Šta je novo?
Od:
Filteri

Narodni muzej

Hvala puno, Marc, odlična dopuna posta!
 
Dolazak cara Dušana u Dubrovnik, Marko MuratOvu sliku velikog formata (320x500cm) naslikao je poznati dubrovački slikar Marko Murat, predstavljajući Srbiju na svetskoj izložbi u Parizu 1900.godine. Tamo je nagradjen bronzanom medaljom, a po povratku u Beograd odlučuje da sliku pokloni kralju Aleksandru Obrenoviću da bi se "kad god prodje pored te slike, kralj srpski setio Dubrovnika koji čeka oslobodjenje". Slika je na zidu stepeništa Starog dvora koje je povezivalo ulazni vestibil i galeriju na prvom spratu, stajala do Prvog svetskog rata. Tada su je okupatori izrezali i odneli u Madjarsku, da bi ona bila vraćena u Beograd 1922. Tada je sam autor došao da je restaurira i, pogodjen stanjem u kojem je slika bila-pored svog imena u dnu slike dopisuje: Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a.s. 1922. (Posle invazije varvara restaurirano od strane autora). Slika je do Drugog svetskog rata bila u Muzeju kneza Pavla, da bi pred rat stručnjaci muzeja premazali dopisane reči u strahu od odmazde novih-starih okupatora. Danas se slika nalazi u Narodnom muzeju i jedva čeka priliku da joj se publika opet divi, nadam se uskoro :)
 
Prsten kraljice Teodore, majke cara DušanaU jesen 1915, prekopan je grob kraljice Teodore u manastiru Banjska. Ne zna se po čijem naredjenju je to uradjeno, ali se sumnja da je traženo zakopano blago kralja Milutina. Navodno je i regent Aleksandar prisustvovao iskopavanjima. Tada su sa ruke kraljice Teodore skinuta dva prstena-jedan sa natpisom "ko ga nosi pomogo mu Bog" kasnije je na ruci i na lancu za sat nosio kralj Aleksandar Karadjordjević. Medjutim, kada su do njega stigle priče da prsten suprotno natpisu, donosi nesreću jer je odvojen od onog za koga je kovan, kralj ga poklanja svom prijatelju, advokatu Blagoju Barlovcu. I do njega medjutim stižu priče o prokletstvu, pa ga on tajno poklanja Narodnom muzeju 1926. i navodno, nedugo zatim umire. Da li zbog prstena, ili ne-znamo šta se i kralju desilo u Marseju 1934. godine. Drugi pronadjeni prsten danas se nalazi u posedu jedne bogate srpske porodice u Švajcarskoj.
 
Vlaho Bukovac, Portret kraljice Natalije u prirodnoj veličiniBukovac je o kraljici i radu sa njom zapisao sledeće: "Kraljica Natalija želela je portret u prirodnoj veličini i u bal toaleti. Bila je mlada, vrlo dražesna, prava lepotica kakvoj je teško naći suparnicu". Slobodan Jovanović ju je video malo drugačije: "Kraljica Natalija patila je od samozaljubljenosti. Njeni samoopisi počinju obično opisima njene fizičke lepote. Ništa manje bila je uverena i o lepoti svoje duše. Ona je govorila o sebi kao o višem biću. Nije joj bilo stalo ni do čijeg mišljenja. Ljubazna, razgovorna, kazujući odveć smelo šta o kome misli, ona ipak nije nikome otvarala svoje srce-poveriti se kome, značilo je sići sa svoje visine. Glavna njena osobina bio je njen ponos, ali ta žena, neobično lepa, imala je život koji je baš za njen ponos bio stalno mučenje. Pre svega, njen muž uvredio je njen ponos svojim neverstvom, ali i celom svojom ličnošću. On nije imao ni moralnog dostojanstva ni lične hrabrosti. Iako je ona kao žena bila časna i poštena, kralj Milan se razveo njome, skinuo joj krunu s glave, zatvorio joj srpsku granicu i zabranio pristup u dvor. Kada se posle njegove ostavke vratila u Beograd i nastanila u obližnjoj gradjanskoj kući, on je upotrebio poslednje ostatke svoje sile i uticaja da je žandarmima protera kao kakvu belosvetsku skitnicu"
 
Bravo za postove.

Tuzno je da su kralj Milan i kraljica Natalija imali takav odnos, za koji trvdim da je bio uzrocno-posledicno vezan i za pad njihovog sina, kralja Aleksandra koji je u starijoj zeni ocigledno trazio roditeljsku ljubav koju na adekvatan nacin nikad nije dobio.

Da stvar bude gora, Natalija kralju Milanu nije bila samo zena, vec i sestra od ujaka. Milanova baba Smaragda Bals i Natalijina baba Natalija Bals su bile rodjene sestre, sto znaci da je Natalijin otac Petar Kesko bio brat od rodjene tetke Milanovoj majci Eleni Mariji Catargiu ili Katardzi, koja je kasnije bila ljubavnica rumunskog vladara i kneza Alaksandra Joana Kuze(Alexandru Ioan Cuza) koji je vladao Rumunijom pre dolaska na vlast dinastije Hohenzollern-Sigmaringen, od koje potice nasa kraljica Marija Karadjordjevic. Ona je sa njim imala i vanbracnog sina Dimitrija(1865-1888), koji je bio polubrat kralja Milana, a izvrsio je samoubistvo 1888 godine.

Da se vratimo na temu, dakle, ovo nije jedini portret Vlaha Buhovca koji je u Narodnom muzeju.

http://www.politika.rs/sr/clanak/290324 ... 1%98%D1%83

Osim ove iz clanka, pre par godina bila je izlozba u holu Narodnog muzeja gde su se ovi potreti mogli videti(mislim da je 2012), kao i Rubensove grafike, koje su takodje u vlasnistvu muzeja.
 
Hvala od srca, MarcBg, čestitam ti na odličnom poznavanju istorije. Slažem se sa tobom što se tiče Milana i Natalije-ako je nečiji nesrećan brak presudno uticao na sudbinu Srbije, to je onda njihov. Prosto je fascinantno koliko dvoje suprotstavljenih ljudi na čelu države mogu da promene točak istorije, a to nam se do danas ponovilo više puta. Usudjujem se da kažem da bi možda sve bilo drugačije da su 1914. na prestolu Srbije bili Milan i Natalija. I da je izbio Prvi svetski rat, Srbija možda ne bi bila na direktnom udaru kao što je bila, uzimajući u obzir prijateljstvo Milana i Franje Josifa. Možda bi rat izbio zbog neke krize u Maroku, kao što se zamalo i desilo, a to se nas ne bi mnogo ticalo. Ali mi sada tu ništa ne možemo, nego da ja okačim još nekoliko remek dela iz našeg muzeja, bez sumnje najznačajnijeg na prostoru bivše države, a i šire:Pogledajte prilog 3Tuluz Lotrek-Portret mlade ženePogledajte prilog 2Ružičasta katedrala, remek delo Kloda MoneaPogledajte prilog 1Glava žene, Pablo PikasoKupačica, čuveno delo Renoara. Smatra se da sve što je Renoar dotakao-zlata vredi, a u našem muzeju se čuva čak 76 njegovih dela. Inače, Kupačica je posebno poznata po tome što je u sred dana ukradena iz muzeja 1996. Nadjena je posle 4 dana, teško oštećena. Lopov ju je skalpelom izrezao iz rama, urolao ka unutra, što je prouzrokovalo otpadanje boje i donjih slojeva sa 30% slike. Napornim radom stručnjaka iz muzeja, slika je uspešno restaurirana. Ipak, zbog tog nemilog dogadjaja, 1996. povučena su iz stalne postavke dela stranih umetnika i do današnjeg dana ne mogu se videti.
 
@Vox91
izvanredno ,plusici, plusici .... :)
a
ako je dozvoljevono izvoljevati
jel moze koja sličica mermerne glave ,,devojka sa velom ,, mnogo vremena prodje od kada sam je poslednji put video...

Sličica ,, dolazak cara Dušana u Dubrovnik,,
potvrdjuje legendu o njegovoj neoubičajenoj fizičkoj veličini - krupnoci
a prestavljeno (autentično ? ) da je on i nj. pratilac ( u pozadini ) dosta višlji i krupniniji od okupljenog naroda ...

