Nikola Dobrovic, gradnja posle II svetskog rata - polemika

[dedinje]

Tačno je da je u Beogradu posle rata podignuto i dosta ne baš lepih zgrada (za zgradu, kao i za dete, izuzetno retko se moze upotrebiti pridev "ruzan" odnosno onaj ko to često čini je zlonameran). Dalje termin "komunistička gradnja" (?!). Kakva vulgarizacija izrazavanja. Što se tiče solitera u ulici Kralja Petra oni su podignuti davno, kada je u celom svetu vladala manija gradnje solitera. Svakako da im tu nije mesto ali takvih primera gde soliteri ruze deo grada ima u celom svetu. Nazalost ne znam koja je to zgradurina na Bajlonovoj pijaci ali ako za 5 spratova nadvisuje ostale svakako je greška. Arhitekte i urbanisti su nekad pod strahovitim pritiskom investitora koji imaju novac i hoće po svaku cenu što veću zgradu. Taj deo Karadjordjeve ulice gde je "uzas" još uopšte nije gotov i arhitektonski uobličen. Ne vreujem u neku veliku lepotu i kada bude gotov ali sigurno neće biti nikakav "uzas". Zgrada privredne komore na Terazijama je sasvim pristojna. Nekima je "dosadna"? Ne znam zabavne zgrade a zgrade se i ne grade da bi bile zabavne. Što se tiče donjeg Dorćola tu se slazem. To je velika greška i o tome se pisalo kada je gradjen čemu su prethodila mnoga rušenja. Tu su urbanisti potpuno omanuli. Nabrojane ulice nisu unakazene pogotovu ne za svaka vremena. U njima jednostavno ima lepih i manje lepih zgrada. Meni mnogo znači ako ulica ima lep drvored. Uostalom, ulice su kao i ljudi, ima ih više i manje lepih. Nije lako graditi Beograd tako da svi budu zadovoljni. Ono što je prošlost ostavila vrlo je nesređeno i haotično. Turci, Austrijanci, Mađari, ko sve nije gradio i rušio po Beogradu. Moram da kazem da ne polazem mnogo na mišljenje beogradjanina koji se hvali da se na Novom Beogradu oseća kao stranac.Iza takvog stava stoji neka prepotencija koja inače nije svojstvena beogradjanima. Inače, g. Vlada je potpuno u pravu što se tiče skupštine Srbije (ona se NE UKLAPA u okolinu a ne Generalštab u Nemanjinoj). Ulica Tadeuša Košćuškog je dobila ime u znak našeg prijateljstva prema Poljskom narodu.

 

[Влада]

Moram da kazem da ne polazem mnogo na mišljenje beogradjanina koji se hvali da se na Novom Beogradu oseća kao stranac.Iza takvog stava stoji neka prepotencija koja inače nije svojstvena beogradjanima.

Ух бре Дедиње куд закључи да се тиме хвалим. Ево шта сам написао

О Новом Београду као лаик не желим да судим, али као рођеном Чубурцу који је ретко имао потребу да прелази реку (Фест и покоја ретка посета) тај амбијент ми је далек и стран , и то са све инфраструктурним погодностима које признајем НБГ. Једноставно када год одем на Нови Београд осећам се као странац.
Ипак како су путеви Господњи такви какви јесу, ја сада живим код СЦ Милан Гале Мушкатировић (бивши 25. мај) на Дорћолу, једином месту у старом делу града који сличи Новом БГ и признајем да бих да немам реку "на изволте" био прилично ојађен својом судбом.

Овим сам покушао да кажем , понадао сам се да то чиним и помало духовито, да сам навикао на уске градске улице, куће и зграде које се разликују, и да се због тога не сналазим у амбијенту НБГ у који ретко одлазим пошто су ми и пријатељи и већина обавеза са ове стране реке. Далеко било да људе делим по месту рођења, навео сам Чубуру мислећи да нећу морати да пишем ово што сада наводим.
Но добро, признајем, био сам недовољно опрезан па је можда некоме моје писаније могло деловати и препотентно.

Ulica Tadeuša Košćuškog je dobila ime u znak našeg prijateljstva prema Poljskom narodu.

Па зашто онда нисмо дали улицу Шопену? То име би јој већ пристајало.

 

[dedinje]

Srbi su vojnički i ratnički narod i njima su mnogo blizi čuveni vojskovođe nego kompozitori ozbiljne muzike. O Tadeušu Košćuškom ne znam mnogo ali izugleda da je to bila ličnost dostojna svakog poštovanja. Mislim da se ta ulica već dugo vremena tako zove. Inače čudim se sam sebi kako sam mogao da se ne setim da u Beogradu zaista ima mnogo crvenih zgrada. Tako sam dao priliku mom protivniku u polemici da trijumfuje. Kako se nisam setio 6 kaplara? Njih je gradila vojska isključivo za vojna lica koja su skoro sva bili članovi partije. Sada su u tim stanovima unuci prvobitnih stanara koji nemaju veze ni sa vojskom ni sa partijom. A mnogi stanovi su i prodati. Inače mislim da u jednoj ulici ne moraju sve zgrade da budu iste spratnosti. To moze da izgleda monotono. Zivopisnije je kad je visina raznovrsna ali naravno umereno. U Beogradu ne treba sve da bude "pod konac" kao što je u zapadnoevropskim gradovima. Treba mu ostaviti malo balkanskog šarma. Meni (a sigurno i drugima) mnogo smeta kad su u nekoj ulici neke zgrade "uvučene" a druge su uz sam trotoar i kolovoz. Oni koji su pravili uvučene zgrade računali su na buduće proširenje ulice. S tim u vezi čudi me situacija u Golsvortijevoj ulici. To je magistralna ulica koja treba da bude proširena. Međutim, skoro su na njenom početku, blizu bulevara podignute lepe velike zgrade koje su uz samu ulicu. Takođe u ulici 29 novembra (je li to sada Despota Stevana) već decenijama postoji ono suzenje u duzini od oko 200 metara između Cetinjske i 27 marta. Novije zgrade na tom mestu su povučene od kolovoza tako da ima mesta za proširenje. Ali imaju 2 do 3 starije zgrade, dosta velike koje smetaju i koje bi se morale rušiti. Ulica treba da ima celom duzinom istu širinu a spratnost zgrada ne mora biti ista. Evo napisah nešto a ne pomenuh komuniste i Dobrovića (šta li bi rekao da zna za ovu našu polemiku).

 

[Milance]

Golsvortijeva je jedna od gorih ulica u gradu. Imam gajbu u produzetku iste i svaki put kad prolazim njom trebaju mi gas maska i slusalice za zastitu od buke. Uzasno je bucna i zagadjena pogotovo sto 25 i 26 prolaze kroz nju. Potpuno se slazem da bi je trebalo prosiriti i mislim da ce to u nekoj relativno skorijoj buducnosti biti sprovedeno u delo, nesto kao i sa Maksima Gorkog. Ima nekoliko manjih kuca koje je potrebno rusiti ali to je uvek tako kad se ulice prosiruju. Te dve zgrade na pocetku ulice ne bi trebalo da prave problem.

 

[spatiotecte]

Inače čudim se sam sebi kako sam mogao da se ne setim da u Beogradu zaista ima mnogo crvenih zgrada. Tako sam dao priliku mom protivniku u polemici da trijumfuje. Kako se nisam setio 6 kaplara? Njih je gradila vojska isključivo za vojna lica koja su skoro sva bili članovi partije. .

Drago mi je sto i sam vidis koliko ima crvenih zgrada u Beogradu, vidis i sam. Inace, ja nisam tvoj protivnik u ovoj polemici, vec je ovo debata i ja te smatram kao jedan protagonista ove zanimljive teme a nikako kao neko koga zelim da oborim po svaku cenu.
Inace ne mrzim crvenu boju kao sto si napisao predhodno vec kazem da je bila koriscena masovno u periodu 1945- 1990, nemam nista potiv crvene boje.
Moja devojka je imala crvenu kosu jedno vreme nije mi smetalo, volim ruze i ne mrzim sve sto je crveno.
Inace slazem se sa tobom po pitanju 20 og novembra smatram takodje da treba srusitione zgrade koje nisu u liniji sa ostalim zgradama i tako cine usko grlo ali smatram da treba da postoji ulicni front i da ne treba zgrade da strce kad je pratnost u pitanju.
Nisi mi odgovorio na pitanje u vezi iste sirine svih ulica na novom beogradu. Da li je to tebi ok ili ne? i zasto?

 

[dedinje]

Ulica ne sme da bude suviše uska. Sve ostalo je OK. Sve ulica na Novom Beogradu su dovoljno široke osim onih koje još nisu završene. Na NB ima dosta prostora i ako se ukaze potreba svaka ulica se moze brzo i lako proširiti bez rušenja. To je jedna od prednosti NB. Ako je neka ulica napravljena preširoko jer nema dovoljno saobraćaja onda je opet lako krajnju traku pretvoriti u parking. Zaista, nije mi jasno šta zameraš Dobroviću u vezi širine ulica na NB. Posle rata je bilo vrlo malo automobila i nije se postavljao problem ni parkiranja ni širine ulica. Opet ti tvrdim da crvena boja kuća nema veze sa komunizmom kao ni petokraka što mnogi greše. Pa zar nije cigla crvene boje. Crvenih zgrada ima u Beogradu (tu sam pogrešio) ali ne moze se reći da dominiraju. Protivnikom sa te nazvao u šali ali oboriti me naravno nećeš jer sam ja u pravu 90% a ti si u pravu 10%. Mislim da sam oborio skoro sve tvoje argumente a neke si oborio sam upadajući u kontradikcije. Savetovao bih ti da čitaš što više i to bilo šta samo da je kvalitetno. Tako se postize bolje i logičnije izrazavanje.

 

[spatiotecte]

Ta tvrdnja da si u pravu 90 % a ja 10 % je malo prepotentna i ne vidim da si oborio sve moje argumente, naprotiv, dajes svoje stavove, to ne znaci da si oborio moje. I odakle ti ta tvrdnja 90/10, na osnovi cega??? Mislim to je bas preteran zakljucak, mozes reci da si oborio moja misljenja u koliko to drugi clanovi i ucesnici to potvrdjuju a ne po tome sto si ti resio da time sto si mi dao neki odgovor na neku moju kritiku znaci da si automatski u pravu.
Ja inace ne kazem da sam ili nisam u pravu vec izrazavam svoje misljenje na osnovi onoga sto mogu da protumacim i uz proverene informacije.
Ti sve primas ka srcu i mislis da se moje neke kritike odnose na tebe licno sto apsolutno nije slucaj vec se osecas povredjeno time sto neki o nas na forumu kriikuju arhitekturu doba u kome si odrastao ti. tome je vec pisao Rascian inace.
Inace sve saobracajnice na novom beogradu imaju vec parking mesta tako da ako treba pretvarati ulice koje nemaju dovoljno saobracaja u parking, bice tesko osim prosiriti trotuare ali opet bilo bi cudno da ulice drugog reda vaznosti imaju sire trotuare od ulica prvog reda. A ako hoces moje misljenje cim moras da suzavas ulice ili da uradis bilo kakve promene to znaci da je u startu lose prijektovano cim treba da se prepravlja.

 

[dedinje]

zašto je izbrisan moj poslednji post u rubrici o Dobroviću - odgovor Spaciotitetu. Post je bio broj 33

 

[Влада]

Takođe u ulici 29 novembra (je li to sada Despota Stevana) već decenijama postoji ono suzenje u duzini od oko 200 metara između Cetinjske i 27 marta. Novije zgrade na tom mestu su povučene od kolovoza tako da ima mesta za proširenje. Ali imaju 2 do 3 starije zgrade, dosta velike koje smetaju i koje bi se morale rušiti. Ulica treba da ima celom duzinom istu širinu a spratnost zgrada ne mora biti ista.

Inace slazem se sa tobom po pitanju 20 og novembra smatram takodje da treba srusitione zgrade koje nisu u liniji sa ostalim zgradama i tako cine usko grlo ali smatram da treba da postoji ulicni front i da ne treba zgrade da strce kad je pratnost u pitanju.

Ево и ја ћу се сложити и приложити доказе.
Бул. Деспота Стефана се у делу од Цетињске до Џ. Вашингтона једноставно не може звати булеваром



А ово су зграде које би требале да се сруше

ова кућица преко пута

и


А сад, да се у миру и весељу вратимо теми

 

[spatiotecte]

a pa sta je bilo sa ovom zanimljivom raspravom, stalo je???

