У време последњих киша крајем прошлог месеца, журио сам да се нађем са другом на главној аутобуској станици како бих преузео пакет. На рамену сам имао торбу, преко које сам пребацио летњи блејзер. Скоро трчећим кораком поред железничке станице, нисам ни приметио да ме неко дозива. Педесетак метара касније, осетих додир, два - три пута по рамену. Окренем се, а оно један од миграната, једва пунолетан, мршав, рачерупане косе, поцепаних патика, обрати ми се на лошем енглеском. Каже - испало вам је ово - и пружи ми мој летњи блејзер. Још нисам изговорио "хвала", он оде својим путем, а ја према аутобусу да узмем пакет. Каже ми друг - трчао дечко за тобом педесет метара, помислих да хоће да те покраде.
Иначе, неколико дана раније, забележио сам и једну фотку коју тек сада стижем да поделим:
Иначе, неколико дана раније, забележио сам и једну фотку коју тек сада стижем да поделим: