Šta je novo?

Nove opštine

Занимљиво колико је усрвари било општина. Мада питање је какве су им биле надлежности у оно доба.
Proverio sam. Kao što sam i pretpostavio, ovo je kratko trajalo, svega dve godine, kada su se tadašnji Savski venac, Zapadni Vračar i Topčidersko brdo spojili u današnju opštinu Savski venac. Šta se tada još spojilo ne znam, jer se Batajnica početkom sedamdesetih pripojila Zemunu.​
 
Видим да су још били срезови. Мислим да је то заоставштина предратних општина које су биле на нивоу на ком би данас требале бити МЗ.
 
Postojalo više reoganizacija zadnja veća bila je 70 tih i trebalo bi ponovo nesto u raditi ali niko nema petlju
 
Da dopunim, ako ne računamo izdvajanje Surčina iz Zemuna, 2004 godine. A što se tiče reorganizacije opština, imali smo jedan predlog u prethodnih 20 godina, ali on je više ličio na kozmetičko nego na suštinsko reorganizovanje. Tu ponajviše mislim na podelu NBG na tri opštine, gde bi sve južno od autoputa bila jedna opština, severno od autoputa druga, a BK treća (odnosno sve zapadno od Tošinog bunara / Vojvođanske). Suštinski, jedino što fali NBG je jedna linija koja bi direktno Bulevar Milutina Milankovića povezivala sa Opštinom.​
 
Ако погледамо слику мало шире, 50их смо имали области међу којима и Београдску област од Дрине до Дунава, и у њему град Београд и засебно срез Београдски, заједно са Земунским, Грочанским, Липовачким, Космајским.

1712957619261.png
 
 
Занимљиво да је агитација за стварање нове општине Дунавски венац знатно слабија него пре 20 година. Сећам се да су одређене групе грађана окупљене око те идеје излазиле на општинске изборе, водиле кампање, окупљале грађане по насељима. Сада практично ништа не постоји. Солидан број људи се населио на Левој обали, а мање више сви проблеми су остали. На то сигурно утиче владајући режим који лакше обезбеђује гласове радничког народа, али опет и опозиција је мутава на ту идеју.
 
Људи су на неки начин свесни да градске општине немају механизме да им олакшају живот.
 
Општине у Србији не треба умножавати већ радикално укрупњавати а децентрализацију / аутономију делегирати на ниво локалне месне заједнице где глас обичног човека има већу моћ и заправо је изводљиво остварити неки вид непосредне демократије као у Швајцарској
 
Све је ствар новца.
Из угла грађана Леве обале, формирање нове општине има смисла само уколико би њен буџет био већи од оног дела који се тренутно издваја за Леву обалу у оквиру Палилулe. Уколико би буџет био мањи, онда нема разлога за стварањ нове општине. Ако би износ био исти, опет боље је остати у саставу Палилуле, јер би оснивање нове општине подразумевало додатна улагања у виду изградњу зграде општине, као и свих пратећих институција.
 
На крају је све до новца и како се може потрошити. Ако општина нема надлежност по питању превоза, инфраструктуре, комуналних делатности, значи нема надлежност да побољша превоз, канализацију, водовод, уличну инфраструктуру, зеленило, паре би се на крају трошиле на популизам типа бесплатни базени, излети за пензионере.
Проблем је што су градске општине проточни бојлери, и што се и на том нивоу гласа за партије уместо за људе. Најбоље би било да општинска већа чине председници МЗ који би одговарали својим становницима. Овако имамо партијске ухлебе.
 
Занимљиво да је агитација за стварање нове општине Дунавски венац знатно слабија него пре 20 година. Сећам се да су одређене групе грађана окупљене око те идеје излазиле на општинске изборе, водиле кампање, окупљале грађане по насељима. Сада практично ништа не постоји. Солидан број људи се населио на Левој обали, а мање више сви проблеми су остали. На то сигурно утиче владајући режим који лакше обезбеђује гласове радничког народа, али опет и опозиција је мутава на ту идеју.​
Od pojedinih ljudi koji tu žive sam čuo komentare kako oni zapravo žive u Ćacilendu i da se zbog toga suštinski ništa ne dešava po pitanju (vraćanja) samostalne opštine.​

На крају је све до новца и како се може потрошити. Ако општина нема надлежност по питању превоза, инфраструктуре, комуналних делатности, значи нема надлежност да побољша превоз, канализацију, водовод, уличну инфраструктуру, зеленило, паре би се на крају трошиле на популизам типа бесплатни базени, излети за пензионере.
Проблем је што су градске општине проточни бојлери, и што се и на том нивоу гласа за партије уместо за људе. Најбоље би било да општинска већа чине председници МЗ који би одговарали својим становницима. Овако имамо партијске ухлебе.​
Na svakom nivou ti glasaš za partiju a ne za pojedinca sa imenom i prezimenom.