 

[dedinje]

Izgleda da sam sam kriv za moj poslednji post - napisao sam ga zaboravio sam da pošaljem i, naravno, izbrisao se. Prepotencije kod mene nema nimalo osim što sam svestan da mnogo više znam o Beogradu od svih učesnika foruma pošto sam mnogo stariji. Ako neko kaze da je u pravu 90% ne znači da je prepotentan. Ja sam u pravu, u polemici sa tobom objektivno 100% ali sam ti velikodušno dao onih 10% mada ne znam da li zasluzuješ obzirom na oštrinu i agresivnost koju si pokazao prema D. i posleratnim arhitektima. Generalno, moja ocena posleratne arhitekture je pozitivna i objektivna. Verovatno se moglo i bolje ali uvek u svemu se moze bolje. Posebno bih istakao halu jedan sajma iz 1957 g kao i desetine hiljada komfornih stanova. Ogroman poduhvat zel. čvora je oko 90% izgradjen još u doba Tita, ovi sad treba samo da ga završe ali nisu u stanju. Zato je u stanju ministar da pravi autoput do svog rodnog sela što je u Titovo nedemokratsko vreme ("austriski kaplar") bilo nezamislivo. Dalja polemika nema svrhe, uglavnom smo sve rekli. Kad više nisi imao šta da zameriš ti si smislio kako je Dobrović projektovao suviše široke ulice na Novom Beogradu (!?). Nemoj da se ljutiš ali ovo je jedna od najvećih gluposti koje sam u svom, dosta dugom zivotu čuo. Voleo bi da pročitaš moj post o mostu "Nemanjina" i njegovoj vezi sa bulevarom Mihajla Pupina. Interesuje me tvoje mišljenje. Takođe sam dosta pisao o prokopu i trijanglu tunela ali nazalost niko ništa nije komentarisao. Čude me postovi koji se svode nekad na 1 ili 2 reči kao "izvini", "hvala" "sorry" itd. Pa još neki kazu da Srbi nisu mnogo kulturni. Očekivao sam malo ozbiljnije rasprave na ovom forumu a ne prenošenje tekstova iz Blica i Kurira.

 

[spatiotecte]

Prepotencije kod mene nema nimalo osim što sam svestan da mnogo više znam o Beogradu od svih učesnika foruma pošto sam mnogo stariji. Ako neko kaze da je u pravu 90% ne znači da je prepotentan. Ja sam u pravu, u polemici sa tobom objektivno 100% ali sam ti velikodušno dao onih 10%

Jao dobro si me nasmejao ovom tvojom izjavom!!! Nisam znao da se pamet i znanje mere po pitanju starosti :lol: :lol: :lol:
Dakle posto si najstariji ti znas vise o Beogradu nego svi mi na ovom forumu. Pa dobro necu nista reci po tom pitanju, ti si ocigledno samouveren covek, neka drugi kazu sta misle o tvojoj izjavi...
Ali onda u tom slucaju moja baba od 84 godina zna ipak najbolje Beograd i od svih nas pa cak i od tebe. Treba da je nagovorim da se uloguje na Beobuild!
Kako moze da se vodi debata sa tobom kad smatras da si 100% u pravu,ne izvini dao si mi VELIKODUSNO onih10%, ti si covek od srca!
Znaci sebi dajes pravo da objektivno kazes ko je u pravu a ko nije. To se zove ravnopravnost u debati, svaka cast na takve stavove.

Inace da se vratimo na temu.
Pa sto se tice Ulica na novom Beogradu, ja sam ti izneo svoj stav da ne moze svaka ulica u jednom delu grada da bude iste sirine jer svaka ulica ima drugacije opterecenje od ostalih ulica te je meni besmisleno da sve budu iste sirine. PA VALDA JE TO LOGICNO. Nemaju isti saobracaj Jurija Gagarina i Spanskih boraca! Zasto onda 3 trake u spanskih boraca kad ta ulica ima manji saobracaj od Jurija Gagarina ili Mihaila pupina. To je tebi logicno????

Sto se tice hale na Sajmu, slazem se sa tobom po pitanju konstruktivnog i tehnoloskog uspeha koji je uradjen da bi se uradila kupola tih dimenzija, svaka cast tim inzenjerima.

Za beogradski cvor, naprotiv bi rekao da je u vecini promasaj posto je tako dobro vodjena saobracajna politika da posle 30 god se taj sistem koristi jako malo. Pitanje je da li ce se koristiti znatno vise na regionalnom nivou kad budu kupili nove kompozicije i kad budu zavrsili Prokop jer stanice koje se nalaze u centru nisu bas na lokacijama koje najvise znace ljudima. Recimo kad dolazis iz Zemuna ili iz Rakovice i zelis da ides u centar, ne znam da li su Vuk ili Karadjordjev park interensantne lokacije za stanice u centru. Pre bi ljudi da izadju na Trg Republike, na terazije ili kod glavne zeleznicke stanice, te se pitam da li je ceo sistem gradske zeleznice dobro projektovan kad bukvalno zaobilazi najinteresantnije lokacije u gradu, te ga ljudi i slabo koriste jer im je jednostavnije da dodju do njih autobusom.

 

[dedinje]

Čitavo moje pismo je intonirano polušaljivo, kako si pomislio da ozbiljno mislim ono kad sam rekao da znam više od drugih. Pa ja o kompjuterima ne znam NIŠTA i sin je poslao one slike dvorova na forum.Naravno da godine ne znače ništa ali znači duzina vremena interesovanja za neki problem. Ja sam "gutao" literaturu i časopise o arhitekturi i urbanizmu Beograda u vreme kad se ti nisi bio rodio. Samo zbog toga verovatno znam neke stvari iz te oblasti više i to prvenstveno istoriski aspekt. Što se tiče širine ulica mislim da je nemoguće tačno predvideti koliki će biti saobraćaj u nekoj ulici kroz 20 do 30 godina. Mozda će biti veliki a mozda neće. Šta smeta ako je ulica Španskih boraca nešto šira nego što ti misliš da treba da bude. Mozda se ispostavi za 20 godina da nije dovoljno široka. Inače, tvoje mišljenje cenim i molim te da prokomentarišeš moja dva posta. Prvi je u rubrici (je li to sajt?) "Deltini projekti" broj 44 a drugi je u rubrici "Savski amfiteatar" broj 4. Malo su komplikovani i baš me interesuje šta ćeš reći, da li su jasni? Oko njih sam se prilično trudio da ih dobro napišem. Ponovo molim za tvoje mišljenje posebno za onaj prvi.

 

[spatiotecte]

Ok dacu ti svoje misljenje o tvojim postovim za Deltine projekte i za savski amfiteatar. Samo da ih procitam.

 

[spatiotecte]

Evo procitao sam tvoja dva posta:
Trudio sam se da uradim reprezentativnu mapu tvojih predloga i dajem ti svoje komentare u vezi njih.
Da krenemo redom dakle prvi u kome spominjes mogucnost spajanja Brankovog mosta sa Bulevarom Nikole tesle. (oznaceno crvenom bojom na mapi)
Znaci u tom slucaju bi trebala da se izgradi silazna rampa u pravcu Bulevara Nikole Tesle kao sto i sam predlazes u tvom postu. Slazem se sa tim da predlog ima smisla posto bi na kraci nacin spajao centar i Zemun. Ipak da bi se to izvelo, trebalo bi preispitati Protok saobracaja Na Bulevaru Mihaila Pupina i na Bulevaru Nikole tesle da bi se uspostavilo koja saobracajnica ima pretnost na drugu i time bi dobila direktno ukljucenje na Brankov most. Cini mise da je veci saobracaj na Mihailu pupinu jer prolazi pored dosta poslovnih zgrada (YUBC, Napred, Lukoil...) te ima i vise autobuskih linija koje bi predstavljale problem jer ne bi mogle da idu ka Zelenom vencu vec bi bile preusmerene ka Nemanjinoj a to bas i nije dobra stvar jer one povezuju Novi beograd, Zemun sa Najuzim centrom (Zeleni Venac) pa se postavlja pitanje izgradnje novog terminala u blizini Nemanjine zbog njih.


Onda pominjes uz ovaj prvi predlog mogucnost povezivanja Nemanjine iMihaila Pupina kao nacin da se izdvoje tokovi. (trasa u plavoj boji a onaj zeleni deo je ono sto nazivas povezivanjem pod pravom linijom) Ta veza u nekom smislu vec postoji posto prolazi kroz stari savski most koji su nemci izgradili 41 i koji inace ima jako malu propusnu moc, svega jedna traka u svakom smeru. Pitanje koje se postavlja je sledece; da li stari savski most moze da primi saobracaj Bulevara Mihaila Pupina, ja mislim da u trenutnom stanju ne moze jer bi se ulivale 3 Mihaila Pupina u jednu Traku Savskog mosta. A i koje bi to guzve bile na tom mostu!!!
Pa mislim da je to moguce jedino uz jedno prosirenje savskog mosta ili uz izgradnju drugog sa vecim kapacitetom u sta i sumnjam jer ne verujem da bi grad finansirao rusenje jednog vec postojeceg mosta da bi se izgradio drugi na istom mestu.

