OK. Sad smo zaključili da je Beograđanima, a i gostima grada lepo, lako i jednostavno da odu do Galerije i ovih dana npr. prave apokaliptične gužve, ali da im je grozno, mrsko i komplikovano da odu bukvalno 5-10 minuta laganog hoda dalje odatle i posete Muzej Nikole Tesle.
Takođe smo utvrdili da kada "produhovljeni" Beograđani idu na Sajam knjiga, trenutno imaju sajamske hale do kojih je lepo, lako i jednostavno doći, ali ukoliko bi se na 5-10 minuta laganog hoda dalje odatle nalazio Muzej Nikole Tesle, onda bi svakako bilo veoma grozno, mrsko i komplikovano doći do njega.
"Fluidnost" naših stavova i ocena ogleda se i u tome što ćemo "Navodni Beograd" kritikovati kao promašaj jerbo su napravili dosadnu spavaonicu nakrcanu stanovima na najatraktivnijoj lokaciji u gradu, umesto da ljudima pruže kvalitetne javne sadržaje, ali ćemo isto tako kada se javi ideja da se neki kvalitetni javni sadržaj prebaci ili izgradi dole reći kako je to "bogu iza tregera" i kako se na silu gura da to bude centar grada..
Moram priznati da bar mene lično frustrira ta simplifikacija debate, gde uvek imamo samo "crno" i "belo" polje i onda sve ideje, stavove, pojave, želje itd. grupišemo ili na jedno ili na drugo polje, iako je stvarnost daleko kompleksnija i više nijansirana od toga. Uz to prepoznajem i strah kod ljudi da će, ako ne daj bože kažu da ovaj projekat muzeja ne izgleda tako loše, odmah dobiti etiketu da vole ceeeeoooo "Navnodni Beograd", a ko voli ceeeeeoooo "Navodni Beograd" naravno da voli onoga ko se javno hvali da ga je "sam izgradio", a ko voli onoga ko se javno hvali da ga je sam izgradio, onda po toj logici smatra i da je ispravno pesničiti studente i gaziti ih kolima, ili da nije ništa strašno ako se više od 300 tona betona, čelika i stakla sruči nekim ljudima na glavu, ubije njih 15 i večno obogalji još dvoje, jer eto, jbg, dešava se....
Ponavljam po 1000. put da je istina da je termocentrala "Snaga i svetlost" bila bolje rešenje, ali isto tako - od cele te ideje imali smo samo rešenje Vlade da se ta centrala dodeljuje Muzeju Nikole Tesle i niša više.: nii urbanistički plan koji bi to definisao, ni arhitektnoski konkurs kroz koji bismo dobili idejno rešenje, ni definitivnu namenu cele zgrade (pošto je sama isuviše velika za fond koji Teslin muzej poseduje), a nažalost ni političku volju i definisan način finansiranja tog objekta.
Pogledajte projekat filharmonije Amande Levit, pogledajte kroz koje je sve faze taj projekat prošao - od incijalne ideje, preko dva konkursa, do izrade idejnog projekta. Bukvalno se već sada zna od kog bi materijala trebalo da bude fasada, od kog pločice unutra, od kog sedišta od kog unutrašnji zidovi dvorane i sl, pa je opet projekat miljama daleko od realizacije i čami u fioci Malog pseudodoktora Siniše.
A, što se lokacije tiče ima jedna istorijska lekcija s početka ovoga veka kada je pokojni Đorđe Bobić promovisao ideju o izgradnji Opere na Ušću, tu negde između Brankovog mosta i MSU, pa se digoše gradska kuka i motika: "Gde tamo u PM!?", "Zar da idemo ČAK na NBG da uživamo u Operi".... Pa, peticije, pa potpisi, pa konferencije za štampu, pa protestne tribine... Neće nama tamo neki izlapeli Đoka Bobić da otrgne Operu iz centra centra, iz grudnoga koša našega, i prebaci ga tamo negde u neko močvarište na NBG!!!
I šta onda bi. Tajkun jedan se domogne bombardovanog Poslovnog centra "Ušće", pa nakalemi uz njega tržni centar. I eto, tu, na pet minuta od nesuđene lokacije Opere sada stalno imamo gužve, i ogroman promet ljudi... Kapitalista je nanjušio. Kapitalista je znao! Konzervativna javnost ne može iz svoje "konzerve", pa to ti je.