Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.976
- Pohvaljen
- 59.311
Један добар видео на ову тему. https://www.facebook.com/gapminder.org/ ... 668628791/
Прешево: Србија спремно прихвата избеглице
Јелена Стојковић | 24. август 2015. 09:00 | Коментара: 12
Репортер "Новости" на југу земље где су хиљаде миграната стигле из Македоније: На потврде за боравак чека око 4.000 људи n Очекује се нови талас Сиријаца, Ирачана... Гранични прелази проходни и без застоја
Велики број избеглица након проблема на македонско-грчкој граници нашао је уточиште на такозваном Миратовачком пољу на десетак километара од Прешева, као и у самом Центру за прихват у Прешеву. Уморни, уплашени и измучени сложни су у томе да је долазак у Србију спас од недаћа које су их задесиле на путу. Према подацима служби са терена на Миратовачком пољу на потврде за боравак чека 4.000 људи, док их је јуче у Прешеву у Центру за прихват било 1.000.
Прешево је јуче посетио министар одбране Братислав Гашић, који је рекао да је на пољу у Миратовцу формиран још један велики камп за прихват избеглица са Блиског истока који из Македоније прелазе у Србију и да ће овим људима у нашој земљи бити пружена свака врста помоћи.
- Имамо добру организацију државних органа који сви заједно раде на прихвату миграната. Ови људи осећају хуманост Србије према њима, а са оволиким бројем миграната нисмо до сада имали ниједан инцидент, нити било какав проблем - казао је Гашић.
Залихе хране и воде има тек за још неколико дана, очекује се помоћ. Он је најавио да ће додатне екипе лекара из нишке Војне болнице доћи у Прешево, а радиће се на томе да буде спроведена и струја како би на лицу места могле да се издају потврде мигрантима о намери да затраже азил у Србији.
- Увели смо и трећу смену, не можемо да предвидимо колики ће број људи доћи - каже Гашић и додаје да је Србија организована и колико је у моћи државе помоћи ће.
Српско-македонску границу јуче је прешао велики број миграната, а регистровано је више од 1.500 људи који су изразили намеру да затраже азил у Србији, изјавио је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, који је нагласио да је безбедносна ситуација стабилна.
На пољу у близини прешевског села Миратовац постављено је девет великих шатора, које је донирао Руско-српски хуманитарни центар из Ниша, као и већи број малих шатора које су избеглице понеле са собом. Камп обезбеђују полиција и припадници Жандармерије с борбеним возилима.
Занимљиво је да избеглице благонаклоно гледају на полицију и припаднике Жандармерије и углавном их ословљавају са "брадр" (брате).
Држава Србија дневно троши 15.000 евра само на најнужније ствари, воду и основне потрепштине, али је, према речима министра Гашића, то само за најнеопходнију помоћ и да држава издваја много већа средства, на пример за дневнице, гориво и све остало како би могле да се спровреду предвиђене процедуре.
Према подацима из Центра за прихват, преко 36.000 људи је од јула прошло кроз овај део Србије.
Међу избеглицама је пуно деце и жена. Многи од њих кажу да су срећни јер су се докопали копна. Свака породица има своју причу, сви они носе ружне успомене са ратних подручја. Живот су спаковали у један ранац, а многе су породице остале раздвојене.
МАКЕДОНИЈА: 43.631 ДОЗВОЛА ЗА ПРОЛАЗ
Од суботе до недеље македонске власти су из масе од више од 5.000 пропуштених миграната код Ђевђелије издали укупно 1.210 потврда странцима са израженом намером за подношење захтева за признавања права на азил. Највећи број из те групе чине држављани Сирије - 1.023, док су из Ирака 66, Бангладеша 41, Пакистана 33... За протеклих пет дана издато је укупно 43.631 поменутих потврда странцима у транзиту преко територије Македоније. Од њих су 30.336 мушкарци, 6.089 жена, 6.945 деце, као и 641 дете без родитеља.
- Кренула сам да децу сачувам, јер сам мужа изгубила. Њих троје су преживели много тога са мном на овом путу из Сирије. Данас се осмехују, рекла сам им да је најгоре прошло. У Македонији смо били заробљени и сада ћемо направити паузу и идемо за Шведску - прича Хитан из Сирије, док чека у реду за документа.
Стиже нови талас миграната, београдски паркови постају премали
понедељак, 24. авг 2015, 08:17 -> 18:59
Колона миграната испред прихватног центра у Прешеву. Током ноћи у Београд је пристигло 70 аутобуса са избеглицама. Залихе у прихватним центрима су при крају, очекује се помоћ међународних организација. Београдски паркови ускоро би могли да постану премали за све мигранте који долазе, упозоравају у Центру за помоћ тражиоцима азила. Очекује се да избеглице које су за викенд стигле у Прешево до среде увече напусте Србију.
Више од 7.000 избеглица стигло је у Србију у ноћи између суботе и недеље после проласка кроз Македонију, показују подаци Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, док Међународна федерација Црвеног крста наредних дана очекује драстичан пораст броја избеглица.
Припремила Драгана Биберовић (12.00)
Your browser does not support the video tag.
Кроз прихватни центар прошло 60.000 људи
Секретар Црвеног крста у Прешеву Ахмет Халими каже да је кроз општински Прихватни центар за мигранте у последња 24 часа прошло више од 8.000 избеглица са Блиског истока и севера Африке.
Халими је за агенцију Бета рекао да се избеглице, након што се региструју и узму пакете хране и воде, не задржавају у Прихватном центру већ да настављају пут према Београду возовима и аутобусима.
Према евиденцији Црвеног крста, на основу броја подељених пакета хране и хигијене, од почетка августа када је отворен Прихватни центар у Прешеву, кроз њега је прошло око 60.000 људи.
Према проценама надлежних, талас избеглица из Сирије, Ирака, Авганистана и других држава, који је током викенда стигао у Прешево, требало би до среде увече да напусти Србију.
"То је био један талас људи који је претрпео реално свашта по грчким острвима, који је био блокиран у Македонији без воде и хране... И очекујем да ће до прекосутра увече скроз проћи кроз Србију", рекао је Републички комесар за избеглице и миграције Владими Цуцић.
Од 8. јула у Прешеву је отворен и Центар за привремени прихват и смештај миграната и азиланата који се налази у адаптираној Управној згради Предузећа за обраду дувана. И у Миратовцу, месту уз македонску границу, удаљеном око седам километара од Прешева отворен је привремени камп са шаторима у коме мигранти добијају прву помоћ.
У прихватном центру у Прешеву јутрос није било мигранaта, али се током преподнева формирала колона оних који чекају да се региструју. Предност приликом добијања папира имају жене, деца, стари и изнемогли.
"Ми само желимо да одемо одавде, да наставимо свој пут. Само желимо да добијемо документа, само то. Не желим ни храну, ни пиће, само желим документа и да наставим свој пут", рекао је један од миграната.
"Све је у реду, али само седимо, ништа не радимо. Не знам зашто су нас ставили овде у овај камп. Не желимо ништа од Србије, само желимо да одемо", каже други.
У кампу у селу Миратовцу је још око 2.000 миграната, јавља извештач РТС-а. Очекује се још једна већа група од око 1.500 људи.
Екипе Црвеног крста, Комесаријата за избеглице, Организације за миграције, лекари и полиција дежурају 24 сата.
Залиха хране, воде, средстава за хигијену има за још свега један дан. Црвеном крсту недостају и возила за превоз помоћи.
Помоћ је јуче стигла из Српско-руског хуманитарног центра, одакле је послато 2.000 ћебади. С обзиром на то да се очекује већи прилив миграната, свака помоћ је преко потребна.
Лекари ангажовани у Прешеву на пружању помоћи мигрантима дневно у просеку имају од 70 до 100 пацијената.
"Било је преко 100 прегледа до сада. Проблеми су најчешће прехладе. И код деце и код одраслих има стомачних тегоба, повреда ногу, алергија. То је вероватно последица нехигијене", каже Милош Краљевић
Већина миграната који су се затекли у Прешеву није расположена за разговор са новинарима. Они који се ипак одлуче да стану пред камере имају углавном сличне приче.
"Само желим да дођем у Београд, да се одморим. Чекам папире и документа, па после тога идем у Белгију преко Мађарске", рекао је један од њих извештачу РТС-а.
Други каже да је управо стигао из Македоније и да је групу миграната српска војска довела до прихватног центра.
"Био сам изненађен како су сви били љубазни према нама. Србија је фина, пријатељска земља. Ја сам пет пута покушавао да морем пређем из Турске у Грчку. Циљ ми је Немачка", рекао је један од избеглица са Блиског истока.
Много је несреће на путу до циља. Мигрант из Сирије тугује за ћерком.
"У Турској су ми убили ћерку. Имала је 17 година", каже овај човек.
Повереница обишла Прихватни центар у Прешеву
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић обишла је мигранте, који су рекли да су задовољни условима и помоћи која им је пружена у Србији.
"Са великим бројем миграната смо разговарали, нико није покушао да их превари и искористи њихову ситуацију. Осетили су се добродошлим", рекла је Јанковићева.
У Београд је током ноћи стигло 70 аутобуса са мигрантима. Абдулах из Ирака један је од неколико хиљада миграната који су у главни град Србије стигли после преласка македонске границе.
"Било је проблема, гађали су нас сузавцем, водом и било је страшно. Веома смо срећни јер овде не осећамо тензије и немамо проблема. Захвални смо српској влади и грађанима Србије, социјалним радницима и полицији јер нам помажу", каже Абдулах.
Помоћница републичког комесара за избеглице Данијела Поповић Роко каже да се од четвртка интензивно прати ситуација, с обзиром на то да су сви мигранти које је македонска полиција задржала на граници почели да пристижу у једном таласу.
Данијела Поповић Роко
Данијела Поповић Роко
Напомиње да је у јуну ове године Република Србија, "видевши шта се спрема", оформила радну групу у којој су представници седам министарстава и израђен је план са свим могућим сценаријима.
Данијела Поповић Роко указује да је најављена изградња зида према Мађарској убразала прилив избеглица, али да су до сада сви надлежни радили синхронизовано.
"Знатни ресурси су издвојени из буџета, али још смо у границама предвиђеног", каже Данијела Поповић Роко.
Србија је од међународних организација добила ургентну помоћ, а праве се пројекти на основу којих би се обезбедило дугорочније финансирање збрињавања миграната.
"Оно што је сада на реду јесте размишљање или пројекције за два или три корака унапред. Праве се одговарајући пројекти који би испратили ову ситуацију најмање до пролећа следеће године, а затим и даље", објаснила је Данијела Поповић Роко.
Говорећи о јучерашњем инциденту у Београду, када је у сукобу миграната повређен младић, рекла је да је реч о "мањем инциденту" и да су Хитна помоћ и МУП реаговали благовремено.
"До сада није било већих инцидената. Слика коју Србија приказује, међународна заједница види као изузетно позитивну. УНХЦР је издао саопштење у којем Србију истиче као позитиван пример у опхођењу са избеглицама", истакла је помоћница републичког комесара за избеглице.
У Центру за помоћ тражиоцима азила истичу да би због новог таласа миграната наредних дана београдски паркови могли да постану премали.
"Људе треба усмеравати у Крњачу, према центру за азиланте, и тамо даље градити капацитете, било шаторе, било ургентни прихват, док се нешто не изгради како је најављено, како је најавила Влада. Суштински, требало би повећати капацитет одмах јер брзо можемо доћи у ситуацију да огроман број људи буде у центру града, а да ми немамо где да их сместимо", упозорава Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Мигранти су лака мета превараната и кријумчара, па им је у овим тренуцима најважнија поуздана информација.
Због тога је у Београду отворен Инфо-центар за азиланте, где ће моћи да добију обавештења на матерњем језику, правну и психолошку подршку. Центар ће служити и као место на које ће грађани моћи да донесу помоћ за избеглице и да са њима поразговарају.
Истовремено, Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила позвао је све који желе да пруже директну подршку да се пријаве за волонтирање у Београду и Суботици.
Ne drzava, medju gradjanima ima diskriminacije i predrasuda prema izbeglicama, np. da su necivilizovani, da sire bolesti, da su deo neke vece zavere, pa ih onda zaobilaze u sirokom luku, gade se, ne zele ih u svojim kaficima, frizeri nece da ih sisaju itd. a mediji svojom histerijom samo pogorsavaju situaciju.Вожд":16u4gpih je napisao(la):Дракче, на основу чега тврдиш да држава Србија спроводи дискриминацију ових људи?
Drakche":1f5iiuyj je napisao(la):da su deo neke vece zavere
Drakche":377ts9vr je napisao(la):Ne drzava, medju gradjanima ima diskriminacije i predrasuda prema izbeglicama, np. da su necivilizovani, da sire bolesti, da su deo neke vece zavere, pa ih onda zaobilaze u sirokom luku, gade se, ne zele ih u svojim kaficima, frizeri nece da ih sisaju itd. a mediji svojom histerijom samo pogorsavaju situaciju.Вожд":377ts9vr je napisao(la):Дракче, на основу чега тврдиш да држава Србија спроводи дискриминацију ових људи?
boca-ica":1vncfqq1 je napisao(la):» 06 Avg 2015 13:55 »
U Bg parkovima gde borave azilanti koj usput neku količinu novca ostave ovom gradu
nema ni jednog štanda gde bi azilanti mogli dobiti inormacije
kojje bi to kratko vreme zadržavanja znatno olakšalo, gde je pijaca, najbliža ambulanta,...
pa i turist. informacije tipa koji se kulturno istor. spomenici u okolini nalaze (da prekrate vreme)
ovako besciljno se vrte oko parka
Ovaj grad neki promil koristi ima od njih ali im ne uzvraca ni trunčicu
nekada u sl. situacijama bi bio štand crvenog krsta ... danas .... ništa
U CENTRU BEOGRADA: Danas otvaranje info centra za azil namenjen imigrantima
izvor http://www.kurir.rs/vesti/beograd/u-cen ... ak-1904341
"U novoj fazi ponuditi izbeglicama ostanak"
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=25&nav_category=12&nav_id=1031157
“Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ustanu u delovima Srbije koji su pusti.
Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi
ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi“, predložila je
Jankovićeva.
MILJENKO JERGOVIĆ Gdje mogu otići ljudi koji bježe pred posljedicama politike u sjevernoj Africi te na Bliskom i Srednjem istoku? U Europu ili u nebo
Onih dana kada sam dolazio na svijet, godina je bila 1966, Jugoslavija je već podijelila pasoše svima (ili skoro svima) koji su ih tražili, i započinjala je kratka i plodonosna era gastarbajtera.
Švicarski pisac Max Frisch upravo je tad bio izgovorio rečenicu koju ne zaboravljam otkako sam je prvi put pročitao, a danas je aktualnija nego ikad: “Jedan mali narod gospodara osjeća se ugroženim: pozvao je radnu snagu, a dolaze ljudi.” Skoro pedeset godina kasnije histerija ugroženosti širi se kontinentom, europska fireresa Angela Merkel izjavljuje kako najezda “migranata” u narednom kratkoročnom razdoblju za nas predstavlja veći izazov od “grčkog slučaja” i krize eura.
Strah od ljudi širi se Njemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom. Europska komisija u Bruxellesu – ta vlada bezosjećajnih hulja, koja je Europu iz zajednice svjetonazora pretvorila u surovi bankarski kartel – od zemalja kandidatkinja i predkandidatkinja, Srbije i Makedonije, očekuje da igraju ulogu europskoga predziđa i da surovom fizičkom silom i različitim oblicima odvraćanja sprečavaju ljude koji bi da nasele Europu. Gastarbajteri trebali su biti gostujući radnici koji će po nižim nadnicama od onih koje važe za domaće stanovništvo obavljati nekvalificirane i polukvalificirane poslove.
Njemačko gospodarstvo, koje se u drugoj polovini tridesetih i u prvoj polovini četrdesetih godina zasnivalo na robovskom radu ljudi u koncentracijskim logorima, šezdesetih je, nakon uspjeha Marshallova plana, uvelike zasnovano na, u svakom pogledu jeftinom, radu gostujuće radne snage. Ali umjesto da jednoga dana odu kao što su i došli, radnici su ostajali, rađali djecu, stjecali kuće i vrtove i pretvarali se u ljude. To je u jednome trenutku u narodu gospodara, onom velikom njemačkom, kao i onom malom švicarskom, stvorilo paniku.
Pa zaboga, zar će oni jesti naše zemičke, djecu ostavljati u našim vrtićima i sahranjivati se na našim grobljima? Trebala su proći i desetljeća prije nego što su shvatili što im je govorio Max Frisch. Pedesetak godina kasnije stižu novi ljudi. Naziva ih se “migrantima”, baš kao da su se od svoje volje pokrenuli, kao da su Cigani čergari pa im je u kulturnom kodu da “migriraju”.
Iza tog naziva stoji ona ista rasistička i šovinistička predrasuda zbog koje je početkom devedesetih na Zapadu iskovan termin “etničko čišćenje”, budući da se nekako baš i nije željelo već postojeći termin genocida (koji po svom sadržaju nije ništa drugo nego – etničko čišćenje) trošiti na one koji su ga, valjda, nedostojni. “Migranti” koji nam danas dolaze su, gotovo bez izuzetka, žrtve američke politike uništavanja njihovih domovina, s ciljom prisvajanja njihove nafte (što je, uostalom, kao pozitivni geostrateški imperativ, istakao Donald Trump).
Toj politici Europa bezrezervno asistira, šaljući vojne snage u Afganistan i Irak ili sudjelujući u bombardiranju Sirije i uništenju Libije. U zbilji, ljudi koji napuštaju te zemlje su, u najmanju ruku, izbjeglice iz društveno disfunkcionalnih područja čiju je disfunkcionalnost sukreirala Europa. Činjenica da oni bježe prema Europi, a ne prema Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu ili Kataru – čemu se javno iščuđava jedan istarski fašist – govori o njihovim životnim prioritetima te o svjetonazoru u najširem smislu riječi.
Svi ti izbjeglice iz Afganistana, Sirije, Iraka, Pakistana, iz virtualnog Kurdistana, kao i iz Libije i podsaharskih država, koji posljednjih mjeseci nadiru preko Sredozemnog mora i kopnom, od Male Azije i s Levanta, nipošto nisu Europljani, ali po svemu jesu europejci.
I to je razlog, da objasnimo uplašenom fašistu, što oni ne idu u Saudijsku Arabiju. Prije nekoliko dana na televizijskim ekranima u našemu istočnom susjedstvu, ali i na televizijama u zapadnoj Europi, viđene su strašne snimke ljudi koji pokušavaju preći grčko-makedonsku granicu.
Zatočeni na ničijoj zemlji, premlaćivani od makedonskih graničnih policajaca, ti su se ljudi našli u najnevjerojatnijoj klopci u našim dvadesetvjekovnim povijestima, zaglavljeni između europskih zemalja, bez mogućnosti da nastave u smjeru u kojem su se zaputili. Umjesto da izazovu sućut i isprovociraju akcije međunarodne solidarnosti, ti ljudi na Zapadu izazivaju strah. Kaže se da zbog njih jačaju ultradesne tendencije u Europi i da “migrantska kriza” Europi prijeti fašizmom.
Tako se medijsko-političkim posredovanjem generira strah od ljudi koji nam dolaze samo zato što više nemaju kamo ići. Strah od njih identičan je strahu od Židova koji se tridesetih godina širio Europom i motivirao ne samo Nijemce, nego i većinu drugih europskih naroda, da se prema tom narodu postave kranje neprijateljski. Ima li u Europi, tačnije u Njemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i svim tim prebogatim i samoživim holandijama, belgijama i luksemburzima ujedinjene Europe, mjesta za milijune Sirijaca, Afganistanaca, Iračana, Pakistanaca? Možda to nije pravo pitanje. Ima li Europa načina da zaustavi te ljude? I što Europa žrtvuje pokušavajući ih zaustaviti? Ovo je pitanje, možda, najvažnije.
Motivirajući makedonske policajce da batinaju one žene i djecu, europska vlada u Bruxellesu, kao i vlada kancelarke Merkel, dovode u pitanje ne samo ideju europskoga ujedinjenja nego i načela temeljne deklaracije o ljudskim pravima. Gdje mogu otići ljudi koji danas bježe pred posljedicama američke i europske politike u sjevernoj Africi te na Bliskom i Srednjem istoku? U Europu ili u nebo. Mogu se pretvoriti u Europljane ili u dim. Ovo drugo nikako ne bi bilo dobro. Jasno vam je i zašto.
Makedonija se, tamo kod Gevgelije, opasala najmodernijom bodljikavom žicom. Na televiziji, dan kasnije, nakon što se situacija malo smirila, gledamo prizore petogodišnjeg dječaka koji kažiprstom provjerava oštricu na bodljikavoj žici. Jer ta najmodernija žica više nema bodlje, nego oštrice, koje savršeno režu ljudsku kožu. Dječak je radoznao, vedar. Njegova vedrina je, nakon dana batinanja i poniženja, potvrda nezaustavljivosti tog svijeta. Zatim slijedi intervju s mladim, visokoobrazovanim bračnim parom iz Alepa.
Alep je bio jedan od kultnih gradova Istoka. Tu su se proizvodili najmirisniji sapuni na svijetu. Grad je uništen u američkoj intervenciji, koja je zatim prouzročila dolazak ISIL-a u Alep. Otac je arhitekt, majka učiteljica. Baš kao u jednoj mojoj kratkoj priči. Nevjerojatna stvar.
I oni bi da preko Makedonije, Srbije i Madžarske stignu u Njemačku. On je mlad, gospodstven i fin, kako fini mogu biti samo ljudi s Istoka, oni koji su u stanju sačuvati dostojanstvo i privid duhovnoga bogatstva i u situaciji potpune propasti. Ti ljudi odlaze zato što je njihov svijet potonuo poput Atlantide. Ispuhao je, jer je crni Putin u Washingtonu izvukao čep. I sada oni putuju u Europu, putuju na Zapad, zato što je njihov način života na Zapadu. Tamo je njihov pogled na svijet, tamo je sve njihovo.
Je li vam zanimljivo to što ISIL-ovi krvnici stižu iz Londona, odakle dolaze kao razočarani ili poniženi mladi muslimani, dok bi ovi ljudi iz Sirije i Afganistana da stignu do Londona, iako je i taj London kriv za potonuće njihova svijeta? Nakon što se probiju kroz kordone policije, ti ljudi u Gevgeliji plaćaju po deset eura karte za vlak koji će ih odvesti do Tabanovaca, i granice sa Srbijom. Tamo su prihvatni centri, gdje ljudima pomažu profesionalci i volonteri, kojih po Srbiji ima već mnogo. Dalje nastavljaju za Beograd.
U Beogradu spavaju pod šatorima, u prihvatnim centrima ili po parkovima. Ljudi im pomažu, u čemu ih motivira i državna televizija neprestano objavljujući pozitivne priloge o izbjeglicama i njihovim mukama. Imperativ je da se tim nevoljnicima prilazi kao ljudima. Dalje oni nastavljaju prema Subotici i Kanjiži, odakle se probijaju u Madžarsku. Iz Madžarske nastavljaju prema Austriji i Njemačkoj. Ove je godine kroz Srbiju prošlo 90.000 izbjeglica.
Kada Madžari podignu zid od najmodernije bodljikave žice, rijeke ljudi krenut će prema Hrvatskoj. Tako nas plaše televizija, tabloidi i nedotupavni političari, koji svi skupa žive od narodnog straha. I strah je već velik, premda još niti jedan sirijski, afganistanski, irački ili pakistanski čovjek nije nogom zagazio na hrvatski teritorij. Još nijedan “migrant” nije prošao kroz Hrvatsku na svome putu prema Zapadu. Nijednoga nismo vidjeli na ulicama i trgovima, niti u parkovima hrvatskih gradova.
Ali svejedno, već će se naći i takav lik da se zapita zašto svi oni lijepo ne idu u Saudijsku Arabiju. Srećom, Istrani su bolji od Damira Kajina, kao što su i Hrvati općenito ponešto bolji od Ranka Ostojića. Baš kao u onom naslovu Mirka Kovača: elita nam je gora od rulje. Vrijedilo bi pokazati prezir prema strahu koji nam se nudi, zagrliti sve te buduće Europljane, ako slučajno naiđu, i poželjeti im dobrodošlicu. Konačno, oni su mnogo veći europejci od nas. Oni nam trebaju vraćati vjeru u europske ideale, kojih više nema ni u Bruxellesu ni u Berlinu.
Управо тако. Онај пост горе сам написао у контексту начина на који су третирани наши сународници након олује а што је једна од највећих срамота у историји нашег народа. Тада су, скоро под присилом десетине хиљада људи спроведени на Космет. Многи су шиканирани, привођени, малтретираани од стране паравојних формација, беретки, тигрова и осталих ратних профитера, није дозвољен улазак у БГ нити силазак са аутопута...А виђу сад хуманиста. Језиво.Igor":23mvdnxc je napisao(la):Slazem se. Cini kao da je MilisaV negde kroz diskusiju na nekoj od tema video nesto sto si pomenuo u tom kontekstu a ne da te direktno pita bez ikakve pretpostavke.
Svakako tvoje pravo je da ne zelis da se bavi neko time bilo u kontekstu teme ili ne, kao i drugim forumasima sto je potpuno fer i ispravno tako da o tome necemo raspravljati.
Poverenica: Migrante treba naseliti u pustim delovima Srbije
Tanjug | 25. 08. 2015. - 17:43h izmena vesti 19:07h | Foto: Tanjug/M. Đoković | Komentara: 140
Povernica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je najhitnije izgraditi prihvatni centar za migrante u Beogradu, a da bi im se, u narednoj fazi, mogla ponuditi opcija da ostanu u delovima Srbije koji su pusti, uz prethodno obavljenu detaljnu bezbednosnu procenu.
Brankica Janković: Odnos države mnogo bolji prema migrantima
Poverenica je, gostujući u Kažiprstu na B92, istakla da je sada najhitnije izgraditi prihvatni centar u Beogradu i da, iako evropski zvaničnici navode da je potreban jedinstven sistem EU, “ne treba da čekamo EU”.
- Potrebno je kvalitetnije upravljanje migracijama u Srbiji - istakla je Janković.
Janković, koja je prethodnih dana boravila u Preševu, istakla je da je odnos naših građana prema migrantima tolerantan, i da razumeju patnju tih ljudi i njihov probleme i trude se da im pomognu koliko mogu.
Ona je dodala i da je odnos države mnogo bolji, kao i da su svi dobro organizovani, od Komesarijata za izbeglice, Crvenog krsta do vojske i policije.
- Svi rade svoj posao i svaka karika dobro funkcioniše - rekla je Janković.
Prema njenim rečima, izbeglice su uplašene za svoju budućnost, ali nemaju primedbe.
Kada je reč o najavama desničarskih organizacija koje planiraju protestne skupove protiv izbeglica, Janković je navela da nadležni treba da reaguju u skladu sa zakonom i da procene da li su vrednosti koje bi bile promovisane na tim skupovima u skladu sa zakonima i Ustavom.
"Treba razmisliti i ponuditi tim ljudima opciju da ostanu u Srbiji"
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da, iako izbeglice prvenstveno žele da odu u zemlje zapadne Evrope, treba razmisliti i ponuditi im da ostanu u našoj zemlji.
- Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ustanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi - ocenila je poverenica.