:sesir:
 
Hvala mnogo, boca-ica..Istina je da je car Dušan bio impozantna pojava, ako bude prilike pisaću i o slici o njegovom krunisanju. Evo specijalno za tebe-Devojka sa velom:
 
Vauuuuu
Hvala puno i priznacu ti moju bruku .... prvi put kao klinac kad sam je video morao sam da pipnem veo.... sledilo je zaprepašcenje
sve sam gladak mermer....
od tad dosta prodje a imao sam prilike da dodirnem i neka dela nedostižnog Mikelandjela ...
al devojka sa velom... ostade prva i ne zaboravna ...

Još jednom Hvala i pozdrav
:sesir:
 
Nema ne čemu, boca-ica :D Fantastično delo, bez sumnje. Neverovatno je kako je od mermera moguće postići takav utisak i napraviti takve fine prelaze, zaista sjajno.
 
Svaka cast za podsecanje na to kakva dela sve imamo :)
 
Ljudi, ima li kakvih vesti o Muzeju, imamo li čemu da se radujemo ili nadamo?
 
Jedino što se zna jeste da su radovi u toku. Medijima ova tema očigledno nije mnogo zanimljiva da bi pravili češće izveštaje o rekonstrukciji. Sećam se da su o rekonstrukciji Avalskog tornja išli prilozi svakog petka u jutarnjem programu RTS-a, a za Narodni muzej kao da im nije stalo. I posle se čudimo što je tako dugo zatvoren..Da je bilo pravog pritiska javnosti i medija odavno bi Muzej radio.
 
Bio sam večeras na izložbi portreta Anastasa Jovanovića u Domu vojske-pričao sam sa kustoskinjom Narodnog muzeja i rekla mi je da radovi na rekonstrukciji odlično teku, radi se sve od instalacija do krova, kustosi su trenutno razmešteni po raznim mestima po gradu, priprema se stalna postavka i otvaranje je sredinom 2018.
 
Imam utisak da ce nakon otvaranja narodnog muzeja i MSU Srbija postati druga zemlja.
 
Samo ukoliko RTS i ostala sredstva masovne propagande obrate vise paznju na kulturni program :kafa:

Ja licno, jedva cekam da dodjem sa partnerom opet u Bg, ali ovaj put cu moci i u neki muzej da ga odvedem, pored raspadnutog Teslinog.
 
Rts, da je hteo, mogao je za ovih 15 godina da snimi milion kratkih emisija od po 5 minuta, koje bi recimo puštao pre Dnevnika i u kojima bi ukratko bilo predstavljeno po jedno delo iz Muzeja..Inače, pitao sam juče kustoskinju da li će u stalnoj postavci biti izložena i najvrednija dela iz zbirke strane umetnosti-rekla je da hoće. Muzej ostaje u postojećim gabaritima, rušenja su minimalna, otvara se samo par novih prolaza radi bolje komunikacije. Ipak, radovi su zaista temeljni i kvalitetni. Što se tiče uslova za gostovanje stranih izložbi-rekla je da će u Muzeju postojati svi uslovi, ali je problem u plaćanju osiguranja, pa bi država morala da garantuje..
 
Koliko je malo za sreću potrebno. Jedna institucija koja je bila deo ovog grada do pre samo 15 godina se vraća i odjednom kao da se otvorio kosmodrom...
Bez cinizma, srećan sam, naravno.
 
To nikako nije "samo 15" godina, praktično stalna postavka nije bila kompletna od 1996. jer od tada strana umetnost nikada nije izlagana zbog kradje "Kupačice". Onda je došlo bombardovanje, pa povlačenje cele zbirke, tako da ćemo mi do juna 2018. i otvaranja muzeja praktično biti 22 godine bez istog. To je nečiji ceo život, jer generacije mladih ljudi nikada nisu imale priliku da vide šta se tu čuva i šta je naše nacionalno blago. To je zločin prema budućnosti ove zemlje i iako nisam sklon teorijama zavere-simptomatično je da mi u isto vreme ostanemo bez dva najvažnija muzeja u zemlji na tako dug period.
 
Evo u Oku na Rts-u je i Vukosavljević potvrdio otvaranje Muzeja u junu 2018. Prva gostujuća medjunarodna izložba će biti iz Kineskog narodnog muzeja, verovatno kineska bronza.
 
Која ће то срећа бити кад извадим паре и купим улазницу за МСУ и Народни Музеј.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh