Šta je novo?

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

На Мишелуку све више градилишта и станова​


Инфраструктурно опремање Мишелука три почеће у фебруару, пошто је новосадска Градска управа за Грађевинско земљиште и инвестиције недавно одабрала извођаче, док су још прошле године инвеститори почели с градњом стамбених објеката.

Цена земљишта је све скупља, па је квадрат достигао 200 евра, док је пре градње болнице на Мишелуку и зграде РТВ-а било потребно свега 10 евра за квадрат парцеле. Познаваоци прилика кажу да власници парцела где је у плану инфраструктуррно опремање још не желе и да их продају, јер чекају да радови буду готови, па да продају земљу за већу своту новца. Било је и оних који су непосредно пре градње болнице и зграде РТВ-а куповали парцеле како би их чували за каснију продају.

План да део Петроварадина, познат по тркама и брзој вожњи, буде модерно блоковско насеље попут Новог Београда, датира још из седамдесетих година. Тада се Мишелук у градским плановима спомињао као зона за породично становање, јер је постојала идеја да се Нови Сад шири ка сремској страни, односно баш на овом простору. До сада је насеље Мишелук било слабо насељено и ту се углавном сада налазе породичне куће.

Изградњом нових стамбених објеката у већини случајева ниже градње битно мењају стање ствари на терену, тако да се овде очекује више хиљада нових станара, што захтева потпуно опремање у свим сферама.

У фербуару почиње инфраструктурно опремање Мишелука три, а носилац посла вредног више од 972,5 милиона динара с ПДВ-ом (972.547.596) јесте новосадска фирма „Пут – инвест”, док би градња саобраћајница и пратеће инфраструктуре требало да буде завршена за 550 календарских дана. На Мишелуку је активно неколико градилишта, између осталих у току је изградња Гарден Хила које ради новосадски Галенс. Реч је о 9.500 квадрата и 79 станова, док је у плану још један стамеби комплекс.


Све већа потражња за парцелама
Према речима председника Синдиката грађевинских радника Војводине Јосипа Модића, изградњом болнице на Мишелуку и згаде РТВ-а дошло је до веће потражње земљишта од стране инвеститора што је утицало и на цену парцела.

Каже и то да поједини власници земље тргују с инвеститорима тако што потражују станове за парцеле, а квадрат земљишта достиже и 200 евра.


Планирана је и зграда са готово нултом енергијом са пет ламела на 6.500 квадрата и 55 станова. Поред болнице грађевинска фирма “Президент” планира 24 стана у низу. Реч је о зградама ниже спратности. На Мишелуку је у току изградња троспратне зграде са 38 станова и тако даље.

Према речима председника Синдиката грађевинских радника Војводине Јосипа Модића изградњом болнице на Мишелуку и згаде РТВ –а дошло је до веће потражње земљишта од стране инвеститора што је утицало и на цену парцела. Каже и то да поједини власници земље тргују с инвеститорима тако што потражују станове за парцеле, а квадрат достиже и 200 евра.

- Некада је земља у овом делу града продавана за 10 евра по квадрату. Поуздано знам да су неки влансици продавали и за 200 евра. Траже и 300 евра за квадрат али нисам сигуран да успевају да продају по тој цени. Парцела у граду за градњу све је мање, те се инвеститори одлучују за сремску страну, а у последње време Мишелук им је веома атрактиван. Поред погледа на Нови Сад, Дунава, реч је о још увек ненасељеном и мирном делу града. Квадрат стана био је од 1.300 евра у изградњи, док сада достиже и до 2.400 – казао је Модић за “Дневник”.

По његовим речима суграђани са сремске стране очекују да ће се инфраструктура са Мишелука проширити и на друге делове попут Алибеговца и Карагаче, како би били комплетно комунално опремљени. У важећем плану Новог Сада који је доступан на сајту новосадског „Урбанизма” Мишелук је подељен на три дела.

Први
који је обухваћен планом налази се у североисточном делу Мишелука. Како је појашњено план просторног уређења базира се на претпоставци да ће на овом простору живети између 6.000 и 6.500 становника, у оквиру породичног и вишепородичног становања, умерених густина, те да је за њих неопходно обезбедити адекватне јавне садржаје и потребан комфор становања, као и потпуну опремљеност мрежом инфраструктуре. Поштујући и природне одлике тла, предложено је решење по коме се у ободним нижим, приступачнијим и делом већ реализованим просторима планира породично становање, а у средишњим равним, на већој висини, просторима, који нису запоседнути бесправном изградњом, вишепородично становање и мрежа јавних установа.


Планови за Мишелук три
Мишелук три је подељен у четири просторне целине
. Прва просторна целина формира се уз Улицу Динка Шимуновића – паралелно са пругом Петроварадин – Беочин, и скоро у потпуности се намењује породичним становању. На потезу западно од Улице Динка Шимуновића планирају се комплекси за мерно-регулациону станицу (МРС), предшколску установу, интервентни пункт, и јавне слободне површине.

Друга просторна целина заузима источну падину Мишелучког платоа, која се спушта према путу за Руму. Поред преовлађујуће намене породичног становања и јавних зелених површина, на овом простору се такође планира једна предшколска установа и простор за локалну управу.

Трећа просторна целина заузима потез уз пут за Руму и у потпуности се намењује породичном становању са радним активностима. Четврта просторна целина намењује се вишепородичном становању средњих густина, на централном делу платоа, са потребним јавним службама и централним садржајима. Планирају се: предшколска установа, основна школа, дом за старе, рекреативна површина и парковска површина уз комплекс верског објекта, као и комплекс пијаце. Поред основних јавних служби, планирају се и јавне службе ширег значаја: средња школа, дом здравља и културни центар. Такође, планирају се и комплекси намењени верском објекту и спортскопословном центру. Уз главну мишелучку саобраћајницу и примарне саобраћајне правце планирају се садржаји централних функција, као и линијског центра (у приземљима вишепородичних објаката).


Функцију свих садржаја обезбедиће планирана саобраћајна мрежа, пажљиво уклопљена у затечено стање изграђености и природне одлике терена. Будући да се планира виши комфор становања, те да је интенција да се за становање планирају веће грађевинске парцеле, на којима ће знатан део простора бити намењен зеленилу, јавне зелене површине се планирају у мањем обиму, за спортско--рекреативне површине, парковске површине и зелене скверове.

Планира се и изградња основне школе и дечије установе на простору који је већим делом у државној својини (корисник је Град Нови Сад), а на најмаркантнијем простору, позиционираном као видиковац, планира се и уређење општеградског центра. Осим овог, садржаји центра планирају се и уз примарну саобраћајницу уз јужну границу грађевинског рејона.

Мишелук два планиран је за следеће намене: породично становање, вишепородично становање, општеградски центар, основна школа, предшколске установе, дом за стара лица, пијаца, православни храм, пословање, уређене зелене површине, заштитно зеленило, станица за снабдевање горивом, мерно-регулациона станица и саобраћајне површине.

 

Novi rekord: Cena kvadrata u Novom Sadu dostigla 4.000 evra​


cene-stanova-novi-sad-2023.jpg
 
Jedno pitanje? Koja je cena najma lokala u centru po kvadratu? Da li se tako računa ili ovisno i o prostoru, poziciji i na kraju krajeva radnji koja će bit tamo, tj delatnosti?

Kolega razmišlja o craft pivnici...
 
Zašto je dobro biti Novosađanin? Predstavljamo TOP 10 razloga zbog kojih ćete BITI PONOSNI što ste iz Srpske Atine i SVE BENEFITE života u vojvođanskoj prestonici

1. Podsticaji za prvo, drugo i treće dete


Svaka žena u Srbiji koja se prvi put ostvari u ulozi majke ima pravo na roditeljski dodatak u iznosu od 321.900 dinara. Ovo davanje je od 1. januara 2022, odlukom Vlade Srbije, znatno uvećano. U početku, kada je ova mera doneta, dodatak je iznosio 300.000 dinara, da bi za sve mališane rođene u drugoj polovini godine bio ustanovljen novi iznos, viši za gotovo 22.000 dinara. Na jednokratnu finansijsku injekciju imaju pravo i roditelji drugog i trećeg deteta i to po 107.300 dinara.

2. Subvencije za rešavanje stambenog pitanja

Mladi bračni parovi mogu da računaju na ozbiljnu novčanu pomoć države u kupovini prvog stana.

Kako je odlučeno, reč je o bespovratnoj podšci koja iznosi od 10.000 do 20.000 evra, a koliko približno i iznosi prosečno učešće za stambeni kredit koje mladi najčešće nemaju u borbi da obezbede “krov nad glavom”. Pravo na ovu pomoć imaju samohrane majke ili mladi parovi sa decom rođenom nakon 1. januara 2022..

3. Besplatni vrtići i sve veći broj vrtića

Grad Novi Sad i ove godine obezbeđuje sredstva za potpuno besplatan boravak za više od 17.000 dece u vrtićima PU ,,Radosno detinjstvo“
, a za ovu namenu planirano je oko 650 miliona dinara. Lista čekanja je na minimumu i na njoj su deca jaslenog uzrasta, a cilj je da kroz planirane projekte ona bude potpuno ukinuta. U planu je izgradnja novog vrtića na Grbavici, koji će se nalaziti na uglu ulica Miše Dimitrijević i Kola srpskih sestara. Prošle godine otvorena su vrata novih vrtića u Veterniku, na Sajlovu i na Klisi. Proširuju se kapaciteti vrtića u Kovilju.

U okviru “Radosnog detinjstva” zaposleno je 2.604 radnika, postoji 73 vrtića koji su raspoređeni u 9 jedinica, Centralna kuhinja, tehnička služba, kao i upravna zgrada u kojoj se nalaze sve bitne prateće službe za funkcionisanje.

4. Besplatni udžbenici za sve prvake

Besplatne udžbenike za đake prvake, Grad Novi Sad je obezbedio i ove godine. U Skupštini grada potpisan je ugovor za nabavku knjiga za gotovo 4 hiljade prvaka između predstavnika 12 izdavačkih kuća i 35 novosadskih škola. Grad Novi Sad od 2019. godine kupuje knjige đacima prvacima.

5. Jedinstveni studentski grad – kampus

Univerzitet u Novom Sadu je sa oko 50.000 studenata i 5.000
zaposlenih jedno od najvećih naučnih i obrazovnih središta u Centralnoj Evropi, a drugi univerzitet po veličini u našoj zemlji.

U odnosu na ostale univerzitete u našoj zemlji razlikuje se i po tome što se fakulteti i instituti nalaze u četiri istorijska grada na severu naše zemlje: Subotici, Zrenjaninu, Somboru i Novom Sadu. Ono što ga čini jedinstvenim u odnosu na sve druge, ne samo u našoj zemlji već i u ovom delu Evrope, jeste kampus. Kada već govorimo o novosadskom kampusu, bitno je pomenuti i samo poreklo reči. Ono potiče od latinske reči campus koja prevedena na naš jezik znači otvoreno polje ili otvoreni prostor.

Svi oni koji su imali prilike makar jednom da ga posete ili prošetaju njegovim ulicama, koje obiluju drvećem i zelenilom, znaju da on to upravo i jeste.

Jedan veliki prostor koji svake godine dočekuje nove grupe studenata, pruža im ruku zagrljaja i postaje neizostavan deo njihovih života tokom studiranja.
Fakulteti koji se nalaze u sklopu univerzitetskog kampusa su: Filozofski, Poljoprivredni, Tehnološki, Pravni, Fakultet tehničkih nauka, Prirodno-matematički i Fakultet za sport i fizičko vaspitanje. Medicinski fakultet nalazi se u krugu Univerzitetskog kliničkog centra, a Akademija umetnosti na Petrovaradinskoj tvrđavi.

U sklopu kampusa se nalaze: studenski centar sa dva studentska doma i centralnim studenskim restoranom, kao i hotel sa apartmanima za privremeni smeštaj mladih nastavnika i saradnika. Tu se nalaze i Zavod za zaštitu zdravlja studenata, sportsko-rekreativni sadržaj i mnoge naučne, stručne, kulturne, informativne, sportske i slične studenske organizacije. Ove organizacije okupljaju brojne studente i pružaju im osećaj zajedništva.
Posebnost našeg kampusa leži i u činjenici da se sve nalazi na jednom mestu, što studentima i zaposlenima mnogo olakšava studiranje, ali i svakodnevno obavljanje obaveza.

6. Najbiciklističkiji grad u regionu – subvencije za kupovinu novog bicikla

Titula ”najbiciklističnijeg grada” koju Novi Sad opravdano već godinama unazad nosi, posledica je rešenosti gradske vlasti da kontinuirano investira u ekologiju, kreirajući, pri tom, zdravo okruženje za svoje sugrađane. Novi Sad ima čak 40.000 redovnih biciklista, što je za poslednjih 10 godina povećanje od 300%, tako da su subvencije za kupovinu bicakala od 10.000 dinara, koje Grad dodeljuje svojim sugrađanima, godinama unazad postale dobra praksa. Grad Novi Sad će u ovoj godini izdvojiti novih 20 miliona dinara za subvencije Novosađanima za kupovinu bicikla. Reč je o programu koji se uspešno sprovodi već dve godine i koji je Novi Sad prvi pokrenuo u Srbiji, a potom nekoliko gradova uvelo u svoju praksu.

7. Brzim vozom „Soko“ za pola sata i 603 dinara do prestonice

Vest da su Novosađani i Beograđani dobili “Sokola” koji će između dva grada i razdaljinu od 95 kilometara prelaziti za pola sata odjeknula je u javnosti

Od marta prošle godine, dva i po miliona putnika prevezlo se vozom na relaciji Beograd – Novi Sad, tokom perioda promotivnih cena voznih karata, saopštio je danas “Srbija Voz”.
Cena vozne karte za odraslu osobu za 2. razred direktnog Inter City voza “Soko” na relaciji Beograd – Novi Sad iznosiće 603 dinara, sa uključenom rezervacijom mesta. Cena mesečne pretplatne karte na relaciji Beograd Centar – Novi Sad iznosi 6.874 ukoliko se koristi isključivo za Regio voz, dok mesečna karta za najsavremeniji voz u regionu ,,Soko“ iznosi 12.000 dinara, i ista se može koristiti za putovanje i u Regio vozu.

uveo i novu ponudu – godišnju pretplatnu kartu, koja važi u 1. i 2. razredu svih vrsta vozova na svim relacijama u unutrašnjem saobraćaju. Cena godišnje pretplatne karte iznosi 72.000 dinara.

Za relaciju Beograd – Novi Sad omogućena je onlajn kupovina karata putem veb sajta ili aplikacije uz popust od pet odsto.

8. Novi Sad primer drugima na kulturnoj sceni Srbije – EPK

Godina iza nas bila je jedna od onih koju će Novi Sad zabeležiti u kulturnoj istoriji grada. Ako i niste redovan posetilac kulturnih dešavanja, ovog puta su događaji dolazili i do vas i bilo ih je svuda – od gradskih ulica, tržnih centara, kulturnih stanica, preko škola, do dobro poznatih institucija kulture, Novi Sad je kao Evropska prestonica kulture tokom 2022. godine živeo kulturu i pozicionirao se na evropskoj turističkoj i kulturnoj mapi.

Osim priznanja koja su pristizala tokom svih godina priprema za Evropsku prestonicu kulture, najveća dostignuća prve ovakve titule u Srbiji su nova publika, novi prostori, novi procesi koji su zaživeli u kulturnoj strategiji grada. Do kraja prethodne godine konačan broj domaćih i inostranih umetnika koji su uzeli učešća u programima Evropske prestonice kulture bio je 6000.

Gotovo 4000 događaja odigralo se tokom 2022. godine, što znači da ste svakoga dana tokom prošle godine mogli da posetite ne jedan, nego nekoliko dešavanja.

9. Grad najboljeg festivala u Evropi

Festival Exit proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu u Holandiji.

Kako je objavljeno na sajtu EFA, više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji za najbolji evropski festival u 2013. godini. Muzički festival Exit biće iduće godine održan 15. put na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, a potom će, posle jednog dana pauze, biti nastavljen Exit Sea Dance festivalom na plaži Jaz u Budvi.

10. Jedini evropski grad u kojem se u isto vreme grade tri mosta

U Novom Sadu trenutno se gradi most između Kovilja i Petrovaradina, kao deo Fruškogorskog koridora, a počeli su pripremni radovi na izgradnji mosta u produžetku Bulevara Evrope i priprema se dokumentacija za izgradnju trećeg mosta, na temeljima starog Mosta Franca Jozefa. Tri nova mosta znače manje saobraćaja u gradu, manje zagađenja, veću zaštitu životne sredine i bolji i komforniji život svih građana i građanki Novog Sada, a na taj način Srbija postaje mesto za bolji život svih ljudi.

nsuzivo.rs/naslovna-vest/zasto-je-dobro-...skoj-prestonici-foto
 
KONAČNO: Završeni radovi u Partizanskoj kod nadvožnjaka

Iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada stiglo je saopštenje iz koga možemo zaključiti da su radovi u Partizanskoj ulici, u zoni nadvožanjaka, konačno završeni.

Danas u 15.30 sati, na uglu Partizanske i Rumenačke ulice, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, obići će završene radove na delu Partizanske ulice u zoni nadvožnjaka.

Podsećamo, radovi su počeli 10. maja, a prvobitan rok za njihov završetak bio je 17. oktobar. Nakon toga, rok je produžen na 15. decembar pa na 15. februar.

www.mojnovisad.com/vesti/konacno-zavrsen...oznjaka-id52461.html

www.dnevnik.rs/novi-sad/zavrseni-radovi-...saobracaj-15-02-2023
 
Mega fabrika kompanije Continental Automotive Serbia biće otvorena 23. februara

Mega fabrika kompanije Continental Automotive Serbia u Industrijskoj zoni Kać biće otvorena u četvrtak, 23. februara, najavljeno je na sastanku gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića sa generalnim direktorom kompanije Continental Automotive Serbia Sašom Đoringa, direktorom fabrike Edvinom van der Ka i finansijskim direktorom Nikolom Grulovićem.

Nova Fabrika će zauzimati 30.000 m2 proizvodnog, kancelarijskog i magacinskog prostora , a u njoj će se proizvoditi visokotehnološka rešenja za ekrane za unutrašnjost vozila. Kompanija Continental Automotive Serbia počela je izgradnju ove fabrike u junu 2021. godine.

Investicija je vredna 140 mil EUR.

www.ekapija.com/news/4028163/mega-fabrik...otvorena-23-februara


 
Poslednja izmena:

Počela gradnja kružnog toka kod Spensa, zatvoren deo Bulevara cara Lazara​


Izgradnja kružne raskrsnice na uglu Bulevara cara Lazara i Fruškogorske ulice počela je jutros i radnici i mašine su za sada zauzeli saobraćajne i biciklističke trake najbliže Promenadi.

Kako se uverio 021.rs, radnici firme "Put-invest" su počeli sa radovima koji će do 23. februara za saobraćaj zatvoriti krajnju desnu traka na Bulevaru cara Lazara, u dužini od 110 metara, od Fruškogorske ulice do Promenade.

U naredna tri dana sa Bulevara cara Lazara biće onemogućen pristup kolima Promenadi, Spensu i Univereksportu.

Iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i invrsticije su najavili da će o daljim rasporedima zatvaranja tokom narednih devet meseci, koliko će trajati radovi, građani biti obavešteni na vreme.

Podsetimo da gradnja "turbo" kružnog toka košta više od 2,8 miliona evra, odnosno 336,2 miliona dinara i izvode ih kompanije "Put-invest", "Montop Pro", "Energotehnika-Južna Bačka" i "Tecton Geosystems".

U okviru radova planirano je premeštanje i rekonstrukcija dela kanalizacione i vrelovodne mreže, javne rasvete i druge komunalne infrastrukture na ovoj lokaciji. Osim toga, zbog izgradnje raskrsnice biće posečeno devet stabala na uglu Fruškogorske i Bulevara cara Lazara.

Dodajmo i da je plan da se na kraju, kada radovi budu gotovi, u centru kružnog toga postavi 10 metara visok spomenik Nikoli Tesli. Grad je već opredelio 5,4 miliona dinara za konkurs i čeka se raspisivanje tendera za izradu idejnog rešenja.

 
Na nsbuild-u kažu da je Novi Sad tužio pre koji mesec BMC. Kako su se pokazali u Beogradu?
 

"CONTINENTAL" OTVORIO NOVU FABRIKU U NOVOM SADU Investicija od 140 miliona evra obezbediće i do dve milijarde evra izvoza i 500 radnih mesta​


Reč je o najvećoj fabrici u Evropi i investiciji od 140 miliona evra. Iz fabrike će godišnje izlaziti preko milion proizvoda čija je cena oko 1.000 evra po proizvodu. Sa novim projektom može se očekivati duplo veći izvoz - procene su i do milijardu i po evra, pa i do dve milijarde.

Dugoročno, procene su u kompaniji, da bi izvoz trebalo da dostigne i do 3 milijarde evra, a nova investicija će obezvediti 500 novih radnih mesta. Kako je najavljeno plan je i dodatna investicija od 150 miliona evra i još 1.500 radnih mesta u naredne četiri godine.

- Izvoz će 2025. da bude čak tri milijarde. Vidite, to je onda najveći uspeh za Srbiju, onda je Srbija uspela. Kontinental je jedna od najmoćnijih kompanija u tom sektoru. Oni ne dolaze da tu budu nekoliko godina već trajno. Nadam se da će da ostanu zauvek. Borio sam se danas da Kontinental otvori jedan RND centar u Nišu, videćemo - izjavio je predsednik Aleksandar Vučić prilikom obilaska fabrike i daodao da mu je ovaj dan jedan od najlepših u poslednjih deset, jedanaest godina.

- Kontinental je blago na severu naše zemlje. Oni će ovde još uložiti 150 miliona evra, najveći deo biće otvoren pre 2024. godine. Nemačke investicije su broj jedan u Srbiji. Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner i biletaralni donator. U nemačkim fabrikama u Srbiji sada radi 79. 000 radnika u 124 kompanije - dodao je predsednik i pozvao naše ljude da se vraćaju u Srbiju uz napomenu da nam kontinuirano rastu zarade.

Continental, koji u Srbiji ima 5 zgrada, je 2017. godine u Novom Sadu otvorio Istraživačko razvojni centar u kome danas preko 950 inženjera radi na razvoju najinovativnijih tehnologija za automobilsku industriju.

Plate radnika u kompanijama poput Continentala inače su značajno veće od proseka u Srbiji, a inženjeri koji rade u našoj zemlji zarađuju kao njihove kolege u Nemačkoj.

Tokom otvaranja nove fabrike, generalni direktor "Kontinental automotiv Srbija" Saša Čoringa rekao je da sa blizu 1.000 inženjera u Novom Sadu postaju jedan od najvećih inženjerskih centara u Srbiji, ali i u samom Kontinentalu.

- Već po samom dolasku u Srbiju bilo je jasno da želimo da stvaramo dodatnu vrednost, a vrhunac svega jeste da smo uveli znak Made in Srbija koji će biti na automobilima širom sveta. Sa ovom investicijom nastavljamo da razvijamo srpsku ekonomiju i postajemo značajan centar u autoindustriji - rekao je Čoringa.

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji ocenila je da je ovo važna etapa u ekonomskom razvoju između Srbije i Nemačke.

- Mi smo najveći trgovinski partneri. Obim naše trgovine je 8 milijardi evra. Kontinental je tome mnogo doprineo. Nemačke kompanije investiraju i novac, ali investiraju i u ljude i u strandarde. Srbija jako brzo napreduje kroz lanac vrednosti. Ovo je izazov, ali i prilika da privučete visoko tehnološke stručnjake - ocenila je Konrad.

Direktor fabrike Edvin van der Ka najavio je proširenje fabrike.

- Tako ćemo obezbediti još 1.500 radnih mesta i to sa investicijom većom od 150 miliona evra. Sutra će se navršiti godinu dana od mog dolaska u Srbiju, a danas mogu da kažem da ćemo savladati mnoge izazove - kazao je Van der Ka i zahvalio se zaposlenima, kao i Vladi Srbije.

Displeji iz Kaća za ceo svet​

Najuočljiviji i najzanimljiviji deo automobila koj će se proizvoditi u novoj fabrici u Kaću jesu displeji. Reč je o atraktivnim projektima iz oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila i sistemima i senzorima za autonomnu vožnju.

Kompanija razvija širok spektar proizvoda kao što su instrument table, radari, kamere, kontrolne jedinice za daljinsko praćenje pozicije i parametara vozila, pristupni sistemi zasnovani na pristupu vozilu pomoću pametnih telefona ili daljinskog otključavanja...

U opremanje industrijske zone Kać za fabriku Continental i sve buduće fabrike drćava je uložila 19,1 milion evra.

Otvaranju fabrike prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić, rukovodstvo kompanije Continental, pokrajinski premijer Igor Mirović, ministar odbrane Miloš Vučević, predstavnici grada Novog Sada...

Nemački Kontinental je osnovan 1871. godine, posluje u oko 60 zemalja i zapošljava oko 250.000 ljudi.

 

"CONTINENTAL" OTVORIO NOVU FABRIKU U NOVOM SADU Investicija od 140 miliona evra obezbediće i do dve milijarde evra izvoza i 500 radnih mesta​


Reč je o najvećoj fabrici u Evropi i investiciji od 140 miliona evra. Iz fabrike će godišnje izlaziti preko milion proizvoda čija je cena oko 1.000 evra po proizvodu. Sa novim projektom može se očekivati duplo veći izvoz - procene su i do milijardu i po evra, pa i do dve milijarde.

Dugoročno, procene su u kompaniji, da bi izvoz trebalo da dostigne i do 3 milijarde evra, a nova investicija će obezvediti 500 novih radnih mesta. Kako je najavljeno plan je i dodatna investicija od 150 miliona evra i još 1.500 radnih mesta u naredne četiri godine.

- Izvoz će 2025. da bude čak tri milijarde. Vidite, to je onda najveći uspeh za Srbiju, onda je Srbija uspela. Kontinental je jedna od najmoćnijih kompanija u tom sektoru. Oni ne dolaze da tu budu nekoliko godina već trajno. Nadam se da će da ostanu zauvek. Borio sam se danas da Kontinental otvori jedan RND centar u Nišu, videćemo - izjavio je predsednik Aleksandar Vučić prilikom obilaska fabrike i daodao da mu je ovaj dan jedan od najlepših u poslednjih deset, jedanaest godina.

- Kontinental je blago na severu naše zemlje. Oni će ovde još uložiti 150 miliona evra, najveći deo biće otvoren pre 2024. godine. Nemačke investicije su broj jedan u Srbiji. Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner i biletaralni donator. U nemačkim fabrikama u Srbiji sada radi 79. 000 radnika u 124 kompanije - dodao je predsednik i pozvao naše ljude da se vraćaju u Srbiju uz napomenu da nam kontinuirano rastu zarade.

Continental, koji u Srbiji ima 5 zgrada, je 2017. godine u Novom Sadu otvorio Istraživačko razvojni centar u kome danas preko 950 inženjera radi na razvoju najinovativnijih tehnologija za automobilsku industriju.

Plate radnika u kompanijama poput Continentala inače su značajno veće od proseka u Srbiji, a inženjeri koji rade u našoj zemlji zarađuju kao njihove kolege u Nemačkoj.

Tokom otvaranja nove fabrike, generalni direktor "Kontinental automotiv Srbija" Saša Čoringa rekao je da sa blizu 1.000 inženjera u Novom Sadu postaju jedan od najvećih inženjerskih centara u Srbiji, ali i u samom Kontinentalu.

- Već po samom dolasku u Srbiju bilo je jasno da želimo da stvaramo dodatnu vrednost, a vrhunac svega jeste da smo uveli znak Made in Srbija koji će biti na automobilima širom sveta. Sa ovom investicijom nastavljamo da razvijamo srpsku ekonomiju i postajemo značajan centar u autoindustriji - rekao je Čoringa.

Anke Konrad, ambasadorka Nemačke u Srbiji ocenila je da je ovo važna etapa u ekonomskom razvoju između Srbije i Nemačke.

- Mi smo najveći trgovinski partneri. Obim naše trgovine je 8 milijardi evra. Kontinental je tome mnogo doprineo. Nemačke kompanije investiraju i novac, ali investiraju i u ljude i u strandarde. Srbija jako brzo napreduje kroz lanac vrednosti. Ovo je izazov, ali i prilika da privučete visoko tehnološke stručnjake - ocenila je Konrad.

Direktor fabrike Edvin van der Ka najavio je proširenje fabrike.

- Tako ćemo obezbediti još 1.500 radnih mesta i to sa investicijom većom od 150 miliona evra. Sutra će se navršiti godinu dana od mog dolaska u Srbiju, a danas mogu da kažem da ćemo savladati mnoge izazove - kazao je Van der Ka i zahvalio se zaposlenima, kao i Vladi Srbije.

Displeji iz Kaća za ceo svet​

Najuočljiviji i najzanimljiviji deo automobila koj će se proizvoditi u novoj fabrici u Kaću jesu displeji. Reč je o atraktivnim projektima iz oblasti elektronskih uređaja za kabinu vozila i sistemima i senzorima za autonomnu vožnju.

Kompanija razvija širok spektar proizvoda kao što su instrument table, radari, kamere, kontrolne jedinice za daljinsko praćenje pozicije i parametara vozila, pristupni sistemi zasnovani na pristupu vozilu pomoću pametnih telefona ili daljinskog otključavanja...

U opremanje industrijske zone Kać za fabriku Continental i sve buduće fabrike drćava je uložila 19,1 milion evra.

Otvaranju fabrike prisustvuje predsednik Aleksandar Vučić, rukovodstvo kompanije Continental, pokrajinski premijer Igor Mirović, ministar odbrane Miloš Vučević, predstavnici grada Novog Sada...

Nemački Kontinental je osnovan 1871. godine, posluje u oko 60 zemalja i zapošljava oko 250.000 ljudi.

Barem nisu kablovi, dakle kakav-takav napredak.
 
Vrh