Folićev intervju za "Telegraf":
Izvor: Telegraf
17/06/2014 - 12:12
O NJEMU SE PRIČA: Ovo su planovi novog gradskog arhitekte Milutina Folića
Milutin Folić, novi gradski arhitekta, po prvi put daje intervju i priča o svojoj funkciji, nadležnostima kao i planovima za Beograd. Obećava ubrzanje postupka izdavanja dokumentacije za gradnju kao i ulepšanje Beograda po svetskim standardima
Foto: Marko Todorović
Pre nekoliko dana, gradonačelnik Siniša Mali je imenovao Milutina Folića za gradskog arhitektu, a on po prvi put daje intervju na novoj dužnosti.
Potiče iz porodice arhitekata, a školovao se na Arhitektonskom fakultetu univerziteta u Beogradu. Sada ima zadatak da promeni sliku o Beogradu i kako kaže, cilj mu je da Beograd bude lepše mesto za život, turiste i magnet za investiture.
Kada se pojavilo interesovanje za arhitekturu?
Otac i majka su mi arhitekte, pa valjda otuda i ta ljubav. Kao mali sam se igrao rapidografima, patent olovkama, lenjirima. Sećam se da se otac ljutio na nas jer smo mu trošili uvoznu “Scotch” traku koja je tada bila skupa. On je najviše uticao na brata i na mene tako da smo obojica završili arhitekturu.
Inače gimnaziju sam završio u SAD, gde sam otišao posle trećeg razreda, ali sam se vratio i upisao Arhitektonski fakultet u Beogradu. Ta jedna godina je dosta uticala na mene. Promenio sam sistem vrednosti, neke navike i odnos prema obavezama.
Kako se to promenilo?
U Srbiji je tada bilo krizno vreme i sistem vrednosti je bio potpuno poremećen. Sećate se onih 3P – pejdžer, pajero, plavuša. Ako ste bili dobar đak, okruženje vas je gledalo čudno, jer su na ceni bile “lake” ili neke druge kombinacije i kada su kriminalci jedini dobro zarađivali.
U Americi sam naučio da čovek može da živi od poštenog rada i da se to veoma isplati. Verovatno sam zato bio među najboljim studentima i diplomirao među prvima u generaciji . A trud se isplatio već na studijama jer sam dobio nekoliko stipendija.
Među značajnijima su svakako nagrada Vlade Republike Srbije za 1000 najboljih studenata koju je dodeljivao tadašnji premijer Dr Zoran Đinđić i stipendija fonda Mihajlo Pupin iz Čikaga.
Za vreme studija imao sam i dve prakse u inostranstvu. Jedna u Izraelu, gde sam bio deo tima koji radio projekt uređenja jedne od glavnih ulica u starom delu Jerusalima koji je pod najvišim stepenom zaštite.
Druga praksa me je odvela čak u u Brazil, u Sao Paulo. Radio sam u sjajnom birou Barbosa e Corbucci, koji je u vreme moje prakse bio angažovan na izradi projekta aerodroma u Viktoriji. Iskustvo koje sam kao student stekao u ovom poznatom studiju imalo je veliki uticaj na moj daljii stručni razvoj.
Na kom jeziku si se tamo sporazumevao i koliko jezika govoriš?
Govorim pet stranih jezika, neke bolje neke lošije. Imao sam ambiciozne roditelje koji su me kao dete upisali u obdanite francusko-srpskog prijateljstva, a Francuski sam nastavio da učim u školi Vladislav Ribnikar u kojoj se francuski učio od prvog razreda. Drugi jezik mi je bio, naravno engleski.
Španski sam počeo da učim na institutu u Jovanovoj i nastavio u Americi u školi. Tokom čestih boravaka u Južnoj Americi i Španiji prilično sam ga usavršio. Španski mi je bio dobra osnova za Portugalski koji sam učio na praksi u Brazilu.
Nije to isto kao kad se uči u školi, čovek se nađe u zemlji u kojoj se slabo govore strani jezici i primoran je da komunicira. Ruski jezik sam naučio, jer mi je jedan od glavnih poslova u privatnoj praksi bio rad za jednu rusku kompaniju. Česta putovanja za Rusiju su svakako doprinela mom napredovanju u ruskom.
Koliko si zemalja obišao radeći na projektima?
Pored Brazila i Izraela koje sam upoznao kao student, tu su Vijetnam, SAD i Rusija u kojima sam radio kao diplomirani arhitekta. Kao jedan od najinteresantnijih projektantskih zadataka izdvajam izradu idejnog rešenja za kulu u Vijetnamu koji nažalost nije realizovan, jer je investitor odustao od gradnje zbog početka ekonomske krize.
Na izradi tog idejnog rešenja radio je tim koji sam vodio i to rešenje je predstavljeno na 32. Salonu Arhitekure u Beogradu. Inače putovanja su moja strast, a najinteresantnije mi je kada odem u neku zemlju prvi put i “otkrijem novi svet”. Svuda postoji nešto posebno što me očara, opčini.
Tako je bilo kada sam prvi put otišao u Ameriku, Indiju, Kinu, Brazil, Maroko. Svaki od tih svetova ima nesto posebno.
Koliko je bilo teško snaći se posle završenog fakulteta?
Posle fakulteta prvo sam počeo da radim kod oca koji se najviše bavi projektovanjem crkvenih objekata i što najviše voli da radi. Posle dva meseca pitao sam ga za platu, a on mi je rekao da ne samo da neću dobiti platu, nego da bi trebalo ja njemu da platim pošto me uči poslu.
To mi je bio signal da se osamostalim i počeo sam nezavisno od toga da radim projekte za prijatelje. Kada tek završite fakultet, malo ljudi želi da vam poveri neki ozbiljniji projekat. Zato sam u početku radio besplatno kako bih se probio.
Nakon toga su poslovi nekako sami dolazili. Uvek je postojala ona dilema da li se više posvetiti profitabilnim ili kreativnim stvarima za svoju dušu. Kreativni projekti zahtevaju mnogo više vremena i samim tim manje su plaćeni u odnosu na utrošeno vreme. A oni drugi projekti kao što su benzinske stanice ili proizvodne hale gotovo su tipski i ti poslovi zahtevaju brzinu i veoma malo umetnosti i kreativnosti.
Trudio sam se da nadjem balans izmedju te dve krajnosti u mom poslu.
Možete li nam objasniti šta je konkretno vaš posao i kakve su nadležnosti kao gradskog arhitekte?
U zakonu je definisano u dve rečenice: da je gradski arhitekta pomoćnik gradonačelnika za poslove urbanizma, a da pomoćnici gradonačelnika “pokreću inicijative, predlažu projekte i daju mišljenje gradonačelniku u vezi sa pitanjima koja su od značaja za ostvarivanje odgovornosti gradonačelnika u oblastima za koje su postavljeni”.
Dakle, očigledno da će obim mog posla umnogome zavisiti od lične inicijative i energije mene i mojih nadredjenih..
Osnovni zadatak svih nas je ponovo pokretanje građevinske industrije. Prva stvar koja treba da se uradi je analiza predloženog Generalnog urbanističkog plana sa pratećim Planovima generalne regulacije,sa ciljem da se usvoji do kraja godine.
Paralelno sa tim radićemo na bržoj pripremi planske dokumentacije. Zajedno sa republičkim organima radićemo na usvajanju novog zakona o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da pojednostavi procedure dobijanja građevinskih dozvola.
Već smo uveli redovne nedeljne sastanke relevantnih gradskih službi na kojima ćemo rešavati međusobne nesuglasice oko aktuelnih projekata. Potrebno je da se pozabavimo velikim gradskim projektima i da budemo servis velikim i malim investitorima od kojih živimo.
Kada pričamo o velikim investitorima, veliko interesovanje javnosti je za Beograd na vodi, u kojoj je to fazi?
Beograd na vodi je jedan od prioriteta gradskih vlasti. Veliki svetski arhitekta Le Corbusier je na proputovanju kroz Beograd zapisao da je Beograd “ružan grad na lepom mestu”. Beograd na vodi je prilika da Beograd iskoristi svoj geografski položaj na najbolji način.
Radimo na izradi finalnog gantograma po kome bi trebalo da se do kraja ove godine pripremi i usvoji neophodna planska dokumentacija. Plan je da se u sledećoj godini krene sa izgradnjom prve faze projekta koja ne remeti funkcionisanje železničke stanice. Paralelno sa izgradnjom prve faze projekta radiće se na neophodnim planovima za izmeštanje postojećih infrastrukturnih objekata koji su na teritoriji na kojoj se planiraju druga, treća i četvrta faza.
U tom smislu smo sa Zavodom za Urbanizam i Sekretarijatom za Urbanizam već pokrenuli inicijativu za izradu 9 planskih dokumenata koji će omogućiti izmeštanje Železničke, Autobuske stanice i pratećih sadržaja.
Kakvo je Vaše iskustvo sa državnim službama dok ste zastupali investitore?
Mislim da će moje iskustvo rada u privatnoj praksi, kada sam bio taj koji zastupa investitora pred drzavnim institucijama, umnogome pomoći da se identifikuju problemi i dođe do praktičnih rešenja. Došao sam u priliku da probleme na koje sam nailazio i na koje nailaze svi drugi investitori pokušamo da rešimo sistemski.
Mislim da treba spremno i stručno da dočekujemo investitore, a ne da ih odbijamo. Princip treba da bude traženje rešenja problema a ne traženje opravdanja da se nešto ne uradi odnosno neki dokument ne izda. Moja uloga će biti da ti ljudi koji dolaze ovde imaju na osnovu čega da razmišljaju o ulaganju i da znaju šta su njihove mogućnosti.
Kad treba da kupe nešto, da znaju koliko brzo mogu da dobiju dozvole i krenu u gradnju. Imamo situaciju da investitori kupe parcelu i po pet godina čekaju na papirologiju, počev od konverzije, urbanističkih planova pa nadalje, a sve vreme plaćaju kamate bankama jer gotovo niko ne ulaže svoj lični novac koji je doneo u koferu, već se kapital pozajmljuje i na kraju narodski rečeno “puknu”.
Već u prvoj nedelji sam organizovao sastanke sa desetak velikih investitora u Beogradu, upoznao se sa njihovim problemima i inicirao rešavanje tih problema. Neki problemi su brzom intervencijom već prevaziđeni na obostrano zadovoljstvo, a neki su komplikovaniji i zahtevaju vreme i posvećenost koju planiramo da im pružimo. Mislim da će to biti veliki pomak u odnosu na relaciji grad-investitor.
Da li će konačno biti ubrzan postupak dobijanja potrebne dokumentacije za izgradnju?
To je vrlo složen mehanizam, ali potrudićemo se da učinimo sve kako bi ubrzali taj proces. U Sekretarijatu za urbanizam se iz opravdanih razloga nagomilalo dosta planova koji su ili u izradi ili treba da idu na komisiju. Komisija zaseda jednom nedeljno i broji 9 članova. Do skoro ih je bilo 11. Na jednoj komisiji imate mogućnost da pregledate ne više od 3-5 planova.
Kada se uzme u obzir broj planova i frekvencija zasedanja komisije dolazimo do zaključka da će trebati nekoliko godina samo da se raščisti već nagomilano. Tu ćemo morati da menjamo i sistem rada i način odlučivanja.
Rešenje vidim u tome što ćemo istovremeno smanjiti broj članova komisije na 7 čime će biti efikasnija i koja će zasedati minimum dva puta nedeljno, Istovremeno, potrudićemo se da Sekretarijat za Urbanizam – sektor za pregledanje planova urgentno dobije nove računare, jer postojeći na kojima ljudi rade ne mogu da otvore velike fajlove pošto su zastareli.
Analiziraćemo strukturu radnih mesta i videti da li je potrebno da se još par kvalifikovanih ljudi u okviru Sekretarijata prebaci u taj sektor, dok se ne smanji broj nagomilanih predmeta.
Posle toga, kada budemo imali usvojene planove, te ljude polako ćemo da prebacujemo na poslove izdavanja Lokacijskih i Građevinskih dozvola jer se nadamo da ce nakon usvajanja Urbanističkih planova biti veća gužva na dozvolama. To zahteva potpuno nov fleksibilan pristup u gradskoj upravi.
O tome sam obavestio gradonačelnika i već je pokrenut mehanizam da kroz sledeću javnu nabavku nabavimo jedan broj adekvatnih računara za Sekretarijat za urbanizam. Nadam se da ćemo uspeti da ubrzamo gradsku birokratiju.
Imamo odličnog gradonačelnika i gradskog menadžera koji su pozitivni, energični i voljni da se stvari odmah rešavaju i svaka inicijativa koja je smislena i vodi napred kod njih nailazi na punu podršku. Ne želimo više da gubimo strane investitore i hoćemo da stvorimo takav sistem da će mnogi želeti da ulažu ovde jer neće morati da se dave u brdima papira i čekaju godinama na dozvole.
Kako ulepšati Beograd, imate li neke planove?
Osim za građane Beograda, ulepšavanje grada je jako važno i za postavljanje Beograda na turističku mapu Evrope i sveta. Mislim da je jedan od velikih potencijala Beograda baš turizam i naš grad mora biti lepši i čistiji. Pored velikih i sistemskih planova paralelno ćemo da radimo i na pojedinačnim manjim, ali i srednjim projektima.
Moj prvi utisak u svaki grad koji dolazim je put od aerodroma do grada. Mislim da to kod nas može da bude mnogo bolje i lepše. Skoro sam bio u Istanbulu, megapolisu od oko 14 miliona stanovnika i primetio sam da su svi glavni putni pravci potpuno uređeni.
Kolega Borko Milosavljević koji je nadležan za Javna Preduzeća i ja smo već pokrenuli inicijativu sa gradskim zelenilom da se krene u par mini zahvata koji će biti odmah vidljivi. Put od Aerodroma do grada treba potpuno urediti tako da prva slika o Beogradu bude bolja nego sad.
Druga ideja je da, u dogovoru sa dekanom Arhitektonskog fakulteta oni naprave studiju, plan uredjenja 100 malih gradskih skverova. Imamo primer uređenja trga Djoke Vještice čija je rekonstrukcija završena pre par dana.
Kada budu identifikovani skverovi, napraviće se dinamika uredjenja, tako da se pokriju svi delovi grada i nađu sponzori za te radove, pošto grad trenutno nema para za to. Imamo ideju da i studentima omogućimo da daju svoje predloge rešenja kroz studentske konkurse.
Takođe, mislim da gradska predgrađa treba da se preurede kako bi bila lepša. Hoću da u gradu imamo jedan koncept, dizajn, da ne budu u jednom kraju različiti ivičnjaci, popločavanje i klupice. To su male stvari, ali značiće dosta.
Zbog toga, po uzoru na velike korporacije i uređene gradove, predložiću da se napravi knjiga standarda urbanog mobilijara koju će morati da poštujusve službe i investitori kako bi sve bilo građeno u nekom redu i skladu.
U planu je i nekoliko konkursa za uredjenje gradskih trgova na čemu ćemo aktivno saradjivati i sa Društvom Arhitekata Beograda koje je izrazilo spremnost da kao gradsko strukovno udruženje bude u stalnoj saradnji sa gradom.
I na kraju, drago mi je što smo došli do tog stepena da se analizira, ne samo rad svih koji već obavljaju odgovorne funkcije, već i onih koji tek počinju.To znači da idemo ka stvarnoj demokratiji koja će, uveren sam, napredovati kroz pregovore o članstvu u EU. Zahvalan sam na prilici da kroz ovaj intervju odgovorim na neke nejasnoće i nedoumice koje su bile aktuelne ovih dana.
(Telegraf.rs)
Izvor: Telegraf
