Vesti su stare, ali me zanima vaše mišljene o ovom vidu javnog prevoza. Imaju ga mnogi gradovi kao npr. Seattle, Moskva, Kuala Lumpur, Sydney, Naha, Kitakyushu, Hiroshima, a grade ga Mumbai, Jakarta, Incheon i dr.
Podeljenog sam mišljenja. Kilometar monoraila je jeftiniji od metroa, brže se gradi, ali njegova primena je ograničena u starom jezgru isključivo iz estetskih razloga, naročito mislim na centar Beograda i Zemuna. A ako bi se gradile tunelske deonice za monorail, bile bi skuplje zbog visokog profila, tako da u centru metro odnosi apsolutnu prednost. Smatram da je njegova primena jedino moguća kod novogradnjei na periferiji, odnosno na obodima grada. Možda je moguća linija Novi Beograd-Banovo Brdo.
Link društva: http://www.monorails.org/index.html
LINK:http://www.agmagazin.co.yu/sadrzaj30.htmMONORAIL i u Beogradu – zašto da ne?
Jedan od mogućih rešenja javnog prevoza u Beogradu
Uspešno rešenje javnog prevoza putnika san je gradskih vlasti u svim gradovima sveta. Neki su to pitanje davno rešili izgradivši metro i efikasnu mrežu autobuskih, trolejbuskih i tramvajskih linija, ali ih konstantno povećanje broja stanovnika podstiče da stalno iznalaze nova rešenja.
Beograd još uvek luta tragajući za pravim i dugoročnim rešenjem koje će biti maksimalno efikasno, a uz to i jeftino za izgradnju i održavanje. Januara ove godine, prilikom posete Las Vegasu, zapazili smo veoma elegantno rešenje javnog prevoza, nazvano MONORAIL. Zašto tako nešto ne bismo imali i u Beogradu?
Zastareli tramvajski sistem u Beogradu pokazao se veoma nefunkcionalan i spor jer ometa automobilski i autobuski saobraćaj što se najviše primećuje na raskrsnicama, a prilikom zastoja zbog nestanka struje, na ulicama nastaje pravi kolaps.
Pošto su ulice prezagušene automobilskim saobraćajem svi gradovi pribegavaju «podizanju» saobraćaja na nadvožnjake na stubovima kojima se kapacitet saobraćaja znatno povećava a ujedno se izbegavaju zastoji na raskrsnicama. U Beogradu je planirana izgradnja jednog takvog saobraćajnog komunikacijskog sistema – «unutrašnjeg magistralnog prstena – UMP» koji bi znatno ubrzao saobraćaj i smanjio gužve kroz centar grada.
Šinski prevoz putnika u Beogradu se zasada odvija tramvajima a planirano je da počne izgradnja takozvanog lakog-metroa čiji bi jedan deo trase išao ispod zemlje (u najužem centru grada) a preostali deo bi se odvijao dosadašnjim tramvajskim trasama. Verovatno je to i najekonomičnije rešenje ali bi i dalje vozila lakog-metroa zauzimala dragoceni prostor na ulicama i pravila usporenja ostalog saobraćaja u raskrsnicama. Rešenje koje smo videli u Las Vegasu moglo bi da se primeni i kod nas. Naravno, mnogi će odmah sa skepsom prokomentarisati svaki novi predlog, ali zašto ne razmotriti njegove prednosti?
Prednosti Monoraila?
Monorail (monorejl) je mini-kompozicija vozila koje se kreće po betonskoj gredi na gumenim točkovima što ga čini gotovo nečujnim. Njegova «betonska šina» koju obuhvata i sa bokova uzdignuta je na betonskim stubovima na dovoljnu visinu kako se ne bi ometao ostali deo saobraćaja. Potpuna nezavisnost od «prizemnog» saobraćaja čini ga znatno bržim, bezbednijim i efikasnijim, a ne treba zanemariti ni odsustvo buke koju ostala šinska vozila proizvode. U raskrsnicama nema čekanja na «zeleno za tramvaje» što omogućava duži «zeleni» vremenski period za automobile čime se povećava protok vozila kroz raskrsnicu. Još veća prednost je što se na postojećim ulicama dobijaju dve nove saobraćajne trake (nestaju tramvajske pruge i njihove «baštice») za postojeći automobilski saobraćaj, što predstavlja «poklon» koji treba veoma ceniti.
Stanice Monoraila predstavljaju ujedno i bezbedne koridore za prelazak putnika s jedne na drugu stranu ulice (nadzemne ili podzemne, u zavisnosti od slučaja do slučaja), a liftovima je obezbeđen transport lica sa invaliditetom.
«Sticanjem nezavisnosti» od ostalog saobraćaja Monorail bi imao svoju preciznu dinamiku stizanja u stanice, čime bi se servis i usluga prema građanima koji koriste (i plaćaju) javni prevoz, podigli na znatno viši nivo.
Sama izgradnja «pruge» je maksimalno pojednostavljena, sve elemente mogle bi da proizvode domaće firme, a montaža betonskih stubova nosača i samih greda-šina izvodi se brzo bez dužeg zatvaranja ulica za saobraćaj.
Monorail koristi električnu energiju za pogon a sama vozila predstavljaju vrlo atraktivne objekte za postavljanje reklamnih oglasa (i spolja i iznutra) što dodatno opravdava isplativost samog projekta.
Zašto da ne i kod nas?
Ovaj nečujni, ekonomični, brzi, bezbedni i efikasni sistem transporta putnika u Beogradu bio bi i velika atrakcija za turiste, kao što to jeste u Las Vegasu.
Kako bi izgledao Bulevar kralja Aleksandra pokazali smo fotomontažom deonice fotografisane u Las Vegasu preklopljene sa fotografijom deonice Bulevara kod Hotela Metropol, blizu Vukovog spomenika, kao i raskrsnice kod Pravnog fakulteta.
Podizanjem «šinskog» javnog prevoza na «gornji» nivo znatno bi se povećao kapacitet Bulevara i samih raskrsnica. I Monorail bi na deonici, za koju je inače predviđeno da je laki-metro prevaljuje pod zemljom, takođe mogao da «siđe» u podzemni tunel i kasnije mostom preko Save stigne na Novi Beograd.
Ovim «omažom» želeli smo samo da prikažemo da uspešna rešenja neprestano treba tražiti i da se podsticanjem razmišljanja mogu roditi i neke nove ideje, još bolje i originalnije od ove koju smo prikazali.
Zoran Miljanić, dipl.ing.građ.
LINK: http://www.yu-build.rs/index.php/Gradjevinarstvo/Voznja-po-jednoj-sini.htmVožnja po jednoj šini
Utorak, 11. februar 2003.
Pristojan gradski prevoz u Beogradu možda uskoro više neće biti samo "pusta" želja. Naime, kako "Politika" saznaje, Skupštinu grada nedavno su posetili predstavnici američke kompanije "Monorejl" koja je ponudila da gužve u saobraćaju prevaziđe rešenjem u kojem se vozilo sa putnicima kreće po jednoj šini čija je konstrukcija desetak i više metara podignuta iznad zemlje.
"Monorejl" u prevodu znači "jedna šina". Ova kompanija to ime nosi zato što se njena vozila kreću upravo po jednoj šini kroz koju prolazi struja suprotnog polariteta od onog u postolju vagona sa putnicima. Zahvaljujući toj energiji vozilo bukvalno lebdi nad šinom i gotovo je potpuno bešumno jer nema kontakta točkova sa šinama kao kod vozova i tramvaja, kažu predstavnici kompanije.
Mogući investitori iz Amerike, uz prikaz "Monorejla" koji je već primenjen u mnogim svetskim gradovima, među kojima i Sijetl, predstavili su projekat u kome bi ovaj nadzemni prevoz u početku pokrio Novi Beograd i Čukaricu. Za ove krajeve grada odlučili su se zato što konfiguracija zemljišta i slobodan prostor dozvoljavaju postavljanje konstrukcije tako da ona ne prolazi blizu stambenih zgrada. Linije bi vodile do saobraćajnih čvorišta nadomak centra odakle bi putnici dalje nastavljali autobusima, trolejbusima i tramvajima. Ili, jednog dana, možda klasičnim metroom čija bi mreža bila ispod gradskog jezgra.
- Projekat u kome je za početak predviđena izgradnja 40 kilometara "Monorejla" vredan je 65 miliona dolara. Za taj novac Beograd ne dobija samo najsavremeniji vid gradskog prevoza već i mogućnost da reši problem saobraćajnih gužvi u centru. U tom slučaju, broj autobuskih linija koje ulaze u najstrože gradsko jezgro bio bi prepolovljen, a putovanje ka centru i povratak iz njega, mnogostruko kraći. Pri tom ne treba zaboraviti i na činjenicu da bi smanjenje broja autobusa u uskim gradskim ulicama umanjilo aerozagađenje i buku, kažu predstavnici "Monorejla", poručujući da je projekat koji je donet u Beograd, mnogostruko jeftiniji od klasičnog metroa koji osim dosta novca, zahteva i godine obimnih radova pre nego što bi i krenule prve podzemne kompozicije.
M. L.
Izvor: Politika.
Podeljenog sam mišljenja. Kilometar monoraila je jeftiniji od metroa, brže se gradi, ali njegova primena je ograničena u starom jezgru isključivo iz estetskih razloga, naročito mislim na centar Beograda i Zemuna. A ako bi se gradile tunelske deonice za monorail, bile bi skuplje zbog visokog profila, tako da u centru metro odnosi apsolutnu prednost. Smatram da je njegova primena jedino moguća kod novogradnjei na periferiji, odnosno na obodima grada. Možda je moguća linija Novi Beograd-Banovo Brdo.
Link društva: http://www.monorails.org/index.html