakva postavka investitorima u određenoj kalkulaciji nikako ne odgovara pa radije od dvosobnog stana projektuju jednoiposoban sa manje kvadrata ili dvoiposoban o kome smo već pisali.
Kliknite za proširenje...

Tekst preuzet sa sajta http://www.solis-nekretnine.com/
 
Mali stanovi mit i činjenice

Funkcionisanje tržišta nekretnina zavisi od velikog broja činjenica i jedno su lepe želje, a sasvim drugo realne činjenice. Uvek postoje različita mišljenja onih, koji u Novom Sadu stanove prodaju i onih koji stanove kupuju. Manji stanovi su već duže vremena skuplji po kvadratu od većih stanova.

Ovi prvi sasvim sigurno hvale svoje nekretnine koje su izgradili i tada ih prodaju, dok ovi drugi smatraju da ovi prvi svoje nekretnine precenjuju. U nabrajanju kvaliteta nekretnine, ističu se pre svega:

kvalitet projekta,
kvalitet građevinskih materijala,
završnih radova,
opremljenosti,
veličine parkinga,
okolnih sadržaja (blizina škole, prodavnice, pijace, apoteke) i na kraju,
atraktivnost lokacije.

I sad vi koji želite neku realnu procenu garsonjere ili jednosobnog stana u Novom Sadu i da li je ta nekretnina precenjena ili ne, moraćete zaista dobro da se informišete i saznate ipak onu realnu cenu nekretnine, koja je u ponudi, a koja je vama interesantna za kupovinu.


Nama se čini da su ipak zlatna sredina ne oni što grade stanove, niti oni koji ih kupuju, već agencije za promet nekretninama, koje sa svojim licenciranim agentima, imaju svakodnevni kontakt i sa jednima i sa drugima. Verujemo da je njima i najteže u ovom lancu prodaje i kupovine, jer u celoj priči zaista treba ostati realan, a izaći u susret i ispuniti želje i jednima i drugima. Sve tri strane imaju naravno samo jedan cilj, a to je što pre prodati i kupiti nekretninu.

Agenti agencija za promet nekretninama su svaki dan na terenu i osluškuju informacije jednih i drugih pa i samog tržišta. Svakodnevni kontakti sa klijentima, koji žele kupiti stan, a koje agenti žele što preciznije informisati i kontakti sa prodavcima stanova, donose pregršt svakodnevnih informacija sa terena na osnovu kojih zaista realno mogu sagledati onu pravu cenu nekretnine, koja bi se za tu sumu novca odmah mogla i prodati.

Iz iskustva koje imamo, smatramo da je kao prvo važno reći da sve agencije za promet nekretninama, rade na procenat. To znači da ako se stan proda po većoj sumi, veća je i zarada agenta koji je taj stan prodao, kao i same agencije. Ali... postoje neosnovane sumnje pojedinih prodavaca da ako agent i agencija, predlažu nižu cenu prodaje određenog stana da sigurno hoće prodavca prevariti (naročito važi za korištene nekretnine).

Priča je izuzetno jednostavna, jer ako prodavac preceni svoju nekretninu, kao prvo tu nekretninu će jako teško prodati. Naravno to je izvodljivo pa i razumljivo, ako se prodavcu nekretnine ne žuri i namerava dobiti veću cenu u prodaji.

Ali koliko znamo, većini se ipak žuri da nekretninu što pre proda. Priča o garsonjerama i jednosobnim stanovima u Novom Sadu, čiji se broj prodaje enormno povećao zbog sve isplativijeg biznisa iznajmljivanja stan na dan, ima sve više.

U šumi informacija u medijima, koji ponekad objavljuju netačne pa čak i senzacionalističke vesti koje nisu istinite, morate zaista biti oprezni.

Pojedinim medijima je cilj isključivo pridobijanje što većeg broja čitalaca, a ne da li je ta informacija tačna.

Pokušaćemo vam u narednim redovima pomoći u razmišljanju, kakvu nekretninu u Novom Sadu kupiti, koje veličine i naravno po kojoj ceni. Čitajući komentare čitalaca pojedinih tekstova, koji su na internetu objavljeni o nekretnima koje se prodaju u Novom Sadu, vidimo da je jedan deo novosađana, izuzetno dobro informisan pa i edukovan te da bi ih teško neko mogao prevariti u prodaji nekretnina, što se cene tiče.

Cene nekretnina koje se prodaju od periferije do centra Novog Sada, variraju ugrubo od 600 do 1200 eura. Jedan klijent je recimo manju nekretninu u centru Novog Sada (Zmaj Jovina ulica), kupio po ceni od 850 eura po kvadratu.

Neki smatraju da nekretnine koje se prodaju 600 eura po kvadratu, imaju manjkavost zbog velike količine betona kraj zgrade, manjka zelenila, manjka parkinga, nekima opet za tu cenu smeta veliki broj dece koja se igraju u blizini, ali opet ima i onih koji su zadovoljni, a naročito oni kupci, koji uopšte ne planiraju živeti u tom stanu, već im je jedini cilj iznajmiti ga.

Ima kupaca koji imaju neka svoja iskustva o kojima vredi razmisliti. Jedan od takvih kupaca je rekao, kako je kupio manju luksuznu nekretninu od 40-tak kvadrata na prvom spratu i to odmah u blizini novosadskog sajma po ceni nešto manjoj od 900 eura.

Njegovo mišljenje je, a i naše da se ne treba zaletati, nego sačekati pravu priliku, ako novcem raspolažete, a nije vam baš toliko hitno da nekretninu kupite. Opet kupac koji je tražio manji stan za sebe tvrdi da su mu za manji stan na periferiji grada tražili neverovatnih 1500 eura po kvadratu. Činjenica je oduvek pa i danas kada je naglo skočila potražnja i prodaja malih stanova da su cene malih stanova uvek skuplje po kvadratu od većih što je i razumljivo.

Činjenica je sledeća, a to je da nema pravila i da ne možete sa preciznošću znati za koju cenu ćete prodati ili kupiti stan. Ima puno faktora koji zavise od ponude i potražnje, jer možda je baš taj stan na periferiji Novog Sada po 1500 eura, zaista neki ekstra luksuzan, investitor je puno uložio u njega, a još mu se i ne žuri. Na vama je da li ćete biti za njega zainteresovani, da li imate toliko novca na raspolaganju, ali je sigurno da vas niko ne tera da taj stan odmah i kupite.

Sve zavisi i od datog trenutka da li se prodavcu žuri da što pre nekretninu proda, jer je jasno da će spustiti cenu nekretnine, ako mu gori pod nogama, a tada nastupate vi, koji ste imali strpljenja i naravno spreman novac. Ulaganje u nekretnine bilo koje veličine pa i garsonjere ili jednosobnog stana, nije tako jednostavno i ipak je to suma novca o kojoj trebate razmisliti.


Kada se kupuju, ali i iznajmljuju nekretnine?

Porodice čije su ćerke ili sinovi studenti u potražnju naročito manjih stanova poput garsonjera i jednosobnih u iznajmljivanje kreću početkom septembra, dok oni koji u potrazi za kupovinom u potragu kreću znatno ranije. Kada prođe oktobar, kreće sezona prodaje i iznajmljivanja stanova za mlade parove, ali i samce. Prodaja i iznajmljivanje većih stanova imaju svoj termin, ali o toj temi u nekom drugom tekstu.

Nekretnina se ne kupuje svaki dan i to je sigurno jedna od najvećih i najvažnijih odluka u životu svakog pojedinca. U agencijama od imena i iskustva, uvek na raspolaganju imate iskusne licencirane agente, koji će se potruditi da vas saslušaju, upoznaju i po svom mišljenju, predlože po njima najedakvatniju ponudu nekretnine za vas. Iza nas su vremena nepoverenja prema agencijama, a naročito ako se odlučite da posao odabira nekretnine za vas, prepustite renomiranoj agenciji za promet nekretninama.
 
Pozdrav novosadjani, imam plac koji je ostao iza pradede od 6,6 ari u sirem centru Novog Sada tacnije kod socijalnog na zitnom trgu koji nam vratise restitucijom. Interesuje me koja je okvirna cena ara u ovom delu grada posto planiramo prodaju u skorije vreme :)
 
Ovako će izgledati pešački most preko kanala DTD u Novom Sadu

Pogledajte kako izgledaju pobednička rešenja za novi most na ušću kanala DTD u Dunav.

Gradska uprava odabrala je pobednička rešenja na arhitektonskom konkursu za idejno rešenje poslovno-ugostiteljskog objekta i pešačko-infrastrukturnog mosta na ušću Kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav.

Predmet konkursa bila je izrada idejnog rešenja za pešačko-infrastrukturni most preko Kanala Dunav – Tisa – Dunav, kao i idejno arhitektonsko rešenje za poslovno-ugostiteljski objekat, koji se nalaze na ušću Kanala DTD u Dunav. Cilj konkursa bila je detaljnija urbanističko-arhitektonska razrada svih elemenata u obuhvatu konkursa: mosta, pristupnih saobraćajnica, biciklističkog i pešačkog povezivanja sa okruženjem, način i vrstu uređenja zelenih i drugih slobodnih površina u okviru konkursne lokacije, kao i da se za objeka.

Na konkurs je pristiglo 10 radova, svi iz Srbije, a kao pobednički izabran je rad biroa ARCVS.

Prva nagrada
Biro ARCVS, arhitekte Branislav Redžić, Dragan Ivanović, Zoran Milovanović, Dušan MIlošev, Milica Tasić, Nevenka Redžić, dok je autor konstrukcije Sreto Kuzmanović, konsultant Vanja Vukadinović Đurić, a fotografi Mlađen Jovanović i Igor Srdić.

prva-nagrada.jpg


Ova megastruktura zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima.

U obrazloženju žirija se kaže da ovaj rad predstavlja pozitivan i hrabar pristup u rešavanju zadate teme, sa jasno izraženom konceptualnom namerom koja je dosledno i uspešno sprovedena. Objedinjavanjem funkcije mosta i predviđenog objekta u jednu celinu, most postaje ne samo infrastrukturni objekat već mesto aktivnog korišćenja. Most nije samo veza dve obale, već postaje mesto dešavanja, nije samo mesto „prelaska“, nego postaje mesto susreta, pa i sama tačka odredišta za građane Novog Sada, kao i za sve posetioce Grada, slučajne i „namerene“ prolaznike. Iako ovaj način rešavanja u vidu privatno-javnog partnerstva predstavlja novinu u našoj sredini, faznost realizacije nije isključena, već naprotiv moguća sprovođenjem etapnog opremanja objekta (prvo konstrukcija, a zatim ostalo opremanje).

Funkcionalnim povezivanjem objekta i mosta u jednu celinu, pružena je i mogućnost za razmatranje dodatnog objekta na lokaciji visoke spratnosti kao izrazitog vertikalnog repera, koji bi predmetnu lokaciju sa mostom–objektom učinio dodatno ekonomski i prostorno atraktivnim.

Multifunkcionalni most objedinjuje svoju osnovnu saobraćajnu funkciju sa ostalim traženim programima za (poslovno-ugostiteljski) objekat. Na ovaj način most – koji je primarno infrastrukturno-saobraćajni objekat, praktično postaje „kuća na vodi“, pasarela, „kuća na lakat“… U estetskom smislu, „senka“ je srušenog Varadinskog mosta… A „ želimir“? Tumačimo kao „želim mir“…

Program konkursa je pretočen u jednu posebnu megastrukturu koja zrači hrabrošću, atraktivnošću, pa i estetikom primerenom ovim ravničarskim prostorima… Koncept prevazilazi uslove konkursa, dajući novu, hrabru, inventivnu, atraktivnu ideju.

Ovakvo rešenje bi svakako zahtevalo preispitivanje važeće planske dokumentacije i ozbiljno promišljanje vezano za samu mogućnost realizacije. Ali, obzirom na odličnu ideju, to svakako i zaslužuje. Postojanje „mosta – objekta“ nije novina u arhitekturi u svetu, ali je svakako novina u Novom Sadu.

Ovakvo rešenje pleni svojom potencijalnom atraktivnošću, a ono što ostaje kao pitanje i kao zadatak, jeste da se pronađe adekvatna zakonska, kao i planska osnova za njegovu realizaciju i implementaciju.

