Šta je novo?

NIS - Naftna industrija Srbije

Duboka Radi kako bi i trebalo, što se tiče ekonomskog efekta to stvarno ne znam, ali svakako bi trebalo da bude pozitivan, a realno i kratko je vreme da bi se videli ekonomski efekti, a zna se da je bila i planska obustava tokom meseca marta u Rafineriji.
 
Video sam u vestima za planski remont rafinerije, objavili su da je zavrseno sve po planu i rokovima i da je ulozeno oko 800mil dinara.

Nadamo se da ce i duboka prerada imati efekte na poslovanje Nisa po parametrima iz plana, velike ustede na njoj moze da ima Nis jer efikasnpsot prerade dize sa 85% na preko 99%, samo da bude trzista za toliko novog dizela i ostalih derivata koliko se dobija odlozenim koksovanjem.
 
Pre nismo zadovoljavali potrebe u Srbiji, a sad sa ovim novim postrojenjem je to rešeno
a koks koji se pre uvozio 100% sad više neće biti potrebe, mislim da je taman projektovana proizvodnja koksa za potrebe u Srbiji, bio je tekst o tome prilikom otvaranja.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=841311#p841311:1tdpj56l je napisao(la):
Pegasus » Tue Apr 13, 2021 2:19 pm[/url]":1tdpj56l]Hvala, znas li kako radi duboka prerada koja je pustena pre 6meseci u rad, jel tehnolski dobro funkcionise i da li ima veceg ekonomskog efekta na profti Nisa?

Duboka prerada trenutno nece rediti do kraja juna (valjda) zato što je trenutno aktuelan prozivodnja mazuta.
Ako sam dobro razumeo, u narednom periodu proizvodnja mazuta treba da prestane u većini rafinerija. Kod nas je trebalo da prestane od 2021. ali kako u okruženju nema rafinerija koje proizvode mazut (što zbog prestanka proizvodnje, što zbog remonta), kod nas su nastavili sa proizvodnjom. Naravno, iz tog razloga ne radi duboka prerada u RNP.

I kada bude radila, radiće kampanjski a ne u kontinuitetu.
 
Zasto proizvode mazut kada on ima mnogo manju vrednost od zbira cene belih derivata i koksa?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=843002#p843002:2kmej8nd je napisao(la):
Pegasus » Sun Apr 18, 2021 10:27 pm[/url]":2kmej8nd]Zasto proizvode mazut kada on ima mnogo manju vrednost od zbira cene belih derivata i koksa?

Takvu poslovnu odluku su doneli, pretpostavljam zbog stanja na tržištu.
Uskoro trajno prestaju sa proizvodnjom mazuta.
 
Mazut... kao mazut se ne proizvodi nego koristi za proizvodnju bitumena
 
Можда није циљала, али је изгледа погодила :D
 
Ako bude nekih problema država će morati da otkupi 7% akcija od rusa da bi njihovo vlasništvo NIS-a bilo nešto manje od 50%.
Srbija bi tada imala nešto manje od 37%, pa bi "Gazprom Neft" i dalje bio najveći akcionar.
 
Poslednja izmena:
Vrlo moguće
Ne znam da li se sad postavlja pitanje Petrohemije jer još cela priča nije gotova, a trebala je da bude početkom Juna.
Možda se baš dogovore pretvaranjem kapitala Petrohemije u deo NIS-a da Država (makar privremeno) ponovo bude sa akcijama građana većinski vlasnik a Gasprom "manjinski"

inače start TETO se očekuje tj. trebao bi da startuje u narednim danima
 

Razmatrane su razne alternative, ali nije postojeći naftovod od Soluna do Skoplja, a koji sada nije u upotrebi.(?!) Vlasnici su grci sa 80% i država SM sa 20% i oni su nekom dugogodišnjem sporenju i nadgornjavanju, pa tako naftovod stoji prazan skoro 10 godina.

Kapacitet naftovoda je 2,5 mil/god što je nešto preko polovine potreba NIS-a i pošto je on negde iznedju Skoplja i Kumanova trebalo bi možda oko 50km da se produži do pogodne lokacije u Srbiji. Za početak bi tu mogla da se izgrade velika skladišta iz kojih bi se vozom nafta prebacivala do Pančeva.

Solun je mnogo bliži Sueckom kanalu kroz koji dolaze tankeri od Omišlja u HR, možda je to i 1.000km kraci put i samim tim i jeftiniji prevoz, pa bi zato trebalo da Srbija ozbiljno razmotri ovu rutu za nabavku nafte.
 
Poslednja izmena:
Posle izbora i formiranja nove vlade odmah šaljem predlog da se razmotri mogućnost o snabdevanju naftom ovim pravcem iz Soluna. Grčki "Hellenic Petroleum" je vlasnik lučkog terminala za istovar tankera i velikih skladišta kod Soluna, zatim 80% naftovoda od 214km do bivše rafinerije kod Skoplja čiji je 100% vlasnik i sada je koristi samo za skladište. Naftovod nije u funkciji 9god i oni bi jedva dočekali da dobiju posao, a vlada u Skoplju bi dobijala neke takse.

"Transnafta", koja se kod nas bavi transportom i skladištenjem, trebalo bi u dogovoru sa NIS-om i novom vladom da počne pregovore sa grcima o produžetku tog naftovoda do Vranja, jer prelazi preko povoljnog ravnog terena. Tamo bi trebalo izgraditi skladišta i terminal za pretovar u cisterne voza, pa naftu prebaciti do Pančeva. Tako bi obezbedili još jedan pravac snabdevanja naftom što je važno u budućim "problematičnim" godinama.

IMG_20220403_044617.png
 
Poslednja izmena:
Немци национализовали њихов огранак Газпрома.
 
Da, dodatni pravac bi svakako bio poželjan. Trenutni problem za nas ne predstavlja nedostatak pravca već odluka koja važi za članice EU da osim ranije dogovorenog uvoza nema poslovanja sa Gaspromom dok traje besmisleni rat u Ukrajini.
A mi smo tu u potpuno uvrnutom stanju, jer faktički ruska firma uvozi energent preko EU teritorije i posredstvom EU kompanije (a drugog puta ni nema). Bilo koja EU kompanija koja je vlasnik nekog naftovoda bi zapravo kršila sankcije jer bi isporučivala robu pančevačkoj rafineriji, koja pošto je u većinskom vlasništvu Gasproma spada pod tu zabranu isporuke robe firmama u većinskom vlasništvu ruske države.
Nit luk jeli nit luk mirisali ovog puta, ali smo na pogrešnom kraju batine.
Jedini način da se brzo iskopamo je da naši ispregovaraju sa Rusima da država postane većinski akcionar barem rafinerije, ako ne i celog NIS-a.
Kad mogu Kinezi da im traže naftu još jeftinije od svih ostalih jer znaju da suštinski sad zavise od njih, što i mi ne bi malo razmišljali o sebi (ionako su ga dobili na dosta mutan način, čudnim međudržavnim ugovorom za manje nego što je bio procenjen u to vreme).
Kad to sredimo, onda bi obavezno trebalo raditi i na ovom predlogu koji je @dragan napisao, ali treba paziti da se naftovod trasira tako da ne ide blizu neuralgičnih tačaka u Preševskoj dolini koje bi nas opet izložile prekidu opskrbe. Doduše tu je kilometraža do same rafinerije duplo duža nego od terminala na Krku, pri tome pola bi bio železnički prevoz pa bi i transport bio (znatno) skuplji - ali s druge strane omogućilo bi drugi pravac snabdevanja i eventualno dodatna skladišta, a svakako treba uzeti u obzir i mogući rast potrošnje u sledećih par godina, koji JANAF možda i ne može kapacitetom da isprati - za posle je pitanje, sve zavisi od širenja alternativnih načina pogona u auto industriji).
Sad se vidi koliko smo generalno infrastrukturno loši - jedan gasovod, jedan naftovod, i na sve to suštinski jedan dobavljač sirovina.
Da smo svojevremno uskočili u izgradnju LNG terminala u Aleksandropulosu, imali bismo bar neki kapacitet rezervisan i za nas tamo (sad je mislim u potpunosti zakupljen), ako stvari krenu baš potpuno naopako (a za našu celu godišnju potrošnju potrebno je samo 15 Q-MAX brodova godišnje - doduše to ne može tek tako da stiže, mora da bude u terminima kada je terminal slobodan za regasifikaciju LNG-a i gasovod slobodan za prenos ekspandovanog gasa - a to bi značilo i da nam trebaju dodatna skladišta gasa poželjno na jugu).
 
Pisao sam više radi otvaranja još jednog pravca snabdevanja naftom, nego radi trenutnog ograničenja EU, koje će se već rešiti na neki način. Prevoz baržama Dunavom preko Konstance je sada nesiguran i pitanje je koliko će da traju sukobi na Crnom Moru, a pogotovu sankcije prema Rusiji.

JANAF ima kapacitet 3,2mil.t., a ovaj iz Soluna 2,5mil.t., pa pošto NIS sada ima max. preradu 4,8mil.t. tako bi obezbedili i neku buduću veću potražnju. A, pošto kroz Solun prolaze i naftovodi sa istoka, pa i sa LNG terminala, onda možemo da kupujemo naftu od raznih dobavljača.

Cena transporta bi možda bila nešto veća ovim pravcem, ali ne mnogo jer je put tankera od Sueckog kanala do Soluna min. za 2.000km kraći nego do Krka - ako računamo i povratak. Zato bi trebalo odmah početi pregovore za produženje ovog naftovoda, jer će trebati za urbanizam, projektovanje i izgradnju min. 3 god.

IMG_20220405_140824.png
 
Sad sam razgovarao na nadleznim čovekom iz "Transnafta" u vezi produžetka naftovoda iz Soluna i ostalog o čemu sam pisao na ovoj temi.

On je "šokiran" jer nije ni znao da postoji taj naftovod od 214km skoro do naše granice. Objasnio sam zašto bi trebalo ući u taj posao, otprilike ono što je ovde napisano.

Rekao je da razmatraju mogućnost izgradnje veze sa Madjarskom i da je to jeftinija opcija, ali da će pribeležiti i ovu moju ideju na kojoj mi se i zahvalio. ;)
 
Невероватно да надлежни човек није упознат, што доста говори о кадровској полигици. И свака част на предлогу.
 
Невероватно да надлежни човек није упознат, . .
U pitanju je neki mladji čovek, a naftovod "Solun - Skoplje" je pušten u rad pre 20god, a prestao je sa radom 2013., pa možda je to razlog što nije "upoznat". Ali, ako neko misli da ću da odustanem od ove ideje posle ovog razgovora, mnogo se vara. ;)

Kao što sam napisao (post #65), sačekaću formiranje nove vlade i tražiti da se razgovara sa "Hellenic Petroleum" o produženju ovog naftovoda do Vranja, pa ako su oni saglasni da su uradi neka "Studija opravdanosti".

Verujem da će grci pristati da aktiviraju naftovod i zarade pare za transport i istovar tankera na njihovom terminalu u Solunu. A mi bi posle te Studije tačno znali koliko bi koštala izgradnja naftovoda i skladišta.
 
. . naglasio da je Srbija spremna da se odrekne prava na preču kupovinu u NIS-u . .
Da, bilo sje reči i o smanjivanju vlasništva GaspromNjeft ispod 50%, a pre neki dan je Bajatović govorio i o varijanti da se 7% prebaci ne neku ćerka-firmu koja nije pod sankcijama.

Naprimer, EU nisu uvele sankcije GaspromExport jer preko njega i dalje kupuju gas, ali pitanje je da li će Srbiji dozvoliti takvu kombinatoriku u vezi NIS-a.
 
Poslednja izmena:
 
Vrh