Šta je novo?

Nauka

Predavanje profesora Modraga Zeca. Zašto su neka društva bogata, a druga siromašna? Zašto mi obično imamo više problema nego drugi? Društvo kao sistem. Značaj znanja i sistema vrednosti.

Naročito je važna tvrdnja na samom kraju. Jedna od najbitnijih razlika između uspešnih i neuspešnih društava je da li obični ljudi većinski smatraju da vlast treba da bude podeljena između više aktera, ili je bolje da bude centalizovana.

 
Zanimljiva priča o ekonomiji. Ovo se doduše odnosi na situaciju u Hrvatskoj, međutim na vrlo popularan način se objašnjavaju osnovni ekonomski koncepti, međuzavisnost politike i ekonomije, kao i uticaj trenutne situacije u svetu, pa je dobro kao naučno-obrazovni program. Najveći deo priče je zbog toga relevantan i za Srbiju.

 
Ovako se počinje. Veština vođenja dijaloga, slušanja druge osobe, racionalnog razmišljanja i razmene relevantnih argumenata :)

 
Za ljubitelje nauke:


Jes' da je na engleskom, ali je meni ovo bilo fascinantno. Kapitalizam zaista ume ama baš sve da pokvari.
 
Danas od 16 do 22h

Pažnja, pažnja! Daje se na znanje: „Nauka je ponovo na putu!“

Evropska noć istraživača stiže u Srbiju po 15. put!

Evropska noć istraživača istovremeno se održava u preko 400 gradova u 23 zemlje Evrope pod pokroviteljstvom Evropske komisije a u Srbiju donosi nove interaktivne radionice, zapanjujuća saznanja, naučne izazove a sve to – kako drugačije nego kroz zabavu! Kao i svake godine, program će biti potpuno besplatan za sve posetioce i prilagođeni su svim uzrastima tako da vam predznanje nije potrebno. Zajedno ćemo u ovom velikom naučnom spektaklu naučiti puno toga novog!

Tokom 27. Septembra od 16 do 22h na javnim mestima u 16 gradova (Beograd, Niš, Kragujevac, Pirot, Leskovac, Ranovac, Čačak, Kruševac, Zaječar, Smederevo, Novi Sad, Subotica, Mokrin, Kikinda, Šabac i Inđija), naučnici će na zanimljiv način pokazati kako nauka oblikuje svet i kako utiče na naše svakodnevne živote. I dalje nam je glavni cilj da podignemo svest šire javnosti o značaju i pozitivnoj ulozi nauke i naučnika na društvo, a samim tim i da probudimo neke nove naučnike među najmlađim posetiocima.

Veštačka inteligencija, zelena energija, gorivo budućnosti, mikroplastika, tečno drvo, biblioterapija, dekodiranje tajne života, medonosne pčele, bubice plastikožderi, insekti forenzičari i putovanje kroz vreme, samo su neke od tema u fokusu 15. Evropske noći istraživača koje su timovi TRAILS i ReFocuS FLOW projekta pripremili za vas!

Pozivamo vas na još jedno druženje sa istraživačima na javnim mestima širom Srbije! Očekuje vas mnogo znanja, kreativnosti i mašte koje su naučnici ugradili u ovogodišnji program, a sve to uz dobru zabavu ali i vredne nagrade!

 

as-program-stampa-final-dragged-1024x510.png
 
  • TRG REPUBLIKE 1, Beograd
  • 27/09/2024
  • 16:00 - 22:00
  • Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu

Šta se sve nalazi iznad gena?

Saznajte zašto se nervne ćelije razlikuju od mišićnih ćelija iako sadrže potpuno istu DNK! Upoznajte se sa osnovnim epigenetičkim modifikacijama, načinima njihovog rada kao i kako spoljašnja sredina utiče na sve nas, menjajući epigenetičke oznake. Naučite kada, zašto i kako se geni uključuju i isključuju i čemu sve to služi. Na kraju vas čeka i kviz u kojem možete da proverite šta ste sve to naučili o epigenetici.

Otkrijte šta to i kako kontroliše gene!

AUTORI: Marija Đorđević, Ana Sarić, Tijana Marković, Stefan Marković Hadžić

--------------------------------

Mikroplastika predstavlja još jedan globalni problem današnjice! Naučno interesovanje za ovaj problem, ali i informisanje opšte populacije, su od velikog značaja. Saznajte kako nastaje…
  • TRG REPUBLIKE 1, Beograd
  • 27/09/2024
  • 16:00 - 22:00
  • Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu
 
U Srbiji i dalje postoje veliki zadužbinari!

Sada zaista treba pomenuti upravo preminulog Miodraga Kostića koji nam, kao svoju zadužbinu, poklanja Palatu Nauke.

 
Da ovde prenesem poruku iz druge teme. "O gluposti". I još, kad se to prevede u nešto precizniji jezik, kakva je uloga široko dostupnog obrazovanja na ekonomski uspeh države, na ekonomske i političke slobode, i na opšti osećaj zadovoljstva pojedinca u takvoj državi? Pošto je obrazovanje jedini efikasni protiv-otrov za "glupost", a upravo su to posledice kad je nema puno. Tema je u svakom slučaju zanimljiva, a ovde i dodatno zbog linkovanog naučnog istraživanja. Pošto o ovim stvarima uglavnom samo pogađamo, a ovde postoje i rezultati jednog objektivnog istraživanja. Dakle, poruka na drugoj temi je bila:

Сви постају глупљи, то је глобални феномен. И просечан IQ је почео пре неког времена да опада.
Ми смо ту барем, са Гангулом, авангарда...

Ovde je neophodan važan dodatak. To NIJE slučajno. Nije u pitanju neki spontani socijalni fenomen koji recimo neizbežno prati ovaj nivo razvoja, ili bilo šta slično. U pitanju je isključivo široko raširena politička odluka da narod postane i manje obrazovan i manje informisan, a TO je onda ono što nizbežno vodi zaglupljivanju. Vode nas ka globalnim sukobima, većoj kontroli i većoj eksploataciji, a tada bi bilo opasno da masa previše razume šta joj se stvarno dešava. Onda ne bi verovala gomili iskonstruisanih narativa koji su glavna poluga svakog nedemokratskog sistema vladanja. Nisu slučajno razvijene baš one države gde postoje besplatno više obrazovanje, mada to moraju pratiti i neki druge stvari.

Odnos izmedju obrazovanja i ekonomskog uspeha drzave.png


 
Jedan zanimljivi deo istraživanja je ovaj grafik. Daje zavisnost bruto nacionalnog proizvoda korigovanog prema lokalnim cenama (Gross Domestic Product based on Purchasing Power Parity), dakle "pravi" BDP, od "indeksa obrazovanja" za čak 145 zemalja sveta.

Relationship between the Education Index and the level of economic development.png


Ovo je očigledna eksponencijalna kriva. Uprkos velikom broju zemalja rasturanje tačaka je malo. A to znači da je ovo zaista opšti zakon koji malo zavisi od raznih posebnosti u svakoj zemlji.

I druga stvar. Postoji veliki opseg nivoa obrazovanja koji ima veoma mali efekat na povećanje GDP-a. Ali kad jednom nivo obrazovanja obuhvati dovoljno veliki procenat stanovništva, kriva odjednom maltene eksplodira, naglo počinje ubrzani rast.

Pretpostavljam da se to može objasniti na sledeći način. Presudni uticaj na državu ima kakva je VEĆINA stanovništva. Na izborima je većina ta koja bira, a ne manjina. Isto i u ekonomiji. Firmama se ne isplati da proizvode za manjinu, bili to "kulturni proizvodi" ili fizički predmeti. Mediji se isto prilagođavaju ukusu i znanju većine. Pa sve dok su obrazovani i pametni u manjini, malo šta zavisi od njih. Neki demagog uvek može da manipuliše većinom i da zato uz sebe IMA većinu. Zbog toga početni rast nivoa obrazovanja populacije ima malo efekta vidljivog na GDP-u. Tek kada obrazovanih i pametnih bude PUNO, kad postanu večina ili bar budu blizu toga, tako da pređu neki prag vidljivosti, brojnosti i zbog toga društvenog značaja, tek onda i ostali počinju da se prilagođavaju vrednostima i shvatanjima te nove, odjednom značajne i brojne grupe. I politika, i mediji, i ekonomija. I tek ONDA počinje doba blagostanja.

Tužno, ali sve to se vidi iz ove jedne krive linije.
 
Poslednja izmena:
Možemo da polešimo o udelu namere "sive eminencije" i prirodnog toka evolucije čoveka.

Meni se čini da je ljudska vrsta, tj. mozak, napravljen tako da ako nema podsticaja, onda se uljuljka i prestane da radi svoj posao.

Mislim da je pad IQ poceo sedamdesetih. Pretpostavljam da se to odnosi samo na "Zapad". Mislim da se može reći da smo tada prestali sa preživljavanjem i da smo ušli u jedan stabilan period. Šta više, barem je tako u SFRJ bilo, to je bio najbolje vreme za život.

Socijalno, zdravstveno i redovna plata - ljudi više nisu morali da se trude, da se snalaze kako da prehrane porodicu. Samim tim, mozak je imao više vremena da ne radi ništa i samim tim da se zaglupljujemo.

Plus, ljudi su hedonisti - ko će odbiti odličan obrok iako je sit? Takva samokontrola je teško održiva.

Razvoj tehnologije, tj. mobilnih telefona je tek druga priča. Uticaj klikova i lajkova na feromone je već dokazana. Prestajemo da koristimo ruke i prste d apravimo nešto, a to je proces koji najviše razvija mozak. Dajemo mobilni deci u ruke i nema više fizičke aktivnosti, umnog rada gde je potrebno koristi prste.

Posledica je da su nove generacije deblje, bolesnije i gluplje.

Onda se još umešaju i Vlade, i to je to - poslušna masa, nesposobna da razmišlja, uzme stvari u svoje ruke.

Malo sam zbrzao svoje misli, ali mislim da shvatate otprilie šta hoću da kažem.
 
korelaciju vidi kao zakon...i to u odnosu na podatke iz jedne godine, ne uključujući komponentu vremena na razvoj korelacije.
 
Vrh