Šta je novo?
Od:
Filteri

Monorail

S

Siniša

Advanced
Učlanjen(a)
10.12.2006.
Poruke
2.015
Pohvaljen
2.092
Vesti su stare, ali me zanima vaše mišljene o ovom vidu javnog prevoza. Imaju ga mnogi gradovi kao npr. Seattle, Moskva, Kuala Lumpur, Sydney, Naha, Kitakyushu, Hiroshima, a grade ga Mumbai, Jakarta, Incheon i dr.
MONORAIL i u Beogradu – zašto da ne?
MR03.jpg


Jedan od mogućih rešenja javnog prevoza u Beogradu
Uspešno rešenje javnog prevoza putnika san je gradskih vlasti u svim gradovima sveta. Neki su to pitanje davno rešili izgradivši metro i efikasnu mrežu autobuskih, trolejbuskih i tramvajskih linija, ali ih konstantno povećanje broja stanovnika podstiče da stalno iznalaze nova rešenja.
Beograd još uvek luta tragajući za pravim i dugoročnim rešenjem koje će biti maksimalno efikasno, a uz to i jeftino za izgradnju i održavanje. Januara ove godine, prilikom posete Las Vegasu, zapazili smo veoma elegantno rešenje javnog prevoza, nazvano MONORAIL. Zašto tako nešto ne bismo imali i u Beogradu?
MR01.jpg

Zastareli tramvajski sistem u Beogradu pokazao se veoma nefunkcionalan i spor jer ometa automobilski i autobuski saobraćaj što se najviše primećuje na raskrsnicama, a prilikom zastoja zbog nestanka struje, na ulicama nastaje pravi kolaps.
MR04.jpg

Pošto su ulice prezagušene automobilskim saobraćajem svi gradovi pribegavaju «podizanju» saobraćaja na nadvožnjake na stubovima kojima se kapacitet saobraćaja znatno povećava a ujedno se izbegavaju zastoji na raskrsnicama. U Beogradu je planirana izgradnja jednog takvog saobraćajnog komunikacijskog sistema – «unutrašnjeg magistralnog prstena – UMP» koji bi znatno ubrzao saobraćaj i smanjio gužve kroz centar grada.
Šinski prevoz putnika u Beogradu se zasada odvija tramvajima a planirano je da počne izgradnja takozvanog lakog-metroa čiji bi jedan deo trase išao ispod zemlje (u najužem centru grada) a preostali deo bi se odvijao dosadašnjim tramvajskim trasama. Verovatno je to i najekonomičnije rešenje ali bi i dalje vozila lakog-metroa zauzimala dragoceni prostor na ulicama i pravila usporenja ostalog saobraćaja u raskrsnicama. Rešenje koje smo videli u Las Vegasu moglo bi da se primeni i kod nas. Naravno, mnogi će odmah sa skepsom prokomentarisati svaki novi predlog, ali zašto ne razmotriti njegove prednosti?

Prednosti Monoraila?
Monorail (monorejl) je mini-kompozicija vozila koje se kreće po betonskoj gredi na gumenim točkovima što ga čini gotovo nečujnim. Njegova «betonska šina» koju obuhvata i sa bokova uzdignuta je na betonskim stubovima na dovoljnu visinu kako se ne bi ometao ostali deo saobraćaja. Potpuna nezavisnost od «prizemnog» saobraćaja čini ga znatno bržim, bezbednijim i efikasnijim, a ne treba zanemariti ni odsustvo buke koju ostala šinska vozila proizvode. U raskrsnicama nema čekanja na «zeleno za tramvaje» što omogućava duži «zeleni» vremenski period za automobile čime se povećava protok vozila kroz raskrsnicu. Još veća prednost je što se na postojećim ulicama dobijaju dve nove saobraćajne trake (nestaju tramvajske pruge i njihove «baštice») za postojeći automobilski saobraćaj, što predstavlja «poklon» koji treba veoma ceniti.

Stanice Monoraila predstavljaju ujedno i bezbedne koridore za prelazak putnika s jedne na drugu stranu ulice (nadzemne ili podzemne, u zavisnosti od slučaja do slučaja), a liftovima je obezbeđen transport lica sa invaliditetom.
«Sticanjem nezavisnosti» od ostalog saobraćaja Monorail bi imao svoju preciznu dinamiku stizanja u stanice, čime bi se servis i usluga prema građanima koji koriste (i plaćaju) javni prevoz, podigli na znatno viši nivo.
Sama izgradnja «pruge» je maksimalno pojednostavljena, sve elemente mogle bi da proizvode domaće firme, a montaža betonskih stubova nosača i samih greda-šina izvodi se brzo bez dužeg zatvaranja ulica za saobraćaj.
Monorail koristi električnu energiju za pogon a sama vozila predstavljaju vrlo atraktivne objekte za postavljanje reklamnih oglasa (i spolja i iznutra) što dodatno opravdava isplativost samog projekta.
MR3054.jpg

Zašto da ne i kod nas?
Ovaj nečujni, ekonomični, brzi, bezbedni i efikasni sistem transporta putnika u Beogradu bio bi i velika atrakcija za turiste, kao što to jeste u Las Vegasu.
Kako bi izgledao Bulevar kralja Aleksandra pokazali smo fotomontažom deonice fotografisane u Las Vegasu preklopljene sa fotografijom deonice Bulevara kod Hotela Metropol, blizu Vukovog spomenika, kao i raskrsnice kod Pravnog fakulteta.
Podizanjem «šinskog» javnog prevoza na «gornji» nivo znatno bi se povećao kapacitet Bulevara i samih raskrsnica. I Monorail bi na deonici, za koju je inače predviđeno da je laki-metro prevaljuje pod zemljom, takođe mogao da «siđe» u podzemni tunel i kasnije mostom preko Save stigne na Novi Beograd.
Ovim «omažom» želeli smo samo da prikažemo da uspešna rešenja neprestano treba tražiti i da se podsticanjem razmišljanja mogu roditi i neke nove ideje, još bolje i originalnije od ove koju smo prikazali.

Zoran Miljanić, dipl.ing.građ.
Kliknite za proširenje...
LINK:http://www.agmagazin.co.yu/sadrzaj30.htm

Vožnja po jednoj šini
Utorak, 11. februar 2003.

Pristojan gradski prevoz u Beogradu možda uskoro više neće biti samo "pusta" želja. Naime, kako "Politika" saznaje, Skupštinu grada nedavno su posetili predstavnici američke kompanije "Monorejl" koja je ponudila da gužve u saobraćaju prevaziđe rešenjem u kojem se vozilo sa putnicima kreće po jednoj šini čija je konstrukcija desetak i više metara podignuta iznad zemlje.

"Monorejl" u prevodu znači "jedna šina". Ova kompanija to ime nosi zato što se njena vozila kreću upravo po jednoj šini kroz koju prolazi struja suprotnog polariteta od onog u postolju vagona sa putnicima. Zahvaljujući toj energiji vozilo bukvalno lebdi nad šinom i gotovo je potpuno bešumno jer nema kontakta točkova sa šinama kao kod vozova i tramvaja, kažu predstavnici kompanije.

Mogući investitori iz Amerike, uz prikaz "Monorejla" koji je već primenjen u mnogim svetskim gradovima, među kojima i Sijetl, predstavili su projekat u kome bi ovaj nadzemni prevoz u početku pokrio Novi Beograd i Čukaricu. Za ove krajeve grada odlučili su se zato što konfiguracija zemljišta i slobodan prostor dozvoljavaju postavljanje konstrukcije tako da ona ne prolazi blizu stambenih zgrada. Linije bi vodile do saobraćajnih čvorišta nadomak centra odakle bi putnici dalje nastavljali autobusima, trolejbusima i tramvajima. Ili, jednog dana, možda klasičnim metroom čija bi mreža bila ispod gradskog jezgra.

- Projekat u kome je za početak predviđena izgradnja 40 kilometara "Monorejla" vredan je 65 miliona dolara. Za taj novac Beograd ne dobija samo najsavremeniji vid gradskog prevoza već i mogućnost da reši problem saobraćajnih gužvi u centru. U tom slučaju, broj autobuskih linija koje ulaze u najstrože gradsko jezgro bio bi prepolovljen, a putovanje ka centru i povratak iz njega, mnogostruko kraći. Pri tom ne treba zaboraviti i na činjenicu da bi smanjenje broja autobusa u uskim gradskim ulicama umanjilo aerozagađenje i buku, kažu predstavnici "Monorejla", poručujući da je projekat koji je donet u Beograd, mnogostruko jeftiniji od klasičnog metroa koji osim dosta novca, zahteva i godine obimnih radova pre nego što bi i krenule prve podzemne kompozicije.

M. L.
Izvor: Politika.
Kliknite za proširenje...
LINK: http://www.yu-build.rs/index.php/Gradjevinarstvo/Voznja-po-jednoj-sini.htm

Podeljenog sam mišljenja. Kilometar monoraila je jeftiniji od metroa, brže se gradi, ali njegova primena je ograničena u starom jezgru isključivo iz estetskih razloga, naročito mislim na centar Beograda i Zemuna. A ako bi se gradile tunelske deonice za monorail, bile bi skuplje zbog visokog profila, tako da u centru metro odnosi apsolutnu prednost. Smatram da je njegova primena jedino moguća kod novogradnjei na periferiji, odnosno na obodima grada. Možda je moguća linija Novi Beograd-Banovo Brdo.
Link društva: http://www.monorails.org/index.html
 
ja mislim da je cute :p
Ne u centru ali Nbg - Nikola Tesla ludilo
 
Nisam znao da je to tako jeftino. Postoje dosta lokacija koja bi se mogla povezati na taj nacin, ali to bi uglavnom trebale biti linije koje povezuju prigradska naselja sa gradskim, mada mogu da zamislim tako nesto i na nekim mestima na NBG(npr. Jurija Gagarina).

Inace, kad god cujem monarail meni je ovo prva asocijacija. :lol:
[video]http://www.youtube.com/watch?v=A3xGtjhZ_Yg[/video]
 
"Monorejl" u prevodu znači "jedna šina". Ova kompanija to ime nosi zato što se njena vozila kreću upravo po jednoj šini kroz koju prolazi struja suprotnog polariteta od onog u postolju vagona sa putnicima. Zahvaljujući toj energiji vozilo bukvalno lebdi nad šinom i gotovo je potpuno bešumno jer nema kontakta točkova sa šinama kao kod vozova i tramvaja, kažu predstavnici kompanije.
Kliknite za proširenje...
Ovo važi za maglev tehnologiju, gde se stvara jako elektromagnetno polje koje drži voz u vazduhu. Baš zbog potrebe da se koriste magneti duž cele trase, pruga za maglev je jako skupa. Ovi tvrde da mogu da postignu istu stvar sa starom tehnologijom i desetak puta jeftinije?

Da, i meni je prva asocijacija monorail iz Simpsona.

Elem, ovo je sa vikipedije:

Maglev

Under the Monorail Society beam width criteria, some but not all maglev systems are considered monorails, such as the Transrapid and Linimo. Maglevs differ from all other monorail systems in that they do not (normally) physically contact the beam.

Monorail vehicles are not compatible with any other type of rail infrastructure, which makes (for example) through services onto mainline tracks impossible.
Monorail tracks do not easily accommodate at-grade intersections.
In an emergency, passengers may not be able to immediately exit because an elevated monorail vehicle is high above ground and not all systems have emergency walkways. The passengers must sometimes wait until a rescue train, fire engine or a cherry picker comes to the rescue. Newer monorail systems resolve this by building emergency walkways alongside the entire track, at the expense of visual intrusion. Suspended railways resolve this by building aircraft style evacuation slides into the vehicles. Japanese systems use the next train to tow broken down trains to the next station, but this has yet to occur[citation needed].
Turnouts, especially at high speeds, tend to be difficult. Traversers might be substituted.
Monorail infrastructure and vehicles are often made by separate manufacturers, with different manufacturers using incompatible designs.

Veoma elegantni Monorail u Las Vegasu je dug impozantnih 6,3km. Sadašnji je izgradio Bombardier, koristeći i stari monorail sistem. Ako bi grad i odlučio da nešto gradi, zašto nam je potrebna američka kompanija? Bombardier je dovoljan.

http://en.wikipedia.org/wiki/Las_Vegas_Monorail
 
Samo sto je maglev "malko" skuplji i u principu nije za povezivanje grada sa predgradjem vec je zamisljen da zameni brze vozove i dugacke deonice upravo zbog svoje brzine koja ima jedino smisla ako je deonica dovoljno duga da se postigne ta brzina. U protivnom je to samo mnogo mnogo bacenih para.
 
Meni je super ideja za monorail u beogradu, ali ipak mi je bolji metro. :p
 
U Shanghaiu maglev voz povezuje Pudong aerodorm sa gradom. linija je duga nekih 30 km i prelazi za oko 8 minuta. To je jedini slučaj primene magleva u, uslovno rečeno, JGP-u.
Monorail bi bio dobar u Beograu kao tangentualna linija ili na relaciji obod grada-početak centra.
 
Nemam ja problem sa monorailom već sa načinom kako je u gornjem članku predstavljen, kao nešto što nije. Kao i svaka druga tehnologija, ima svoje mane i vrline.

Po meni, idealna primena bi ipak bila međugradska, kao sjajno rešenje za putničke vozove.

Evo kako bi to izgledalo:

Izgrade se betonski stubovi koji mogu da nose DVE pruge, sa tim da se uzmu u obzir obe tehnologije, običan monorail i maglev, tj. betonska osnova na kojoj mogu biti primenjene obe tehnologije.

Na njima se izgradi jedna monorail pruga BG-NS i kasnije BG-NI. Na neiskorišćenoj polovini se polako postavlja oprema za maglev. Ima više postova gde sam pominjao načine kako pruga može da isplati samu sebe, ako se planira kako treba.

Kada se završi prva maglev pruga, ukida se monorail i polako se postavlja i druga maglev pruga.

Sve šine koje su na zemlji ostaju za transport tereta.
 
Siniša":ogkcgfd4 je napisao(la):
U Shanghaiu maglev voz povezuje Pudong aerodorm sa gradom. linija je duga nekih 30 km i prelazi za oko 8 minuta. To je jedini slučaj primene magleva u, uslovno rečeno, JGP-u.
Monorail bi bio dobar u Beograu kao tangentualna linija ili na relaciji obod grada-početak centra.
Kliknite za proširenje...
Da u pravu si nemci su kinezima u sangaju izgradili maglev od aerodroma do grada ali to je marketinski potez kineza. Maglev sa svojih 500 km/h koliko moze da razvije nema svrhe na 30 km. To je skupa zabava kao sto sam vec napomenuo. Ovo sto Vlada prica je mnogo pametnije - povezivanje gradova. Tu bi sve njegove dobre strane dosle do izrazaja. Inace jako je zanimljivo da je jedan maglev jeftiniji za odrzavanje od npr. ICE-a (brzi vozovi u Nemackoj) i trosi manje struje. Jedino sto pocetna investicija za izgradnju jednog takvog sistema veoma velika. Britanci su hteli da povezu nekoliko velikih gradova maglev vozovima medjutim mislim da se odustalo upravo zbog previsoke cene.
 
Slučajno sam juče gledao Travel Channel, njihov novinar je bio u Las Vegasu i provozao se Monorailom. Elem, karta za jednu vožnju je $5 a za 10 je $25. Pogled jeste lep ali ja mogu da vozim bicikl brže nego što ono ide. OK je za neku turističku liniju prema Kosmaju ili do novog Zoo vrta i botaničke bašte ali kao nešto što treba u gradskom jezgru koristiti svaki dan, neka hvala. .
 
Na urbanrailu piše da monorail u Las Vegasu pređe svoju trasu od 6,2 km za 14 minuta, onaj u Tami 16 km za 36 minuta.
 
Tama je u najboljem slučaju prigradski monorail, u predgrađu predgrađa, otprilike. Jeste udobno i OK što se tiče brzine, ali nije za gradsko jezgro.
 
e, a šta mislite o ideji da se napravi monorail umesto one žičare od Bloka 44 do Košutnjaka? ili da se to napravi od Donjeg grada do PC Ušće, kao i da bude prigradska od Bežanije do Surčina, Nove Galenike do Zemunskog keja (mada je tu Gardoš problem) i od Dunav stanice, preko Koteža do Zemuna?

i šta mislite o ovome: http://en.wikipedia.org/wiki/Schwebebahn_Wuppertal
 
Razmisljao sam o monorejlu umesto zicare na potezu Blok 44-Ada-Kosutnjak, mozda je njarealnije samo Ada-Blok 44.
 
sigurno bi bilo efikasno rešenje. najbolje bi bilo da umesto do košutnjaka ide do Makiša, onaj potez oko Sitroenovog centra
 
Ovo je suviše skupo, plus što bi ti trebao maltene jedan novi most koji bi ovo držao. Koliko bi to smelo da bude nisko a da ne ometa rečni saobraćaj?

Za žičaru ti treba pet stanica, stubovi i kabine, a ne verujem da je mnogo sporija od ovoga.

Evo projekta
http://www.beoland.com/ostalo/zicara.html

Ali su kabine veće. A ja i dalje ne mogu da nađem temu gde sam stavio slike.
 
Slazem se da je zicara jeftinija, ali isto kao i JohnnyLee mislim da bi joj kosava pravila probleme. Verujem da bi usled jake kosave promet bio obustavljen. Za monorail ne bi bio nesto veliki most, kao i na ostalim delovima samo stubovi s vodecim gredama.
Ako bi se zicara uvela, bilo bi bolje da su gondole veceg kapaciteta, ne one sto su predvidjene za samo 8 putnika. Znam da je u pocetku bila prica da bi gondole imale 15 putnika. Mozdabi bilo najbolje kad bi bila zicara kao u New Yorku koja povezuje Manhattan i Roosvelt Island (Aerial Tramway).
 
Košava je uzeta u obzir.

IMA NADE ŽIČAROM DO ADE
Blic - specijalni dodatak, 30.04.2004; Strana: 6


Urađena Studija o izvodljivosti beogradske žičare

Mirko Radovanac i Siniša Nikolić
su pred novinare izašli u majicama
sa optimističkom porukom, koja je
i slogan čitavog projekta, vrednog
14 miliona evra

Studiju izvodljivosti za prvu fazu najatraktivnijeg prevoza u gradu, žičare, kojom će se ići od Novog Beograda do Ade Ciganlije uradila je firma “Juginus”. Na polaznoj i krajnjoj tački nalaziće se po 1.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Ova početna faza žičare košta 3,8 miliona evra, a od prodaje poslovnog prostora mogli bi da se pokriju troškovi investiranja.
Žičara bi mogla da preveze 2.000 putnika na sat, dok bi gondole imale osam sedišta - rekao je Siniša Nikolić direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda prilikom jučerašnje prezentacije ovog projekta.
On je naglasio da se početak izgradnje prve etape može očekivati za godinu dana, što znači da bi Beograd imao žičaru do kraja 2005. godine..
Direktor “Juginusa” Mirko Radovanac istakao je da je žičara isplativ i vrlo atraktivan projekat.
- Konačno možemo reći da sada “Ima nade, žičarom do Ade” - naglasio je Radovanac.
Dužina prve faze žičare je 995 metara i obuhvata dve stanice, na Novom Beogradu i Adi. Vreme putovanja iznosi oko 2,5 minuta. Cena karte bi bila oko jedan evro, pa bi se povraćaj troškova očekivao u prvih deset godina. Studija opravdanosti izgradnje žičare ukazala je i na efekte povećanja zaposlenosti, jer bi pružala oko 700 novih radnih mesta različitih struka.
Trasa cele žičare će povezivati sportski centar na Košutnjaku, preko okretnice na Banovom brdu, Makiša i Ade, sa blokom 44 na Novom Beogradu. Ukupna dužina trase je oko pet kilometara, sa pet predviđenih stanica: Blok 44, Ada, Makiš, Banov o brdo i Košutnjak.
Za 17 minuta bi se stizalo od Novog Beograda do Košutnjaka, ako nekoga interesuje čitav put. Izgradnja cele trase iznosila bi oko 14 miliona evra.


Antrfile:

Dva meseca za javnu raspravu

Siniša Nikolić je naglasio da građani mogu davati predloge i komentare na generalni projekat i studiju opravdanosti izgradnje beogradske žičare u naredna dva meseca. Takođe se mogu predlagati imena za žičaru. Zainteresovani građani to mogu učiniti putem sajt adrese: www.beoland.co.yu.

Autor: S. GAVRIĆ

Izvor: Blic
http://82.117.206.29/Develop/vesti....4d4389e0fdcc133bc1256e850082997e?OpenDocument


Slike i video fajl sa vizuelizacijom žičare

http://www.massvision.net/active/sr.../vizuelizacija/_params/shop_item_id/1602.html

Ali i ovo je stara vizuelizacija, dajem glavu da sam video veće kabine.
 
Monorail, ko bog za NBG ;)

A imam plan za žičaru, i žičara nije skupa i bila bi jedna od atrakcija grada jer one linije što sam ja nacrtao su kao stvorene za slikanje najlepših panorama grada a i spajaju se sa metroom, gradskom železnicom, busevima, trolama i tramvajima pa i rečnim prevozom. Sve je savršeno integrisano a ima samo 2 linije. Mogla bi još jedna, moram da razradim plan.
 
Meni se za monorejl više čini da je nekako namenjen lokalnom saobraćaju, a ne na veće razdaljine. Stoga bi NBG zaista mogao da vidi nešto na tu temu, jer ima i prostora. Mada, opet, NBG ima mnoge bulevare, pa je drumski saobraćaj koji je ograničen na sam NBG relativno brz, što može uticati na manjak interesovanja vozača za monorejl. Problem nastaje kada treba otići u Centar, ili proći kroz njega da bi se otišlo dalje. To, bar što se nas komjutera tiče, treba da reši metro. A od tih stanica metroa mogla bi po NBG-u da se širi neka monorejl mreža. Metro, koliko sam ja video, ionako ima samo jedan krak na opštini, i to u Đinđićevom bulevaru, pa dalje gore ka Zemunu. Ako ostane neopslužen drugim vidovima prevoza i time nedostupan većem broju stanovnika, onda džaba ga bilo.
 
Da pokrenem malo temu:Šta mislite o Monorail-u na levoj obali Dunava i Novobeogradskim prigradskim naseljima(Tipa Surčin,Dobanovci,Jakovo,Ugrinovci,Šimanovci).Imali bi šest linija(dve glavne i četiri pomoćne).Centar sistema bio bi Blok 20
Linija A:Dunavac - Besni Fok - Vrbovsko - Široka Greda - Padinska Skela - Kovilovo - Borča - Kotež - Bulevar Despota Stefan(Kombinat Pamuka) - Bulevar Despota Stefan - Braće Jugovića - Brankova - Brankov Most - Blok 20
Linija :Šimanovci - Krnješevci - Ugrinovci - Dobanovci - Surčin - Aerodrom - Ledine - Evropska - Gandijeva - Zemunska - Tošin Bunar - Bulevar Milutina Milankovića - Bulevar Umetnosti - Bulevar Zorana Đinđića - Blok 20
Linija :Jabučki Rit - Ovča - Kotež
Linija:pančevo Strelište - Reva - Ovčanski Sebeš - Krnjača - Kotež
Linija:Stara Pazova - Vojka - Nova Pazova - Batajnica - Zemun Polje - Aerodrom
Linija:progar - Boljevci - Jakovo - Surčin
Na levoj obali logično bi Monorail išao uz put,dok bi u Krnjači,Padinskoj Skeli,Borči i Kotežu išao po obodu naselja.
U Progaru,Boljevcima,Jakovu,Surčinu,Vojci,Šimanovcima,Ugrinovci,Dobanovima i Surčinu bi išla glavnim ulicama i po potrebi po obodu naselja.
U Novoj i Staroj Pazovi,Batajnici i Zemun Polju bi išao uz prugu.
Na Novom Beogradu bi išao po travnatim površinama u koje se nalaze u sredini ulice.
U Bulevaru Despota Stefana bi išao po sredini ulice.Od obe trake(oba smera)bi se uzelo malo i tu napravio Stub.Za to što se malo uzelo,bi se nadoknadilo tako što bi se uzelo malo od parkinga na trotoaru.
U Terazijskom tunelu šine bi bile zakačene na plafon mosta.U Brankovoj ulici isto kao u Bulevaru Despota stefana.Na Brankovom Most bi saobraćao ispod Mosta.
 
Много је то компликовано за нас. Биће, али ко зна када и какав ће Београд тад бити. Питање је да ли ће пола од тих насеља постојати или носити то име, такав неки временски период
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh