Šta je novo?

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

 
IMG_20240308_131319_921.jpg

Ул. Васе Стајића
 
Ovo je kuća u vlasništvu fudbalera Laneta Jovanovića.
Inače pod prethodnom je zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a Zavod je svojevremeno utvrdio da je namarom vlasnika dovedena u ovo stanje.
Vlasnik ovo radi namerno jer računa na skidanje zaštite kada se skroz uruši. Tu će da nikne neka urbana vila čim se skine zaštita.
 

Novosadska Ježeva kućica nikla na mestu stare policijske stanice​

Ušuškani iza raznobojne fasade, mališani jaslenog uzrasta imaju na raspolaganju osam dnevnih soba za boravak, salu za igru, kao i dvorište s gumenom podlogom.

Na mestu nekadašnje policijske stanice u novosadskom naselju Grbavica, na uglu ulica Miše Dimitrijevića i Kola srpskih sestara, izgrađen je dečji vrtić “Ježeva kućica” urađen po projektu novosadskog biroa Pyramid Ing na čelu sa dia Jelenom Grba Gvozdenac.

Objekat je razigran bogatim koloritom koji je obilato korišćen ne samo na pozicijama otvora u vidu naglašenih kubusa već i na mrežastim šalukatrama u gradijentu duginih boja.

Projektom je zadržano svо postojeće drveće na parceli; Foto: Bojan Županec
Objekat je razigran naglašenim koloritnim kubusima kao i mrežastim šalukatrama u gradijentu duginih boja.
Priča o ovom objektu počinje sredinom decembra 2022. godine kada su na ovoj lokaciji srušeni montažni objekti Mesne zajednice „7. juli“ i Policijske stanice.
Potom je raspisan tender koji je dodeljen lokalnoj firmi ARJ Technology. Za izvođenje radova i usluge stručnog nadzora izdvojeno je preko 321 milion dinara sa PDV-om, te potom za opremanje još 14 miliona dinara.
Radovi na izgradnji vrtića su završeni u decembru prošle godine, a vrtić je otvoren 1. februara 2024.
Spratnost objekta je P+1; Foto: Bojan Županec

Očuvanje postojećeg rastinja​

Ukupna neto površina objekta je 1.320 m², a radovi su obuhvatali i uređenje dvorišta, kao i izgradnju i opremanje dečijeg igrališta.
Prilikom izvođenja radova sa posebnom pažnjom pristupilo očuvanju postojećeg rastinja i sadnji novog zelenila.
Kako navode iz ARJ Technology, objekat spratnosti P+1 je izgrađen u masivnom sistemu gradnje – AB temelji, stubovi, grede i međuspratne ploče, zidan klima blokovima sa visokim termičkim karakteristikama.
U celini objekat sadrži osam dnevnih soba predviđenih za boravak dece, salu za igru dece, distributivne kuhinje u prizemlju i na spratu i prostoriju za zaposlene. Kapacitet objekta je 225 mališana.
Prostrano dvorište s mekom podlogom; Foto: Bojan Županec

Živost, dinamika i toplina prostora​

Arhitektonski i vizuelno objekat je osmišljen na taj način da se boje fasadnih elemenata prenose na unutrašnjost – keramiku, podove i staklene okvire na stepeništima, što daje jednu živost, dinamiku i toplinu prostora, objašnjavaju iz novosadske kompanije.
Dvorište sadrži dečiji mobilijar i gumenu podlogu za igru dece. Prostor je oplemenjen novim sadnicama drveća i drugih biljnih vrsta sa zelenim travnjakom.
Objekat je zidan klima blokovima sa visokim termičkim karakteristikama; Foto: Bojan Županec
Od trenutno upisanih 186 dece u pet soba su deca mlađeg, a u tri starijeg jaslenog uzrasta.
Pored ARJ Technology koji je bio glavni izvođač, drugi učesnici na izvođenju projekta bili su Eko-metal, Neo inženjering kao i Jelisavac Klimatizacija.
Za stručni nadzor bili su zaduženi IC Consulenten, Beo Potez, Krip Inženjering kao i ADS Energo Koncept.

Foto-galerija​


Spratnost objekta je P+1; Foto: Bojan Županec
Spratnost objekta je P+1; Foto: Bojan Županec

Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec

Vrtić
Vrtić "Ježeva kućica" u Novom Sadu; Foto: Bojan Županec

Projektom je zadržano svо postojeće drveće na parceli; Foto: Bojan Županec
Projektom je zadržano svо postojeće drveće na parceli; Foto: Bojan Županec

Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec

Foto: Bojan Županec
Foto: Bojan Županec

 

Kako se sprema rusenje u tisini
Па и ови су за генералштаб изгледа већ имали спреман пројекат.
 
JESTE tik ispred prozora ( max 10m) od poslednje zgrade u Fruškogorskoj ulici. A uređena zelena površina već postoji, samo bi 90% te površine uništi sa tom crkvom.
Stari urbanistički plan je bio bolji - crkva na mestu Mostogradnje, između mosta i Kineske četvrti, a to je na 200 -300 m od najavljenelokacije.
Čini mi se da ne poznaješ Novi Sad, ali da olako osuđuješ novosađane.
Будући храм ће бити на већој удаљености од најближе зграде у односу на удаљеност између те зграде и прве суседне.
Храм неће заузети ни близу 90% површине.
 

OTVORENA SEZONA KRUZERA U NOVOM SADU Brod "Amavеrdе" stigao na ponton, еvo po čеmu jе jеdinstvеn​

Prvo parobrodsko društvo i Turistička organizacija Novog Sada dočеkali su prvi putnički brod u 2024. godini u Novom Sadu, čimе jе otvorеna turistička sеzona kruzеra.


а

Foto: Ф. Бакић
U Novi Sad na prvi ponton Brodokomеrc pristao jе brod "Amavеrdе" sa oko 120 putnika iz Sjеdinjеnih Amеričkih Država.
Prеma rеčima Ivanе Mihailović iz Prvog parobrodskog društva, brod jе krеnuo iz Švajcarskе, a u pitanju jе kompanija koja dolazi prva u godini i jеdina vozi tokom cеlе godinе.
"Ranijе kada smo pričali o turistima koji dolazе rеkama, to su bili turisti iz Nеmačkе, Austrijе, Švajcarskе. Taj procеnat od 60 odsto koji jе nosilo nеmačko govorno područjе sad jе podеljеno sa onima koji govorе еnglеski. Imamo svе višе putnika iz Amеrikе, Englеskе, Australijе, Novog Zеlanda. Ovе godinе sе otvara i kinеsko tržištе, tako da sе znatno mеnja struktura putnika", kazala jе Mihailovićеva.


Dirеktor Turističkе organizacijе Grada Novog Sada Branislav Knеžеvić rеkao jе da su prošlе godinе u taj grad pristala 373 broda sa oko 48.000 putnika.
"Oni u Novom Sadu na raspolaganju imaju nеkoliko tura - obilazak starog gradskog jеzgra, Pеtrovaradinska tvrđava, biciklistička tura. Njih takođе jako privlači tura po Srеmskim Karlovcima, fruškogorski manastiri, pa i pеšačkе rutе. Gastronomija jе takođе bitan faktor, salaši i radionicе priprеmе hranе", rеkao jе Knеžеvić.
Prosеk ostajanja u Novom Sadu jе jеdan dan, a Srbija trеnutno raspolažе sa 10 pristaništa, sеdam na Dunavu i tri na Savi.
Očеkujе sе otvaranjе pristaništa u Srеmskim Karlovcima, Apatinu i Vеlikom Gradištu, a potpisan jе i ugovor za Banoštor.


 
IMG_20240318_105224_079.jpg

Da li na kraju Rapid gradi ovu visoku zgradu ili ne? Na maketi u lokalu u Stražilovskoj ulici je izrađena i ta zgrada.
 
Ozbiljno širenje izgleda
 
Значи зглоб на дрвету, а градњом новог насеља и 3а са продужетком кроз то ново насеље би била много корисна.
 

SUBVENCIJE ZA BICIKLE U NOVOM SADU Prijavе za izbor udružеnja do 27. marta​


NOVI SAD: Javni konkurs koji jе raspisala Gradska uprava za zaštitu životnе srеdinе, za izbor udružеnja kojе ćе rеalizovati programsku aktivnost pružanja podrškе za nabavku bicikla kao еkološki prihvatljivog transporta na tеritoriji Novog Sada za 2024. otvorеn jе do 27. marta.


bicikli

Foto: Parking servis
Cilj ovog konkursa koji jе raspisan 7. marta jе povеćanja broja biciklista na ulicama Novog Sada, a u svrhu poboljšanja kvalitеta vazduha i smanjеnja zagađеnja životnе srеdinе. Ukupna srеdstva u budžеtu Grada Novog Sada za ovе namеnе, kako jе navеdеno u konkursu su 20 miliona dinara.
Srеdstva po ovom javnom konkursu u iznosu od najmanjе 17,5 miliona dinara mogu sе koristiti isključivo za pružanjе podrškе građanima za nabavku bicikla, dok sе dеo srеdstava u iznosu do 2,5 miliona dinara možе koristiti za troškovе udružеnja za rеalizaciju Programskе aktivnosti.
Udružеnjе komе sе povеri rеalizacija Programskе aktivnosti jе u obavеzi da priprеmi i raspišе Javni poziv fizičkim licima za podršku nabavkе bicikla, sa oprеdеljеnim pojеdinačnim iznosom od 12.000 dinara.


Ukoliko jе cеna bicikla manja od ovog iznosa, fizičkom licu ćе biti uplaćеn iznos u visini cеnе bicikla. Krajnji rok za dodеlu subvеncija građanima jе 30. sеptеmbar.

 

НАСТАВЉА СЕ РЕКОНСТРУКЦИЈА СТАДИОНА РФК НОВИ САД: КАНАРИНЦИ ЋЕ ИГРАТИ НА ТЕРЕНУ ПО СТАНДАРДИМА УЕФА​


Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције расписала је јавну набавку за реконструкцију фудбалског терена ФК Нови Сад, а рок за подношење понуда је до 11. априла 2024. године.​

Фото: РФК Нови Сад
На датој парцели се тренутно налази фудбалски терен са природном травом, планирани су радови на реконструкцији фудбалског терена како би се исти опремио подлогом од вештачке траве са еластичним слојем.

Пројектована је површина под вештачком травом димензија 106,0×69,0м, простор за игру 100,0×65,0м са симетричним заштитним зонама.

Фото: PrtSc/jnportal.ujn.gov.rs
У сврху уклањања атмосферских вода, пројектован је и дренажни систем.

Циљ је да се обезбеде пуни услови за савремено, безбедно и функционално целогодишње коришћење предметног фудбалског терена, да се овај простор дефинише у складу са потребама фудбала и прописима УЕФA за ниво Прве лиге по критеријуму Фудбалског савеза Србије.

Процењена вредност набавке износи око 50 милиона динара.

Град Нови Сад од 2012. године пружа континуирану подршку спортским организацијама, финансирањем годишњих и посебних програма за реализацију тренажних и такмичарских активности спортских организација са територије Града.​

Обезбеђивање савршених услова за спортисте је један од примарних циљева у граду, што се огледа и кроз резултате које бележе новосадски спортисти у протеклим годинама.

 
Слике од прошлог петка, Шодрош.
IMG_20240322_164532_211.jpg
IMG_20240322_164538_498.jpg
IMG_20240322_164641_229.jpg
IMG_20240322_164834_775.jpg

Футошки насип, Храм Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана.
IMG_20240322_174413_251.jpg
IMG_20240322_174717_996.jpg

Поглед ка Беочину, виде се беочинска цементара и плажа.
IMG_20240322_175055_287.jpg

Поглед из Футога на Черевић, који се налази на сремској страни узводније.
IMG_20240322_175300_516.jpg

Фрушка Гора и Беочин.
IMG_20240322_175307_345.jpg
 
Sve nabrojano već znamo, samo nikako da krene da se radi sve to. Za sada jedino počela izgradnja Novelle na Futoškom putu.


Последњих година Нови Сад се све више шири на сремску страну, а у прилог томе говори податак да су тренутно на јавном увиду четири плана генеранле регулације којима су обухваћени простори у насељима Садови, Петроварадин, Мишелук али и некадашња пруга Беочин-Петроварадин, која ће бити реконструисана те претворена у зелени коридор, тачније бициклистичку стазу.

Проширују се и радне зоне, а у некада радним зонама на Футошком путу планирано је пословање на улазним правцима.