Pominjes ono cudno skretanje pod uglom od 90 stepena u Mihaila Pupina posle Brankovog mosta.
To je delo Dobroviceve saobracanje politike (Zuta boja) s'tim sto on nije zamislio to kao skretanje vec je Bulevar Nikole tesle trabao da se nastavlja preko starog sajmista (zuta boja u prekidu) i da se spoji sa Jurija Gagarina. naravno tu fali onaj deo Bulevara koji bas krece od te krivine pod 90 i koji bi trebao da se spoji iza hajata sa jurijem Gagarinom. Jos nije poznato da li ce se izgraditi taj deo sto fali.

Inace samo da naglasim da ovim tvojim predlozima menjas Dobrovicevu zamisao saobracaja na Novom Beogradu jer preusmeravas tokove koje je on definisao. Vidis i sam da su neke ulice malo nelogicne na novom beogradu, ovo ti je bas jedan primer.

Za savski amfiteatar se uglavnom slazem sa tobom, treba sacuvati u funkciji staru stanicu s'tim sto bi morali koloseci da budu ukopani da ne smetaju drumski saobracaj na povrsini.

 

[dedinje]

Mape su dobro urađene i vidim da si dobro razumeo predlog. Mislim da je bitno da posle Brankovog mosta trasa lagano skreće u desno ka bul. NT ne zbog skraćenja puta za Zemun (koje je minimalno) već da bi se izbeglo ono naporno sakretanje pod pravim uglom koje je na semaforu. Znači suština je NE trasa Brankov most - bul. Mihajla Pupina već Brankov most - bul. Nikole Tesle bez semafora i skretanja pod pravim uglom. Inače nema ni govora da trasa bul. Mihajla Pupina ide na tramvajski most koji je po meni više muzejska relikvija. Trasa bi išla na novi "Nemanjin" most koji bi bio nešto uzvodno od tramvajskog. Inače kad se pogleda tvoja mapa ovi predlozi baš deluju logično i efektno. Jedino je neizbezna krivina na trasi Nemanjina - Sava da bi se obišla zgrada stare zel. stanice. Ovo sad izgleda nepotrebno i nelogično ali kad se izgradi savski amfiteatar situacija će biti potpuno drukčija i javiće se potreba za Nemanjinim mostom. Činjenica je da danas nema ni traga od takve potrebe i neće je biti još dugo.

 

[dedinje]

Samo da informišem gospodina Spatiotecte da je jedna velika i vazna ulica koja povezuje Novi Beograd i Bezanijsku kosu, bivša Vojvodjanska, sada dobila ime Nikole Dobrovića. Inače, nazalost izgleda da nema još ništa od obnove zgrada DSNO-a u Nemanjinoj. Ali ja ne gubim nadu. One moraju biti obnovljene i onda će Nemanjina dobiti defintivan izgled. Kako se obnavlja ona lepa vojna zgrada preko puta ministarstva zeleznica ispod zgrade Vlade Srbije? Ne znam šta će biti u toj zgradi dali će ona ostati vojsci ili će ju dobiti grad.

 

[Влада]

Дедиње не губите наду што се тиче Генералштаба, ево цитата Ђ. Бобића из једног од његових блогова на сајту Б92:

Život grada podrazumeva i situacije gde neke zgrade nestaju u vremenu, Beograd je nažalost u prošlosti i ne tako davnoj gubio zgrade silom prilika ali i bombama. Život ide dalje i prirodno je da se na tim mestima nađu drugi objekti iz ovog vremena. Naravno, neke treba obnoviti, Generalštab u Nemanjinoj na primer. To su primeri pojedini i ne mogu biti pravilo. Uostalom koji su to kriterijumi koji određuju šta se obnavlja?

линк http://blog.b92.net/arhiva/node/5900#comment-211979

Што се тиче зграде у Немањиној 9 погледајте
http://www.beobuild.net/news.php/59.html?go=projects

 

[Влада]

Generalštab može da promeni namenu, ali ne i prvobitni izgled

Srušiti ovo zdanje, koje je od 2005. godine pod zaštitom kao spomenik kulture, bio bi kulturni zločin, tvrdi mr Bojan Kovačević, arhitekta i direktor Gradskog muzeja

Zdanje je ozbiljno oštećeno 1999. godine, ali nije srušeno Foto L. Adrović

Beograd još nije izlečio sve rane od bombardovanja 1999. godine, a posebno jednu – zdanja Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša vida već devet godina. Kakva je budućnost ovog spomenika kulture, jedinog ostvarenja arhitekte Nikole Dobrovića u Srbiji i Beogradu zasad nije poznato. Izvesno je samo da su ranjene građevine podelile javnost u dijametralno suprotne tabore.

Branko Bojović, arhitekta, rekao bi da je Generalštab kreativni vulkan kojim bi se dičio svaki narod.

Prema rečima mr Bojana Kovačevića, autora monografije „Arhitektura zgrade Generalštaba” i direktora Muzeja grada Beograda, arhitekte ne odustaju od borbe da ovo kolosalno Dobrovićevo delo zadrži i povrati prvobitni izgled. Na njegovu i inicijativu Društva arhitekata Beograda kompleks Generalštaba proglašen je za spomenik kulture 2005. godine.

– Zgrade jesu ozbiljno oštećene – kaže Kovačević – ali nisu srušene, one su na nogama. Zgrada A stradala je više od zgrade B na kojoj je porušeno oko pet odsto od njene ukupne kvadrature. Vrednost komlleksa u arhitektonskom smislu je neprocenjiva. Ovo je najveće delo moderne arhitekture u Srbiji. Arhitekte nemaju ništa protiv prodaje i promene namene, ali sa zadržavanjem izvornog oblika Generalštaba. To je jedino ispravno. Sve što bude suprotno urađeno predstavljalo bi kulturni zločin – objašnjava on.

Neposredno posle bombardovanja NATO-a sve do 2005. godine trajala je polemika oko toga da li bi objekte trebalo rušiti ili obnoviti. Pojedini političari ubeđivali su širu javnost da bi Generalštab trebalo porušiti i prodati. Priča nije završena ni kada su oštećene zgrade dobile status spomenika kulture što je obavezalo sadašnje ali i buduće vlasnike da kompleksu Generalštaba vrate izvorni oblik. Međutim, strasti su se ponovo razbuktale prošle godine. Naime, Ministarstvo kulture je, na inicijativu Republičke direkcije za imovinu ponovo otvorilo pitanje njegove sudbine. Zatražili su od republičkog i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da potvrde ili odbace status zaštićenih objekata. Čelnici Direkcije nastupali su u medijima iznoseći tvrdnje da bi se, ukoliko bude skinuta zaštita, ovo zdanje moglo prodati za mnogo veće pare. Govorilo se o sumama i do 50.000.000 evra.

Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da oba zavoda imaju jedinstven stav.

– Ostajemo pri tome da je Generalštab spomenik kulture. Od 2005. godine do danas nije došlo ni do kakvih promena koje bi shodno Zakonu o kulturnim dobrima bile opravdani razlozi za skidanje zaštite – veli Vera Pavlović-Lončarski.

Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane su u državnoj svojini, a koristi ih Ministarstvo odbrane. Budući da je ova ustanova nedavno objavila duži spisak imovine koja je na prodaju pitali smo ih šta će biti sa Generalštabom.

– Savet za nepokretnosti Ministarstva odbrane kao nadležni organ, imajući u vidu svu složenost ovog problema, još nije doneo konačnu odluku o načinu raspolaganja ovim kompleksom – odgovorili su iz Ministarstva odbrane.

Zašto je stručna javnost ustala u odbranu baš ovog zdanja, a ne i nekog drugog, kao na primer, građevine saveznog MUP-a u istoj ulici Kovačević kaže:

– Sve beogradske arhitekte razočarane su činjenicom da će biti srušene kuće saveznog MUP-a pri kraju Ulice kneza Miloša. To je projektovao arhitekta Ludvig Tomori, učenik Jože Plečnika i reč je takođe o vrednom arhitektonskom delu. Savezni MUP je pogođen i oštećen ali nije proglašen spomenikom kulture i ne postoji zakonska prepreka da novi vlasnik uradi sve ono što želi pa i da ga sruši – ističe prvi čovek Muzeja grada.

-----------------------------------------------

Oko 50.000 kvadrata u centru grada

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. godine. Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada, a umro je dva leta posle završetka gradnje velelepnog zdanja.

Osim ekspresivnih kaskadnih formi, građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrko-crvene boje iz okoline Kosjerića na koji su nalegle bele uglađene mermerne ploče sa ostrva Brača.

Zgrada A ima 12.654 kvadrata, a zgrada B 36.581 kvadratni metar. NATO je u dva navrata gađao zdanje (u noći između 29. i 30. aprila, i u noći između 7. i 8. maja 1999. godine).

------------------------------------------------------------

Zgrada nije kanjon Sutjeske

Branko Bojović, arhitekta i student Nikole Dobrovića, kaže da je njegov učitelj najveće ime srpske arhitekture u poslednjih 200 godina i da nikada nije kako na predavanjima tako i u knjigama pomenuo da je zdanje projektovao po uzoru na Sutjesku.

– Dobrović je prvi od dvojice Srba koji su postali članovi Kraljevskog instituta britanskih arhitekata. Poznat je i po tome što nije pravio kompromise.Bio je levo orijentisan intelektualac. Postoji interesantna anegdota iz vremena izgradnje ovog kompleksa. Kada su na zgradi Generalštaba (kompleks A) učinjene neke promene detalja koje je Dobrović smatrao važnim, a da ga niko nije pitao on se pobunio. Jednog od generala koji se umešao u njegov posao, Dobrović je gađao pikslom rekavši mu da je za arhitekturu on general.

I,sada, o budućnostiGeneralštaba trebalo bi da odlučuju ljudi koji nemaju ni elementarne kvalifikacije o arhitekturi, ali imaju interes. Ko ima prava da ospori razloge zbog kojih je ovo zdanje proglašeno za spomenik kulture – pita Branko Bojović.

Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 20.04.2008]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/B...meni-namenu-ali-ne-i-prvobitni-izgled.lt.html

 

[eldiamen]

Kada bi se napisala knjiga "Sve urbanisticke greske i promasaji Beograda" (pocev od zakopavanja sanca, ili gore gradjenje preko prostora zakopanog sanca ,koji bi sada bio vrovatno prvi prsten, ne magistralni, u Beogradu) bila bi deblja knjiga od Cercilovih memoara (org.n."Drugi svetski rat') koji su 6 puta deblji od biblije.

 

[eldiamen]

Budimo realni, u istoriji srpske arhitekture nepostoji nijedan arhitekta koji bi mogo da udje u svetsku istoriju arhitekture,
pa ni Nikola Dobrovic. On se otprilike , slucajno pronasao u par clanaka u casopisima posvecenim arhitekturi na zapadu (u fazonu kuriozitet iz komunisticke zemlje) i ovde je odmah postao sve i svja (sindrom provincije, koji nazalost i danas deluje).

 

[spatiotecte]

Potpuno se slazem sa tobom eldiamen

 

[relja]

A da li je iko ikada predlozio da se na tom mestu rekonstruisu zgrade Generalstaba i Vojne akademije koje su unistene 1941?

One su sa ostatkom vojnog kompleksa i dansnjim zgradama Vlade i MIP-a cinile zaokruzenu celinu, dok nije sagradjen ovaj "crveni bunker". Na starim fotkama cak i rusevine tih zgrada bolje izgledaju od ovih rusevina Dobrovicevog Generalstaba.

A ako je opste istina da je Dobrovic zavalio generala pikslom, interesuje me sta je bila generalova primedba?

 

[Nenad]

Izgradnja tih starih zgrada bi verovatno bila i jeftinija od obnove Generalstaba...

 

[durlevic]

Ministarstvo vojno zgrada 1 i zgrada 2.
<img src="http://www.imagehost.ro/pict/23190624480f5e80e003b.jpg" alt=""/>
http://www.imagehost.ro/pict/23190624480f5e80e003b.jpg
<img src="http://www.imagehost.ro/pict/23190803480f5ee3b63a3.jpg" alt=""/>
http://www.imagehost.ro/pict/23190803480f5ee3b63a3.jpg

Zgrada 2 je posebno lepa ,mada je i 1 sjajna ... a obe zgrade kaskadno se nastavljaju na sadasnju na Zgradu Vojnog Suda i na buduci Muzej Grada Beograda.
Sto se mene tice treba napraviti peticiju da se ova sjajna zdanja obnove(to bi mogli biti reprezenativni hoteli iz cuvenih svetskih lanaca,vratili bi i zaokruzili ambijentalnu celinu a i troskovi izgradnje sigurno ne bi bili veliki).Plus ,pogled na zgrade Vlade Srbije i Ministarstva Inostranih poslova sa Slavije i vrha Nemanjine bi se otvorio.