Ja iskreno ne mislim da je prevoz takav kakav je zbog naplate, već se to koristi kao dobar izgovor, i to sam već više puta isticao. Prosto kad se želi nešto naplatiti, moraju se za to imati i odgovarajući instrumenti, a to u mnogome zavisi i od zakonodavca. Kad se ne plate komunalije eto izvršitelja. Nema se dovoljno inicijative da se pitanje naplate prevoza konačno reši. Usluga bi se trebala poboljšati, a za to su potrebna velika ulaganja koja se svakako ne mogu namiriti iz prodaje karata. Opet, ne mogu se ni očekivati neke banalne cene pojedinačnih ili mesečnih karata, a na konto naših prosečnih primanja, jer se taj princip određivanja cena ne primenjuje ni za jednu drugu komunalnu uslugu, kao i ni kod prometa robe široke potrošnje. Prosto samo preračunajte koliko odvajate za grejanje, koje se još uvek dobrim delom kod nas plaća cele godine, a i ono nam je i te kako neophodno, pa nam se ta usluga ne daje za par hiljada dinara mesečno, već se za stan od oko 50kv izdvaja preko 90000 tokom godine, odnosno to mu dođe ovako grubo izračunato nekih 15000 mesečno za grejnu sezonu, pa onda imao struju, za koju se teško može reći da je baš jeftina za naše uslove. Zatim možemo spomenuti i naplatu parkiranja, a realno kola velikoj većini jesu potreba, a ne neki hir. Naplaćuju faktički vazduh po satu, a opet zoniranje jeste donekle opravdano. I sad tu imamo recimo 50-tak dinara sat parkiranja, a ovde se traži cena karte za javni prevoz od 5 dinara. Meso u prodavnici ne možemo kupiti za 100 dinara po kilogramu zato što su nam plate male itd.
Što se tiče pominjanog poreza, ne znam na koji se tačno porez misli, al zašto se uopšte poteže u sprezi sa javnim prevozom kad apsolutno ni jednu drugu komunalnu uslugu ne dobijamo džabe na konto plaćanja poreza. Opet kog poreza, trebalo bi to naglasiti. Zna se za šta država ubira poreze, ne sigurno da bi Beograd dotirao javni prevoz u stotinama miliona evra godišnje. Dotirati se mora, al ne 60% recimo. Do nekih tridesetak procenata ima smisla. I od javnog prevoza ne treba praviti neki privatni biznis, jer tek bi onda videli šta znači loš prevoz koji bi morao biti ekonomski održiv. Retko gde je on komplet u privatnim rukama, a da se radi o većim gradovima. Prosto je i samom Gradu u interesu da ima apsolutnu kontrolu nad javnim prevozom, jer pomenuti direktno utiče i na ekonomiju Grada. Ima primera gde je usluga javnog prevoza i besplatna, al opet su to dosta manji gradovi od Beograda. Veliki su to troškovi, plus potreba za ulaganjem u širenje i unapređenje sistema. Tu Beogradu fale dobri dugoročni planovi. I kad se ima nešto dobro na papiru, mnogo je vremena potrebno da se to sprovede u delo, a potrebna su i sredstva i radna snaga. I samo još da dodam da prevoz moraju imati svi, i da ne treba u tolikoj meri on zavisiti od broja putnika. To ne znači da autobusi treba da vrte prazni, al ne moraju imati baš uvek pedesetak putnika da bi se smatrali popunjenim. U mnogim gradovima Evrope u periodima van špica se zaista može putovati jako komotno bez većih gužvi, pa i u kasnijim večernjim časovima, što na mnogim linijama u Beogradu nije slučaj.
