NIS - Naftna industrija Srbije
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Како на интернету има свега, кога не мрзи да чита.
Сва питања и одговори у извештају - студији:
ЛОГИСТИКА У НАЦИОНАЛНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (потребе, управљање, ресурси, могућа унапређења)
4. УЛАЗИ ЗА ИЗВЕШТАЈ О МОДЕЛОВАЊУ СИМУЛАЦИОНИХ СЦЕНАРИЈА
Ужи пројектни тим у саставу др Александра Вуловић, Милош Јовчић, Владимир Буквић и проф. др Петар Станојевић се после одговарајућих истраживања и дикусија определио да у почетној фази развоја симулационих модела и Националног симуалционог центра, по питању логистике, нагласак стави на две критичне области:
Задовољавање потреба Србије за нафтом и нафтним дериватима;
Задовољавање потреба Србије за храном.
Претходно је поризашло као резуктат досадашњих анализа датих у овом извештају.
Улазни подаци потребни за израду симулационог модела „Задовољавање потреба Србије за нафтом и нафтним дериватима“ су обрађени у раду Петра Станојевића „Логистика нафте и нафтних деривата у Србији“ који је приказан на првој пројкетној конференцији 16.12.2023. године.
Улазни подаци за симулациони модел „Задовољавање потреба Србије за храном“ су још увек у фази прикупљања и биће приказани у наредним верзијама овог извештаја.
4.1. Логистика нафте и нафтних деривата у Србији
Транспорт сирове нафте у Републици Србији се обавља првенствено цевоводним путем уз одређену могућност снабдевања железничким, бродским и друмским видом транспорта. До рафинерије највећи део сирове нафте се допрема цевоводним, а значајно је мањи обим допреме сирове нафте друмским, железничким и речним путем. Деривати се од рафинерије до терминалских постројења углавном превозе железничким и бродским транспортом, а до крајњих потрошача, друмским. Већина деривата на српском тржишту потиче из Рефинерије Панчево, док се део, који потиче из увоза, преко складишних терминала упућује до бензинских станица и корисника.
4.1.1. Сирова нафта
Једини давалац услуга цевоводног транспорта сирове нафте у Републици Србији је Транснафта АД Панчево. Делатност овог предузећа су транспорт нафте нафтоводима на целој територији Републике Србије. Расположиви капацитети за увоз сирове нафте када су нафтоводи у питању нису у потпуности искоришћени па се капацитет нафтовода, којим управља Транснафта, и који износи девет милиона тона годишње, тренутно користи око 30% (Миностарство рударства и енергетике, 2021). С обзиром да Рафинерија Нови Сад више не ради, а за коју је био резервисан капацитет од три милиона тона годишње, капацитет правца ка Панчеву од шест милиона тона годишње је искоришћен нешто преко 50%. Не постоји могућност извоза и реверзибилног транспорта постојећим, а ни других нафтовода којима би се могао вршити увоз или извоз произведене домаће нафте путем цевоводног транспорта (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
На слици 1. дат је приказ регионалног система нафтовода. Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) је нафтовод који полази од луке Омишаљ и на који се наставља систем Транснафте, од српске границе. Данас, алтернативу цевоводном увозу значајних количина сирове нафте представља увоз пловним објектима (баржама) Дунавом из Констанце или из правца Мађарске, али постоји више фактора који утичу на неефикасност таквог вида транспорта, због чега се при уобичајеним околностима не примењује или се врло ограничено примењује. Главни разлог је непостојање капацитета речне флоте која би у оптималном времену могла допремити неопходну количину сирове нафте према планским потребама прераде, а други је променљиви водостај Дунава који не омогућава да се капацитет баржи искористи у потпуности (Компаније, 2022).
Стање и носивост железничких колосека у Републици Србији представља ограничавајући фактор за значајну примену при увозу сирове нафте. Главни железнички правци који повезују Србију са Омишљем, Копром и Солуном имају међу осовинско оптерећење од 22,4т. Остали не прелазе 16т (Компаније, 2022).
Домаћа сирова нафта се допрема нафтоводима и ауто-цистернама са отпремних станица до Рафинерије Нови Сад, а затим отпрема даље за Рафинерију Панчево. Нафта типа Велебит се због својих за транспорт лоших реолошких особина мора намешати са увозном или домаћом сировом нафтом ради побољшања реолошких особина и тек довођењем на услове прописане Правилима рада транспортног система Транснафта транспортовати за Рафинерију Панчево (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Технички гледано, постоји могућност транспорта сирове нафте произведене у земљи и пловним објектима са отпремних станица до рафинерије. Највеће отпремне станице НИС а.д. Нови Сад, Надрљан и Елемир поседују пристан и могућност отпреме сирове нафте баржама али се такав вид транспорта у регуларном раду нафтовода не спроводи (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Транспорт сирове нафте цистернама врши се само са домаћих нафтних поља, (Турија, поља Јужног Баната и Стига) и то са сабирних станица које нису повезане цевоводима са отпремним станицама претходно поменутим. У питању су количине које не прелазе 22% укупно произведених у Србији, односно око 176.000т годишње или 14.700т месечно (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
4.1.2. Капацитети за увоз и извоз деривата нафте
На тржишту постоји значајан број лиценцираних компанија који деривате увозе железницом, ауто цистернама, речним пловним објектима (речни танкери, барже и самохотке) у свом власништву или у закупу (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Увоз деривата железницом у највећој мери се врши вагон цистернама власништва НИС а.д. Нови Сад или Standard Logistic док увоз пловним објектима, осим НИС а.д. Нови Сад, обавља неколико привредних субјеката са својом флотом као што су: Speed d.о.о, Naftachem d.о.о, Казук д.о.о, Лађар Купра, Rubicon Chiping, Dunav Oil Trans, Јудра д.о. о, Лађар Транспорт д.о.о, Еуро Гас Суботица, MB Gas Oil, Марио МилТранс д.о.о (Компаније, 2022).
НИС а.д. Нови Сад је модернизацијом рафинерије у Панчеву и постизањем квалитета деривата на европском нивоу смањио увоз док су водећи увозници остали МОЛ, ОМВ и Лукоил (Министарство рударстава и енергетике, 2020).
Извоз деривата нафте претежно врши НИС а.д. Нови Сад и то железничким транспортом вагон-цистернама, пловним објектима и друмским ауто-цистернама.
4.1.3. Могући правци снабдевања сировом нафтом и дериватима нафте
На слици 2. дат је преглед терминала и рафинерија преко који се може снабдевати српско тржиште сировом нафтом и дериватима нафте (терминали су обележени симболом танкера, а рафинерије симболом реактора/колона).
Луке из којих се Србија може снабдевати су: Солун (Лука Солун , 2022. ), Драч (Порто Романо) (Лука Порто Романо, 2022.), Бар (Лука Бар, 2022.), Плоче (Лука Плоче, 2022. ), Задар (Лука Задар, 2022. ), Ријека/Омишаљ (Лука Омишаљ, 2022. ), Копар (Лука Копар, 2022. ), Констанца (Лука Констанца, 2022. ) и Бургас (Лука Бургас, 2022. ). Постоје и неке мање као што су Турн Северин, Русе, Фиер и Рени (Енергетска заједница, 2021. ). Сировом нафтом се Србија може снабдевати из свих лука сем Копра, Задра и Плоча. Напомена: снабдевање нафтом преко Драча (Порто Романо) је могуће, али није у пракси рађено већи број година ни за потребе Албаније.
Деривати се у Србију могу увозити са «отвореног мора» и рафинерија Швехарт, Сасхалмбата, Братислава, Ријека, Бургас и више румунских рафинерија.
Сва питања и одговори у извештају - студији:
ЛОГИСТИКА У НАЦИОНАЛНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (потребе, управљање, ресурси, могућа унапређења)
4. УЛАЗИ ЗА ИЗВЕШТАЈ О МОДЕЛОВАЊУ СИМУЛАЦИОНИХ СЦЕНАРИЈА
Ужи пројектни тим у саставу др Александра Вуловић, Милош Јовчић, Владимир Буквић и проф. др Петар Станојевић се после одговарајућих истраживања и дикусија определио да у почетној фази развоја симулационих модела и Националног симуалционог центра, по питању логистике, нагласак стави на две критичне области:
Задовољавање потреба Србије за нафтом и нафтним дериватима;
Задовољавање потреба Србије за храном.
Претходно је поризашло као резуктат досадашњих анализа датих у овом извештају.
Улазни подаци потребни за израду симулационог модела „Задовољавање потреба Србије за нафтом и нафтним дериватима“ су обрађени у раду Петра Станојевића „Логистика нафте и нафтних деривата у Србији“ који је приказан на првој пројкетној конференцији 16.12.2023. године.
Улазни подаци за симулациони модел „Задовољавање потреба Србије за храном“ су још увек у фази прикупљања и биће приказани у наредним верзијама овог извештаја.
4.1. Логистика нафте и нафтних деривата у Србији
Транспорт сирове нафте у Републици Србији се обавља првенствено цевоводним путем уз одређену могућност снабдевања железничким, бродским и друмским видом транспорта. До рафинерије највећи део сирове нафте се допрема цевоводним, а значајно је мањи обим допреме сирове нафте друмским, железничким и речним путем. Деривати се од рафинерије до терминалских постројења углавном превозе железничким и бродским транспортом, а до крајњих потрошача, друмским. Већина деривата на српском тржишту потиче из Рефинерије Панчево, док се део, који потиче из увоза, преко складишних терминала упућује до бензинских станица и корисника.
4.1.1. Сирова нафта
Једини давалац услуга цевоводног транспорта сирове нафте у Републици Србији је Транснафта АД Панчево. Делатност овог предузећа су транспорт нафте нафтоводима на целој територији Републике Србије. Расположиви капацитети за увоз сирове нафте када су нафтоводи у питању нису у потпуности искоришћени па се капацитет нафтовода, којим управља Транснафта, и који износи девет милиона тона годишње, тренутно користи око 30% (Миностарство рударства и енергетике, 2021). С обзиром да Рафинерија Нови Сад више не ради, а за коју је био резервисан капацитет од три милиона тона годишње, капацитет правца ка Панчеву од шест милиона тона годишње је искоришћен нешто преко 50%. Не постоји могућност извоза и реверзибилног транспорта постојећим, а ни других нафтовода којима би се могао вршити увоз или извоз произведене домаће нафте путем цевоводног транспорта (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
На слици 1. дат је приказ регионалног система нафтовода. Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) је нафтовод који полази од луке Омишаљ и на који се наставља систем Транснафте, од српске границе. Данас, алтернативу цевоводном увозу значајних количина сирове нафте представља увоз пловним објектима (баржама) Дунавом из Констанце или из правца Мађарске, али постоји више фактора који утичу на неефикасност таквог вида транспорта, због чега се при уобичајеним околностима не примењује или се врло ограничено примењује. Главни разлог је непостојање капацитета речне флоте која би у оптималном времену могла допремити неопходну количину сирове нафте према планским потребама прераде, а други је променљиви водостај Дунава који не омогућава да се капацитет баржи искористи у потпуности (Компаније, 2022).
Стање и носивост железничких колосека у Републици Србији представља ограничавајући фактор за значајну примену при увозу сирове нафте. Главни железнички правци који повезују Србију са Омишљем, Копром и Солуном имају међу осовинско оптерећење од 22,4т. Остали не прелазе 16т (Компаније, 2022).
Домаћа сирова нафта се допрема нафтоводима и ауто-цистернама са отпремних станица до Рафинерије Нови Сад, а затим отпрема даље за Рафинерију Панчево. Нафта типа Велебит се због својих за транспорт лоших реолошких особина мора намешати са увозном или домаћом сировом нафтом ради побољшања реолошких особина и тек довођењем на услове прописане Правилима рада транспортног система Транснафта транспортовати за Рафинерију Панчево (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Технички гледано, постоји могућност транспорта сирове нафте произведене у земљи и пловним објектима са отпремних станица до рафинерије. Највеће отпремне станице НИС а.д. Нови Сад, Надрљан и Елемир поседују пристан и могућност отпреме сирове нафте баржама али се такав вид транспорта у регуларном раду нафтовода не спроводи (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Транспорт сирове нафте цистернама врши се само са домаћих нафтних поља, (Турија, поља Јужног Баната и Стига) и то са сабирних станица које нису повезане цевоводима са отпремним станицама претходно поменутим. У питању су количине које не прелазе 22% укупно произведених у Србији, односно око 176.000т годишње или 14.700т месечно (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
4.1.2. Капацитети за увоз и извоз деривата нафте
На тржишту постоји значајан број лиценцираних компанија који деривате увозе железницом, ауто цистернама, речним пловним објектима (речни танкери, барже и самохотке) у свом власништву или у закупу (Миностарство рударства и енергетике, 2021).
Увоз деривата железницом у највећој мери се врши вагон цистернама власништва НИС а.д. Нови Сад или Standard Logistic док увоз пловним објектима, осим НИС а.д. Нови Сад, обавља неколико привредних субјеката са својом флотом као што су: Speed d.о.о, Naftachem d.о.о, Казук д.о.о, Лађар Купра, Rubicon Chiping, Dunav Oil Trans, Јудра д.о. о, Лађар Транспорт д.о.о, Еуро Гас Суботица, MB Gas Oil, Марио МилТранс д.о.о (Компаније, 2022).
НИС а.д. Нови Сад је модернизацијом рафинерије у Панчеву и постизањем квалитета деривата на европском нивоу смањио увоз док су водећи увозници остали МОЛ, ОМВ и Лукоил (Министарство рударстава и енергетике, 2020).
Извоз деривата нафте претежно врши НИС а.д. Нови Сад и то железничким транспортом вагон-цистернама, пловним објектима и друмским ауто-цистернама.
4.1.3. Могући правци снабдевања сировом нафтом и дериватима нафте
На слици 2. дат је преглед терминала и рафинерија преко који се може снабдевати српско тржиште сировом нафтом и дериватима нафте (терминали су обележени симболом танкера, а рафинерије симболом реактора/колона).
Луке из којих се Србија може снабдевати су: Солун (Лука Солун , 2022. ), Драч (Порто Романо) (Лука Порто Романо, 2022.), Бар (Лука Бар, 2022.), Плоче (Лука Плоче, 2022. ), Задар (Лука Задар, 2022. ), Ријека/Омишаљ (Лука Омишаљ, 2022. ), Копар (Лука Копар, 2022. ), Констанца (Лука Констанца, 2022. ) и Бургас (Лука Бургас, 2022. ). Постоје и неке мање као што су Турн Северин, Русе, Фиер и Рени (Енергетска заједница, 2021. ). Сировом нафтом се Србија може снабдевати из свих лука сем Копра, Задра и Плоча. Напомена: снабдевање нафтом преко Драча (Порто Романо) је могуће, али није у пракси рађено већи број година ни за потребе Албаније.
Деривати се у Србију могу увозити са «отвореног мора» и рафинерија Швехарт, Сасхалмбата, Братислава, Ријека, Бургас и више румунских рафинерија.
4.1.4. Потребе српског тржишта
Према последњем извештају о маркирању горива од 29.03.2022. године у Србији је у марту конзумирано рекордних 288.426т белих деривата нафте (дизел, бензин и ТНГ) или просечно дневно 9.614т (слична бројка се добија када се саберу дневни извештаји о потрошњи које добија Министарство рударства и енергетике) (Министарство рударства и енергетике, 2022.). Ови бројеви представљају вишегодишњи рекорд. Први следећи месец по величини потрошње је јул 2021. када је потрошено 263.340т. За прорачун обавезних резерви се узима податак од 8.689т на дан као релевантан (прорачун има сложену методологију и неће се шире образлагати). Уколико усвојимо, као базну, потрошњу за март 2022., Србија ће у 2022. години конзумирати 3.461.112т белих деривата нафте или просечно 288.426т месечно. Овај, последњи, податак представља максимум потреба српског тржишта и узеће се као референтан за оцену довољности потребних логистичких капацитета у случају максималне тражње.
Према Енергетском билансу за 2019. (узет као референтни због веће потрошње) у Србију је увезено 2.346.332т сирове нафте235 (Министарство рударства и енргетике, 2020. ). Истовремено је произведено 850.469т домаће нафте, односно укупно је конзумирано 3.196.801т сирове нафте. Просечно се увозило 195.527т сирове нафте месечно 2019. године. Треба напоменути да поред домаће прераде, српска нафтна привреда задовољава своје потребе мањим увозом деривата, али и извози одређене количине деривата. У 2019. години увезено је 77.250 т бензина и 673.911т дизела, а извезено 111.289т бензина и 250.040т дизела. Укупно је деривата (плус мазут, ТНГ и сл.) за потребе српског тржишта нето увезено 507.872т. Укупно је нето сирове нафте и деривата увезено 2.854.204т или 237.850т месечно. Податак о 203.348т увоза сирове нафте и 44.016т деривата узеће се као референтни за оцену довољности потребних логистичких капацитета у случају очекиване тражње (количине из 2019. године увећане 4%)236. Када урачунамо домаћу производњу нафте добијемо да би се је за задовољење прогнозираних потреба српског тржишта потребно укупно 3.871.657т еквивалента сирове нафте годишње или 322.638т месечно или као што је већ речено 3.461.112т белих деривата нафте или просечно 288.426т месечно. С обзиром да постоји домаћа производња сирове нафте, ове бројке се могу умањити за величину домаће производње од 850.469т сирове нафте годишње или око 770.000т деривата који би се из ње добили.
Уколико би дошло до прекида снабдевања путем нафтовода ЈАНАФ из правца Омишља, Србија би се морала оријентисати на алтернативне начине увоза сирове нафте и деривата нафте.
4.1.5. Процена потребних логистичких капацитета за увоз нафте и деривата нафте
Према прикупљеним подацима од Министарства надлежног за послове саобраћаја, НИС и анкетирањем компанија дошло се до следећих података приказаних у Табели 1237 (Компаније, 2022.). За прорачунски период је узет један месец. Претпостављено је да се сирова нафта транспортује у Рафинерију Панчево, а деривати на складишта лиценцираних енергетских субјеката. Резултати унети у табелу су просечне вредности.
Доњи прорачун је дат за луке до којих воде пруге са међу осовинским оптерећењем од 22,4т, или Омишаљ, Констанца и Солун. На осталим правцима треба рачунати са мањим теретима, нпр. од Плоча може 750т по композицији.
Практично нема ограничења на Дунаву, јер је капацитет за конвој на преводници на Ђердапу износи око 11000т, а реално нема толико баржи.
4.1.6. Рафинеријски капацитети за пријем и прераду
Данас се у Рафинерији Панчево прерађује од 9000 до 12.000т сирове нафте на дан. Минимална прерада сирове нафте у Рафинерији Панчево је 6.750т дневно (условљено капацитетом постројења С-2100), тј. на месечном нивоу од приближно 209.000 тона (назваћемо овај случај: кризна варијанта 1.). У случају нужде, прерада може пасти на 3.200 тона дневно (условљено капацитетом постројења С-100), тј. на месечном нивоу око 100.000 тона (назваћемо овај случај: кризна варијанта 2.). Уколико се догоде неки од последња два сценарија, секундарна рафинеријска постројења ће морати да раде сваки други или трећи месец, јер ће се у супротном рафинерија суочити са великим бројем унутрашње логистичких проблема (нпр. складиштење полупроизвода, недовољни квалитет и сл.).
Потребне залихе увозне сирове нафте у рафинерији Нови Сад238 (НС) су на месечном нивоу од око 70.000 тона због мешања и транспорта домаће нафте (65.000 тона) до Рафинерије Панчево. Дакле, део увезене нафте би се довозио директно у рафинерију Панчево, а део у рафинерију НС.
За потребе рафинерије би се морало увести 35.000т месечно (варијанта 2.) да би се омогућио рад рафинерије на минимуму. Пожељан увоз би био 144.000т (умањена или варијанта 1.).
Логистичка – технолошка ограничења
Пријем сирове нафте у Рафинерији Панчево и Рафинерији Нови Сад речним транспортом је 1 баржа дневно, тј. у идеалним условима око 3.000 тона дневно или 90.000т месечно.
Капацитет пријема сирове нафте у Рафинерији Панчево железницом износи 500-1.000 тона дневно или до 30.000т месечно. У Новом Саду тренутно није могућ пријем сирове нафте железницом.
Укупни максимални капацитети за пријем су 120.000т (90.0000т+30.000т).
Као што је већ речено, за потребе рафинерије морало би се увести најмање 35.000т месечно да би се омогућио рад рафинерије на минимуму, а пожељан увоз би био најмање 144.000т. Истовремено, максимални пријемни капацитети (без нафтовода) нису већи од 120.000т. Количина од 35.000т месечно би се могла увести постојећим логистичким капацитетима (видети Табелу 1.), док увоз од 144.000т није могућ како са становишта увоза, тако ни са становишта пријема у рафинерији. Последње значи да, уколико се затвори ЈАНАФ, могућ рад рафинерије само у варијанти 2., која значи дисконтинуирани режим. Рад у варијанти 1. је могућ, али у дисконтинуираном режиму. Претходно указује на то да би уколико се прекине снабдевање ЈАНАФ-ом рад рафинерије био могућ само у дисконтинуираном режиму, односно у једном од два кризна.
Према анкети која је спроведена (Компаније, 2022), трошкови алтернативног транспорта нафте би у односу на снабдевање нафтоводом знатно порасли. Тренутни трошкови нафтоводом из Омишља до Сотина су 15,20 УСД/т (Компаније, 2022). Трошкови транспорта баржама су: Констанца – Панчево 33 ЕУР/т, а Констанца - НС 35 ЕУР/т. Цена транспорта железницом би била приближно 48 ЕУР/т (у зависности од низа фактора, спот/дугорочни уговор, услови испоруке, итд.).
4.1.7. Преглед логистичких могућности лучких нафтних терминала за снабдевање српског тржишта
Поред сагледавања потреба тржишта и „унутрашње-логистичких“ капацитета и ограничења, везаних за транспортне капацитете и рафинеријска постројења, потребно је размотрити и могућности лучких терминала (лука) у окружењу одакле би се Србија потенцијално могла снабдевати нафтом и нафтним дериватима. У табели 2. дате су основне карактеристике терминала који се могу користити за снабдевање Србије. Из претходне табеле се види да се сви терминали могу користити за снабдевање Србије дериватима нафте. Нафтом се Србија не може снабдевати преко Плоча, Задра и Копра. Свима је могуће приступити друмским саобраћајем. Барже могу да се користе на Дунаву и до Бургаса. У терминале, Драч, Плоче и Задар могу да уплове само мањи танкери (25-40.000т) (Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske, 2022), (Лука Задар, 2022), (Лука Порто Романо, 2022). Терминал Драч то чини непогодним за снабдевање са Блиског истока одакле плове већи танкери са сировом нафтом од наведене тонаже. Пруга Драч-Скадар не функционише, што овај терминал чини најлошијим са становишта снабдевања.
Као повољни са становишта снабдевања нафтом и дериватима нафте могли би се оценити Солун, Констанца и Омишаљ. Мање повољни су Бургас, Бар и Копар. Остали представљају луке које би се могле користити само у нужди.
Уколико је потребно снабдевање сировом нафтом у количинама наведеним за варијанту 1. и 2. то, данас, није могуће учинити без речног транспорта, а то издваја Констанцу и евентуално Бургас као једне терминале.
Према прелиминарним доступним информацијама, у луци Констанца може да се обезбеди 40.000-80.000 тона сирове нафте (РЕБ, CPC, Азери, Киркук) месечно (Port Constantia, 2022).
4.1.8. Постојећи капацитети који би се могли искористити за обезбеђење сигурности снабдевања српског тржишта
У окружењу постоји неколико складишних терминала који би се могли искористити за складиштење резерви нафте или деривата за потребе српског тржишта. Запуњавање ових складишта могло би донети додатну сигурност српском тржишту.
Ово је могуће не само путем комерцијалних аранжмана, већ и путем примене Директиве Европске Уније (European Union, 2009), којом је предвиђена сарадња на плану обезбеђивања “Обавезних резерви“ нафте и деривата. У случају Србије, на располагању је неколико капацитета:
Рафинерија Босански брод је имала експлозију 2018. године на Хидрокрекеру и од тада не ради. Има 530.000 м3 складишних капацитета, од чега 160.000 м3 за нафту (Рафинерија Босански Брод, 2022). Нафта би могла да се допрема нафтоводом, складишти и камионима допрема у Србију.
Окта Скопље има капацитете за нафту од 150.000 тона (Hellenik Petroleum , 2022. ). Ова рафинерија је нафтоводом (у власништву Хеленик петролеума) повезана са Солуном. План је да се нафтовод претвори у продуктовод. До Скопља би нафта могла да се допрема и возом и камионима. Два маршутна воза би дневно могли да буду допремљени из Солуна или 2000т.
Нафтни терминал Омишаљ. Укупни капацитет је 1.400.000т нафте и 80.000т за нафтне деривате. (ЈАНАФ, 2022). Би се
Лука Бар има капаците складиштења нафтних деривата од 116.000 м3 (Лука Бар АД, 2022). Да би се деривати допремили до Србије, морала би се пруга Београд-Бар сатвити у пуну функцију.
Према последњем извештају о маркирању горива од 29.03.2022. године у Србији је у марту конзумирано рекордних 288.426т белих деривата нафте (дизел, бензин и ТНГ) или просечно дневно 9.614т (слична бројка се добија када се саберу дневни извештаји о потрошњи које добија Министарство рударства и енергетике) (Министарство рударства и енергетике, 2022.). Ови бројеви представљају вишегодишњи рекорд. Први следећи месец по величини потрошње је јул 2021. када је потрошено 263.340т. За прорачун обавезних резерви се узима податак од 8.689т на дан као релевантан (прорачун има сложену методологију и неће се шире образлагати). Уколико усвојимо, као базну, потрошњу за март 2022., Србија ће у 2022. години конзумирати 3.461.112т белих деривата нафте или просечно 288.426т месечно. Овај, последњи, податак представља максимум потреба српског тржишта и узеће се као референтан за оцену довољности потребних логистичких капацитета у случају максималне тражње.
Према Енергетском билансу за 2019. (узет као референтни због веће потрошње) у Србију је увезено 2.346.332т сирове нафте235 (Министарство рударства и енргетике, 2020. ). Истовремено је произведено 850.469т домаће нафте, односно укупно је конзумирано 3.196.801т сирове нафте. Просечно се увозило 195.527т сирове нафте месечно 2019. године. Треба напоменути да поред домаће прераде, српска нафтна привреда задовољава своје потребе мањим увозом деривата, али и извози одређене количине деривата. У 2019. години увезено је 77.250 т бензина и 673.911т дизела, а извезено 111.289т бензина и 250.040т дизела. Укупно је деривата (плус мазут, ТНГ и сл.) за потребе српског тржишта нето увезено 507.872т. Укупно је нето сирове нафте и деривата увезено 2.854.204т или 237.850т месечно. Податак о 203.348т увоза сирове нафте и 44.016т деривата узеће се као референтни за оцену довољности потребних логистичких капацитета у случају очекиване тражње (количине из 2019. године увећане 4%)236. Када урачунамо домаћу производњу нафте добијемо да би се је за задовољење прогнозираних потреба српског тржишта потребно укупно 3.871.657т еквивалента сирове нафте годишње или 322.638т месечно или као што је већ речено 3.461.112т белих деривата нафте или просечно 288.426т месечно. С обзиром да постоји домаћа производња сирове нафте, ове бројке се могу умањити за величину домаће производње од 850.469т сирове нафте годишње или око 770.000т деривата који би се из ње добили.
Уколико би дошло до прекида снабдевања путем нафтовода ЈАНАФ из правца Омишља, Србија би се морала оријентисати на алтернативне начине увоза сирове нафте и деривата нафте.
4.1.5. Процена потребних логистичких капацитета за увоз нафте и деривата нафте
Према прикупљеним подацима од Министарства надлежног за послове саобраћаја, НИС и анкетирањем компанија дошло се до следећих података приказаних у Табели 1237 (Компаније, 2022.). За прорачунски период је узет један месец. Претпостављено је да се сирова нафта транспортује у Рафинерију Панчево, а деривати на складишта лиценцираних енергетских субјеката. Резултати унети у табелу су просечне вредности.
Доњи прорачун је дат за луке до којих воде пруге са међу осовинским оптерећењем од 22,4т, или Омишаљ, Констанца и Солун. На осталим правцима треба рачунати са мањим теретима, нпр. од Плоча може 750т по композицији.
Практично нема ограничења на Дунаву, јер је капацитет за конвој на преводници на Ђердапу износи око 11000т, а реално нема толико баржи.
4.1.6. Рафинеријски капацитети за пријем и прераду
Данас се у Рафинерији Панчево прерађује од 9000 до 12.000т сирове нафте на дан. Минимална прерада сирове нафте у Рафинерији Панчево је 6.750т дневно (условљено капацитетом постројења С-2100), тј. на месечном нивоу од приближно 209.000 тона (назваћемо овај случај: кризна варијанта 1.). У случају нужде, прерада може пасти на 3.200 тона дневно (условљено капацитетом постројења С-100), тј. на месечном нивоу око 100.000 тона (назваћемо овај случај: кризна варијанта 2.). Уколико се догоде неки од последња два сценарија, секундарна рафинеријска постројења ће морати да раде сваки други или трећи месец, јер ће се у супротном рафинерија суочити са великим бројем унутрашње логистичких проблема (нпр. складиштење полупроизвода, недовољни квалитет и сл.).
Потребне залихе увозне сирове нафте у рафинерији Нови Сад238 (НС) су на месечном нивоу од око 70.000 тона због мешања и транспорта домаће нафте (65.000 тона) до Рафинерије Панчево. Дакле, део увезене нафте би се довозио директно у рафинерију Панчево, а део у рафинерију НС.
За потребе рафинерије би се морало увести 35.000т месечно (варијанта 2.) да би се омогућио рад рафинерије на минимуму. Пожељан увоз би био 144.000т (умањена или варијанта 1.).
Логистичка – технолошка ограничења
Пријем сирове нафте у Рафинерији Панчево и Рафинерији Нови Сад речним транспортом је 1 баржа дневно, тј. у идеалним условима око 3.000 тона дневно или 90.000т месечно.
Капацитет пријема сирове нафте у Рафинерији Панчево железницом износи 500-1.000 тона дневно или до 30.000т месечно. У Новом Саду тренутно није могућ пријем сирове нафте железницом.
Укупни максимални капацитети за пријем су 120.000т (90.0000т+30.000т).
Као што је већ речено, за потребе рафинерије морало би се увести најмање 35.000т месечно да би се омогућио рад рафинерије на минимуму, а пожељан увоз би био најмање 144.000т. Истовремено, максимални пријемни капацитети (без нафтовода) нису већи од 120.000т. Количина од 35.000т месечно би се могла увести постојећим логистичким капацитетима (видети Табелу 1.), док увоз од 144.000т није могућ како са становишта увоза, тако ни са становишта пријема у рафинерији. Последње значи да, уколико се затвори ЈАНАФ, могућ рад рафинерије само у варијанти 2., која значи дисконтинуирани режим. Рад у варијанти 1. је могућ, али у дисконтинуираном режиму. Претходно указује на то да би уколико се прекине снабдевање ЈАНАФ-ом рад рафинерије био могућ само у дисконтинуираном режиму, односно у једном од два кризна.
Према анкети која је спроведена (Компаније, 2022), трошкови алтернативног транспорта нафте би у односу на снабдевање нафтоводом знатно порасли. Тренутни трошкови нафтоводом из Омишља до Сотина су 15,20 УСД/т (Компаније, 2022). Трошкови транспорта баржама су: Констанца – Панчево 33 ЕУР/т, а Констанца - НС 35 ЕУР/т. Цена транспорта железницом би била приближно 48 ЕУР/т (у зависности од низа фактора, спот/дугорочни уговор, услови испоруке, итд.).
4.1.7. Преглед логистичких могућности лучких нафтних терминала за снабдевање српског тржишта
Поред сагледавања потреба тржишта и „унутрашње-логистичких“ капацитета и ограничења, везаних за транспортне капацитете и рафинеријска постројења, потребно је размотрити и могућности лучких терминала (лука) у окружењу одакле би се Србија потенцијално могла снабдевати нафтом и нафтним дериватима. У табели 2. дате су основне карактеристике терминала који се могу користити за снабдевање Србије. Из претходне табеле се види да се сви терминали могу користити за снабдевање Србије дериватима нафте. Нафтом се Србија не може снабдевати преко Плоча, Задра и Копра. Свима је могуће приступити друмским саобраћајем. Барже могу да се користе на Дунаву и до Бургаса. У терминале, Драч, Плоче и Задар могу да уплове само мањи танкери (25-40.000т) (Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske, 2022), (Лука Задар, 2022), (Лука Порто Романо, 2022). Терминал Драч то чини непогодним за снабдевање са Блиског истока одакле плове већи танкери са сировом нафтом од наведене тонаже. Пруга Драч-Скадар не функционише, што овај терминал чини најлошијим са становишта снабдевања.
Као повољни са становишта снабдевања нафтом и дериватима нафте могли би се оценити Солун, Констанца и Омишаљ. Мање повољни су Бургас, Бар и Копар. Остали представљају луке које би се могле користити само у нужди.
Уколико је потребно снабдевање сировом нафтом у количинама наведеним за варијанту 1. и 2. то, данас, није могуће учинити без речног транспорта, а то издваја Констанцу и евентуално Бургас као једне терминале.
Према прелиминарним доступним информацијама, у луци Констанца може да се обезбеди 40.000-80.000 тона сирове нафте (РЕБ, CPC, Азери, Киркук) месечно (Port Constantia, 2022).
4.1.8. Постојећи капацитети који би се могли искористити за обезбеђење сигурности снабдевања српског тржишта
У окружењу постоји неколико складишних терминала који би се могли искористити за складиштење резерви нафте или деривата за потребе српског тржишта. Запуњавање ових складишта могло би донети додатну сигурност српском тржишту.
Ово је могуће не само путем комерцијалних аранжмана, већ и путем примене Директиве Европске Уније (European Union, 2009), којом је предвиђена сарадња на плану обезбеђивања “Обавезних резерви“ нафте и деривата. У случају Србије, на располагању је неколико капацитета:
Рафинерија Босански брод је имала експлозију 2018. године на Хидрокрекеру и од тада не ради. Има 530.000 м3 складишних капацитета, од чега 160.000 м3 за нафту (Рафинерија Босански Брод, 2022). Нафта би могла да се допрема нафтоводом, складишти и камионима допрема у Србију.
Окта Скопље има капацитете за нафту од 150.000 тона (Hellenik Petroleum , 2022. ). Ова рафинерија је нафтоводом (у власништву Хеленик петролеума) повезана са Солуном. План је да се нафтовод претвори у продуктовод. До Скопља би нафта могла да се допрема и возом и камионима. Два маршутна воза би дневно могли да буду допремљени из Солуна или 2000т.
Нафтни терминал Омишаљ. Укупни капацитет је 1.400.000т нафте и 80.000т за нафтне деривате. (ЈАНАФ, 2022). Би се
Лука Бар има капаците складиштења нафтних деривата од 116.000 м3 (Лука Бар АД, 2022). Да би се деривати допремили до Србије, морала би се пруга Београд-Бар сатвити у пуну функцију.
4.1.9. Нови правци снабдевања
Догађаји у Украјини и санкције које је Европска Унија увела на трговину и транспорт руске нафте и деривата, наводе на размишљања о новим правцима снабдевања српског тржишта. Логика је једноставна и састоји се у чињеници да са бројем могућих праваца снабдевања расте број могућих снабдевача, а са њим сигурност снабдевања. Са растом броја снабдевача, појачава се тржишна утакмица и пада цена. Ову логику ЕУ примењује већ дуже времена у домену снабдевања природним гасом и електричном енергијом. За земље које немају сопствене морске луке (land locked), важи исто правило. То је посебно дошло до изражаја, када су уведене санкције на транспорт руске нафте за треће земље тзв. Шестим пакетом санкција, а које нису дерогиране тзв. Седмим пакетом санкција (European Union, 2022), које финасијски погађају Србију.
У српској јавности појавиле су се неке варијанте могућих решења (Новости, 2022), приказане на слици 3. Слика објављена у наведном извору послужила је као основа за елаборацију могућих решења у овом раду, па је с тим у вези дорађена. У (Новости, 2022) приказана су три могућа решења. Зеленом пуном линијом је приказан могући нафтовод до мађарских нафтних поља у околини Сегедина. Одатле до Дружбе, односно мађарске рафинерије Сасхаламабата (видети слику 1.) већ постоји нафтовод капацитета око 1,2 милиона тона годишње (обележен плавом линијом и бројем 1.). Када би се од Сегедина до Новог Сада изградио нафтовод капацитета 2,4 милиона тона, онда би реверсним током из Дружбе до Сегедина могло да дође око 1,2 милиона тона нафте, а потом би се ту придодало још 1,2 милиона тона мађарске нафте, тако да би до Новог Сада дошло 2,4 милиона тона. Ово подразумева дугорочни „SWOP” илити аранжман замене између руских и мађарских компанија којим би Мађари добили 1,2 милиона тона више руске нафте, да би своје количине уступили за Рафинерију Панчево.
Дужа и скупља, али зато већег капацитета би могла бити варијанта да се изгради нафтовод Нови Сад Будимпешта. Он би се директно конектовао на нафтовод Дружба (приказан црвеном испрекиданом линијом).Тамно плавом испрекиданом линијом је приказан нафтовод Панчево – Скопље – Драч. Овај нафтовод би „заобилазио“ територију Европске Уније и не би формално био подложан, евентуалним, санкцијама. Проблем са овим нафтоводом је што би био веома скуп имајући у виду дужину, као и да би требало проширивати капацитете луке Драч да би могла да прими веће бродове и да би морао да савлада планине Кораб или Јабланица у Македонији који су висине од 2200 до 2700 метара надморске висине и планинске ланце у Албанији који нису испод 2200 метара надморске висине. Први релативно нижи прелаз из Македоније у Албанију је у висини Охридског језера, што би продужило ову трасу у некој сличној варијанти.
Чини се да је повољније повезати нафтовод од Панчева код Скопља на постојећи нафтовод до Солуна капацитета 2,5 милиона тона годишње. Тиме би се остварило значајно јефтиније решење (плава линија на карти обележена бројем 2.) и веза са великом и развијеном луком у којој је Србија раније имала своју слободну зону.
На правцу ка Црном Мору од раније су разматране две варијанте нафтовода (Станојевић, 2017): ПЕОП (Паневропски нафтовод) од Констанце, преко Србије и Хрватске до Трста, капацитета око 50 милиона тона годишње и краћа и мања варијанта од Питештија до Панчева дужине око 170км капацитета око 10 милиона тона годишње.
Обе варијанте су биле намењене скраћивању пута за руску и казашку нафту до европских тржишта, заобилажењем уског грла у Босфору и Дарданелима.
Поред повећања сигурности снабдевања нафтом, ови нафтоводи би могли да се искористе на више начина. Нафтовод Панчево – Скопље пролази поред Алексинца у којем су највеће српске резерве нафтних шкриљаца, што би омогућило да се „уље“ добијено из шкриљаца транспортује на најјефтинији начин до рафинерије у Панчеву (500-800.000т годишње), што би повећало готово за 80-100% домаћу производњу сирове нафте). Трасе нафтовода би се могле искористити да се поред њих изграде продуктоводи којим ви се производи српске рафинерије (или рафинерија у будућности) могли извозити на околна тржишта или „отворено море“. Слично би се могло урадити и са интерконективним гасоводом између Србије и Северне Македоније.
Поред наведених варијанти требало би размотрити и унапређења на пругама Београд-Бар и Београд-Скопље-Солун, јер ако би тим пругама могло проћи дневно 10 композиција са по 1000т нафте, нафтоводи не би били потребни. Истина, трошкови транспорта би били већи.
4.1.10. Закључне напомене
Логистика нафте и снабдевање нафтним дериватима у Србији имају уско грло у нафтоводу ЈАНАФ. У случају прекида снабдевања ЈАНАФ-ом рафинерија би радила у дисконтинуалном режиму, односно сваки други или трећи месец и имала значајно повећане трошкове прераде.
Други капацитети за увоз сирове нафте омогућавају увоз од 48.000-78.000т месечно (Табела 1.), односно могли би да задовоље само минимум потребан за континуиран рад рафинерије (кризна варијанта 2.).
Србија би могла да обезбеди увоз деривата расположивим логистичким капацитетима (подразумева се ангажовање готово свих постојећих транспортних капацитета), односно капацитет је преко 330.000т, а потребе су око 214.000т месечно (видети Табелу 1.).
Уколико се прекид снабдевања ЈАНФ-ом догоди, за подухват коришћења свих расположивих ресурса за увоз потребно 1-3 месеца мобилизације капацитета, разраде рута, решавања комерцијалних питања, закључивања уговора, усклађивања планова транспорта, претовара и дотура и сл. У прва три месеца се мора рачунати на 60% од потребих количина док се „руте не уходају“ и не реше проблеми. Треба напоменути да је током 2019. године НИС употребом свих расположивих ресурса за 5 месеци успео да увезе само додатних 180.000т деривата.
Додатни ограничавајући фактор ће бити расположивост робе на терминалима и у рафинеријама као и број и квалитет расположивих логистичких капацитета.
Као повољни са становишта снабдевања нафтом и дериватима нафте могли би се оценити луке Солун, Констанца и Омишаљ. Мање повољни су Бургас, Бар и Копар. Остали терминали представљају луке које би се могле користити само у нужди. Сем Бара и Драча (који је најмање повољан од свих) сви остали терминали припадају земљама ЕУ и на њих се директно односе прописи ЕУ о снакцијама према РФ.
Потребне количине сирове нафте се не могу обезбедити без Јадранског нафтовода, сем за апсолутни минимум производње.
Уколико дође до прекида снабдевања нафтом путем ЈАНАФ-а, цене нафтних деривата ће се повећати због повећаних трошкова прераде, логистике и трговачких премија у условима снабдевања алтернативним правцима.
Србија мора размотрити алтернативне правце снабдевања као што су нафтоводи у правцу Мађарске, Румуније, Македоније, Грчке и Албаније. Могућа решења су и у унапређењу пруга Београд-Бар и Београд-Солун, које би биле знатно веће пропусне могућности уз куповину одговарајућих капацитета у локомотивама и вагон-цистернама. Слично би се могло урадити кроз куповину „резервне“ флоте баржи којима би се нафта и деривати могли транспортовати у кризним ситуацијама. Потребна су и улагања у складишни простор за нафту и деривате, али се њима само ограничено време превазилазе потенцијални проблеми.
У свакој од могућих варијанти, Србија мора уложити додатна средства у обезбеђење своје енергетске сигурности, имајући у виду да енергетска несигурност највише кошта.
Догађаји у Украјини и санкције које је Европска Унија увела на трговину и транспорт руске нафте и деривата, наводе на размишљања о новим правцима снабдевања српског тржишта. Логика је једноставна и састоји се у чињеници да са бројем могућих праваца снабдевања расте број могућих снабдевача, а са њим сигурност снабдевања. Са растом броја снабдевача, појачава се тржишна утакмица и пада цена. Ову логику ЕУ примењује већ дуже времена у домену снабдевања природним гасом и електричном енергијом. За земље које немају сопствене морске луке (land locked), важи исто правило. То је посебно дошло до изражаја, када су уведене санкције на транспорт руске нафте за треће земље тзв. Шестим пакетом санкција, а које нису дерогиране тзв. Седмим пакетом санкција (European Union, 2022), које финасијски погађају Србију.
У српској јавности појавиле су се неке варијанте могућих решења (Новости, 2022), приказане на слици 3. Слика објављена у наведном извору послужила је као основа за елаборацију могућих решења у овом раду, па је с тим у вези дорађена. У (Новости, 2022) приказана су три могућа решења. Зеленом пуном линијом је приказан могући нафтовод до мађарских нафтних поља у околини Сегедина. Одатле до Дружбе, односно мађарске рафинерије Сасхаламабата (видети слику 1.) већ постоји нафтовод капацитета око 1,2 милиона тона годишње (обележен плавом линијом и бројем 1.). Када би се од Сегедина до Новог Сада изградио нафтовод капацитета 2,4 милиона тона, онда би реверсним током из Дружбе до Сегедина могло да дође око 1,2 милиона тона нафте, а потом би се ту придодало још 1,2 милиона тона мађарске нафте, тако да би до Новог Сада дошло 2,4 милиона тона. Ово подразумева дугорочни „SWOP” илити аранжман замене између руских и мађарских компанија којим би Мађари добили 1,2 милиона тона више руске нафте, да би своје количине уступили за Рафинерију Панчево.
Дужа и скупља, али зато већег капацитета би могла бити варијанта да се изгради нафтовод Нови Сад Будимпешта. Он би се директно конектовао на нафтовод Дружба (приказан црвеном испрекиданом линијом).Тамно плавом испрекиданом линијом је приказан нафтовод Панчево – Скопље – Драч. Овај нафтовод би „заобилазио“ територију Европске Уније и не би формално био подложан, евентуалним, санкцијама. Проблем са овим нафтоводом је што би био веома скуп имајући у виду дужину, као и да би требало проширивати капацитете луке Драч да би могла да прими веће бродове и да би морао да савлада планине Кораб или Јабланица у Македонији који су висине од 2200 до 2700 метара надморске висине и планинске ланце у Албанији који нису испод 2200 метара надморске висине. Први релативно нижи прелаз из Македоније у Албанију је у висини Охридског језера, што би продужило ову трасу у некој сличној варијанти.
Чини се да је повољније повезати нафтовод од Панчева код Скопља на постојећи нафтовод до Солуна капацитета 2,5 милиона тона годишње. Тиме би се остварило значајно јефтиније решење (плава линија на карти обележена бројем 2.) и веза са великом и развијеном луком у којој је Србија раније имала своју слободну зону.
На правцу ка Црном Мору од раније су разматране две варијанте нафтовода (Станојевић, 2017): ПЕОП (Паневропски нафтовод) од Констанце, преко Србије и Хрватске до Трста, капацитета око 50 милиона тона годишње и краћа и мања варијанта од Питештија до Панчева дужине око 170км капацитета око 10 милиона тона годишње.
Обе варијанте су биле намењене скраћивању пута за руску и казашку нафту до европских тржишта, заобилажењем уског грла у Босфору и Дарданелима.
Поред повећања сигурности снабдевања нафтом, ови нафтоводи би могли да се искористе на више начина. Нафтовод Панчево – Скопље пролази поред Алексинца у којем су највеће српске резерве нафтних шкриљаца, што би омогућило да се „уље“ добијено из шкриљаца транспортује на најјефтинији начин до рафинерије у Панчеву (500-800.000т годишње), што би повећало готово за 80-100% домаћу производњу сирове нафте). Трасе нафтовода би се могле искористити да се поред њих изграде продуктоводи којим ви се производи српске рафинерије (или рафинерија у будућности) могли извозити на околна тржишта или „отворено море“. Слично би се могло урадити и са интерконективним гасоводом између Србије и Северне Македоније.
Поред наведених варијанти требало би размотрити и унапређења на пругама Београд-Бар и Београд-Скопље-Солун, јер ако би тим пругама могло проћи дневно 10 композиција са по 1000т нафте, нафтоводи не би били потребни. Истина, трошкови транспорта би били већи.
4.1.10. Закључне напомене
Логистика нафте и снабдевање нафтним дериватима у Србији имају уско грло у нафтоводу ЈАНАФ. У случају прекида снабдевања ЈАНАФ-ом рафинерија би радила у дисконтинуалном режиму, односно сваки други или трећи месец и имала значајно повећане трошкове прераде.
Други капацитети за увоз сирове нафте омогућавају увоз од 48.000-78.000т месечно (Табела 1.), односно могли би да задовоље само минимум потребан за континуиран рад рафинерије (кризна варијанта 2.).
Србија би могла да обезбеди увоз деривата расположивим логистичким капацитетима (подразумева се ангажовање готово свих постојећих транспортних капацитета), односно капацитет је преко 330.000т, а потребе су око 214.000т месечно (видети Табелу 1.).
Уколико се прекид снабдевања ЈАНФ-ом догоди, за подухват коришћења свих расположивих ресурса за увоз потребно 1-3 месеца мобилизације капацитета, разраде рута, решавања комерцијалних питања, закључивања уговора, усклађивања планова транспорта, претовара и дотура и сл. У прва три месеца се мора рачунати на 60% од потребих количина док се „руте не уходају“ и не реше проблеми. Треба напоменути да је током 2019. године НИС употребом свих расположивих ресурса за 5 месеци успео да увезе само додатних 180.000т деривата.
Додатни ограничавајући фактор ће бити расположивост робе на терминалима и у рафинеријама као и број и квалитет расположивих логистичких капацитета.
Као повољни са становишта снабдевања нафтом и дериватима нафте могли би се оценити луке Солун, Констанца и Омишаљ. Мање повољни су Бургас, Бар и Копар. Остали терминали представљају луке које би се могле користити само у нужди. Сем Бара и Драча (који је најмање повољан од свих) сви остали терминали припадају земљама ЕУ и на њих се директно односе прописи ЕУ о снакцијама према РФ.
Потребне количине сирове нафте се не могу обезбедити без Јадранског нафтовода, сем за апсолутни минимум производње.
Уколико дође до прекида снабдевања нафтом путем ЈАНАФ-а, цене нафтних деривата ће се повећати због повећаних трошкова прераде, логистике и трговачких премија у условима снабдевања алтернативним правцима.
Србија мора размотрити алтернативне правце снабдевања као што су нафтоводи у правцу Мађарске, Румуније, Македоније, Грчке и Албаније. Могућа решења су и у унапређењу пруга Београд-Бар и Београд-Солун, које би биле знатно веће пропусне могућности уз куповину одговарајућих капацитета у локомотивама и вагон-цистернама. Слично би се могло урадити кроз куповину „резервне“ флоте баржи којима би се нафта и деривати могли транспортовати у кризним ситуацијама. Потребна су и улагања у складишни простор за нафту и деривате, али се њима само ограничено време превазилазе потенцијални проблеми.
У свакој од могућих варијанти, Србија мора уложити додатна средства у обезбеђење своје енергетске сигурности, имајући у виду да енергетска несигурност највише кошта.
dragan
Professional
Sinoć je i Bajatović rekao da "ruski kapital u NIS-u mora da bude anuliran", pa da vidimo po kojoj ceni.
Vrednost akcija na berzi je oko Milijardu evra, ali tamo nema trgovine od 15. 1. 2025. Knjigovodstvena vrednost je oko 3,2 Milijarde evra, što je realnije, a dug NISa prema bankama je oko 500mil evra.
Ruski deo od 56% bi onda bio 1,8Mild evra, pa ako i preplatimo to je 2Mild evra.
Vrednost akcija na berzi je oko Milijardu evra, ali tamo nema trgovine od 15. 1. 2025. Knjigovodstvena vrednost je oko 3,2 Milijarde evra, što je realnije, a dug NISa prema bankama je oko 500mil evra.
Ruski deo od 56% bi onda bio 1,8Mild evra, pa ako i preplatimo to je 2Mild evra.
zekagradjevinar
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 01.06.2017.
- Poruke
- 1.105
- Pohvaljen
- 4.342
Hleba i igara.
www.danas.rs
Oni ga kao nagovaraju, a on kao ne da
"Uvek nešto čekamo, uvek da nešto s neba da padne". Ovim rečima zaključio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sednicu Vlade posvećenu sankcijama NIS-u održanu u nedelju, kad joj vreme nije.
www.danas.rs
dragan
Professional
Oglasio se prvi Äovek NIS-a: Odobreni pregovori o promeni vlasniÅ¡tva, uskoro zahtev za novu licencu
Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev danas je, obraÄajuÄi se zaposlenima, potvrdio da je dobio licencu ameriÄkog OFAC-a kojom je odobreno otvaranje pregovora akcionara i drugih zainteresovanih strana o promeni vlasniÅ¡tva u NIS-u.
www.b92.net