Druga nagrada
Spring studio, arhitekte Maja Dragišić, Milan Božić, Milica Milosavljević, Jelena Kesić, Konstrukcija: građevinski inženjeri Rada Mladenović i Predrag Radojević

DRUGA-NAGRADA.jpg


Mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Objašnjenje žirija: Kvalitet rešenja predstavlja jasno definisan saobraćajni tok sa naglašenom i razrađenom vezom sa biciklističkim tokovima na keju i, s druge strane, sa biciklističkom rutom prema Kovilju. Istovremeno, ovakvo rešenje je „nosilac“ estetike mosta, sa svedenom i elegantnom linijom.

Sam objekat hotela je u jednom nivou povezan sa mostom i svojim monolitnim volumenom postiže efekat vizuelnog repera u vizuri sa vode kao i sa keja.

Nedostatak rešenja je odsustvo bilo kakvih dodatnih sadržaja na mostu, koji je ostavljen samo u funkciji saobraćaja.

Rad na jedan sveden i funkcionalno jednostavan način odgovara zadatoj temi. Jasno radvojena funkcija mosta i predviđenog poslovnog-ugostiteljskog objekta je postignuta, ali prostorno veoma uspešno objedinjena čineći nedvosmislenu celinu. Korišćenjem čitave parcele da bi se formirala rampa, mostu je data nedvosmislena prostorna elegancija i potpuna izrazita kontekstualnost u odnosu na sve pristigle radove.

Osnovni motiv ovog konkursnog rešenja jeste i njegova primarna funkcija – saobraćaj. Međutim, autor je veoma elegantno i vešto ovu osnovnu funkciju razrešio, razložio, kako funkcionalno, tako i svedenom, ali vrlo efektnom materijalizacijom predmetnog prostora. I posebno naglašenom linearnošću.

Elegantno protkani osnovni pravci kretanja, pešačkog i biciklističkog, daju poseban duh ovom prostoru,
predstavljajući pravi produžetak novosadskog omiljenog šetališta – keja, dajući mu potrebnu i traženu ekstenziju
na drugu obalu, pa i dalje…

Ono što posebno odlikuje ovo rešenje jeste njegova dvojnost u sopstvenom izrazu. Dnevni izgled cele kompozicije, noću postaje nešto sasvim „drugo“. Bela, čista, linearna konstrukcija mosta, sa vizuelno materijalno i funcionalno razdvojenim pravcima kretanja (drvenom ugodnom oblogom za pešake, te crveno obojenom betonskom oblogom za bicikliste), noću postaje elegantna silueta, zahvaljujući diskretnom, ali
dovoljno akcentovanom dekorativnom osvetljenju.

Poslovno ugostiteljski objekat se na logičan način integriše sa okruženjem i funkcionalnošću samog mosta.
Oblikovno ne deluje pretenciozno, već pokušava da ostvari reminiscenciju i vezu sa siluetama silosa koje su u ovom okruženju decenijski prisutne. Ali, unoseći duh modernog i jasnog jezika arhitektonskog oblikovanja, primerenog funkciji kojoj je namenjen, a posebno mestu na kojem je planiran. Veoma jasan, u svojoj naizgled jednostavnosti vrlo elegantan odgovor na zadatu temu.

Treća nagrada
Arhitekte Marija Krsmanović Stringheta, Bruno Oliveira Stringheta, Mina Kordić, Milena Kordić; Autori konstrukcije: Milan Spremić, Jelena Dobrić, Saradnik projektant: Julija Džogaz, 3D vizualizacija: Dimitrije Puzović

TRECA-NAGRADA-782x435.jpg


Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili.

Objašnjenje žirija: Arhitektonski koncept ovog rešenja je jasan i dosledno sproveden, tako da se kao rezultat pojavila skladna arhitektonska celina. Most i hotel su raskošni, međusobno se arhitektonski uklapaju i zajedno sa parternim rešenjem, daju ovom prostoru na atraktivnosti.

Rad je veoma detaljan, u potpunosti razrađen i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Most je postao „park na vodi“, a osmišljen je i još jedan „mini Štrand“. Ovo su ideje koje bi građani Novog Sada sasvim sigurno pozdravili i poželeli u svom gradu, kao i svi gosti Grada.

Elementi konstrukcije mosta – lukovi, možda su malo prenaglašeni, ako se uzme u obzir da se radi o pešačko – biciklističko – infrastrukturnom mostu, ali svakako daju još jedan prostorni akcenat ovom mestu.

Autor rada prati efekat „toka“, te pretače arhitekturu u prirodu i obrnuto. Pokušava da integriše ova dva univerzuma. Uvodi elemente zelenila na sam most, kao i i u okviru fasade poslovno-ugostitetljskog objekta.

Međutim, arhitektonsko rešenje se ne uklapa u okolni prostor (luka, rafinerija, pristaništa, teretni brodovi, barže…) te bi ovaj koncept odgovarao na području planirane marine ili nekog „urbanizovanog“ dela grada.

Otkup
Arhitekte Igor Čubra, Jelena Čubra, Jelena Škerović, građevinski inženjer Nenad Srebro; Saradnik: arhitekta Jovana Filić

CETVRTA-NAGRADA-782x335.jpg


Objekat je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost

Objašenjenje žirija: Ovaj rad odiše izuzetnom studioznošću, te maksimalnom energijom da se zadovolje svi traženi uslovi konkursa. Rad u potpunosti razrađuje detalje i sadrži veliki broj kvalitetnih prikaza.

Objekat mosta i poslovno-ugostiteljskog objekta na prvi pogled deluju veoma kompaktno, kao da su deo jedne nedeljive celine… Planirana je krovna ravan koja obuhvata objekat hotela, ali se dalje nastavlja kao nadstrešnica planiranog mosta, dajući mu svojim postojanjem, dodatni komfor, zaštitu od atmosferskih uticaja, prvenstveno kiše.

Oblikovni izraz za poslovno-ugostiteljski objekat i most, kao likovne celine, je inspirisan dinamičnim linijama brzih čamaca koji krstare Dunavom, kao i asocijacije na riblju kost. Važno je napomenuti da izrazito „zavojiti“ oblik rampi ne odgovara vizuelnoj celini kompleksa. Ali, posmatrač može u ovim rampama da vidi i rečnog puža, sa svojom spiralom… No to se da samo naslutiti…

Pri ovakvoj formi, odnosno korpusu predmetnih elemenata ovog konkursa (mostu i objektu), nije lako razgraničiti „javno“ od „ostalog“. A možda je upravo na to ovaj rad i želeo da ukaže?

https://www.gradnja.rs/most-preko-kanala-dtd-novi-sad/
 
Poslednja faza "Sajam kompleksa", 52 stana od 80-130 kvadrata. Cena od 1500-1600 evra po kvadratu. Ozelenjen krov...

I8ck9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvWkRNN01EQV8vN2Y5ZjYyZDU1MDQ4NjEwZWI0NmQ1ZDQ0YTU3NDU2YzQuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE
 
Први ми је најлепши, најприкладнији, и вароватно најлакше изводљив.
Једино што сваком решењу фали то је пристаниште за речни трамвај.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=633649#p633649:1dqjcbj3 je napisao(la):
srefanns » 26 Јун 2019 12:02 am[/url]":1dqjcbj3]Ovako će izgledati pešački most preko kanala DTD u Novom Sadu
Kliknite za proširenje...
Лично ми се свиђа трећи награђени рад. Мост је елегантан, а простор одише попуњеношћу. Првонаграђени рад ми личи на неку склепану кутију са некаквим гредама. Нема ни мало "топлине" у себи, делује некако хладно и као да је рад рађен на брзину ! Чак ми је и откупљен рад много лепши него првонаграђени.
 
Gimnazija Jovan Jovanović-Zmaj


Novi Sad je uživao status slobodnog grada u Austrijskoj monarhiji od 1748. godine i bio u tadašnje vreme najznačajniji kulturni i ekonomski centar Srba. Novi Sad se može ponositi sa četiri gimnazije, koje postoje i rade dugi niz godina. Najstarija gimnazija je upravo gimnazija „Jovan Jovanović-Zmaj“ o kojoj upravo pišemo. Srpska velika pravoslavna gimnazija je osnovana 27. januara 1810. godine.

Zanimljivo je da je pre izgradnje ove gimnazije na istom mestu, vladika bački Visarion Pavlović na temeljima dotadašnje srpske osnovne škole, izgradio školu pod nazivom „Petrovaradinska roždenstvena-bogorodična škola latinsko-slovenska“. Na nekadašnjem planu Novog Sada koji je tada imao naziv „Racka Varoš“ ili „Petrovaradnski šanac“, crvenom bojom je na fotografiji zaokružena osnova Visarionove latinske škole osnovane 1731. godine.

Na jednoj staroj fotografiji iz 1895. godine vidi se početak izgradnje zgrade tadašnjeg suda, kao i položaj stare gimnazije. Na fotografiji iz 1880. godine, primetan je objekat stare gimnazije i to kao samostojeći objekat. Na Sauternovom planu iz 1889. godine, može se primetiti desno krilo stare zgrade, koje je naknadno dozidano.

Ovu poznatu gimnaziju, osnovao je građanin i trgovac Sava Vuković iz Bereksova. Iako je tada ugledni novosadski trgovac bio jako bolestan pa i slep, želeo je da svom narodu ostavi neku značajnu uspomenu na sebe. Sava je za pokretanje gimnazije izdvojio i poklonio tadašnjih 20.000 forinti, a podsticajem episkopa Gedeona Petrovića i mitropolita karlovačkog Stefana Stratimirovića i ostali građani Novog Sada su prikupili prihode u vrednosti od 100.000 tadašnjih forinti.

U svom osnivačkom pismu je naveo tri najvažnije činjenice, koju je ova gimnazija morala da sprovede: „opšte obrazovanje i vaspitanje u narodnom duhu preko pravoslavne religije i narodnog jezika. Tek 31. januara 1816. godine, potvrđeno je osnivačko pismo tako da su se stvorile mogućnosti da se pokrene prvi i drugi razred, a kasnije u novembru i treći razred gimnazije. Zastava gimnazije „Jovan Jovanović-Zmaj“ ustanovljena je 1816. godine, a čine je sa jedne strane Gospod Isus Hrist sa druge Sveti Sava. Sam ulaz u zgradu gimnazije i danas krasi ova zastava.

Zgrada gimnazije je uvek plenila prolaznike svojom lepotom i zna se da je Šafarik za ovu zgradu rekao : Gimnazijsko zdanje je nešto osobito, takvog još nisam video. Prvi upravitelji gimnazije bili su tadašnji gradonačelnik Grogorije Janković i prota Danilo Petrović. Zbog znatnog porasta razreada samim tim i učenika, Patronat je odlučio da se Gimnaziji pokloni carska privilegija sa pravom javnosti. Ova privilegija je omogućila da svi svršeni učenici Gimnazije imaju mogućnost da upišu bilo koji univerzitet, akademiju i licej u tadašnjoj Habzburškoj carevini, bez polaganja diferencijalnih i prijemnih ispita.

Pavel Jozef Šafarik na čelo ove gimnazije postavljen 1816. godine i od njegovog dolaska, gimnazija doživljava veliki prosperitet. Na inicijativu Šafarika 1819. godine je počelo sakupljanje knjiga da bi se otvorila školska biblioteka. U ovoj njegovoj ideji se i uspelo, tako da je biblioteka ove gimnazije otvorena 1822. godine. Lukijan Mušicki je u čast pokretanja biblioteke napisao: „Odu na otkritje biblioteki gimnazii novosadskija toržestvovanoe leta 1822.“. Biblioteka gimnazije sve do 1849. godine posedovala negde oko 1600 knjiga.

Kao veći deo Novog Sada i gimnazija „Jovan Jovanović-Zmaj“ je bombardovanjem 12. juna 1849. godine sa petrovaradinske tvrđave oštećena. Na žalost veliki deo knjiga iz biblioteke je izgoreo, kao i vredna prirodnjačka zbrika te didaktička pomagala. Interesantno je kako je zgrada gimnazije jedan od retkih objekata u Novom Sadu, koji te godine nije uništen. Gimnazija je sa radom nastavila tek 1852. godine, a veliko iznenađenje je bilo što je sredstva za pomoć i obnovu zgrade iznenada odobrio lično car Franc Jozef. Negde krajem 19. veka počeo je sa radom odbor za prikupljanje priloga za proširenje objekta, koji više nije odgovarao svojim potrebama.


Gimnazaija Jovan Jovanović Zmaj


Sadašnja zgrada je sredstvima barona Miloša Bajića i još nekih dobrotvora, izgrađena na mestu stare zgrade. Gradnja je započela 22. septembra 1899. godine, a završena 1. jula 1900. godine u renesansnom stilu i to po projektu arhitekte Vladimira Nikolića. Baron Miloš Bajić inače unuk Miloša Obrenovića je u tu svrhu poklonio 200.000 kruna.

Zbog neslaganja velikih sila, 1914. godine započinje I svetski rat i zbog blizine ratišta, zgradu gimnazije preuzima vojska. Od 1915. godine zgrada gimnazije biva pretvorena u vojnu bolnicu, a nastavni kadar je bio proređen zbog mobilizacije.

Zgrada gimnazije „Jovan Jovanović-Zmaj“ je izuzetno značajno delo srpske arhitekture, a proglašena je spomenikom kulture te se zbog toga nalazi pod zaštitom države. Izgrađena je elementima klasične srpske romantičarske arhitekture. Poseduje podrum i prizemlje i nalazi se u najstarijoj ulici u Novom Sadu Zlatne grede 4. Kada govorimo o prosvetnim i kulturnim institucijama u Novom Sadu, možemo sa sigurnošću odmah istaći upravo gimnaziju „Jovan Jovanović-Zmaj“. Smatra se jednospratnom slobodnostojećom zgradom, izgrađena je sa osnovom u obliku ćiriličnog slova „Ш“.

Sve fasade su zapravo ravnopravno obrađene, a glavna fasada je okrenuta ka Trgu republike. Glavnom fasadom dominiraju tri rizalita, koja su nadvišena trapezastim kupolama. Na centralnom rizalitu, postavljen je glavni ulaz iznad koga se nalazi trugaoni timpanon. Na spratu supostavljena tri velika polukružna prozora, koji ukrašavaju svečanu salu. Svi drugi prozori su nadvišeni arhitavnim fontovima, sem prozora na ugaonim rizaltima koji su dvodelni u prizemlju, a trodelni na spratu i nadvišeni trougaonim frontovima.

Dok su ugaoni rizalti nadvišeni ravnim atikama i to sa motivom Balustera i Girlandi. Centralni rizalit iznad glavnog ulaza je nadvišen niskom ravnom atikom sa kipom boginje Atine. Centralni kip boginje Atine je izradio poznati vajat Julija Anike. Na samom frizu centralnog rizalita je postavljen natpis: „Baron Miloš Bajić Srpskom Narodu“.

Objekat gimnazije je izgrađen u duhu ekleticizma na mestu gde se od druge polovine 18. veka nalazila Srpska pravoslavna velika gimnazija. Kompletan projekat za izgradnju zgrade gimnazije je izradio Vladimir Nikolić koga smatraju jednim od najvećih srpskih arhitekata. Poznato je da je Nikolić poznat i kao graditelj najznačajnijih objekata u Sremskim Karlovcima: Patrijaršijski dvor, zgrada Crkveno-narodnih fondova-Bogoslovija i Stefaneum.

Zgrada gimnazije podseća na osnovu Patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima, koja je projektovana u obliku ćiriličnog slova „П“ sa glavnom fasadom, koja se sastoji od tri rizalta sa kupolama. Zgrada gimnazije je neorenesansna, ima dva velika dvorišta, enterijer je poptuno prilagođen nameni objekta, a zidovi i tavanica svečane sale su bogato ukrašene.

Gimnazija „Jovan Jovanović-Zmaj“ se nalazi u najstarijem jezgru Novog Sada. Odlukom o utvrđivanju za prostorno kulturno-istorijsku celinu, gimnazija je kao i još neki objekti proglašena kulturnim dobrom. Iznad ulaza u zgradu gimnazije stoji natpis: „Baron Miloš Bajić srpskom narodu“. U ulici Zlatne grede nalzi se postavljena tabla na kojoj piše da se na tom mestu nalazila kuća u kojoj je rođen lekar, pesnik, prevodilac, ugledni član Matice srpske i Srpske kraljevske akademije Jovan Jovanović-Zmaj 1833-1904.

Link ka sajtu sa koga su korišćene fotografije:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/ ... vi_Sad.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/ ... vi_Sad.jpg
 
Izgradnja novog kompleksa:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=euuxWy9FiZo[/youtube]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh