Koje obale? Kada Morava izađe iz korita, a to se često dešava, to nije ista obala. Reka se ne završava tamo gde su vidljive obale. Na obe strane reke nalazi se aluvijalno zemljište kroz koje voda kapilarno prodire. Pre projektovanja se vrši sondiranje, a na osnovu sastava zemljišta određuje se način gradnje. Nasipanje na aluvijalnom zemljištu bi vremenom dovelo do podrivanja i erozije ispod autoputa te su sipovi i vijadukt namecu kao projektni izbor. Drugo, vijadukti su preferabilni jer imaju manji uticaj na životnu sredinu. Ne presecaju prirodne podzemne i nadzemne tokove voda, kao ni kretanje ljudi i životinja."
Na ovom forumu već je više puta raspravljano o tome zašto autoput ne ide pravo, već krivudavo. Razlozi su raznovrsni, od ekonomskih, poput jeftinije eksproprijacije do toga da pravolinijski autoput može izazvati umor vozača ili dosadu, što može povećati rizik od saobraćajnih nezgoda
Koje obale? Kada Morava izađe iz korita, a to se često dešava, to nije ista obala. Reka se ne završava tamo gde su vidljive obale. Na obe strane reke nalazi se aluvijalno zemljište kroz koje voda kapilarno prodire. Pre projektovanja se vrši sondiranje, a na osnovu sastava zemljišta određuje se način gradnje. Nasipanje na aluvijalnom zemljištu bi vremenom dovelo do podrivanja i erozije ispod autoputa te su sipovi i vijadukt namecu kao projektni izbor. Drugo, vijadukti su preferabilni jer imaju manji uticaj na životnu sredinu. Ne presecaju prirodne podzemne i nadzemne tokove voda, kao ni kretanje ljudi i životinja."
Na ovom forumu već je više puta raspravljano o tome zašto autoput ne ide pravo, već krivudavo. Razlozi su raznovrsni, od ekonomskih, poput jeftinije eksproprijacije do toga da pravolinijski autoput može izazvati umor vozača ili dosadu, što može povećati rizik od saobraćajnih nezgoda
Hvala puno na odgovoru, iako mislim da je neubedljiv. Živim u slivu Velike Morave, pa su mi apsolutno poznate njene karakteristike. Imam i kuću u ravničarskom delu sela, pa, kao i kod svih u tom području, bunar mi sadrži moravsku vodu, iako sam oko 2 km udaljen pravolinijski od samog korita. Redovno nas plavi, već od Bagrdanskog tesnaca, jer ne postoji zaštita u vidu odbrambenog nasipa, za razliku od, npr. susednog Lapova, i dalje, nizvodno, gde to nije slučaj, što znači da je lakša odbrana od "kapilara" nego od poplavnog talasa. Morava je ravničarska reka, drastične promene toka se dešavaju kroz godine, ili decenije, nije isto što i bujična, brdsko-planinska reka... Uglavnom, stenu od samo jedne tone ne bi pomerila ni za 1000 godina, ako bi takva bila u sklopu trupa/nasipa (a toga imamo na milione kubika, kamen samo iz naših kamenoloma se koristi u celoj Srbiji, za razliku od nasipa šljunkom/peskom). Kakva crna sondiranja, pa to se radi na slučajnom uzorku, znači, nepotpuno, pa ja u 200 metara dužine placa imam tri različita sastava terena. Dokaz da ni o tome nije baš puno vođeno računa je upravo na ušću brze i opasne Ljubostinjske reke u Moravu, gde su je "ostavili" posle mosta uz sami trup auto-puta. Toliko o podrivanju, dok mogu opet samo delimično da se složim o preferabilnosti i uticaju na životnu sredinu, govorim o ceni koštanja, znači, npr. u redu je ako se na 100 metara širine korita (koje se, by the way, posebno utvrđuje) postavi most od 200-250 metara, ne prekidaju se nikakvi tokovi ni migracije, ali brate, most od 500, 600, 700 metara...?!? to ne postoji ni na Velikoj Moravi. Gledajući najnoviju simulaciju novog auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, verovatno urađenoj prema projektnoj dokumentaciji, U SRED NAJVEĆE RAVNICE U SRBIJI, projektovano je, samo do Zrenjanina, dva mosta preko Tamiša i još dva preko nekog kanala i Begeja su ukupne dužine od oko 6 KILOMETARA?!? Vijadukt preko pruge 800 METARA?!? Da ne pominjem predimenzionirane petlje... Evo linka, pa se uverite i sami:
I dalje isto pitanje: ko to projektuje, gde su to naučili, odakle tolika bahatost? Jel´ to nas neko zeza, ovo ni Dubai ne bi prihvatio? A onda se pitamo zašto ljudima nije isplaćena ekspropriisana imovina, a retko ko shvata o "kolikoj" cifri se radi: kilometar auto-puta zauzima, u proseku, oko 5 hektara. Čak i kad bi platili 30.000€ po hektaru, što je za mnoge misaona imenica, to je 150.000€. Ako je cena auto-puta u Srbiji od nekih 12 do 15 MILIONA evra po kilometru, (Moravski koridor je sa prvobitnih 800-900 miliona evra, "skočio" na 1,6 milijarde) koliko je učešće eksproprijacije? U proseku, oko 1%, što je manje i od cene projektovanja. O tome ja pričam, zašto tolike mosturine, zašto toliki kilometri...? Ne stoji ni opaska da "pravolinijski autoput može izazvati umor vozača ili dosadu, što može povećati rizik od saobraćajnih nezgoda", jer sam nekoliko godina radio kao vozač u međunarodnoj špediciji, od Rusije do Španije, preko pola Evrope, pa znam tačno kako izgleda laserski prav put, čak i u dužini od preko 30 kilometara, dok bi u ovom slučaju, kod nas, to bilo samo po par kilometara, ali bi smanjilo dužinu, samim tim i vreme prolaska deonice za bar 10%.