Šta je novo?

Novi Sad - Opšta tema (gradski život i vesti)

Najveći tržni centar u zemlji nići će 2017.

Novi Sad -- Izgradnja najvećeg tržnog centra u Srbiji na uglu Bulevara cara Lazara i Bulevara oslobođenja trebalo bi da počne početkom 2017. godine.

Očekuje se da će građevinska dozvola biti dobijena do kraja ove godine, izjavio je Nemanja Savčić, direktor razvoja novobeogradske firme „Nepi rial estejt“, iza koje je južnoafrički fond "Nepi“, koji je kupio parcelu.

"Plac na uglu dva bulevara, od bezmalo 33.000 kvadratnih metara, je plaćen u celosti. Uknjižen je prošle sedmice i prema kupoprodajnom ugovor 'Nepi' će ući u posed lokacije polovinom avgusta. Sledi proces dobijanja građevinske dozvole, a paralelno s tim radiće se urbnistički projekat za arhitektonsko rešnje i za to će biti objavljen međunarodni tender", ističe Savčić.

Po njegovim rečima, za objekat s pet spratova, koji bi trebalo da ima oko 115.000 kvadrata, potrebno je godinu i po da bude izgrađen.

"Ne želimo da se poredimo sa Spensom, čija je površina oko 85.000 kvadrata i koji je manji u odnosu na objekat koji planiramo da podignemo. Biće to mesto gde će Novosađani imati prodavnice, zabavno-sportske sadržaje, poput bioskopa, restorana više vrsta, sportskih sala ....", ističe Savčić.

Parcelu je u aprilu novobeogradska firma "Nepi rial estejt“ kupila po neverovatnih 3,8 milijarde dinara, što je najskuplje plaćen gradski plac, jer nema podataka da su investitori izdvojili više novca od ove sume. Savčić kaže da je nezahvalno govoriti o tome koliko će koštati izgradnja, ali procenjuje da bi to moglo biti više desetina miliona evra.

Južnoafrički fond "Nepi“ se bavi izgradnjom tržnih centara i posluje u Rumuniji, Slovačkoj i Češkoj. Od izraelske kompanije "Plaza“ kupio je šoping mol u našoj zemlji, Kragujevcu...

Osim što gradi centre, "Nepi“ i upravlja izgrađenim objektima, pa Savčić kaže da tako planira da bude i u Novom Sadu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... id=1148619
 
Ima ove godine mnogo ogromnih projekata za gradnju.

Evo još i otvaranje bioskopa:

Cinestar отвара највећи биоскоп у Војводини

Специјална седишта која се померају заједно са филмским сликама на платну, интензивни мириси, налети ветра, воде, магле, мехурића, као и невероватни светлосни ефекти...

Ови и многи други узбудљиви и до сада невиђени садржаји чекају све посетиоце прве 4DX сале у Србији, која ће бити отворена средином јула у новосадском центру Big, у склопу новог CineStar биоскопа - највећег у Војводини и најмодернијег у нашој земљи.

Мултиплекс, који ће ускоро своја врата отворити за све љубитеље филма, трећи је и уједно најамбициознији пројекат у нашој земљи компаније Blitz CineStar - највећег и најпосећенијег ланца биоскопа у региону. Са чак 10 дворана и нешто мање од 1.400 места за седење, ово велелепно здање простираће се на више од 5.000 квадратних метара, у засебној згради центра Big.

"CineStar у Србију доноси потпуно нов биоскопски 4DX формат, који за љубитеље седме уметности значи несвакидашњи и интензиван филмски доживљај. Покретна седишта савршено симулирају адреналинску брзу вожњу, кретање кроз свемир, летење или пливање... Снажни налети ветра, воде, мехурића, магле, кишне олује, муње и посебни мириси - попут кафе, барута, запаљених гума, гледаоцима омогућавају да заиста проживе слике са биоскопског платна и заиста буду део филма, како и слоган гласи. 4DX дворана опремљена је Барко ласерским пројектором најновије генерације, иначе јединог на територији целе бивше Југославије, који остварује бољи контраст слике. То је од кључног значаја за данашњи дигитални биоскоп, поготово када се ради о 3D филмовима" рекао је Зоран Савић, директор Blitz CineStar за Србију.

Он је додао да ће посетиоци новог биоскопа моћи да очекују премијере најновијих и најпопуларнијих холивудских блокбастера паралелно са светским премијерама, али и алтернативне садржаје попут програма Royal Opera House, као и ливе преносе концерата, мјузикла и утакмица обједињених под називом "Спектакли у CineStar-у".

Гигантска wall-to-wall платна, најновија технологија, попут Dolby Digital EX и DTS звучног система, која обезбеђује кристално јасну слику и тон, биће само неке од техничких карактеристика и супериорности новог биоскопа. Осим 4Dx сале новосадски мултиплекс имаће и ултимативне RealD 3D дворане, као и eXtreme салу –специјални CineStar стандард.

"Платно у eXtreme сали, велико је чак 120 квадратних метара и премазано сребром. На њему филмови оживљавају уз помоћ најмодернијег и најсветлијег Барко пројектора на свету, који је уврштен и у Гинисову књигу рекорда. Све наше дворане су не само технолошки супериорне, већ и комфорне, са великим и нестандардним размаком за ноге. Ту су и кожне VIP фотеље, атрактивна љубавна и Love Box седишта, са ефектом сепареа, намењена паровима који желе интиму", објаснио је Савић и додао да посетиоце очекују и препознатљиве CineStar акције попут скривене и поноћне претпремијере, матинеа за породице и децу, Mog CineStar уторка - повољнијег дана за биоскоп, затим прославе рођендана и лојалти програм...

Поред биоскопских дворана, новосадски мултиплекс имаће два специјално дизајнирана CineStar кафића с терасом и атмосфером lounge бара, две простране и модерно опремљене играонице, односно рођендаонице са Play Station конзолама.

У Војвођанском мултиплексу биће могуће организовање различитих сусрета и скупова – пословних састанака или приватних прослава. Новосадски CineStar ће тако бити, не само место најбоље филмске забаве, већ и целодневног и квалитетног провода за целу породицу.

Новосађани ће имати могућност да улазнице купују и online - брзо, једноставно, сигурно и без чекања у редовима - путем веб странице или преко IcineStar апликације.

http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/c ... 31838.html
 
U Novom Sadu najviše podnetih i rešenih građevinskih dozvola

Nakon šest meseci od primene postupka sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izdalo statistiku izdavanja dozvola.

Na osnovu tog izveštaja Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove od januara do 30. juna ove godine primila je ukupno 1.330 prijava u postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Od tog broja ukupno je rešen 971 zahtev odnosno 73%, dok je pozitivno rešeno 459 prijava odnosno 47% od ukupnog broja što je prema statistici najviše u čitavoj Srbiji.

"Apelujemo na projektante, preko kojih investitori uglavnom podnose zahteve da iste maksimalno usklade sa zakonskim aktima vezanim za proceduru. Samim tim će se još više povećati efikasnost postupanja, kao i broj pozitivno rešenih zahteva, a sve u cilju da se maksimalno angažuje građevinska operativa, da se otvore nova radna mesta, prihoduje budžet Novog Sada i da Novi Sad bude još veće gradilište", kaže načelnik Uprave za urbanizam i stambene poslove Novog Sada Miloš Egić.

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/ ... zvola.html
 
U Novom Sadu se gradi više nego igde u Srbiji - Od januara 1.330 zahteva za izdavanje građevinske dozvole

Novi podaci Ministarstva građevine pokazuju da se u Novom Sadu gradi više nego u bilo kom gradu u Srbiji. Od 1. januara, otkako se primenjuje postupak sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, Gradska uprava za urbanizam primila je 1.330 zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Od svih gradova u Srbiji, Novi Sad je najviše dozvola i izdao, što ga trenutno činim sredinom najpovoljnijom za investitore.

Dok se štancaju dozvole, grad kuburi s napuštenim poslovnim prostorijama, nedovršenim investicijama i lošim realizacijama koje nemaju nikakvu upotrebu. Najviše se gradi stambeno-poslovni prostor, što implicira da za njim trenutno ima najviše potražnje.

Stručnjaci za Radio 021 komentarišu da nije problem u samoj gradnji - koja je dobra pojava u svakoj sredini, već u donošenju odluka, ustupaka i sklapanju dilova koji idu na štetu građana. Istovremeno, građani ne uspevaju da spreče donošenje istih odluka - ruše se spomenici kulture, uklanjaju zelene površine i zauzimaju gabariti.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović rekao je da statistika, koja je nesumnjivo na strani Novog Sada, samo pokazuje koliko su službe efikasne u obavljanju posla. Međutim, dodao je, postoji potreba kontrole gradnje u Novom Sadu - koju obavljaju nadležni organi, ali u nedostatku njihove reakcije, građani su ti koji se direktno pitaju kako se troši njihov novac.
- Investitorima je u planu da profitiraju na svojim investicijama i naravno da nisu motivisani za izgradnju objekata koji nisu komercijalno isplativi, poput javnih objekata. Ali, zato bi trebalo da postoje ulaganja od strane Grada ili države, koja će korigovati ovaj disbalans - rekao je Jović.
Rekao je i da brojni konkursi za uređenje javnih površina nisu sprovedeni ili obrađeni na pravi način, zbog čega je, na primer, Trg republike dobio trenutni izgled.
- Imamo mnogo propuštenih šansi i tendenciju da se malo ulaže u javne objekte. Rade se neke kozmetičke stvari - tekuće popravke, ulepšavanja, popločavanja, ali nema većih vrednosti. Potrebno je da razvijemo svest o onome šta nam je najpotrebnije u gradu i tamo delujemo, pa je tako potrebno edukovati građane da prate namere i promene u svojim dvorištima. Arhitektura ostavlja dugogodišnje posledice, što je nekako i zastrašujuće za svakog arhitektu koji treba da donese neku bitnu odluku - naveo je Jović..
Prema rečima pomoćnika načelnika Uprave za urbanizam Dejana Mihajlovića, investitori u Novom Sadu u podjednakom broju podnose zahteve za izdavanje građevinskih dozvola za stambene objekte, stambeno-poslovne i poslovne objekte, kao i za izgradnju komunalne infrastrukture i priključaka.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/ ... ke-dozvole
 
Ja sam i dalje u cudu. Koliki su oni objekat ugurali izmedju zgrada... Pa ko lud zeli da zivi na prvih 4-5 spratova, gde ima pogled od 3 metra...
 
Ako nemaš nešto pametno bolje nemoj da komentarišeš, i o Bg ima svašta da se progugla, naročito za aktuelni BnV :p Samo kad su vaši projekti super.

Počela je izgradnja muzičko-baletske škole na Limanu 3, radio vaš Mašinoprojekt, pa koncertna dvorana ispade smešna.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=exngJd8yC48[/youtube]
 
Probaj da skontaš gde je Žarkovo pa ćeš znati šta sam htwo reći. U Žarkovu prozori na novogradnjama gledaju jedni na druge sa jedva par metara razmaka.
 
Za to su krivi urbanisticki uslovi jer nije sprovedena obaveza da zgrade budu postavljene od jedne strane placa do druge vec primoravaju projektante da povuku zgradu par metara od suseda i tako se dobijaju visoke zgrade koje gledaju jednu u drugu umesto da cine jedan povezani ulicni front.
 
Rođen sam beograđanin tako da sam upućen o delovima grada i o Žarkovu. Inače, ova zgrada je izazvala negodovanje kod novosađana, prvo je srušena bivša Kominalis banka koja se nalazi na mestu nekadašnje Jermenske crkve, ali je i ona srušena još kada se probijao Bulevar Mihajla Pupina iako nije smetala njegovoj izgradnji :p Investitor nije sačuvao fasadu banke nego ju je isklesao i to u duplom primerku koji se vidi u podnožju objekta na samom uglu, znači fasada je postojala samo sa ulice Narodnih heroja. Građani su protestovali na ulicama, čitali jermenske knjige ali naravno ništa nije pomoglo. Banka je srušena još u martu, a investitor još nije počeo izgradnju objekta (mada je najavljena za nekoliko dana). U međuvremenu su arheolozi radili na iskopinama temelja bivše Jermenske crkve, o čemu javnost uopšte nije informisana, znači što se manje zna to bolje, a samim tim mogućnosti za malverzacije i ilegalnu "zaštitu" spomenika kulture su ogromne. Buduća kič fasada te banke je isklesana, a zavod za zaštitu spomenika je očigledno potplaćen lupio pečat i svi su srećni. Cena kvadrata bi trebala da bude oko 2000 evra. O veličini objekta i interesu investitora da dobro zaradi zbog odlične lokacije ne bih ni da pričam. Projekat jeste bombastičan, ali na drugom mestu u gradu, 45000 kvadrata na ovakvom mestu je previše.

Nadam se da sam uspeo da prenesem utiske novosađana, ni ovde ne vlada opšte zadovoljstvo što se nešto veliko gradi na tom mestu. Počinje izgradnja još ovako velikih projekata, više o tome u narednom preiodu ;)
 
Prethodni snimak je trećerazredne klase po količini informacija i profesionalizmu :p Na ovom možete dobiti korisnije informacije

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=m15W4z8ArMg[/youtube]
 
Umesto Dnevnikove štamparije uskoro desetospratnica

"Dnevnik AD" u stečaju će uskoro ponuditi na prodaju štampariju na Bulevaru oslobođenja, a budući kupac će tu moći da sagradi soliter od deset spratova pošto je Novi Sad pokrenuo proceduru promene urbanističkog plana, saznaje 021.rs.

Dnevnik koji nije prodat u postupku privatizacije prošle godine pa su akcije podeljene sadašnjim i bivšim zaposlenima, već mesecima se nalazi u stečaju, a plan reorganizacije predviđa da se prodajom štamparije namire svi dugovi.

Naime, procenjana vrednost štamparije je preko 500 miliona dinara, dok su potraživanja poverioca sa kamatama krajem 2015. godine bila u visini od 326 miliona dinara. Kako se vidi iz plana restrukturiranja, Dnevnik AD bi čak i da ne uspe prva prodaja štamparije po početnoj ceni, na drugoj licitaciji kada se cena spušta na 75 %, prodajom podmirio sve dugove jer bi tada cena štamparije bila 377 miliona dinara.

Inače, najveći poverioci Dnevnika su razni državni organi, pa se tako Razvojnom fondu Vojvodine duguje 70 miliona, Poreskoj upravi 39,8 miliona, a najviše Gradu Novom Sadu. Tačnije, gradska javna preduzeća i lokalna poreska uprava od "Dnevnika AD" za grejanje, vodu, odnošenje smeća i druge usluge potražuju 76 miliona dinara.

Za sada međutim nije sigurno kada će uslediti prodaja štamparije, jer se mora regulisati i pravo vlasništva nad zemljištem gde se nalazi ovaj objekt, pošto je vlasnik Autonomna pokrajina Vojvodina. Kako se navodi u dokumentaciji, "Dnevnik AD" je pred Upravom za urbanizam Novog Sada već pokrenuo postupak da preuzeme zemljište u svoje vlansištvo kupovinom i potom ga slobodno proda.

Da će se ovo i desiti govori to što je Gradska uprava Novog Sada, koja je najveći poverilac, samim tim i najzainteresovanija da se naplate dugovi, pokrenula u JKP "Urbanizam" promenu urbanističkog plana kompleksa Dnevnika kojim se predviđa da se umesto štamparije može sagraditi desetospratnica. U planu koji je krajem prošle nedelje stavljen na javni uvid i koji će trajati do 23. septembra navodi se da se umesto sadašnje štamparije dozvoljava gradnja solitera do deset spratova što cenu ove lokacije dodatno diže i omogućava budućem kupcu da za relativno skomnih 3 do 4 miliona evra kupi ekstra lokaciju na Bulevaru oslobođenja za gradnju stambeno-poslovne kule.

Ono što je zanimljivo je i da predlog urbanističkog plana otvara mogućnost da se postojeća Dnevnikova desetospranica poruši i na njenom mestu sagradi novi stambeno-poslovni soliter iste visine, ali za sada nema nagoveštaja da će "Dnevnik AD" prodavati ovu zgradu koja je od 1964. godine jedan od prepozatljivih "markera" Novog Sada.

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/ ... tnica.html
 
Nema više sportskih terena kraj stadiona, sve spremno za megalomanski tržni centar

Danas su uklonjeni i poslednji sportski tereni koji su se nalazili na poljani između stadiona "Karađorđe" i Spensa.

tereni_1.jpg


Uklonjena je veštačka trava sa fudbalskog terena i tu je sada ostala samo zemlja, a na nekadašnjim teniskim je ostala još samo šljaka.

Oko terena okruženog žičanom ogradom za bacanje diska ili kladiva prokopani su kanali u koje se postavljaju kanalizacione cevi, pa je ono praktično neupotrebljivo iako još uvek stoji. Jedna zemljana staza i dalje nije prekopana tako da je sportisti koriste za trening dok mogu.

Postavljanje cevi početak je radova na sređivanju infrastrukture za budući objekat. U poslednjoj fazi će biti uklonjen veliki parking u koji je Grad pre dve godine investirao 130.000 evra.

tereni_2.jpg


Plac je, podsetimo, prodat neposredno pred poslednje izbore, a gradska kasa punija je za 30 miliona evra. Kupac je firma "Nepi real estate project one" iz Novog Beograda koja će tu graditi poslovni objekat do visine od pet spratova.

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/ ... entar.html
 
Linden House: U Novom Sadu niče zgrada prilagođena prirodi

Arhitektonski biro Enforma najavio je izgradnju novog stambenog bloka u prestonici Vojvodine koji je potpuno okrenut zdravom životu.

Na svojoj Facebook stranici, biro Enforma iz Kotora predstavio je njihov prvi projekat u Srbiji, odnosno, u Novom Sadu pod imenom Linden House.

linden-house-novi-sad-01-630x380.jpg


Iz objavljenih rendera i crteža, vide se da se radi o savremenom objektu niže spratnosti (P+2) zanimljivog arhitektonskog oblikovanja sa naglašenim kubusima.

linden-house-novi-sad-05-630x445.jpg


Kako kažu u svojoj objavi, “radom na ovom projektu i sjajnom saradnjom s našim investitorima, istraživali smo nov koncept kolektivnog stanovanja u ovom gradu gde nestaju granice i razlike između: javnog i privatnog, života u stanu i kući; prirode i građene sredine; unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora; tehnoloških dostignuća i života sa prirodom…”

linden-house-novi-sad-10-630x840.jpg


Stambeni blok sastoji se od dva paralelna objekta između kojih je organizovana komunikacija.

Ceo objekat je u zelenilu, što nagoveštava i njegovo ime (Linden – lipa). Zeleni krov omogućiće predah u oazi usred grada.

linden-house-novi-sad-11-630x381.jpg


Lokacija objekta nije otkrivena, niti kada bi ovaj objekat trebao da krenu u izgradnju.

http://www.gradnja.rs/linden-house-u-no ... a-prirodi/
 
Lokalna vlast od 2017. godine kreće u gradnju nadzemne garaže u centru

Novi Sad će verovatno tokom 2017. godine krenuti u uređenje lokacije u Šafarikovoj i Uspenskoj ulici gde bi trebalo da se sagradi višespratna garaža, saznaje 021.rs.

garaza_safarikova_uspenska_1_700.jpg


Ovo će biti prva javna garaža koja se gradi u centru Novog Sada i trebalo bi da omogući da se značajno reši problem sa nedostatkom parkinga u najstrožem centru grada. Procenjena vrednost ove investicije je 312 miliona dinara.

U lokalnoj vlasti su se odlučili za ovu lokaciju jer se tu najviše napredovalo sa pripremama oko projektovanja i vlasništva nad zemljištem, a presudilo je i to što je gradnja podzemnih garaža mnogo skuplja. Naime, Novi Sad trenutno prema urbanističkim planovima ima predviđeno gradnju podzemnih garaža ispod Trga Republike, ulice Modene, Trga galerija, a pominjalo se i da bi još jedna podzemna mogla da bude ispod zelene površine pored Skupštine Vojvodine.

Takođe, planovi predviđaju i višespratne garaže, pored pomenute u Šafarikovoj i Uspenskoj ulici i u Dunavskoj pored dve zgrade Muzeja, Njegoševoj, u Ulici Papa Pavla i još nekoliko manjih u širem delu centra. Sve one se nalaze u gradskim planovima već godinama, neke i decenijama, ali sem nekoliko projekata koji su se bavili mogućnošću da se tako nešto sagradi i povremenih pompeznih najava tokom predizbornih kampanja, ni u jednom slučaju se skoro nije ništa uradilo iako je bar jedan garaža od nekoliko stotina mesta potrebna Novom Sadu.

Portparol JKP "Parking servis" Radovan Jeknić kaže za 021 da ovo preduzeće nije zaduženo za gradnju ili da predlaže gde bi trebalo graditi parkinge i garaže, jer time se bave urbanisti, ali da je evidentno da itekako nedostaje mesta za parkiranje u centru i delu grada koji od centra ide ka Bulevaru oslobođenja.

- Novom Sadu je potreban novi parking prostor, a on podrazumeva gradnju garaže jer sve drugo je već u sistemu organizovanog sistema parkiranja kojim već upravlja Parking servis - navodi Jeknić.

Član Gradskoj veća zadužen za saobraćaj Aleksandar Kravić kaže za 021.rs da se nikada ne prestaje razmišljati o rešavanju problema parkiranja i da je odlučeno da se trenutno odustane od gradnje podzemnih garaža.

Mada podzemne garaže ispod Trga republike ili Modene donose veliki broj mesta za parkiranje, Novi Sad nema toliko novca da se upusti u tu vrstu radova jer su oni znatno skuplji zbog postojanja podzemnih voda. Kako je naveo, zbog toga se Grad okrenuo planu da se sagradi nadzemna garaža u Šafarikovoj i Uspenskoj ulici.

- Očekujem da će to biti relativno brzo, a za tu lokaciju se moraju rešavati imovinsko-pravni odnosi. Već je nešto po tom pitanju urađeno i sredstva su delom obezbeđena - navodi Kravić za 021.

57d7a7f43a89d-garaza%20safarikova%20uspenska%202.jpg


Član Veća nije želeo da iznosi vremenske procene o tome kada bi se ova garaža sagradila jer ima još dosta da se uradi. Da će se verovatno nešto vrlo brzo desiti govori i to što Grad već ima arhitektonski projekat buduće garaže jer je pre desetak godina sproveden arhitektonski konkurs za izgled Hotela "Centar" i javne garaže pored.

Inače, gradska vlast u planu investicija za 2017. i 2018. godinu, kao sastavnom delu dokumenta koji prati budžet za 2016. godinu, navodi da se u te dve godine planira izdvajanje po 156 miliona dinara za garažu u Šafarkovoj i Uspenskoj ulici.

Podsetimo, prema ranije iznetim podacima iz plana navodi se da je površina parcele gde će se graditi garaža oko 2.100 m2, a površina garaže oko 9.500m2 i planirana je za 250 parking mesta, dok visina ide do četiri sprata. Arhitektonski projekat "Hotela Centar i javne garaže" napravio je tim koji je predvodio arhitekta Branislav Mitrović. Za Hotel Centar, koji do kraja nije izgrađen u potpunosti prema nacrtu i koji je od Novosađana dobio nadimak "radijator", Mitrović je dobio nagradu Salona arhitekture za 2011. godinu.

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/ ... entru.html
 
linden house mi se bas dopada, bice odlicno ako ga izgrade a narocito ako je taj nepoznat blok u adekvatnom okruzenju
 
Сазнајемо: Инкубатор знања и идеја ниче наспрам Спенса


На углу Фрушкогорске, Улице Илије Ђуричића и Булевара цара Лазара, око парцеле наспрам Спенса где је некада стајала жута оронула зграда чувеног ТМД-а у којој су држане лабораторијске вежбе генерацијама

Од предвиђених 29.134 квадратна метра, око 10.000 ће одмах бити приведено намени
Пројектом су „леђа” НТП-а потпуно уклопљена у објекте кампуса УНС-а
Предвиђена су три атријума, који ће истовремено бити и отворени амфитеатри

images


студената новосадског ФТН-а, постављена је градилишна ограда. А када ускоро туда почну да шпартају багери и камиони, биће то знак да се из уобичајене припремне фазе, током које се пишу неопходни елаборати, изводе претходна геомеханичка бушења, анализирају подземне воде... прешло на саму изградњу импозантног здања Научно технолошког парка, највеће инвестиције те врсте у нашој земљи.

– Уговор са извођачем радова изабраним на међународном тендеру, фирмом „Италианацонструзиони“ из Рима, потписан је 8. јуна ове године, а након што су крајем тог месеца Италијани обезбедили неопходне банкарске гаранције, почео је да тече рок од две године за изградњу објекта укупне површине 29.134 квадратна метара – објашњава за „Дневник” проф. др Срђан Колаковић, продекан за инвестиције и сарадњу са привредом ФТН-а и председник Одбора за изградњу друге фазе Научно технолошког парка.

fakultet_tehnickih_nauka_1_170414.jpg


Подсетимо, Универзитет у Новом Саду је 2010, када је добијен кредит од Европске инвестиционе банке за унапређење науке и високог школства у Србији, пријавио четири пројекта: Централну зграду Универзитета у Новом Саду, познатију као Ректорат, затим прву фазу Научно-технолошког парка, односно зграду лабораторија за грађевинарство, затим другу фазу НТП-а, односно централно здање парка, те Апарт хотел ИИ, објекат намењен младим асистентима. И сва четири пројекта су са више од 15 милиона евра ушла у предметни закон о коришђењу кредита ЕИБ-а, који је својевремено потврдила и Народна скупштина. У међувремену су завршени Централна зграда УНС-а и права фаза НТП-а, а сада је на ред дошла и друга фаза парка...

– Ишло се корак по корак, најпре је завршен идејни пројекат, а онда 2011. и 2012. и главни пројекат и исходована је грађевинска дозвола – објашњава проф. Колаковић. – Нажалост, потом је реализација мало застало због администрације на другим нивоима, мимо Универзитета и ФТН-а, али смо 2014. коначно добили зелено светло да кренемо са међународном тендерском процедуром. Међутим, и она се одужила, јер смо за сваки корак морали да тражимо сагласност ЕИБ-а. Но, најзад је овог лета и та процедура окончана, градња ће почети чим се оконча припрема градилишта у складу са стриктним међународним нормативима, а објекат би, ако све буде текло по плану, требало да буде завршен на јесен 2018.

Уговор о извођењу радова са „Италианацонструзиони“ тежак је 12,6 милиона евра, од чега Република преко кредита ЕИБ-а обезбеђује 9,2 милиона, а ФТН преосталих 3,4 милиона евра. Иначе, као што се и очекује од објекта који је костур будућег Научно технолошког парка, пројектом је предвиђено да се у изградњи користе најсавременија решења, како у области грађевинског материјала, тако и у погледу енергетске ефикасности, климатизације, грејања и управљања целокупним системима у згради. Ни кровови неће бити обични већ су их архитекте испројектовале као својеврсне зелене променаде...

– Од тих скоро 30.000 квадратних метара активног простора, нешто више од 3.500 м² је сутерен, који ће већим својим делом заправо бити гаража. Само, пак, здање ће се степенасто уздизати до четири, пет и шест спратова, с тим да су планирана и три атријума. Примарни циљ је да и лабораторије које су у срцу зграде добију природног светла, али је идеја и да ти атријуми истовремено буду и својеврсни отворени амфитеатри. Према замисли архитеката, „леђа” објекта потпуно ће се уклопити у архитектуру оближњих студентских домова чиме ће централна зграда Научно технолошког парка потпуно заокружити кампус Универзитета – наводи професор Колаковић.

План је да се у наредне две године подигне цела зграда, али тако да се око 10.000 квадратних метара одмах приведе намени за потребе научних лабораторија Факултета техничких наука, с тим да ће одређени простор добити пословни инкубатори у области високих технологија, а још 4.000 м² је намењено научно-истраживачким институцијама од посебног значаја за АПВ. Преостали квадрати би у тзв. „сивој фази” били стављени на располагање привредним субјектима који ће их онда опремити сходно властитим потребама... Наравно, компаније које желе да постану део НТП-а мораће да задовоље и прецизно дефинисане критеријуме:

– Једноставно, не можете широм отворити врата свима који су спремни да плате кирију, па да поред ИТ компаније имате маркет, мало даље пекару, а да низ заврши бутик. Нужно је јасно унапред предвидети шта то све чланица НТП напросто мора да испуњава. Рецимо, ми смо дефинисали да предузећа која желе да постану део Научно технолошког парка у Новом Саду или морају да буду регистрована за истраживачко-развојни рад, или да је њихова делатност кроз пројекте повезана са делатношћу ФТН-а, или да је реч о компанијама из области високих технологија које део свог прихода инвестирају у истраживање и развој...

Важно је такође напоменути да компаније које улазе у НТП морају да изнајме најмање 200 квадратних метара на бар 20 година, с тим да ће им се све што инвестирају у опремање простора, односно привођења тог дела објекта намени, урачунати у закуп. У сваком случају, Европска инвестициона банка је инсистирала не само на изради студије изводљивости, него и на писмима намере бар неколико великих компанија, да на крају не испадне како за те силне квадрате заправо уопште нема заинтересованих. И ФТН је обезбедио најаву пет великих ИТ компанија, које су потврдиле да ће у Научно технолошком парку изнајмити од 2.000 квадратних метара па навише...

– Изградња Научно технолошког парка не само да ће помоћи предузетницима који започињу нови бизнис, односно стартаповима у области високих технологија, него ће омогућити и много већу видљивост УНС-а и наших факултета у домаћем и међународном привредном и истраживачком окружењу, а такође је изузетно важно и то што ће обезбедити нови „животни простор” ФТН-у – истиче професор Колаковић . – Јер, Факултет техничких наука је у последњих десетак година доживео страховиту експанзију, у смислу броја студената, студијских програма, запослених... Још 2005. имали смо 5-6 хиљада студената и 500-600 запослених, а сада имамо више од 14.000 студената и око 1.200 запослених, а просторни капацитети су малтене остали исти. Зато ми сада и сопствена, и то не мала средства, улажемо у изградњу централне зграде Научно технолошког парка.

http://www.dnevnik.rs/novi-sad/saznajem ... ram-spensa
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=9VGw96ZAIuo[/youtube]
Marka Žvaka moli nadležne - Sprečite, bez palamuđenja
 
Нови Сад проглашен за Европску престоницу културе 2021.

Нови Сад је у Бриселу проглашен за Европску престоницу културе за 2021. годину, заједно са Темишваром и још једним градом из Грчке, који ће бити изабран у наредних неколико недеља

Pobeda_620x0.jpg


БРИСЕЛ - Нови Сад је у Бриселу проглашен за Европску престоницу културе за 2021. годину, заједно са Темишваром и још једним градом из Грчке, који ће бити изабран у наредних неколико недеља, објављено је у Бриселу.

Након финалне презентације пројекта „Нови Сад 2021", коју је у четвртак у Бриселу одржала новосадска делегација, панел независних експерата донео је историјску одлуку да први град ван ЕУ који ће понети ту престижну титулу буде управо Нови Сад.

Како је саопштено на интернет страници Града, та одлука је донета након посете панела експерата Новом Саду и детаљне анализе финалне апликације на 112 страница. У завршној фази, е одржана је и "одбрана" кандидатуре уз вишесатно усмено представљање апликације од стране делегације састављене од новосадских уметника, професора, урбаниста и кустоса, коју су предводили Милош Вучевић, градоначелник и Немања Миленковић, председник Организационог одбора за кандидатуру Новог Сада за ЕПК 2021.

- Мислим да је овог тренутка пуно срце сваког Новосађанина, јер сви ми заједно чинимо Нови Сад оним што јесте, а од сада цела Европа потврђује да смо центар културе- истакао је градоначелник Вучевић.

- Много је труда, идеја, креација, личних импресија скројених у уметничка дела, саткано у дух нашег лепог Новог Сада, и коначно је стигла потврда наше изванредности са највишег нивоа у Европи. Добијање титуле Европске престонице културе отвара нова велика врата за даљи развој Новог Сада али и целе наше земље, и не само у области културе. Ова титула потврђује да је култура истински покретач позитивних промена у друштву које поред стварања нематеријалних вредности имају и реперкусије на економију. Честитам великом тиму који је вредно и предано радио на апликацији Нови Сад 2021, свим Новосађанима који су посредно учествовали у том послу, и од срца се захваљујем културним велепосленицима који су нам пружили несебичну подршку. Ово је награда за синергију, уједињену и заједничку акцију – истакао је Вучевић.

Пројекат Нови Сад 2021 осмишљен је као платформа за развој културних и креативних потенцијала Града који за циљ има да оснажи културну виталност града, омогући урбану регенерацију, те побољша интернационални углед и туристичку понуду Новог Сада.

Град Нови Сад ће кроз пројекат Нови Сад 2021 развити свој локални концепт и стратегију одрживог развоја културног сектора са тежиштем на оснаживању институција културе, обнови културног наслеђа, јачању културне партиципације, развоју културних и креативних индустрија, децентрализацији и међусекторској сарадњи.

Освајањем те престижне титуле наш град ће имати бољи приступ европским фондовима намењеним богаћењу културних садржаја.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%8 ... D0%B5-2021
 
Vrh