Када је реч о развоју града виђење урбаниста често је различито чак и такорећи унутар струке.

- Планирање је доживљај једног простора, уз анализу затеченог стања и онога што би требало да буде, уз наравно могућности и уважавање смислених примедби грађана и институција, шта би они на том простору желели - објаснио је за „Дневник“ директор ЈП „Урбанизам“ Душан Миладиновић. - Сваки план иде на рани јавни увид и јавни увид, и то је 15 и 30 дана када сви заинтересовани могу да поднесе примедбе. Планирање је комплексно и није само уско сагледавање проблематике унутар струке, у томе учествују не само архитекте већ и други инжењери, правници и социолози... За сваки плански документ узимамо услове од свих носиоца јавних овлашћења и уподобљавамо план, тако да он није само резултат нечије маште.

- Инфраструктура и привлачење нових инвестиција неопходни су за раст једног града - истиче Миладиновић. - Саобраћај много утиче на све нас, отежава нам свакодневни живот или га олакшава, уколико је брз проток возила, да нема гужви и колапса. Рађена је студија какав је утицај градње четвртог моста. Показало се да ће у наредне три, четири године аутомобили ићи сат и по од кружног тока на Булевару Европе, кроз Цара Лазара до Булевара ослобођења, уколико мост не буде изграђен.

Важност четвртог моста
- Инфраструктура и привлачење нових инвестиција неопходни су за раст једног града - истиче Миладиновић. - Саобраћај много утиче на све нас, отежава нам свакодневни живот или га олакшава, уколико је брз проток возила, да нема гужви и колапса. Рађена је студија какав је утицај градње четвртог моста. Показало се да ће у наредне три, четири године аутомобили ићи сат и по од кружног тока на Булевару Европе, кроз Цара Лазара до Булевара ослобођења, уколико мост не буде изграђен.

Не мали проблем у граду представља паркирање, а јавне гараже ће бар делимично склонити аутомобиле с улица, које ће, како директор „Урбанизма“ наводи у том случају бити проходније.

- Иде се ка томе да се смањује саобраћај, а повећавају пешачке зоне - напомиње Душан Миладиновић. - Изградњом гаража биће смањен број возила на улици, које у том случају ослобађамо за пешаке и бициклисте. Када је реч о гаражи на Тргу републике радимо плански документ и чека се идејни пројекат. Гаража у Шафариковој улици је надземна и ту има имовинско-правних зачкољица, као и увек. И у другим деловима града планиране су гараже, на Детелинари и код Железничке станице. Не кажем да Нови Сад треба да буде место гаража, али не можете натерати људе да продају аутомобиле или да им не дозволите да купе нове. У Токију, на пример, не можете да купите возило и довезете га у град, док не докажете да имате обезбеђено паркинг место, односно да сте власник. Можете, додуше, да купите аутомобил али ћете га држати ван града.


Нови Сад је све популарнија дестинација, што доказује повећан број туриста, па самим тим и ноћења, а многи у град долазе због Петроварадинске тврђаве.

- Туристички потенцијал Тврђаве је неоспоран, али и подграђа, које мора да доживи велику трансформацију у смислу инфраструктуре и неопхподна је озбиљна обнова, као што је то урађено с Алмашким крајем - сматра саговорник „Дневника“. - Веома важан је и пешачко-бицилистички мост, који кроз тунел код Тврђаве повезује Петроварадин, али и планирану Ботаничку башту. Део васерштата је намењен за спорт, рекреацију и културу, а остатак ће бити сачуван у изворном облику. Циљ је да се да се кроз време забрани саобраћај, да возила обилазе само подграђе, с тим да то не би важило за возила јавног саобраћаја, доставна и интервентна. На тај начин се чува културно-историјско наслеђе. Важан је и конгресни туризам, који је врло уносан, и жалосно да Нови Сад нема прави конгресни хотел и тим пре је значајан долазак великог бренда као што је „Хајат риџенси“. Универзитетски центар би требало да има више таквих хотела и неопходно је створити услове за организацију светских и европских конгреса, у било којој сфери науке.

Душан Миладиновић каже да је грађевина покретач и мотор развоја сваког града, те подсећа да је пре 2013. године у Новом Саду било мање од 6.000 грађевинских радника, а данас их је око 15.000 и више.

- То, наравно, не значи да не треба да буде зелених површина и кроз планске документе их у суштини повећавамо - напомиње директор „Урбанизма“. - Трудимо се да укрупњавамо парцеле, јер је на тај начин боља искоришћеност простора, у смислу зеленила и паркинга, који су предвиђени у подземним етажама. На Телепу су на пример планирана два парка. У току је уређивање парка код Спенса, биће уређен простор где ће бити прилаз пешачко-бициклистичком мосту, а требало би да се крене и с ревитализацијом Универзитетског парка. Може неко да каже да 70 одсто територије треба да буду зелене површине, али поставља се питање од чега ће такав град да живи. С друге стране није могуће ни да свега десет одсто буде зеленила и у свему је најважније наћи баланс.

Бициклистичке стазе
Све популарнији је и циклотуризам, а, по Миладиновићевић речима, на територији града је неких 100 километара бициклистичких стаза, а планирано је да их буде више од 300 километара. Мост у продужетку Булевара Европе имаће обостране двосмерне бициклистичке стазе, које ће бити повезане с оном од Бегеча до Новог Сада, која је део Еуровело 6 руте. Она, преко моста, повезује бициклистичку стазу на месту некадашње пруге од Петроварадина до Беочина и даље ће се гранати према Сремским Карловцима.

ГУП предвиђа уређење приобаља, које би требало да привуче како Новосађане тако и госте, а да истовремено град заштити од високог водостаја Дунава, а посебно важна у том смислу је Каменичка ада.


- На Каменичкој ади је, на делу прве одбрамбене линије, планирана веслачка стаза, која ће задовољавати ФИСА стандарде, захтеве Светске веслачке организације, што ће омогућити веслачима да безбедно вежбају, али и одржавање такмичења, која доносе финансијску добит, не само од реклама - објашњава Миладиновић. - Уз веслачку стазу је је планирано уређено купалиште, плажа дужине око 1.400 метара, која не би била плављена када је високог водостај, и где би вода била благо проточна, чистија него у Дунаву, а предвиђен је и уређен простор за пецање. Такође, развија се циклотуризам , јер је ту предвиђен центар за бициклисте, због Еуровело стазе. Планиране су и пешачке и бициклистичке стазе на Каменичкој ади и делом на Рибарском острву. Предвиђен је и комплекс намењен културним садржајима, као и простор за спорт и рекреацију. Један део површине намењен је за глампинг туризам, а планиран је хотелски комплекс. Веслачка стаза ће регулисати подземне воде и држати их на стабилном нивоу, па неће бити проблема са септичким јамама и њиховим изливањем, као што је то сада случај. Регулисаће ниво и на Каменичкој ади, јер је проблем кад подземне воде дођу испод кореновог система и тада долази до исушивања дрвећа и пропадања шумског подручја, а с овим то регулишемо.

Ширење радних зона​

Нови Сад је други по величини град у Србији, администаративни центар АП Војводине, у који се све више људи досељава због посла, а не би требало заборавити ни оне који ту долазе на школовање.

- Град на сву срећу неминовно расте, па стратегија развоја подразумева и оживљавање постојећих радних зона, проширење и изградњу нових - истиче Душан Миладиновић. - Имамо две велике нове радне зоне, једна је заживела, а друга тек треба, на Зрењанинском путу пре Каћа са леве и десне стране. На левој страни је „Континетал“, а сад радимо план за десну где је депрасија, такорећи јалово земљиште.

Предвиђена је и трансформација простора на углу Булевара Европе и Футошког пута, преко пута Хотела „Шератон”, где је тренутно“ Југоалат“. Стамбено-пословни или пословно-стамбени комплекси оживеће део града на Футошком путу. У некада радној зони ГУП предвиђа пословање на улазним правцима. Најмања парцела је површине 1.000 метара квадратних, с тим да на 5.000 квадрата може да буде до 30 одсто становања, а на парцелама од 15.000 и више квадрата може и до 50 одсто. Само пословање није могуће, јер би за тако велике комплексе требало да буде бржи поврат новца. То би био пуст део ноћу и зато је допуштен удео становања, да такав део града живи али и да буде пословни центар, с канцеларијским просторима, трговинама, маркетима и слично.
 
Vrh