Па није се ни код њих толико дивљало. Мислим да се сами партијски руководиоци нису толико бахтали стиловима у изградњи већ да је то до развоја уметности у социјалистичком духу модернизма. Најбољи пример за то су споменици НОБ, 50их су били у традиционалном стилу, скулптуре бораца, бисте, плоче са натписима, пирамиде (пример гробље ослободиоцима Београда из 1954.), а онда је 60их, 70их и 80их почело са апстрактнијим бетонским структурама (Камени цвет у Јасеновцу, споменик револуције народа Мославине, споменик на Петровој Гори, споменик на Неретви, спомен парк Бубањ, Космај...). Архитектура је засигурно пратила такав развој уметности. Слично је и у дизајну, погледајте фонтове и логотивпове из касних 40их и 50их, па их упоредите са онима из каснијих деценија.