Kako je moguce da je AirSerbija pozitivan a EPS i Telekom negativni primeri? Da nema nekih medjunarnodnih zakona i sila zbog kojih u slucaju AirSerbie ne bi mogao da prodje caci management i pljacka kao sto to moze u slucaju EPS i Telekoma? Ne razumem se, pitam, ali sam siguran da postoji neki takav razlog inace bi ova ekipa i to stavila pod tapiju - da moze.
ЕрСрбија је предузеће, које је влада ставила на ноге, од губиташа ЈАТа, којег су рашчерупале претходне гарнитуре партијских ухлеба.
1. Политчка деликатност питања. ЕРСрбија мора да буде супешан пројекат, јер је влада уложила значајна средства да подигне компанију. Пропаст тог пројекта, заначјно би допринео ка урушавању рејтинга.
2. Економско питање, које генерише ЕрСрбија. Успешност ЕРСрбије није само у независном менаџменту, већ и у чињеници, да је ЕрСрбија главни превозник дијаспоре, коју је начинио управо овај режим. Врло важна веза са матицом, која дијаспору држи у добром психичком здрављу и стимулише на слање дознака. Ове године ће бити мање него претходне, али ипак се очекује око 5,5 милијарди евра, што је једина права, без сваких бидипи џидипи инвестиција. Тај новац пре или касније улази у финансијски крвоток Србије.
Било какво нарушавање, ове танане равнотеже довело би до пада ЕрСрбије. Нестанак такве команије са српског неба, довело би другог распореда колача и наравно до занчајно повећања цене карата (један пример карата за Москву већ много сведочи).
Телеком, ЕПС су ипак мало друга прича, јер нису били никада на коленима, и због своје природе увек приходују добро. Тако да има и за крпљење рупа. ЕрСрбија то никада неће моћи.
Неко би могао да постави питање зашто се сценарио не би поновио и у случају НИСа? Обзиром да је он по својој природи далеко сличнији Телекому и НИСу, сувише је велико искушење да се пијавице блиске режиму не ухлебе. Али још важније је то, што је триште енергентима превише интересантно американцима да би остало у српским рукама, јер таипа, већ сте једном продали, значи, природно Вам је да не будете власници своје енергетике.