Tvrda je klupa ako nemaš jastuk
B. Caranović | 01. april 2014. 09:45 | Komentara: 2
Čekam još malo ovde, pa ću da idem - kaže Tiši dok sedi sam na svojoj klupi. - Ne diraju me policajci. Jok. Ali, ovde je previše prljavo. Svi bacaju smeće okolo. Ne uspevam da počistim
SAM na klupi stajališta „sedamdeset četvorke“. Nedeljama. Okružen kartonskim kutijama, šerpama, kesama, teglama, knjigama... Tu je i ajvar, „samo za karatiste“. Novi gradski lik, uselio se pod „pečurku“ u Bulevaru kralja Aleksandra. Pogled na našminkan tašmajdanski park, razigran, u bojama proleća, dobio je neku tužnu mrenu.
Dečica u lepim majicama, moderne igračke, čike u skupim odelima ubrzano jure ka luksuznom restoranu. Sve ispeglano, čisto, novo u buticima preko puta. A tu ispred, pored, u sredini, on. Prljav, sam, gladan, zamišljen...
Iz daljine slika, kao iz scene filma „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, kada Petar Božović daje čuveni savet kako da se preboli devojka, „dve tablete, jedan vinjak...“.
Zove se Jatiš Tiši Ramadanov. Brada nebrijana mesecima. Ispod kačketa štrče dredovi crne uštavljene kose. Nije se kupao ko zna otkad, reklo bi se po ciklonu koji se valja desetinama metara oko njegovog luksuznog „stana“ u centru grada. Ali, napustiće ga, pre svega jer je okolina neuredna.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... mas-jastuk