Drugo, kada smo nedavno imali sastanak sa predsednikom opštine, maltene za sve za šta smo mu se obraćali je odgovarao da nije nadležan. Jedan komšija je odgovorio na to da je on tu da urgira kod nadležnih u naše ime, a drugi komšija da ako nije nadležan ni za šta da onda ni nema potrebe da imamo predsednika opštine.​
 
Ако општине немају конкретне надлежности, боље и да их нема.
 
Људи су на неки начин свесни да градске општине немају механизме да им олакшају живот.
Данашње општине су мање више бесмислене будући да за сваку иоле озбиљнију инвеститицију мора да се укључи град, што због надлежности, што због пара.
 
I gradovi kao upravne jedinice su besmisleni kada zavise od države za dobijanje para kojima su napunili budžet.​
 
Опет, градови, и општине ван Београда имају некаква овлашћења, градске општине Београда никаква.
 
Imati ovlašćenja i imati dovoljno finansija za realizaciju tih ovlašćenja nije baš isto.​
 
Ал џаба и финансије без овлашћења, онда паре трошиш на бесплатан улаз на базене и екскурзије пензионерима као Шапић док је водио НБГ.
 
Al džaba ti da imaš i sva ovlašćenja sveta a da su ti finansije na nivou besplatnih karti za bazen.​
 
Recimo u znatno manjoj Hrvatskoj postoji 428 opština i 127 gradova, što ukupno čini 555 jedinica lokalne samouprave. Pre samostalnosti, 1991 imale su 102 opštine. Osim većih troškova za administraciju i više lokalnih šerifa nema neke prednosti u funkcionisanju lokalne samouprave. Postoje predsednici opština od 300 ljudi koji primaju po 3000 evra platu. Treba biti oprezan da nekom ne padne na pamet da i kod nas od toga napravi biznis kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.
 
Od pojedinih ljudi koji tu žive sam čuo komentare kako oni zapravo žive u Ćacilendu i da se zbog toga suštinski ništa ne dešava po pitanju (vraćanja) samostalne opštine.


Na svakom nivou ti glasaš za partiju a ne za pojedinca sa imenom i prezimenom.

Drugo, kada smo nedavno imali sastanak sa predsednikom opštine, maltene za sve za šta smo mu se obraćali je odgovarao da nije nadležan. Jedan komšija je odgovorio na to da je on tu da urgira kod nadležnih u naše ime, a drugi komšija da ako nije nadležan ni za šta da onda ni nema potrebe da imamo predsednika opštine.​
Каквом Ћациленду побогу? Та реч је стварно изгубила сваки смисао.
Живе људи који су политички пасивни, јер су већински припадници радничке класе и државу не доживљавају као институцију која може на било који начин да им окалша живот. Ослоњени су искључиво на себе и то је то.
 
Recimo u znatno manjoj Hrvatskoj postoji 428 opština i 127 gradova, što ukupno čini 555 jedinica lokalne samouprave. Pre samostalnosti, 1991 imale su 102 opštine. Osim većih troškova za administraciju i više lokalnih šerifa nema neke prednosti u funkcionisanju lokalne samouprave. Postoje predsednici opština od 300 ljudi koji primaju po 3000 evra platu. Treba biti oprezan da nekom ne padne na pamet da i kod nas od toga napravi biznis kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.
У Хрватској постоји ниво власти између општинске и републичке - жупанијска. Тамо општине тек немају ингеренције.
 
I gradovi kao upravne jedinice su besmisleni kada zavise od države za dobijanje para kojima su napunili budžet.​
Градови нису бесмислени јер ипак имају довољан прилив личних средстава и довољан број надлежности у односу на, не општине чије су надлежности и средства мање више функционалне, него "градске општине". Градске општине које поседују Београд, Ниш и мислим Нови Сад су потпуно обесмишљене и налазе се у правном лимбу. Градске општине нису по закону и надлежностима уопште локалне самоуправе као рецимо остале општине по Србији, већ је град тај који се води као локална самоуправа а градске општине мислим да нико не зна заправо шта су. Нарочито "приградске" које тек не знају шта су и какав статус имају. Често се код нас у општини спомиње како смо "таоц Београда" што се тиче и надлежности и буџета ...

... зато су ми приче о оснивањима нових градских општина смешне. Ништа, ама баш ништа становништво не би добило сем што би град Београда одвајао додатне паре за нову општинску администрацију.
 
Треба редефинисати целу територијалну организацију локалних самоуправа целе Републике Србије која је тренутно реликт самоуправљања, као и функције и надлежности локалних самоуправа.
 
Vrh