Beograd nema 200 tramvaja, tek nešto preko 100. I dalje ne volim kad ljudi Sofiju preterano porede sa Beogradom, iako u Sofiji nisam bio odavno, ne pamtim je ni ja po nečemu posebno dobrom. Neka im je i prevoz nešto bolji od našeg, jer ipak imaju metro i to već nešto ozbiljniju mrežu, al nije baš u Beogradu prevoz ni toliko katastrofalan, iako je daleko od nivoa nekoliko najboljih gradova u Evropi po tom pitanju. Mogu li u priču ulaziti i neki drugi gradovi, ne moraju to biti samo Beč i Budimpešta koji se isto često pominju, al vala ne mora se ni stalno izvlačiti Sofija kao ne znam kako pozitivan primer, a grad je sa hiljadu i jednom manom, što ovde i vi potvrdiste.
Ne volim ni ja da Beograd poredim sa Sofijom koja je oduvek kaskala u razvoju za njim, 150 godina ranije pala pod Turke i oslobodila se skoro 100 godina kasnije. Nažalost, to što Bugarska nije bila narednih 80 godina zarobljena u veštačkoj državi kao Srbija je iskoristila da ga prestigne, od neke 1970. je uveliko nadoknadila svo to viševekovno kašnjenje i danas beogradski javni prevoz jeste katastrofalan u poređenju sa sofijskim. Sofija nije ni stariji ni lepši ni evropskiji grad od Beograda, naprotiv. Kad kažem evropski, ne mislim evrounijski. Ali funkcionalniji jeste, i svakodnevni život u njemu je mnogo lakši.
U Beogradu se mnogo što šta može rešiti sa prevozom, a da to ne bude metro, ma koliko god to pojedinci ne žele da prihvate. Na kraju, neka shvati ovo što sad napišem kako ko hoće, al vidi se da se u Beograd slilo i dosta novca, biznisa, izgradilo se, nešto dobro, nešto i loše, al za desetak godina se čini da se broj automobila u Beogradu povećao i za 50%. To ova infrastruktura ne može da izdrži. Zato je po meni pogrešno krenuti od metroa, koji još ima i vrlo diskutabilne trase, a da pre toga ne dobijemo uređenije tramvajske koridore, nekoliko preko potrebnih drumskih tunela, a uzgred i tramvaj možemo da ukopamo na više kritičnih tačaka po ugledu na Beč, kad se već stalno poredimo sa nekim gradom da to ne budi Sofija više toliko, naravno da se opet pomene i BG-voz. Nije baš da nemamo ništa, a pojedina pisanja ovde su u fazonu kao da je postalo nemoguće prevesti se javnim prevozom, ma na kojoj relaciji.
Ali šta smo čekali 132 godine otkako imamo tramvaj da ga učinimo najboljim, pa makar u našem okruženju? Niko da odgovori na to pitanje. Diskutabilna je bila i trasa prve linije u Sofiji, zar ne? Zašto ona nije ukopala tramvaj?
Tehnički nije nemoguće prevesti se javnim prevozom sa kraja na kraj grada, ali je vrlo teško ako moraš stići na vreme, i javni prevoz je postao toliko nepredvidiv da je jako teško vremenski isplanirati kada izaći na stanicu, kada i gde presedati i okvirno vreme kada ćeš stići na odredište. Skoro 2 godine sam radio u Galeriji, i znam najbolje koliko je sa postojećim prevozom teško vremenski isplanirati putovanje od Bulevara Despota Stefana gde živim, a kamoli neke dalje relacije. Da ne govorimo kakvo je st(r)anje u gradu onda kada su iz bilo kog razloga zatvorene Nemanjina, Kneza Miloša, Kralja Milana ili plato pred Skupštinom, i kako se u takvim okolnostima može normalno putovati bez metroa koji jedini neometano radi čak i kada napolju sve stoji? Tramvaj se može ubrzati ako se našteluju semafori, ali će se time sve okolo usporiti, a ni taj tramvaj neće propustiti hiljadu prosvetara koji blokiraju Nemanjinu čak i ako ga svi semafori automatski propuštaju.
Iako jeste dosta toga loše, pa ja svaki dan idem barem na relaciji Labudovo brdo Dorćol i nazad, plus i kasnije popodne opet ka centru, Novom Beogradu nekad itd., pa retko kukam kao pojedinci. Očevidac sam ogromnih gužvi svakodnevno, pa i vikendom, al tome su razlog kola, a ne toliko neuređenost javnog prevoza. Do pre desetak godina to tako nije bilo. Ljudi su počeli da voze mnogo i to je činjenica. Od toga pate mnogi evropski gradovi, čak i više od Beograda. Metro u ovom predloženom obliku teško da bi drastično smanjio broj automobila na ulicama. Mada niko živi ne zna šta će biti za 15 godina.
Ne volim da mračim, ali ja u javnom prevozu Beograda ne mogu pronaći jedan podsistem za koji mogu reći da čak i pristojno funkcioniše, a živim u ovom gradu preko 10 godina. Do pre par godina je BG Voz dobro funkcionisao kada je vozio na 15 minuta u špicu i bio tačniji od Sokola, ali su i njega uspeli da sahrane kada su ukinuli stari čvor i uveli beskorisnu liniju do Mladenovca 3 puta dnevno.
Kada bi postojala kompletna linija M1 zajedno sa račvanjem prema Petlovom Brdu, i tebi bi bilo lakše da stigneš do Dorćola nego sada kada verovatno moraš presedati sa 56-ce. Dorćol kao naselje je širok pojam, ali metroom do Skadarlije i onda na 2, 5, 10, 24, 26 ili 79. Ako je u pitanju istočni Dorćol oko Venizelosove, onda ne bi morao ni da presedaš.
Manje ljudi bi vozilo kada bi im prevoz bio bolji, vožnja je često veći izazov za živce čak i od gužvanja u busu. Ni u Bukureštu i Sofiji prva otvorena faza metroa nije drastično smanjila broj automobila na ulicama, ali nekoliko izgrađenih linija itekako jeste.
Na kraju, pišem ovo samo kao moju konstataciju da se, i pored očigledno velikih problema u funkcionisanju saobraćaja u Beogradu u celini, ipak malo i preteruje, a verovatno i mislli da se po evropskim gradovima u saobraćaju samo jezdi bez ikakvih gužvi. Doduše, to negde rešava i drugačiji mentalitet, jer se dosta teraju skuteri i bicikle na primer. Beograd, ovako brdovit, i nije baš idealan za takva prevozna sredstva, al teško da bude protočan sa tolikim kolima sa najčešće samo vozačem u njima. Ok, želimo metro, al daj da se na pravimo kao da ne postoje i mnoga druga rešenja, neka od njih su uveliko u planu, da se ova gužva malo ublaži, i javni prevoz konačno ubrza. Fale nama i obučeni vozači, važi to i za tramvaj, jer retko gde sam se u Evropi vozio bilo kojim vidom javnog prevoza, a da znaju da mrljave i dave kao ovde, čak iako su uslovi u saobraćaju i više nego zadovoljavajući.
Ne mogu da pišem kako je u gradovima koje nisam posetio, znam da u Sofiji van špica nikakvu gužvu van špica nisam primetio, svakako ni blizu ovome što u Beogradu gledam svakog dana od 7 ujutru do 7 uveče. Ne znam kako je tokom špiceva, pošto sam bio u tom gradu na samo par sati.
Ovako brdovit grad nije baš idealan ni za tramvaj, ako izuzmemo pretežno ravničarsku levu obalu Save. Lek za preteranu atuomobilizaciju nisu skuteri i bicikle, već razvijeni, razgranati i pouzdani šinski sistemi. Tokio ima površinu kao četvrtina Srbije i broj stanovnika kao ceo Balkan, pa kažu da se tamo jedva i mogu videti automobili na ulici, svi živi se kreću po gradu vozovima iznad i ispod njih. Naravno da Beograd nikada neće postati Tokio, pa ni Pariz ili Moskva, ali bi jedan Bukurešt, Budimpešta ili Atina mogao postati, ajde da i ne spominjem Sofiju po milioniti put.