Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

[vladulns]

Budući izgled prostora kompleksa Banovine u Novom Sadu; Render: UGZI

Projekat parternog uređenja garaže Banovina u Novom Sadu na javnom uvidu​

Zeleni krovovi ukupne površine od preko 2.000 kvadrata planirani su iznad armirano-betonske ploče krova i na nadstrešnicama kolskih i pešačkih ulaza i izlaza.
Grad Novi Sad oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta razrade lokacije za potrebe izgradnje javne podzemne garaže Banovina i parternog uređenja u delu kompleksa Vlade Vojvodine.
Projekat je uradila kompanija Inobačka d.o.o. koja je izvođač radova, a zajedno sa austrijskim partnerom, kompanijom Breiteneder immobilien parking je i koncesionar ove podzemne garaže.
U sklopu urbanističkog projekta nalazi se i planirano rešenje parternog uređenja ovog prostora, koje je izradila firma MHM-projekt, u saradnji s novosadskim JP „Urbanizam“ i JP „Gradsko zelenilo“.

Pročitajte još na Gradnja.rs:​

• Novi Sad: Kako će izgledati parterno uređenje iznad podzemne garaže kod Banovine
• Garaža Banovina: 137 šipova, 12 bunara i 2 krana za novi podzemni parking u centru Novog Sada

Obuhvat Urbanističkog projekta

Maksimalno očuvanje postojećeg drveća​

Prema projektu, iznad objekta garaže će se nalaziti zeleni krov sa raznim vrstama drveća, žbunja, cveća i trave, dok će ostatak površine, pretežno sastavljen od pešačkih staza, biti popločan behatonom uz maksimalno očuvanje postojećeg drveća.
Kako se navodi, planirane zelene površine iznose 7.744,26 m² (74,39%), od čega je 5.631,88 m² planirano u direktnom kontaktu sa tlom.
„Izgradnjom podzemne garaže na datom prostoru, predviđeni su zeleni krovovi ukupne površine od 2.112,38 m² iznad armirano-betonske ploče krova podzemne garaže i na nadstrešnicama kolskih i pešačkih ulaza i izlaza u garažu“ – kaže se u projektu.
Kompoziciono, pejzažno i parterno rešenje sa sinhronim planom podzemnih instalacija

Na javnom uvidu do 3. septembra​

Visoko, odnosno drveće prvog reda planirano je isključivo na površinama u direktnom kontaktu sa tlom, kako bi se očuvala stabilnost konstruktivnih elemenata krova garaže.
„Zeleni krovovi planirani su na nadstrešnicama dva kolska izlaza/ulaza u garažu, kao i na nadstrešnicama tri pešačka ulaza u podzemnu garažu“, navodi se u UP-u koji je na javnom uvidu do 3. septembra.
Render: UGZI

U garaži će biti obezbeđena 167 parking mesta na dve podzemne etaže, od čega 9 za osobe sa invaliditetom i 8 za električna vozila.

Da podsetimo, radovi na izgradnji Javne garaže Banovina u Novom Sadu, površine od 6.280 kvadratnih metara, započeti su 14. juna 2022. godine.
U garaži će biti obezbeđeno ukupno 167 parking mesta na dve podzemne etaže, a od ukupnog broja parking mesta 9 su za osobe sa invaliditetom i 8 za električna vozila.
Planirani rok za završetak radova je 25. decembar 2023. godine, saopšteno je danas na sajtu Grada Novog Sada.

Projekat parternog uređenja garaže Banovina u Novom Sadu na javnom uvidu

Zeleni krovovi ukupne površine od preko 2.000 kvadrata planirani su iznad armirano-betonske ploče krova i na nadstrešnicama kolskih i pešačkih ulaza i izlaza. Grad Novi Sad oglasio je javnu prezentaciju urbanističkog projekta razrade lokacije za potrebe izgradnje javne podzemne garaže Banovina i

www.gradnja.rs

 

[vladulns]

Ruši se još jedan simbol novosadske industrije, umesto njega zgrada od 15 spratova​

Nekadašnja fabrika Novitet je srušena i uskoro će na njenom mestu početi da se gradi stambeno-poslovni kompleks od 15 spratova.

Rušenjem jednospratnih ili dvospratnih zgrada, koje su nekada bile fabričke hale i upravne prostorije, završena je istorija nekada uspešnog novosadskog preduzeća, osnovanog 1947. godine kao firma za proizvodnju veša i muške konfekcije DP "Milan Džanić".

Propadanje Noviteta je krenulo još devedesetih godina sa raspadom Jugoslavije i sankcijama, i sve se ubrzalo nakon privatizacije 2004. godine, kada je firmu kupio biznismen Dragan Đurić i postala je deo Zekstre. U narednim godinama skoro sve je rasprodato ili stavljeno pod hipoteku, tako da je na kraju prodato i sedište na Futoškom putu 51.

Novi vlasnik je postala građevinska firma "Rapid invest" i duže od godinu dana se čula nezvanična priča da planiraju da sruše Novitet i tu sagrade stambeno-poslovni kompleks.

Uvod u to je bila skica stambene zgrade od 12 spratova koja se pojavila na sajtu arhitektonskog biroa "Masterplan ARC", kao i potom ubrzane izmene gradskih urbanističkih planova kojima se uz taj deo Futoškog puta dozvoljava gradnja zgrada i do 18 spratova.

Ovaj regulacioni plan je počeo da se radi krajem prošle godine, i do sada su završeni rani javni uvid i javni uvid na koje je stiglo stotine prigovora građana zbog povećanja spratnosti u ovom delu Telepa. Urbanisti nisu prihvatili prigovore i sada se čeka da Skupština grada usvoji plan, kako bi i zvanično mogla da počne gradnja solitera uz Futoški put na mestima nekada pretežno jednospratnih privrednih objekata.

Dok je sve ovo trajalo, "Rapid invest" je na svom sajtu, kao i na društvenim mrežama, počeo reklamiranje i promociju svog budućeg stambeno-poslovnog kompleksa, a nedavno je i fizički počelo rušenje Noviteta.

Za gradnju stambenog kompleksa za sada nema ni jedne dozvole, što je vidljivo u Registru građevinskih dozvola. Ne postoji ni lokacijska dozvola, što je i očekivano, jer prema važećim urbanističkim aktima trenutno nije dozvoljena gradnja 15-spratnih stambeno-poslovnih solitera na mestu Noviteta, tako da će Rapid morati da sačeka da se usvoji pomenuti regulacioni plan tog dela Telepa uz Futoški put. Takođe, pre samih radova trebalo bi da se napravi i urbanistički projekat koji takođe treba da prođe proceduru javnog uvida.

Dok zvanične dokumentacije nema, o tome kako će izgledati stambeni kompleks podaci se mogu uzeti samo sa zvanične prezentacije ili Fejsbuk stranice, gde se kaže da kompleks čine tri stambena i jedan poslovni objekat.

1 / 8


Onaj poslovni deo reklamira se kao "Novella business centar. Najviša poslovna zgrada u Novom Sadu".

"Inovativan poslovni prostor ukupne bruto površine od 23.575 m2 otvorenog tipa, sa fleksibilnom organizacijom prostornih celina, lako se prilagođava potrebama savremenog poslovanja. Udobnost i optimalni uslovi za rad i boravak omogućavaju prostrane terase i krovne bašte sa puno zelenila. Sa čak 15 spratova, ovo je ujedno najviša poslovna zgrada u Novom Sadu. Ističe se i modernom, elegantnom arhitekturom, velikom međuspratnom visinom i staklenim površinama od poda do plafona koje pružaju fantastične panoramske vizure ka svim delovima grada", navodi se u reklami.

Stambeni deo planiranog kompleksa na mestu Noviteta reklamira se pod imenom "Novella residence - Udobnost i elegancija u novoj dimenziji komfora".

"Stambeni deo kompleksa čine tri lamele sa 279 stanova svih struktura. Udobnost je postignuta kvalitetom materijala gde dominira opeka koja daje toplinu i humaniji pečat ambijentu stanovanja. Svi stanovi su svetli, sa velikim otvorima, komfornim terasama i lepim vizurama ka Fruškoj gori, unutrašnjem dvorištu i parku, ili ka panorami grada. Poseban akcenat je na visokom kvalitetu gradnje, najvišim standardima u zvučnoj zaštiti, izolaciji i primeni konstruktivnih i završnih materijala i opreme premium kvaliteta u stanovima. Unutar kompleksa nalazi se dvorište sa zelenim površinama i dečjim igralištem, fontanom i pešačkim stazama. Ispod površine čitavog kompleksa izgrađena je podzemna garaža sa 693 parking mesta, od čega su 42 individualne garaže. Četiri brza punjača za električna vozila su instalirana na platou kompleksa, uz mogućnost instalacije punjača za individualne korisnike u podzemnim garažama", stoji u opisu stambenog dela Novella.

Stambeni deo bi trebalo da budu zgrade niže spratnosti, od osam ili devet etaža.

FOTO, VIDEO: Ruši se još jedan simbol novosadske industrije, umesto njega zgrada od 15 spratova

Nekadašnja fabrika Novitet je srušena i uskoro će na njenom mestu početi da se gradi stambeno-poslovni kompleks od 15 spratova.

www.021.rs

 

[Вожд]

HTEC.

 

[srefanns]

Ozbiljni planovi u Novom Sadu.

 

[vladulns]

Градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић присуствовао је свечаном догађају поводом реализације пројекта набавке савремене медицинске опреме за потребе гинеколошког одељења Дома здравља „Нови Сад“, који је Компанија НИС под слоганом „Да се нове наде роде“ спровела у оквиру Програма „Заједници заједно“.

Фото: Град Нови Сад
Догађају је присутвовао Вадим Смирнов, заменик генералног директора Компаније НИС и прим. др Веселин Бојат, директор Дома здравља „Нови Сад“.
Градоначелник Ђурић је истакао да је Нови Сад поносан и захвалан што је један од одабраних градова, који су у партнерском односу са Компанијом НИС и да је данашња донација од великог значаја за унапређење јавног здравља у Граду.
- Улагања Града Новог Сада у опремање објекта Дома здравља на Лиману су обухватала и унапређење приступачности здравственим услугама особама са инвалидитетом, којих у Граду Новом Саду има око 40 хиљада и, у том смислу, не смемо да заборавимо да смо пионирски Град, јер смо Дом здравља опремили специјализованом стоматолошком столицом за наше суграђане који користе инвалидска колица. Донација од готово 15 милиона динара гинеколошке столице прилагођене особама са инвалидитетом, коју је Компанија НИС донирала, је на истом курсу и корак је више, ка унапређењу приступачности и нивоа услуга примарне здравствене заштите за све жене. Такође, посебно ме радује што ће ове, 2023. године, поред донација у здравство Компанија НИС у Нови Сад уложити додатних 17 милиона динара за пројекте унапређења наставног процеса и инфраструктуре основних и средњих школа, као и научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова – рекао је градоначелник.

Господин Вадим Смирнов је истакао значај одличне сарадње са Градом Новим Садом, која је у традицији партнерских и пријатељских односа увек била на високом нивоу, а да је за Компанију НИС Нови Сад вероватно и најважнији Град, јер је у њему седиште ове Компаније, те је додао да је 2023. година у Компанији НИС посвећена пројектима оснаживања образовног статуса деце и младих и да је у току конкурс који је отворен до 8. септембра.

Др Веселин Бојат, директор Дома здравља „Нови Сад“ се захвалио Компанији НИС која је уложила велика средства у систем примарне здравствене заштите у Новом Саду, унапређујући систем превенције донацијом гинеколошке столице, два матернал и фетал монитора и два ултразвучна апарата, и тако се надовезала на претходни пројект Едукативног центра за репродуктивно здраље у Алмашкој улици у Новом Саду који је ова Компанија такође финансирала.

Данашња донација једна је у низу успешних партнерских пројеката Града Новог Сада и Компаније НИС у оквиру Програма „Заједници заједно“. Од 2010. године до данас је путем овог Програма у Нови Сад уложено више од 220 милиона динара и реализовано више од 100 пројеката у областима науке и образовања, јавног здравља и социјалне заштите, заштите животне средине, развоја културе и спорта, са посебним фокусом на младе.

Медицинска опрема вредна 15 милиона динара коју је донирао НИС стигла у Дом здравља ГРАДОНАЧЕЛНИК Ђурић: Трудимо се да Нови Сад буде град без баријера

Градоначелник Града Новог Сада Милан Ђурић присуствовао је свечаном догађају поводом реализације пројекта набавке савремене медицинске опреме за потребе гинеколошког одељења Дома здравља „Нови Сад“, који је Компанија НИС под слоганом „Да се нове наде роде“ спровела у оквиру Програма „Заједници...

www.dnevnik.rs

 

[nensav]

NOVI SAD NA VODI DA ILI NE, ZA I PROTIV​

Gotovo pet godina vode se polemike o planovima za izgradnju Novog Sada na vodi. Sve što se dešava veoma je slično onome što je prethodilo realizaciji projekta Beograd na Vodi.

Zato da bi se stekao uvid u sve izvesniju realizaciju projekta “Novi Sad na vodi”, može se analizirati projekat “Beograd na vodi”, koji je, čini se u finalnoj fazi realizacije.

Beograd na vodi

Svedoci smo da se poslednjih gotovo 10 godina u Beogradu gradi stambeno-poslovni kompleks "Beograd na vodi". To je ambiciozan urbanistički projekat koji se tiče rekonstrukcije i razvoja dela obale reke Save i Dunava u Beogradu, sa ciljem stvaranja modernog poslovnog, stambenog i kulturnog kompleksa. Projektom su planirane zgrade, tržni centri, stambene jedinice, hoteli, kulturni centri i drugi sadržaji.

Projekat "Beograd na vodi" je zajednički poduhvat između kompanije Eagle Hills, koja je međunarodna investiciona i razvojna kompanija, i Vlade Republike Srbije. Eagle Hills je bio glavni investitor i finansijer projekta, dok je Vlada Republike Srbije pružila podršku i olakšice kako bi se projekat realizovao. Ovaj projekat je privukao znatnu pažnju i izazvao različite reakcije u javnosti i medijima. Najavljeno je da će po završetku izgradnje, u ovom stambeno-poslovnom kompleksu biti šest hiljada stanova, osam hotela, 165 apartmana i kula Beograd visoka 168 metara.


Projekat "Beograd na vodi" izazvao je različite reakcije među građanima Beograda, stručnjacima, političarima i javnosti uopšte.

Ovo bi bile neke od ključnih tačaka reakcija i mišljenja koje su ljudi imali u vezi ovog projekta:

Podrška razvoju: Neki su podržavali projekat jer su videli potencijal za razvoj i modernizaciju Beograda. Smatrali su da bi projektom mogao da se privuče veći broj investicija i poslovnih mogućnosti, što bi pozitivno uticalo na ekonomiju i zapošljavanje.

Kritika urbanističkog plana: Kritičari su isticali da urbanistički plan nije adekvatno osmišljen i da se ne uklapa sa postojećim okruženjem. Brige su se javljale u vezi sa visokim zgradama koje bi mogle da naruše vizuelni identitet grada i da utiču na kvalitet života.

Nedostatak transparentnosti: Kritika se usmeravala i ka nedostatku transparentnosti u vezi sa planovima i izvođenjem projekta. Građani su često bili nezadovoljni što nisu dovoljno informisani o detaljima projekta i kako će on uticati na njihovu svakodnevnicu.

Pitanje ekonomske isplativosti: Postavljala su se pitanja o dugoročnoj ekonomskoj isplativosti projekta i da li će stvarno doneti očekivane koristi gradu i građanima.

Zemljište i vlasnička prava: Bilo je i kontroverzi u vezi sa eksproprijacijom zemljišta i vlasničkim pravima. Neki građani su bili prisiljeni da se isele zbog projekta, što je izazivalo negodovanje.

Politika i uticaj investitora: Kritičari su se pitali koliko je vlada bila nezavisna u donošenju odluka i da li je projekt mogao da dovede do zloupotrebe moći i političkog uticaja.

Ove su samo neke od mnogobrojnih reakcija koje su se pojavile u vezi sa projektom "Beograd na vodi". Važno je napomenuti i da su mišljenja bila podeljena i da su se menjala kako je projekt napredovao.

Novi Sad na vodi

"Novi Sad na vodi" podrazumeva sličan pristup razvoju obalnih područja uz reku u Novom Sadu, sa kombinacijom stambenih, poslovnih i kulturnih objekata kako bi se unapredila infrastruktura i urbani pejzaž.



Mogući izgled "Novog Sada na vodi" (Foto: Print screen / Analiza saobraćaja / Via inženjering )


"Novi Sad na vodi" trebalo bi da iznikne narednih godina na obali Dunava u glavnom gradu Vojvodine. Izgradnja novosadskog stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru starog brodogradilišta na obali Dunava planirana je Nacrtom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine.

Taj plan da se na priobalju Dunava u Novom Sadu gradi poslovni kompleks godinama su, kao i u slučaju “Beograda na vodi” pratile kritike aktivista i dela javnosti koja ga upoređuju sa projektom "Beograd na vodi".

U nacrtu ovog plana navedeno je da „bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta". Prema urbanističkom planu, na tom trenutno beskorisnom zemljištu biće izgrađeni stambeno-poslovni kompleksi u okviru kojih će se nalaziti šetališta, zelene površine i biciklističke staze, a koji će biti na usluzi svim građanima. Procenjuje se da će na Brodogradilištu biti izgrađeno preko 2.200 stanova, a da će lokalitetom dominirati dve kule sa po 20 spratova.

"Pristupačnost i privlačnost priobalja svim stanovnicima grada u takvom rešenju postaje novi urbani i socijalni kvalitet uređenja obale, koliko prema gradu toliko i prema vodi", navodi se u planu.

Jedan od značajnijih pozitivnih aspekata ovog projekta odnosi se na to da je izgradnja uslovljena dogradnjom nasipa, odnosno sistemom odbrane od poplava. Aktivisti koji se protive ovom projektu navode da se ovaj sistem gradi samo da bi se investitoru omogućila izgradnja na tom zemljištu i da je to skupa i nepotrebna investicija koju bi plaćali građaniu Novog Sada.

Kritičari projekta tvrde i da se stambeno-poslovni kompleks gradi kako bi privatni investitori zaradili od prodaje stanova na spomenutoj lokaciji za koju tvrde da je jedna od najatraktivnijih u Novom Sadu, i da građani neće imati od toga veliku korist.

Da li će građani imati koristi od projekta Novi Sad na vodi​

Iz gradskog Zavoda za urbanizam tvrdi se da je u pitanju revitalizacija tog dela grada, ali i Novog Sada u celini, kao i da se na području ne planira izgradnja stambenih objekata, kao i da izgradnja planiranih sadržaja neće prelaziti deset posto ukupne površine.

Građanima bi trebalo da budu dostupni uređeni parkovi, šume, veslačke staze, plaže, sportski sadržaji, marine, biciklistički centar, kulturni sadržaji i hotelski kompleks na površini od 7,2 hektara.

Tako bi i Кamenička ada trebala da postane novi turistički i sportsko-rekreativni centar Novog Sada. Tvrdnje su i da će površine pod šumom na prostoru Kameničke ade biti povećane, a posebna pažnja posvetiće se očuvanju staništa ptica“

Tvrdnje su i da će realizacijom ovog projekta Novi Sad biti svrstan među gradove sa najmodernije uređenim priobaljem.

Još uvek nije predstavljen detaljan plan projekta, pa se još uvek ne može znati da li su strahovi dela javnosti i struke opravdani i da li će građani Novog Sada imati neke koristi od Novog Sada na vodi.

Gotovo je sigurno da će stanovi građeni na Novom Sadu na vodi biti skupi i da po svoj prilici neće biti pristupačni većini građana.

Novi Sad na vodi da ili ne, za i protiv

Novi Sad na vodi da ili ne, za i protiv

www.srbijaspace.com

 

[vladulns]

NOVI SAD SE GRADI: RADOVI NA NOVOM STUDENTSKOM KULTURNOM CENTRU PRIVODE SE KRAJU (FOTO/VIDEO)​

05.09.2023.
| Izvor: Gradske info

Međutim, zbog obima rada, pojavila se potreba za novim prostorom, koji će istovremeno na najbolji način posetiocima ponudi i neke nove sadržaje.

Otuda se pristupilo izgradnji potpuno novog prostora Studentskog kulturnog centra, a za lokaciju je odabrana pozicija na mestu nekadašnje male menze u okviru studentskog kampusa, između Visoke poslovne škole i Đačkog igrališta.
















Predviđeno je da novi objekat Studentskog kulturnog centra ima oko 3.500 kvadrata, sa osnovom od blizu 900 kvadrata, na tri etaže, jedna u suterenu predviđena je za tehničke stvari i garažu, dok će u okviru ostalih etaža postojati velika multifunkcionalna dvorana, galerijski prostor za izložbe kao i kancelarije.

Izgradnja je uveliko odmakla, a radovi se privode kraju, pa će zgrada uskoro biti useljena i stavljena na raspolaganje za različite kulturno-umetničke sadržaje.

Kompletna sredstva za radove, opremanje i finansiranje objekta je obezbedila Pokrajinska vlada.

Нови Сад се гради: Радови на новом студентском културном центру приводе се крају (ФОТО/ВИДЕО) | Градске инфо

Предвиђено је да нови објекат Студентског културног центра има око 3.500 квадрата, са основом од близу 900 квадрата, на три етаже.

gradskeinfo.rs

 

[vladulns]

„ДНЕВНИК” НА ЛИЦУ МЕСТА Шодрош премостила ТРИ ЧЕЛИЧНА МОСТА, следи побијање стубова четвртог новосадског моста преко Дунава​

Радници кинеске компаније ЦРБЦ током лета поставили су помоћне мостове и на бачкој обали чиме је заокружено градилиште четвртог новосадског моста преко Дунава, у шта су се уверили ових дана репортери „Дневника”. Три челична моста, укупне дужине 838 метара, премостила су Шодрош између Рибарског острва и шпица Каменичке аде и дубоко ушла над водно огледало Дунава.

Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Како је ово технологија коју ЦРБЦ користи и код градње моста преко Дунава на траси Фрушкогорског коридора, између Петроварадина и Каћа, може се закључити да ће следећи корак бити и „забијање првог ашова” за темеље првих стубова, а потом и побијање бројних шипова. И док је ситуација са захтевима за неопходним дозволама за градњу и даље мирна, претпоставка је да се чека завршетак техничке контроле пројектне документације, рок за изградњу, постављен за 2025. годину, није мењан


Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Према доступним подацима, радови би прво требало да почну на Булевару Европе, код раскрснице са Улицом Тоне Хаџића, одакле заправо почиње мост, односно вијадукт који ће одатле водити преко насипа до споја с мостом који се завршава на будућој кружној раскрсници са Карађорђевом улицом у Сремској Каменици, где се још укрштају и обилазница око Сремске Каменице, како будућа веза са Фрушкогорским коридором, те пут ка Беочину.

Нови мост, чију изградњу финансира држава са 175,5 милиона евра, требало би да буде завршен до 2025. године. Са прилазним вијадуктом, мост ће бити дуг око 2,6 километара, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима.

Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе. На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај.

Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинској дуги интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице. Пројектант и извођач радова је кинеска компанија ЦРБЦ, док је номинални инвеститор ЈП „Коридори Србије”.

Иначе, предлогом ребаланса републичког буџета који је данас пред посланицима Скупштине Србије, за изградњу моста-обилазнице око Новог Сада са приступним саобраћајницама, како је службени назив овог пројекта, предвиђено је 1.770.000.000 динара, уместо оквирних 1,8 милијарди динара.

„ДНЕВНИК” НА ЛИЦУ МЕСТА Шодрош премостила ТРИ ЧЕЛИЧНА МОСТА, следи побијање стубова четвртог новосадског моста преко Дунава

Радници кинеске компаније ЦРБЦ током лета поставили су помоћне мостове и на бачкој обали чиме је заокружено градилиште четвртог новосадског моста преко Дунава, у шта су се уверили ових дана репортери „Дневника”. Три челична моста, укупне дужине 838 метара, премостила су Шодрош између Рибарског...

www.dnevnik.rs

 

[mihajloboric87]

Znači teški teretni saobraćaj će ići kroz grad? Ako je to tačno onda će biti fino na bulevaru Evrope kada se izgradi i druga strana pored novog parka na naselju i kada izgrade ono novo naselje iza kifla,a oni u budućim matijevićevim višespratnicama na kružnom toku će imati poseban ugođaj.

 

[mihajloboric87]

Znači teški teretni saobraćaj će ići kroz grad? Ako je to tačno onda će biti fino na bulevaru Evrope kada se izgradi i druga strana pored novog parka na naselju i kada izgrade ono novo naselje iza kifla,a oni u budućim matijevićevim višespratnicama na kružnom toku će imati poseban ugođaj. Još niko nije došao na genijalnu ideju da obilaznica ide kroz grad.

 

[vladulns]

Biciklistička staza Novi Sad-Rumenka-Irmovo-Kisač-Čenej

 

[Вожд]

 

[Nikola NS]

Znači teški teretni saobraćaj će ići kroz grad? Ako je to tačno onda će biti fino na bulevaru Evrope kada se izgradi i druga strana pored novog parka na naselju i kada izgrade ono novo naselje iza kifla,a oni u budućim matijevićevim višespratnicama na kružnom toku će imati poseban ugođaj. Još niko nije došao na genijalnu ideju da obilaznica ide kroz grad.

Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај.

 

[mihajloboric87]

Ja pročitao ,,a preko njega će ići...''

 

[miki_ns]

Realno, Novom Sadu nedostaje zapadna obilaznica i most koji bi bio uzvodno od grada. Ovako je trasa ovog mosta na trasi magistralnog puta oko Sremske Kamenice, kojim bi bilo prirodno da idu teška vozila, a ne kroz Petrovaradin.
E sad, bulevar Evrope ne bi trebalo da glumi magistralni put, iako to sa ovim mostom on jeste. Isključiti teška vozila s ovog mosta i dalje tera sve kamione kroz sam Petrovaradin.
Ispada da je bolje bilo prvo napraviti neki uzvodni most koji bi služio i za teški tranzit (ne zaboravite da većina kamiona iz Zapadne Bačke, ako neće da čeka da prođe kroz Hrvatsku, mora kroz Novi Sad pa preko Venca, jer drugog mosta nema), pa tek onda ovaj koji bez teških vozila ima samo gradsku važnost (a tako i treba da bude).
Dakle trebala je zapadna obilaznica Novog Sada da kamioni ne moraju ni severnim delom Bulevara Evrope, i istovremeno graditi most uzvodno od NS da se tranzitni sobraćaj skloni iz grada. Ovako - da je dobro da teška vozla idu bulevarom Evrope - nije, ali bi bar bio direktan prolaz na drugu stranu Dunava. Još je gore sadašnje stanje gde kruže po gradu i Petrovaradinu, jer ni na istoku ni na zapadu grada ne posotji tranzitni put koji ne ulazi u stambenu zonu.

 

[Nikola NS]

А где би био тај мост на западној обилазници? Западно од Футога? Између Футога и Ветерника? Између Адица и Ветерника? То значи да би додатни теретни саобраћај пролазио кроз Боцке, Лединце, Раковац итд. Уместо да теретни саобраћај иде северно око града (новим путем, тј. обилазницом око Футога и Ветерника, северним делом Булевара Европе и сервисним саобраћајницама уз ауто-пут) и даље Фрушкогорским коридором, гурнули бисмо га да иде између подножја Фрушке горе и Дунава, кроз уско грло у Боцкама, где је и сад гужва. Не видим како туда може да прође пут одговарајућег профила (2+2), а да се не сруши на десетине објеката у Боцкама.
А теретни саобраћај неће ићи кроз Петроварадин већ око Петроварадина јер Фрушкогорски коридор обилази Петроварадин.

 

[vladulns]

ДНЕВНИК САЗНАЈЕ Две ПОДЗЕМНЕ ГАРАЖЕ у центру убрзано се граде​

ЕВО докле се стигло и како ће изгледати (ФОТО)​

Средином октобра биће комплетно готова бетонска конструкција са горњом плочом подземне јавне гараже у Улици Модене у Новом Саду, рекао је за „Дневник” један од руководилаца пројекта фирми ЦПМ Консалтинг и АГ Института Бранислав Ивковић.

Фото: Р. Хаџић

Он је јуче на свом Инстаграм налогу објавио снимак унутрашњости, а за наш лист износи детаље за ову гаражу, али и за подземну гаражу код зграде Бановине, где је, како каже, грађевински посао завршен.

- Све иде како треба и у року. Могу да кажем да је посао изузетно добро урађен. Када завршимо тешке грађевинске радове у Улици Модене, од 1. новембра може да почне партерно уређење саме улице. Паралелно с тиме радиће се хидроизолација и постављање инсталација. Мислим да ће Новосађани бити одушевљени како ће изгледати Улица Модене и парк код Бановине – каже Ивковић.



Фото: Р. Хаџић
По његовим речима, подземна гаража код Бановине завршена је за годину дана, док је у Улици Модене највећи изазов било измештање инсталација.

- Искористили смо прилику и замењена је сва подземна инфраструктура. Ојачани су и струјни водови, како овај део градског језгра не би имао пробелма са струјом – додао је Ивковић.



Фото: Р. Хаџић
Да подсетимо, градња подземне гараже у Улици Модене почела је у јуну 2022. године, измештањем инфраструктуре у зони изградње, а очекује се да ће радови бити завршени у фебруару 2024. године, када би требало да буде окончано и уређење надземног дела гараже и саме улице. Гаража код Бановине требало би да буде завршена до краја године, односно до 25. децембра.



Фото: Р. Хаџић

Јавна гаража на простору између улица Илије Огњановића и Змај Јовине имаће два колска улаза-излаза из Улице Модене, с тим да ће за пешаке бити изграђена степеништа у југоисточном и северозападном делу гараже. Уз степениште на северозападној страни предвиђена је уградња лифта, а планирано је да све пешачке вертикале, на површини терена, буду уклопљене у амбијентално окружење.

Гаража, укупне површине око 9.500 квадратних метара имаће три подземне етаже, с тим да је површина објекта у основи 3.169 квадрата. Предвиђено је 267 паркинга за путничка возила, тачније 245 стандардних места, 14 за возила особа с инвалидитетом и осам за електрична возила. На првом подземном нивоу биће 88, на другом 87 и на трећем 92 паркинг места.



Фото: Р. Хаџић

Више од милијарде динара за партерно уређење

Како смо већ поменули, Нови Сад ће паретрно уредити и опремити Улицу Модене и простор између улица Жарка Зрењанина, владике Платона и Јована Ђорђевића, изнад поменуте гараже код Бановине. У градском buyetu, кроз Програм уређења грађевинског земљишта, обезбеђено је укупно 250 милиона динара, током две године. Ове године издвојено је 150 милиона динара, док ће 100 милиона бити опредељено у buyetu за 2024. годину.

Осмишљавање партерног уређења протора код Бановине поверено је новосадској фирми „МХМ пројект”, а за техничку документацију Град је издвојио готово осам и по милиона динара с ПДВ-ом. У понедељак је завршен јавни увид самог пројекта партерног уређења који је израдила „Инобачка” као извођач радова.

За уређење Улице Модене, Нови Сад је проценио да ће укупно бити потребно око 760,4 милиона динара. Ове године, ребалансом buyeta почетком августа, за скоро 179 милиона динара умањен је овогодишњи износ намењен партерном уређењу Улице Модене, те ове године за те намене Град планира да утроши 217,7 милиона динара.

---

Фото: Р. Хаџић

Јавна гаража код Бановине, површине око 6.300 квадратних метара, имаће 167 места за путничка возила, распоређена на две етаже, с тим да је 70 паркинга планирано на првом подземном нивоу, а 88 на другом. Од укупног броја за возила особа с инвалидитетом издвојено је девет места на првој етажи, док ће осам паркинга бити опремљено пуњачима за електрична возила. Колски прилази објекту планирани су од Бановинског пролаза и Улице владике Платона, из правца Жарка Зрењанина. Те приступне саобраћајнице биће ширине два метра.



Фото: Р. Хаџић
Уговор о концесији за пројектовање, изградњу, управљање и одржавање гаража закључен је 2020. године с фирмама „Бест ин паркинг - холдинг” АГ из Беча и „Инобачка” из Новог Сада, односно с предузећем „Јавне гараже”, у којем је аустријски партнер власник 65 одсто, а српски 35. Концесионари ће четири локације у центру добити на 43 године, од којих су три предвиђене за пројектовање и градњу, а 40 за управљање. Након тог периода гараже преузима Нови Сад.

Земљиште за градњу гаража обезбедио је Нови Сад, који је ангажовао и стручни надзор, док трошкове градње и пројектовања сноси приватни партнер.

Светозар Крстић



Фото: промо


Фото: Промо

ДНЕВНИК САЗНАЈЕ Две ПОДЗЕМНЕ ГАРАЖЕ у центру убрзано се граде ЕВО докле се стигло и како ће изгледати (ФОТО)

Средином октобра биће комплетно готова бетонска конструкција са горњом плочом подземне јавне гараже у Улици Модене у Новом Саду, рекао је за „Дневник” један од руководилаца пројекта фирми ЦПМ Консалтинг и АГ Института Бранислав Ивковић.

www.dnevnik.rs

 

[vladulns]

НА МИШЕЛУКУ НОВИ ВРТИЋ, ОБЈЕКАТ КУЛТУРЕ И СТАМБЕНИ КОМПЛЕКС – БАРУТАНА ПЕТРОВАРАДИНСКЕ ТВРЂАВЕ СЕ РУШИ? (ФОТО)​

На јавном увиду од данас се налази Нацрт одлуке о изменама и допунама Плана детаљне регулације Мишелука са рибњаком, који на површини старе барутане предвиђа стамбени комплекс, вртић и објекат културе.​

Фото: Градске инфо
Реч је о парцели до улице Мишелук 5 и улице Николе Вујића, која има излаз и на Институтски пут.

На тој парцели тренутно се налази неуређено зеленило и запуштена стара барутана Петроварадинске тврђаве, која ће у будућности бити срушена.

Улице Мишелук 5 и Николе Вујића нису повезане, али у склопу плана предвиђено је да се ове две слепе улице споје и повежу у једну саобраћајницу.

Фото: ЈП „Урбанизам“

Овај крај добија предшколску установу за око 200 малишана​

Нови вртић градиће се у североисточном делу парцеле, до улице Николе Вујића, на парцели од 0,19 хектара.

Објекат ће имати приземље и један спрат.

У плану је и зграда намењена културном садржају​

Одмах до вртића, на данашњем крају улице Николе Вујића, планиран је објекат чија намена ће бити култура. Парцела издвојена за овај објекат је 0,06 хектара.

Као и вртић, овај објекат имаће приземље и један спрат.

„Конкретан садржај може бити вишенаменска сала за дешавања из области културе погодна за организовање представа, радионица, трибина, семинара, биоскопских пројекција или други садржаји који би били адекватни за овај простор“, наводи се у тексту.

Највећи део парцеле резервисан је за стамбени комплекс.​

Објекти вишепородичног становања градиће се на највећем делу парцеле, уз то да ће уз Институтски пут бити одвојен део за линијски центар.

Управо уз Институтски пут, породични објекат или више њих, могу бити највише четвороспратнице са повученим поткровљем, док у западном делу парцеле зграде могу бити високе највише 3 спрата уз такође повучено потрковље.

Подруми су обавезни, са претпоставком да ће им намена бити гаражни простор, а најмање 30% површине на парцели мора бити зеленило.

Фото: PrtSc/Google Maps

До улице ће бити посађени дрвореди​

„Планирају се зелене површине у категорији јавног зеленила – дрвореда у профилима саобраћајница. Садња дрвореда (једноструких или двоструких), вршиће се у 6 складу са условима профила улица“, наводи се у документацији.

Нацрт одлуке о изменама и допунама Плана детаљне регулације Мишелука са рибњаком, у ком се налазе ове и друге информације, на јавном увиду биће до 16. октобра, а могуће га је видети на сајту ЈП „Урбанизам“.

На Мишелуку нови вртић, објекат културе и стамбени комплекс – барутана Петроварадинске тврђаве се руши? (ФОТО) | Градске инфо

На јавном увиду од данас се налази Нацрт одлуке о изменама и допунама Плана детаљне регулације Мишелука са рибњаком, који на површини старе барутане предвиђа стамбени комплекс, вртић и објекат културе.

gradskeinfo.rs

 

[miki_ns]

А где би био тај мост на западној обилазници? Западно од Футога? Између Футога и Ветерника? Између Адица и Ветерника? То значи да би додатни теретни саобраћај пролазио кроз Боцке, Лединце, Раковац итд. Уместо да теретни саобраћај иде северно око града (новим путем, тј. обилазницом око Футога и Ветерника, северним делом Булевара Европе и сервисним саобраћајницама уз ауто-пут) и даље Фрушкогорским коридором, гурнули бисмо га да иде између подножја Фрушке горе и Дунава, кроз уско грло у Боцкама, где је и сад гужва. Не видим како туда може да прође пут одговарајућег профила (2+2), а да се не сруши на десетине објеката у Боцкама.
А теретни саобраћај неће ићи кроз Петроварадин већ око Петроварадина јер Фрушкогорски коридор обилази Петроварадин.

Pa recimo između Veternika i Futoga, uz istočni rub Futoga, ka istočnoj strani Beočina, i spojen na zapadnu obilaznicu grada u pravcu severa ka auto-putu. Na desnoj obali Dunava je teren nezgodan, to je tačno, ali sva ta naselja (Ledinci, Rakovica, a pogotovo ovi malo dalje Beočin, Čerević, Banoštor) vape svakako za dobrim magistralnim pravcem ka gradu. Lako je moguće da bi most ovde recimo povukao saobraćaj ne samo iz Beočina i zapadnijih naselja, već i iz Rakovca ka gradu, što bi smanjilo gužve kroz Kamenicu.
Ne zaboravite da od Beočina ima mnogo teškog saobraćaja (LaFarge - Beočinska fabrika cementa), a na potezu ka gradu ima još industrijskih objekata i odvoz kamena iz kamenoloma.
Dakle most na takvom mestu bi omogućio:
1. lokalnu veću integraciju zona Beočin - Futog
2. rešio problem boljeg povezivanja Beočina, Rakovca, Čerevića, Banoštra sa gradom, naročito kada se izgradi barem i delomična zapadna obilaznica (tada bi se tranzit iz pravca Bačke Palanke baš u zoni spoja sa ovim mostom preusmerio oko grada na sever ka auto putu, a manji deo koji ide za Beočin, Ledince, Rakovac… usmerio preko mosta umesto sadašnjeg prolaska kroz ceo grad pa nazad kroz Kamenicu) - i tako odguši zapadne ulaze u grad
3. Ovo pod 2 bi omogućilo i bolje vođenje linija gradskog saobraćaja
4. preusmerio većinu svakog, a posebno teretnog saobraćaja iz Beočina i okoline (kome je destinacija sever zemlje, Banat, i zona Beograda - dakle saobraćaj koji se usmerava na auto put) sa sadašnjeg pravca kroz Kamenicu i ceo grad (realno postojanje auto puta pored NS najmanje znači ovoj prigradskoj zoni, jer je jedini način da ga se dokopaju prolazak kroz/pored Kamenice i prolazak kroz grad). Ovde je poseban hendikep što su beočinsku prugu uništili, pa je sav teretni saobraćaj kamionima, umesto da su je rekonstruisali, elektrificirali i osim teretnog saobraćaja uspostavili i prigradsku železnicu do Beočina - garantovano bi bila najbrža veza iako u grad ulazi vezom naokolo preko Petrovaradina.

Celom ovom potezu je preko potrebna i brža veza ka budućem fruškogorskom koridoru tj. ka Rumi, jer baš kako je i navedeno u ovom postu sadašnja veza sa gradom, pa tako i “obilaznicom” Kamenice je potpuno zagušena u zoni Ledinci - Kamenica. Neka dalja zapadnija veza oko Kamenice (umesto sadašnje kvazi-obilaznice koja preseca ceo deo naselja pod Popovicom) bi to rešila, ali bi takva veza zahtevala sigurno i bušenje tunela.
E sa takvom vezom bi se omogućilo i da se deo tranzitnog saobraćaja iz pravca B. Palanke brže preusmeri na fruškogorski koridor, zasada je jedina opcija ovo navedeno u citiranom postu, do auto puta, pa skroz oko celog Novog Sada, pa kroz Petrovaradin, pa pod Frušku goru. Završetkom mosta i fruškogorskog koridora biće moguće izbeći Petrovaradin uz nešto duži put ali brže putovanje.

Naravno sve je ovo vrlo zahtevno, i osim nekih delova (brza veza auto-put - B. Palanka, kao deo zapadne obilaznice NS) nije u planovima, ali sa ovakvim porastom stanovništva u zapadnim prigradskim zonama, i popriličnoj saobraćajnoj izolaciji Beočina i okoline, verovatno će se morati razmišljati o nekom rešenju - ne pretendujem da je ovaj predlog dobar, ali mi deluje da bi kombinacija most na takvom mestu + zapadna obilaznica NS rešila dosta problema i integrisalo beočinsku zonu bolje u širu gradsku zonu NS.
Bojim se da sadašnje rešenje - oslanjanje samo na fruškogorski koridor ne rešava nijedan saobraćajni problem zapadnih ulaza i zapadnih prigradskih naselja Novog Sada, jer je prosto - predaleko. Pre ili kasnije će morati nastati prsten saobraćajnica oko grada iako je teren na desnoj obali Dunava jako zahtevan, ali i bliža naselja na toj obali (Kamenica, Popovica, pa i Ledinci) naglo rastu, a treba iskoristiti i potencijal ovih malo udaljenijih, bolje nego da se napola isprazne jer su relativno blizu gradu, ali u nepovoljnom položaju što se tiče saobraćaja.

 

[vladulns]

Како је „Дневник” недавно писао, почетак изградње моста преко Дунава у продужетку Булевара Европе у Новом Саду, све је ближи, јер извођач радова, кинеска компанија ЦРБЦ, прикупља потребну документацију за изградњу привремене бетоњерке на месту Бродоградилишта.

Фото: Dnevnik.rs
Наиме, Градска управа за заштиту животне средине обавестила је јавност да је ЦРБЦ поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта „Постављање привременог објекта – мобилна фабрика бетона“ за три парцеле које скоро у потпуности покривају простор некадашњег Бродоградилишта код Рибарског острва.
Свака од три парцеле има другог власника: „Воде Војводине” имају право коришћења државне парцеле најближе Рибарцу, Град Нови Сад власник је централне парцеле на главном улазу Бродоградилишта, док је „Уни-Галенс” власник парцеле која обухвата „полуострво”, односно докове Бродоградилишта.




Фото: Dnevnik.rs
Из Градске управе саопштавају да се подаци и документација из захтева носиоца пројекта могу добити на увид у просторијама Градске управе за заштиту животне средине Града Новог Сада, Руменачка 110 а, Нови Сад, радним данима у времену од 10.00 до 15.00 часова. Сви заинтересовани до 16. септембра могу доставити своје мишљење у писаној форми на адресу Градске управе за заштиту животне средине Града Новог Сада.

ЦРБЦ је поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта „Постављање привременог објекта – мобилна фабрика бетона“ за три парцеле које скоро у потпуности покривају простор некадашњег Бродоградилишта код Рибарског острва
Да подсетимо, крајем јуна ЦРБЦ почео је да гради помоћне мостове и прилазне путеве градилишту на Рибарском острву и Каменичкој ади, док је на сремској обали тај посао урађен раније. Нови мост, чија вредност износи 175,5 милиона евра, за сада још није добио грађевинску дозволу, јер је у току техничка контрола пројектно-техничке документације, након које следи захтев за грађевинску дозволу.


Према доступним подацима, радови би прво требало да почну на Булевару Европе, код раскрснице са Улицом Тоне Хаyића, одакле заправо почиње мост, односно вијадукт који ће одатле водити преко насипа до споја с мостом који се завршава на будућој кружној раскрсници са Карађорђевом улицом у Сремској Каменици, где се још укрштају и обилазница око Сремске Каменице, како будућа веза са Фрушкогорским коридором, те пут ка Беочину.

Кинеска компанија почела је да гради помоћне мостове и прилазне путеве градилишту на Рибарском острву и Каменичкој ади, док је на сремској обали тај посао урађен раније

Нови мост, чију изградњу финансира држава са 175,5 милиона евра, требало би да буде завршен до 2025. године. Са прилазним вијадуктом, мост ће бити дуг око 2,6 километра, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима. Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаyића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи. За бицклисте и пешаке предвиђене су још четири такве рампе. На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору.

НА МЕСТУ НЕКАДАШЊЕГ БРОДОГРАДИЛИШТА У НОВОМ САДУ Мобилна фабрика бетона за нови мост

Како је „Дневник” недавно писао, почетак изградње моста преко Дунава у продужетку Булевара Европе у Новом Саду, све је ближи, јер извођач радова, кинеска компанија ЦРБЦ, прикупља потребну документацију за изградњу привремене бетоњерке на месту Бродоградилишта.

www.dnevnik.rs

 

[mihajloboric87]

Pa recimo između Veternika i Futoga, uz istočni rub Futoga, ka istočnoj strani Beočina, i spojen na zapadnu obilaznicu grada u pravcu severa ka auto-putu. Na desnoj obali Dunava je teren nezgodan, to je tačno, ali sva ta naselja (Ledinci, Rakovica, a pogotovo ovi malo dalje Beočin, Čerević, Banoštor) vape svakako za dobrim magistralnim pravcem ka gradu. Lako je moguće da bi most ovde recimo povukao saobraćaj ne samo iz Beočina i zapadnijih naselja, već i iz Rakovca ka gradu, što bi smanjilo gužve kroz Kamenicu.
Ne zaboravite da od Beočina ima mnogo teškog saobraćaja (LaFarge - Beočinska fabrika cementa), a na potezu ka gradu ima još industrijskih objekata i odvoz kamena iz kamenoloma.
Dakle most na takvom mestu bi omogućio:
1. lokalnu veću integraciju zona Beočin - Futog
2. rešio problem boljeg povezivanja Beočina, Rakovca, Čerevića, Banoštra sa gradom, naročito kada se izgradi barem i delomična zapadna obilaznica (tada bi se tranzit iz pravca Bačke Palanke baš u zoni spoja sa ovim mostom preusmerio oko grada na sever ka auto putu, a manji deo koji ide za Beočin, Ledince, Rakovac… usmerio preko mosta umesto sadašnjeg prolaska kroz ceo grad pa nazad kroz Kamenicu) - i tako odguši zapadne ulaze u grad
3. Ovo pod 2 bi omogućilo i bolje vođenje linija gradskog saobraćaja
4. preusmerio većinu svakog, a posebno teretnog saobraćaja iz Beočina i okoline (kome je destinacija sever zemlje, Banat, i zona Beograda - dakle saobraćaj koji se usmerava na auto put) sa sadašnjeg pravca kroz Kamenicu i ceo grad (realno postojanje auto puta pored NS najmanje znači ovoj prigradskoj zoni, jer je jedini način da ga se dokopaju prolazak kroz/pored Kamenice i prolazak kroz grad). Ovde je poseban hendikep što su beočinsku prugu uništili, pa je sav teretni saobraćaj kamionima, umesto da su je rekonstruisali, elektrificirali i osim teretnog saobraćaja uspostavili i prigradsku železnicu do Beočina - garantovano bi bila najbrža veza iako u grad ulazi vezom naokolo preko Petrovaradina.

Celom ovom potezu je preko potrebna i brža veza ka budućem fruškogorskom koridoru tj. ka Rumi, jer baš kako je i navedeno u ovom postu sadašnja veza sa gradom, pa tako i “obilaznicom” Kamenice je potpuno zagušena u zoni Ledinci - Kamenica. Neka dalja zapadnija veza oko Kamenice (umesto sadašnje kvazi-obilaznice koja preseca ceo deo naselja pod Popovicom) bi to rešila, ali bi takva veza zahtevala sigurno i bušenje tunela.
E sa takvom vezom bi se omogućilo i da se deo tranzitnog saobraćaja iz pravca B. Palanke brže preusmeri na fruškogorski koridor, zasada je jedina opcija ovo navedeno u citiranom postu, do auto puta, pa skroz oko celog Novog Sada, pa kroz Petrovaradin, pa pod Frušku goru. Završetkom mosta i fruškogorskog koridora biće moguće izbeći Petrovaradin uz nešto duži put ali brže putovanje.

Naravno sve je ovo vrlo zahtevno, i osim nekih delova (brza veza auto-put - B. Palanka, kao deo zapadne obilaznice NS) nije u planovima, ali sa ovakvim porastom stanovništva u zapadnim prigradskim zonama, i popriličnoj saobraćajnoj izolaciji Beočina i okoline, verovatno će se morati razmišljati o nekom rešenju - ne pretendujem da je ovaj predlog dobar, ali mi deluje da bi kombinacija most na takvom mestu + zapadna obilaznica NS rešila dosta problema i integrisalo beočinsku zonu bolje u širu gradsku zonu NS.
Bojim se da sadašnje rešenje - oslanjanje samo na fruškogorski koridor ne rešava nijedan saobraćajni problem zapadnih ulaza i zapadnih prigradskih naselja Novog Sada, jer je prosto - predaleko. Pre ili kasnije će morati nastati prsten saobraćajnica oko grada iako je teren na desnoj obali Dunava jako zahtevan, ali i bliža naselja na toj obali (Kamenica, Popovica, pa i Ledinci) naglo rastu, a treba iskoristiti i potencijal ovih malo udaljenijih, bolje nego da se napola isprazne jer su relativno blizu gradu, ali u nepovoljnom položaju što se tiče saobraćaja.

Beočin ima obilaznicu i kamioni za cementaru ne idu kroz naselje. Za most Futog - Beočin treba porušiti više ulica i zatvoriti neke lokalne pravce od vitalnog značaja,npr. Novosadski ulicu,u Futogu ,a sa sremske strane bi se postojeća magistrala morala širiti od isključenja sa mosta prema Popovici na 2+2.

 

[miki_ns]

Da, znam za obilaznicu (nezavršenu i sa lakat krivinom na mestu gde je trebala da se produži ka Čereviću) - svako malo se vozim tamo, ali svi ti kamioni iako ne idu kroz Beočin na kraju kod NIS pumpe se uliju na jedini put Beočin - Kamenica, ček i kada im je npr. odredište Subotica, ali bolje veze prosto nema.

 

[mihajloboric87]

Da, znam za obilaznicu (nezavršenu i sa lakat krivinom na mestu gde je trebala da se produži ka Čereviću) - svako malo se vozim tamo, ali svi ti kamioni iako ne idu kroz Beočin na kraju kod NIS pumpe se uliju na jedini put Beočin - Kamenica, ček i kada im je npr. odredište Subotica, ali bolje veze prosto nema.

Pa ako naprave put sa četiri trake od novog mosta u Kamenici do fruškogorskog koridora neće biti problem ići iz npr. Beočina i izaći na AP za Suboticu,nego preko Žeželjevog mosta pa kroz grad. Ako nešto planiraju da rade na beočinskoj strani neka prvo srede put od Beočina do granice sa HR jer je stanje trenutno kriminalno,naročito kroz Čerević i Banoštor,i neka produže beočinsku obilaznicu od te nelogične krivine kako zdrav razum nalaže.

 

[nensav]

Poskupelo poloprivredno zemljište, što je dobra vest

 

[Прле]

Како то може да буде добра вест?