Šta je novo?
Od:
Filteri

Narodni muzej

Daaaa-pa kad je ovako kišno vreme i ne znamo šta ćemo sa sobom, odemo do Narodnog i uživamo celo subotnje popodne :)Pa kada krenu radionice, pa predavanja kao u svim normalnim svetskim muzejima..milina.
 
Evo jedne zanimljive pričice koja nema direktne veze sa Narodnim muzejom. Ovo je Rembrantova slika "Kvint Fabije Maksim":Velikog je formata-179x197cm i bila je najvrednije umetničko delo u kolekciji dvora na Dedinju. Kupio ju je kralj Aleksandar za 280.000 maraka 1931. godine. Tematika slike je za Rembranta dosta retka, jer je on uglavnom bio portretista i slikar biblijskih scena i ljudi. 1941. godine sliku su u manastiru Ostrog zaplenili Nemci, zajedno sa 4 sanduka državnog zlata i 11 sanduka dvorskih stvari. Slika je inače bila izvadjena iz rama i umotana u rolni. Od tada se slici gubi svaki trag. Pretpostavlja se da je sliku na Dedinju video Gering 1934. posle sahrane kralja Aleksandra, ili 1935. kada je sa suprugom bio gost kneza Pavla. Gering je inače bio veliki kolekcionar (i pljačkaš) umetnina, pa je vrlo moguće po njegovom nalogu slika zaplenjena u aprilu 1941. Inače 1963. kralj Petar je podneo zahtev Nemačkoj za povraćaj slike, ali bez uspeha. 2013. ova slika je uvrštena u bazu podataka londonske Komisije za opljačkane umetnine u Evropi, koja pronalazi lokalitete na kojima su nacisti sakrivali dragocenosti pred kraj rata. Ako bi slika jednom bila pronadjena i vraćena-bila bi najvrednija slika u Srbiji.
 
Prema Vukosavljeviću, radovi će biti gotovi do kraja aprila, a otvaranje verovatno na Vidovdan!
 
Jeste, većina zaposlenih je smeštena tamo dok traje rekonstrukcija.
 
Konzervatori su u galeriji fresaka, uprava u muzeju Vuka i Dositeja, a Kustosi na kruznom toku u Karadjordjevoj, preko puta geozavoda.
Tacno je da se sprema nova stalna postavka, u aprilu se planira preseljenje u rekonstruisanu zgradu, a svecano otvaranje verovatno neki mesec posle toga.
 
Imaš li još neki zanimljiv info o rekonstrukciji?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=495874#p495874:3nba36n5 je napisao(la):
Vox91 » Нед Нов 26, 2017 1:08 pm[/url]":3nba36n5]Imaš li još neki zanimljiv info o rekonstrukciji?
Kliknite za proširenje...

Trezori banke u podrumu, koji su do sada korišćeni kao depo, se rekonstruišu i biće deo izložbenog prostora, mislim da će to biti zanimljiv momenat.
Nažalost, uprava muzeja će ostati gde je i sada bila, u prizemlju koje gleda na Trg republike. Propuštena je šansa da se taj deo iskoristi bolje umesto za kancelarije za ćate.
 
Koliko sam čitao i gledao planove, od kojih sam jedan i kačio ovde ranije, pretvoriće dva mala depoa pored Atrijuma u izložbeni prostor za numizmatiku. Misliš na to, pošto sumnjam da bi neki od podrumskih depoa pretvarali u prostor za izlaganje? Šteta što ranije nije otkupljena zgrada pored za kustose i administraciju. Onda bi ova mogla cela da bude izlagački prostor, a dobio bi se i treći sprat u kojem su sada radionice.
 
Ima ova drzava zgrada gdje su radionice mogle izmjestiti kao i administraciha svih muzeja a da zgrade budu samo za izlaganje
 
ako se depo pretvara u izlobeni prostor sta ce biti sa prostorom gde treba eksponati zaista da se deponuju, pogoto znajuci da su se kustosi zalili decenijama na neadekvatne , posebno mikroklimatske uslove, u tim starim prostorima?
 
Ne pretvara se podrumski depo u izložbene prostore-samo dve male prostorije pored atrijuma će biti adaptirane za izlaganje numizmatike. Na drugom spratu će se takodje iz dve prostorije iseliti kustosi, tako da će atrijum, ceo prvi i ceo drugi sprat biti izložbeni prostori. Depoi su u podrumu, to su bili trezori banke i prema rečima kustoskinje Ljubice Miljković uvek su dobro služili svrsi i temperatura je bez bilo kakvih pomagala bila konstantna. Jedino je problem bio kada su baš veliki minusi. Sada se sve to sanira, bio je skoro priloz u Beogradskoj hronici gde su prikazali baš radove u depima i u starom delu zgrade iz 1903. Jedino je šteta što su u tom starom delu zgrade u prizemlju smeštene kancelarije i uprava. Tu postoji stara monumentalna šalter sala sa gvozdenim stubovima u kojoj je pedesetih i bio izlagački prostor, ali je rekonstrukcijom iz 1966. tu smeštena administracija. Zato kažem da je otkupljena zgrada pored lepo bi se cela zgrada muzeja mogla koristiti za izložbe, ovako je ipak tesno, ali samo da konačno dočekamo otvaranje. Biće to pozitivan šok za domaću javnost, ali i za sve strane posetioce. Zbirka je fantastična.
 
Tačno Vox, neprecizno sam se izrazio, nisu u podrumu nego u nivou atriuma, ali su svejedno korišćeni kao ostava do sad. U njima su neke stare kase koje će možda biti restauirane i iskorišćene za izlaganje dela numizmatičke kolekcije. Depoi će ostati gde jesu, mada su daleko od adekvatnih po mom mišljenju.

Ne znam šta bih još dodao, termoinženjering koji je radio instalacije u muzeju će preuzeti na sebe da instalira Orpheus sistem audio vodiča (isti se koristi i u Luvru) koji će imati 100 interesnih tačaka vezanih za buduću stalnu postavku muzeja.
 
Ne znam da li je završen krov, sudeći po izgledu kupola-ne bih rekao..a zima je tu.
 
Direktorka Muzeja danas je izjavila da je rok za kraj radova 31. mart. Otvaranje na Vidovdan. U atrijumu će po tematskim celinama biti predstavljena arheološka zbirka. U nekadašnjim očuvanim trezorima pored atrijuma-numizmatika. Na galeriji atrijuma i u deset dvorana prvog sprata-srednji vek. U ostalih osam dvorana prvog sprata-srpsko slikarstvo do 19. veka. Ceo drugi sprat-jugoslovensko i strano slikarstvo. Izdaće i monografiju o zgradi muzeja, koja je eksponat sama za sebe, kako reče direktorka. Sve u svemu lepe vesti, a za više informacija i fotki-čeka se Igor :)
 
mene najviše brinu bezbedonosne mere, kao i uslovi održanja umetničkih dela i artefakata. jednom je "pobegla" kupačica...nadam se nikad više.

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
 
Pročitao sam više stotina strana javnih nabavki za radove u muzeju-biće sve ok i postojaće savremeni sistemi zaštite.
 
Šteta što sada nisu vratili sve ove ukrase na fasadu, a i kupole treba da srede:
 
Kad se otvori muzej ostaje još samo da se narodu vrate navike da dotični posećuje.
 
Ma narod je željan kulturnih sadržaja. MSU je za ova dva meseca posetilo 62.000 ljudi, škole organizovano dovode decu. Verujem da će Narodni biti još posećeniji.
 
Par stvari koje uočavam na ovim slikama-na ovoj drugoj po redu koju sam danas okačio vide se radovi u staroj šalter sali sa gvozdenim stubovima. Ona je je u poslednjih 50 godina bila ispregradjivana u male kancelarije, a bogata zidna dekoracija je bila zaklonjena panoima, ali sačuvana. Sada će u toj sali biti uredjena sala za predavanja, tj biblioteka sa čitaonicom ako sam dobro protumačio. To je ok, samo na ovoj današnjoj Tanjugovoj fotki ne vidim tu raskošnu zidnu dekoraciju, nadam se da neće opet ostati 50godina zaklonjena. Druga zamerka tiče se ovih plafonjerki u atrijumu na trećoj slici. Nekako mi je takvo osvetljenje staromodno, mogli su da smisle nešto lepše i modernije, ali da se lepo uklopi u ostatak enterijera. Opravdanje da se takvim svetiljkama čuva autentičnost atrijuma mislim da ne stoji, jer je taj atrijum nekada bio nova šalter sala banke i imao je staklenu tavanicu, koja je uklonjena kada je šezdesetih godina iznad tog atrijuma napravljena velika izložbena dvorana na drugom spratu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh