Životna priča: Miloje Popović Kavaja, novinar, pesnik i diplomata
On je napisao tekst za Marš na Drinu
S. Šulović | 26. 01. 2014.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/437485 ... s-na-Drinu
Malo ko zna da je stihove za „Marš na Drinu“, čuvenu koračnicu Stanislava Biničkog, posvećenu hrabrosti srpske vojske u Velikom ratu, napisao - jedan novinar.
Čekala je čuvena pesma čak pet decenija da bi dobila stihove: a napisao ih je novinar, književnik i diplomata - Miloje Popović Kavaja (77).
Miloje Popović Kavaja je rođen 28. jula 1936. u Beogradu, gde se školovao i završio Pravni fakultet. Član je Udruženja književnika Srbije, generalni je sekretar Asocijacije evropskih novinara (AEJ) za Srbiju i član Izvršnog komiteta AEJ. Popović je dobitnik brojnih nagrada i priznanja, među kojima je i Vukova nagrada 1996.
Kao dvadesetosmogodišnji mladić Miloje Popović je 1964. napisao stihove za čuvenu kompoziciju povodom pedesetogodišnjice Cerske bitke. On je u to vreme bio sekretar Opštinskog komiteta Palilule, zadužen za ideološki rad i predsednik Kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar“.
- Hor je hteo da izvede delo velikog kompozitora. Ne znam odakle mi hrabrosti, ali sam napisao stihove. Trebalo je napisati reči koje će se pevati uz originalni ritam marša, sadržati sve ono što je inspirisalo autora kompozicije i dočarati duh tog vremena - kaže za „Blic“ Miloje Popović.
Angažovali su se i kompozitor Milan Bajšanski i dirigent Dušan Maksimović preko koga je Popović i stupio u kontakt sa ćerkama čuvenog kompozitora.
- Svidela im se poema i dobili smo saglasnost porodice - dodaje sagovornik.
U prilagođavanju stihova muzici pomogao je Stefan Uskoković, a produkcija ploča RTV „Beograd“ snimila je prvu ploču u izvođenju orkestra „Carevac“ i sa vokalnim solistom Ljubivojem Vidosavljevićem.
- Iako je bilo vreme komunizma, i sigurno je bilo onih koji su u poemi videli nacionalizam, niko me nije dirao. Uvek sam bio „umiljato jagnje režima“, a i Tito je govorio da voli taj marš - dodaje Popović.
Mnogi su gubili opklade verujući da je reči „Marša na Drinu“ napisao još za vreme Velikog rata nepoznati autor iz naroda.
Popović dodaje da je u pripremi knjiga povodom stogodišnjice Cerske bitke i slavne melodije Stanislava Biničkog.
U njegovoj raznovrsnoj biografiji upisano je da je autor više od 30 knjiga. Jedna od velikih ljubavi je i fotografija.
- Imam arhivu od 20.000 fotografija, događaja i ličnosti iz skoro 100 zemalja koje sam proputovao - kaže Kavaja.
Od detinjstva je zavoleo pisanje, a povremeno upotrebljava pseudonim Kavaja, što je predratno ime oca Gojka. Novinarstvo iskustvo sticao je u omladinskim i studentskim listovima, ali pravi iskorak u ovu profesiju napravio je posle nesvakidašnjeg boravka u Alžiru.
- Međunarodna unija studenata organizovala je omladinski kamp u Alžiru, kao izraz prkosa francuskim vlastima jer su njihovi vojnici u jednom bombaškom napadu srušili školu i ubili 11 mališana. Iz naše zemlje je u selo Sakijet Sidi Jusef otišlo nas petoro i tamo smo dva meseca radili na obnovi porušene škole. Bili smo na puškomet od karaule Legije stranaca i više puta u rizičnim situacijama - navodi Popović, koji je 2004, povodom 40. godišnjice revolucije, proglašen za narodnog heroja Alžira.
Priče iz Alžira odvešće ga i u „Politiku“, gde će od 1966. do 1972. kao profesionalni novinar pokrivati međunarodna, ali i domaća društvena i politička zbivanja. S te adrese odlazi na dužnost savetnika za štampu i kulturu Izvršnog veća Srbije, a potom u Njujork.
- Tamo sam od 1974. do 1978. bio direktor Informativno-kulturnog centra Jugoslavije i u Njujorku sam napisao i „Poemu o Tesli“, koja je ušla u antologiju „Amerikana“. Malo ko je u to vreme znao o velikom naučniku, ni na Nijagarinim vodopadima nije bilo nikakvog obeležja. Oformili smo jugoslovensko-američku radnu grupu i za tri meseca podigli spomenik Tesli na Nijagari - navodi Popović i dodaje da bi uskoro trebalo da bude objavljena i njegova knjiga “Drugi život Nikole Tesle“.
Zbog „Poeme o Njujorku“ proglašen je 1976. i za pesnika godine te svetske metropole. Po povratku u Beograd Popović je postao prvi generalni direktor Sava centra, sa duplim mandatom od osam godina. Tokom rata, razoračan raspadom države, odlazi u Ameriku. Ali 1996. vraća se u Beograd.
- Pad ne znači sunovrat, već vrlo često napredak - zaključuje Kavaja, čiji stihovi za „Marš na Drinu“ su dobili najviše glasova na referendumu za srpsku himnu 1992. godine. Odluka o himni, ipak, bila je ostavljena za kasnija vremena.