Šta je novo?
Od:
Filteri

Metro

spatiotecte je napisao(la):
Ovo je ista razmera?

Ma da metropolitan population 3,7 miliona, onda ima logike.
Kliknite za proširenje...
jeste, izuzetno praktičan sajt:

Two Maps One Scale

acme.com acme.com

Hoću reći, da je metro maska kojime se manipuliše javnost da je on jedini "spas" za sve saobraćajne rešenje a on je samo deo veće slagalice u kojoj se ostali delovi slagalice upropašćavaju i ignorišu.
 
Steva je napisao(la):
Birmingem je značajno veći od Beograda a nema metro* i oslanjaju se na tramvaje, buseve itd.

*imaju regionalni tramvaj

Pogledajte prilog 212406
Kliknite za proširenje...
Ništa značajno Birmingem nije veći od Beograda: urbane zone su im otprilike tu negde jednake, a ako se računaju samo administrativne gradske granice onda je Beograd nešto veći. Ne može se cela grofovija Zapadni Midlends tretirati kao deo Birmingema koliko god gradovi u njoj bili blizu načičkani jedan do drugog, jer bi u tom slučaju svih 17 gradskih opština, ceo Južnobanatski, Sremski, Južnobački, Podunavski i pola Srednjobanatskog, Braničevskog i Kolubarskog Okruga moralo da se računa kao Beograd, i tu bi onda opet on bio u prednosti. Sar, Rur, Randstad, Donbas, Kuzbas, Guš-Dan, Cing-Cin-Ci, Kanto su još gušće naseljene regije od Midlendsa, pa se čak ni kolokvijalno ne smatraju jedinstvenim naseljem.

Kada sam spomenuo gradove veličine Beograda, u glavi sam imao Budimpeštu, Beč, Bukurešt, Varšavu, Sofiju, Atinu, Milano, Prag, Minhen, Hamburg, Tbilisi, Minsk, Harkov, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Jekaterinburg, Marsej, Barselonu. Da li se oni uglavnom oslanjaju na tramvaje i buseve u javnom prevozu?
 
Poslednja izmena:
spatiotecte je napisao(la):
Po onoj stevinoj mapi Birmingham deluje ogromno u odnosu na Beograd
Kliknite za proširenje...
Samo što to na mapi nije Birmingem, nego cela grofovija u kojoj se taj grad nalazi. Iz te perspektive bi i Donjeck delovao "veći" od Beograda, jer bi se praktično cela konurbacija Donbasa sivela na mapi. To nije realni pokazatelj veličine nekog grada ako se nalazi u inače gusto naseljenoj regiji.

Neprekinuta urbana celina Beograda je skoro veličine Madrida, i opet ga niko ne poredi sa tim ogromnim gradom čiji metro broji 15 linija sa 238 stanica, skoro ko Moskovski u 6 puta većem megalopolisu. Ali ga porede sa bogatom švajcarskom selendrom Cirihom samo da bi kompromitovali ideju da je metro realna potreba Beograda već odavno, a ne ovaj aktuelni projekat, da me niko ne shvati pogrešno da možda branim ovaj klošarski režim pod kojim živimo.

Njukasl na Tajnu je sa 300.000 stanovnika i 1.600.000 u celoj grofoviji valjda nesporno manji od Beograda, pa opet već skoro pola veka ima 2 linije metroa.
 
Poslednja izmena:
@Užice sve ono sivo na karti nije nikakva “grofovija” nego urbana zona. Imaš svo bogatstvo interneta ispred nosa, idi na Gugl karte, open strit maps, zumiraj i uveri se sam.

A još i tolika samouverenost da uporediš Madrid sa Beogradom… :ROFLMAO:
 
Screenshot_20240922-180520~2.png
Screenshot_20240922-180547~2.png
 
mihajloboric87 je napisao(la):
Pogledajte prilog 212447Pogledajte prilog 212448
Kliknite za proširenje...
Tu je Open Street Maps bolji ili onaj link što sam stavio https://acme.com/same_scale gde može lepo da se zumira gore dole i da se vidi kolika je izgrađenost infrastrukture i naselja.
Zvanična statistika za metro zonu ide daleko u korist Birmingema tako da je i ta te strane jasno.

Naravno da ne možeš jedan na jedan da porediš sve ali recimo ovo celo zelenilo oko Birmingema su uličice sa puno zelenila dok to za bg nije slučaj.
Evo ovaj primer, ovo okruženo nisu šume i njive nego gradska naselja sa baštama koja su tipična za UK

1727071648080.png


i zumirano

1727071681276.png
 
E da kada smo već kod gradometrije velikih gradova bez metroa ali sa funkcionalnim prevozom - Mančester.
 
Steva je napisao(la):
Tu je Open Street Maps bolji ili onaj link što sam stavio https://acme.com/same_scale gde može lepo da se zumira gore dole i da se vidi kolika je izgrađenost infrastrukture i naselja.
Zvanična statistika za metro zonu ide daleko u korist Birmingema tako da je i ta te strane jasno.

Naravno da ne možeš jedan na jedan da porediš sve ali recimo ovo celo zelenilo oko Birmingema su uličice sa puno zelenila dok to za bg nije slučaj.
Evo ovaj primer, ovo okruženo nisu šume i njive nego gradska naselja sa baštama koja su tipična za UK

Pogledajte prilog 212449

i zumirano

Pogledajte prilog 212450
Kliknite za proširenje...
Ako sva ova spojena sela, gradiće i varošice u Zapadnom Midlendsu računamo kao Birmingem, onda i Novi Sad, Valjevo, Lazarevac, Mladenovac, Smederevo, Pančevo moramo računati kao urbanu zonu Beograda. Ne možeš imati dvostruke aršine samo da bi dokazao kako metro ne treba Beogradu.
Steva je napisao(la):
E da kada smo već kod gradometrije velikih gradova bez metroa ali sa funkcionalnim prevozom - Mančester.
Kliknite za proširenje...
Ajde neku prestonicu, i to sa teritorijom grada od preko milion stanovnika, a ne neformalnom urbanom zonom bez nekih jasno određenih granica od preko milion stanovnika? To apsolutno na ovom kontinentu ne postoji, osim žalosnog primera u Srbiji koji je bez metroa a daleko od elementarno funkcionalnog prevoza.
 
Užice je napisao(la):
Kada sam spomenuo gradove veličine Beograda, u glavi sam imao Budimpeštu, Beč, Bukurešt, Varšavu, Sofiju, Atinu, Milano, Prag, Minhen, Hamburg, Tbilisi, Minsk, Harkov, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Jekaterinburg, Marsej, Barselonu. Da li se oni uglavnom oslanjaju na tramvaje i buseve u javnom prevozu?
Kliknite za proširenje...
Подједнаки број путника метроа и "зависног" трамваја имају са овог списка: Будимпешта (трамвај 25% више), Варшава, Праг, Амстердам

Више путника трамваја него метроа имају: Јекатеринбург (3 пута више), Нижњи Новгород (2 пута више).

Малу или закржљалу трамвајску мрежу имају: Атина, Минск (али гле безобразлука, много високопоузданих тролејбуса), Барселона, Марсеј, Тбилиси (укинуо трамвај и тролејбус), Хамбург (нема трамвај),

Метро више путника од трамваја: Беч (не много више), Минхен, Новосибирск (технички јако занемарен трамвај),
Не могу лако да нађем податке о коришћењу трамваја: Софија, Милано, Харков, Букурешт.

Развијена висококоришћена приградска железница са централним тунелом: Беч, Варшава, Милано, Минхен, Барселона

Развијена висококоришћена приградска железница без централног тунела: Будимпешта, Атина, Праг, Минск, Јекатеринбург, Марсеј.

Слабо развијена приградска железница: Букурешт, Софија, Новосибирск,

Не знам: Тбилиси, Харков, Нижњи Новгород,

Сакаћење градске железничке мреже: почетак списка Београд крај списка.

Нискокоришћена приградска железница са централним тунелом: почетак списка Београд крај списка.

При чему је у железнички чвор уложено 800 милиона долара за време оних богатијих и економски здравијих година, које су сада преко 3,2 милијарде долара и више. Да, ту је била обиллазна пруга, ранжирна станица са 48 колосека само у ранжирно-отпремном парку, али су ипак најскупљи објекти ту тунели и мостови. Не само да је огромна економска штета, него треба да нас буде и срамота да никада нисмо тај систем искористили, па чак и осакатили пре неколико година. Оно што сам на дрим темама поставио као "4+4+4 за 40% електричног превоза" (ширење трамваја, тролејбуса, БГ:ВОЗ), чак и када би то остварили, при разумном планирању још нисмо спремни за метро, али смо му далеко ближе.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Подједнаки број путника метроа и "зависног" трамваја имају са овог списка: Будимпешта (трамвај 25% више),
Kliknite za proširenje...
Budimpeštanski tramvaj je izuzetak a ne pravilo, taj grad ima 4 linije metroa i skoro 40 tramvajskih linija. Da i nemamo ovu psihijatriju na vlasti koja je godinama nesposobna da vrati trojku i ne sakati 12-cu na svakih par nedelja, teško da bismo ikada razvili tako čudovišno veliku mrežu, a još su manje šanse da bi ona funkcionisala tako dobro kao u Budimpešti u uslovima nepostojanja nekog oblika metroa sa kojim bi se međusobno dopunjavala.
Karlo del Ponte je napisao(la):
, Праг,
Kliknite za proširenje...
Praški Metro ima 1,55 miliona putnika dnevno, poznat je u svetu kao najmanji metro sa najvećom iskorišćenošću. Jel moguće da tramvaj ima više od toga?
Karlo del Ponte je napisao(la):
Малу или закржљалу трамвајску мрежу имају: Атина, Минск (али гле безобразлука, много високопоузданих тролејбуса)
Kliknite za proširenje...
Atina je nekoliko trolejbuskih i tramvajskih linija vratila tek u 21. veku kada je već izgradila opsežnu mrežu metroa, i nemaju neki značaj osim za lagani turistički obilazak grada. Minsk ima najveći trolejbuski podsistem na svetu, ali da li bi on bio toliko pouzdan da pored njega metro u tom gradu ne postoji? Možeš li zamisliti beogradske linije 29 i pogotovo 40 i 41 sa fiksnim redom vožnje na svakom stajalištu koji se poštuje u minut, kao što je to slučaj u Minsku? Ja ne mogu, bez metroa nema fizičkih zakona da se to ostvari.
Karlo del Ponte je napisao(la):
Метро више путника од трамваја: Беч (не много више), Минхен, Новосибирск (технички јако занемарен трамвај),
Не могу лако да нађем податке о коришћењу трамваја: Софија, Милано, Харков, Букурешт.
Kliknite za proširenje...
Situacija u Beču je slična kao u Budimpešti. Sofija ima solidan tramvaj, ukupno 14 linija sa 176 kilometara pruge, danas je skoro svaka tramvajska linija zahvaćena i širim koridorom metroa. Bukurešt ima još širu tramvajsku mrežu, 332 kilometara sa 25 linija od kojih se 2 smatraju "lakim metroom", jer imaju skoro 100% izdvojene trase/baštice, na njima voze tramvaji većeg kapaciteta i verovatno su semafori na raskrsnicama podešeni da ih propuštaju. Ali sve ovo je dečja igra u poređenju sa "teškim" metroom, koji prevozi 720.000 putnika dnevno na 5 linija.
Karlo del Ponte je napisao(la):
Сакаћење градске железничке мреже: почетак списка Београд крај списка.

Нискокоришћена приградска железница са централним тунелом: почетак списка Београд крај списка.

При чему је у железнички чвор уложено 800 милиона долара за време оних богатијих и економски здравијих година, које су сада преко 3,2 милијарде долара и више. Да, ту је била обиллазна пруга, ранжирна станица са 48 колосека само у ранжирно-отпремном парку, али су ипак најскупљи објекти ту тунели и мостови. Не само да је огромна економска штета, него треба да нас буде и срамота да никада нисмо тај систем искористили, па чак и осакатили пре неколико година. Оно што сам на дрим темама поставио као "4+4+4 за 40% електричног превоза" (ширење трамваја, тролејбуса, БГ:ВОЗ), чак и када би то остварили, при разумном планирању још нисмо спремни за метро, али смо му далеко ближе.
Kliknite za proširenje...
Ako baš moramo da se poredimo, i nepomenikov brat Edi Rama je dok je bio gradonačelnik ukinuo železnicu u Tirani kako bi na mestu pruge i glavne stanice probio bulevar. Ali najradije bih izbegao to poređenje.
Da se ovaj režim krajnje maćehinski odnosi prema BG Vozu, to je apsolutno tačno.
Da BG Voz ima ogromni potencijal samo kada bi nekoga u gradskoj i republičkoj vlasti bilo za njega briga, i to je tačno.
Ali da BG Voz i ne znam kako magično poboljšani tramvaj i trolejbus mogu menjati 100% nezavisni teški metro, to bi bilo lečenje saobraćajnog kancera nadrilekovima. I opet niko nije naveo primer grada koji je realno uporedive veličine sa Beogradom, a da je primenio to rešenje.
Steva je napisao(la):
jeste, izuzetno praktičan sajt:

Two Maps One Scale

acme.com acme.com

Hoću reći, da je metro maska kojime se manipuliše javnost da je on jedini "spas" za sve saobraćajne rešenje a on je samo deo veće slagalice u kojoj se ostali delovi slagalice upropašćavaju i ignorišu.
Kliknite za proširenje...
Metro je deo veće slagalice, ali vitalna karika u slagalici bez koje ostale ne mogu da funkcionišu. Poenta je u tome da mnoge metropole u našem okruženju imaju i efikasne nadzemne sisteme, ali da je ta efikasnost uslovljena kooperacijom sa metroom koji je nezavisan od svakog saobraćajnog zagušenja. Nemati metro, a očekivati da tramvaji, trole i busevi dobro rade na saobraćajnicama iz 19. veka kojima se kreće još i milion automobila iz grada i okoline, to ne ide.
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
Ajde neku prestonicu, i to sa teritorijom grada od preko milion stanovnika, a ne neformalnom urbanom zonom bez nekih jasno određenih granica od preko milion stanovnika?
Kliknite za proširenje...
Šta ako je prestonica? Mančester ti ne valja; Junajted, Siti, Oejzis... jes, vala, kod nas Zvezda, Partizan, Bajaga, pa nam treba metro a njima ne.

Mi, dakle, ako izmestimo prestonicu u Kragujevac, to znači - ne treba nam metro? Ja kažem, onda, da je koliko sutra izmestimo...
 
Пантограф je napisao(la):
Šta ako je prestonica? Mančester ti ne valja; Junajted, Siti, Oejzis... jes, vala, kod nas Zvezda, Partizan, Bajaga, pa nam treba metro a njima ne.

Mi, dakle, ako izmestimo prestonicu u Kragujevac, to znači - ne treba nam metro? Ja kažem, onda, da je koliko sutra izmestimo...
Kliknite za proširenje...
Nisam za izmeštanje prestonice, ali ako Kragujevac naraste na preko milion stanovnika svakako će mu trebati metro. Sad bi mu dobro došao tramvaj, možda i neki vid prigradske železnice, ali sve u svoje vreme, problem ipak nije tako urgentan kao u Beogradu.

Da nije bilo osmanske invazije, danas bi možda i Skoplje bilo još uvek prestonica Srbije, imalo bi 3-4 miliona stanovnika i sigurno nekoliko linija metroa. Prethodna prestonica Novi Pazar bi se i dalje zvao Ras, i on bi bio tu negde oko miliona, verovatno bi i tamo postojale metro linije Mur - Postenje i Dojeviće - Brđani, govorim o pazarskim naseljima. Novo Brdo, Niš, Prizren, Užice, Skadar bi takođe bili veliki gradovi, verovatno sa metroom. Beograd i Kragujevac su postali bitniji centri tek sa stvaranjem moderne države u 19. veku.
Odosmo previše u prošlost i alternativnu istoriju, ali da nije bilo viševekovne okupacije, svih demografskih udara u zadnjih 300 godina i stvaranja novih nacija pod Austrougarskom i Brozom, industrijalizacija bi došla mnogo ranije i Srbija bi danas imala 40-50 miliona stanovnika, bila bi mnogo veća, ekonomski snažnija i imala bi više gradova sa metroom. U sadašnjim okolnostima će biti premija ako Beograd dobije liniju ili dve, mislim da je krajnje vreme. Sofija je pod Turcima provela 200 godina duže, i danas ima 52 kilometara metroa više od beogradskih 0 metara.
 
Poslednja izmena:
Užice je napisao(la):
Ako sva ova spojena sela, gradiće i varošice u Zapadnom Midlendsu računamo kao Birmingem, onda i Novi Sad, Valjevo, Lazarevac, Mladenovac, Smederevo, Pančevo moramo računati kao urbanu zonu Beograda. Ne možeš imati dvostruke aršine samo da bi dokazao kako metro ne treba Beogradu.
Kliknite za proširenje...
Au, bem ti geografiju. Oko Beograda imaš njive i livade i razbacana mala naselja. Oko Birmingema imaš Vulverhempton sa 250k stanovnika, na mestu Batajnice(20km od grada) , Dadli na mestu zemun polja sa 200k(13 km od grada) , na mestu 13.maja Volsol sa 120k stanovnika, na mestu Surčina Vest bromvič sa preko 100k stanovnika, na mestu Grocke imaš Koventri sa 350 holjada stanovnika, koji sa svojim predgrađem ima 650 hiljada stanovnika na 30 km od Birmingema itd, itd. Ti ptičaš o Valjevu sa 50k stanovnika i 100 km udaljenosti. Porediš neuporedivo, al ne popuštaš.
 
Užice je napisao(la):
Ajde neku prestonicu, i to sa teritorijom grada od preko milion stanovnika, a ne neformalnom urbanom zonom bez nekih jasno određenih granica od preko milion stanovnika? To apsolutno na ovom kontinentu ne postoji, osim žalosnog primera u Srbiji koji je bez metroa a daleko od elementarno funkcionalnog prevoza.​
Kliknite za proširenje...
U Kini sela znaju da imaju više stanovnika nego Beograd.
 
Fireman je napisao(la):
Au, bem ti geografiju. Oko Beograda imaš njive i livade i razbacana mala naselja. Oko Birmingema imaš Vulverhempton sa 250k stanovnika, na mestu Batajnice(20km od grada) , Dadli na mestu zemun polja sa 200k(13 km od grada) , na mestu 13.maja Volsol sa 120k stanovnika, na mestu Surčina Vest bromvič sa preko 100k stanovnika, na mestu Grocke imaš Koventri sa 350 holjada stanovnika, koji sa svojim predgrađem ima 650 hiljada stanovnika na 30 km od Birmingema itd, itd. Ti ptičaš o Valjevu sa 50k stanovnika i 100 km udaljenosti. Porediš neuporedivo, al ne popuštaš.
Kliknite za proširenje...
Pančevo sa 100k stanovnika, skoro spojeno sa Beogradom.
Borča sa sa 50k stanovnika, spojena potpuno.
Novi Sad, Inđija, Stara i Nova Pazova, Ruma sa ukupno preko 500k stanovnika nisu sasvim spojeni, ali blisko gravitiraju Beogradu koliko drugi gradovi npr. Randstada gravitiraju Amsterdamu. Ta konurbacija u Holandiji se često doživljava kao jedna celina, iako tamo livada, njiva, manjih satelitskih naselja ima još više nego ovde.
Smederevo, Mala Krsna, Mladenovac, Požarevac, Lazarevac, Lajkovac sa još oko 300k stanovnika, veoma slično.

Širu urbanu zonu ili računamo u grad, ili je ne računamo. Ako je ne računamo, Beograd je veći od Birmingema. Ako je računamo, podjednako su veliki. Ali mora postojati jedinstven aršin za sve.
 
Užice nisi u pravu, Birmingem je daleko veći, njegova urbana zona je preko 2,5 miliona, a u Bg 1,3. Dovoljno je videti na mapi, to nisu neka odvojena naselja koja ti navodiš za Bg, već jedna urbana celina. Ljudi ti sve objasnili ti guraš neku svoju priču.
 
Piccolo je napisao(la):
Užice nisi u pravu, Birmingem je daleko veći, njegova urbana zona je preko 2,5 miliona, a u Bg 1,3. Dovoljno je videti na mapi, to nisu neka odvojena naselja koja ti navodiš za Bg, već jedna urbana celina. Ljudi ti sve objasnili ti guraš neku svoju priču.
Kliknite za proširenje...
Dobro, ajd neka je i veći, predajem se. Beogradska urbana zona ima mnogo više od 1,3 miliona, ali ne bih dalje zalazio u offtopics. Najmanje 3 susedna glavna grada su približno veličine Beograda i imaju više linija metroa odavno, Beograd svoj još uvek ni ne gradi, što je poražavajuće.
 
E jesi mi ti biser, posebno mi je bilo zanimljivo ono, da je Car Dušan napravio jakog naslednika i malo duže živeo, Turska bi bila 500 godina godina pod Srbima, i bilo bi 7-8 metro gradova :LOL::ROFLMAO:(y) . A sada ozbiljno, ima dosta velikih gradova razvijenog sveta, kome ne pripadamo. koji se oslanjaju na železnica+tramvaj. A važan razlog tome što ne pripadamo tom razvijenom svetu je upravo zanemarivanje gradske železnice. To su u Evropi: Dablin, Mančster, Birmingem, Glazgov (onaj metro krugić ima inferirni broj putnika), Randstad (Amsterdam, Roterdam, Utreht, Hag) gde metro ima dosta manju ulogu od železnice, Kopenhagen, Cirih. Bedni, siromašni Cirih ima više tramvajskih putnika nego sledeći metroi koje si pominjao: Budimpešta, Bukurešt, Varšava, Sofija, Hamburg, Tbilisi, Minsk, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Jekaterinburg, Marsej. Takvi su svi veliki gradovi Australije, pri čemu je Melburn bez metroa, ali sa jako gustom železničkom i tramvajskom mrežom, mnogo puta ocenjivan kao najbolji veliki grad za život. I Cirih je visoko kotiran na toj listi.

U slučaju Beograda, Beograd ni nema toliko jakih i razvijenih satelitskih gradova upravo zbog nedostatka železnice, ali i prostornog planiranja. Dok sam do Korone pisao Metro-logiju, ukazivao sam na to da je tada 2019 kuća u Batajnici bila 3 puta jeftinija nego na Zvezdari, u Pančevu 4 puta manje, u Barajevu 6 puta manje. U Holandiji na takvim rastojanjima takva ogromna razlika cene ne postoji. Počinješ da govoriš o "nemoguće" da se poruši deo kvadrata u Navodnom Beogradu radi nekog strateškog gradskog i nacionalnog projekta, a recimo, u Minsku su zbog metroa raselili 10000 ljudi, što je +/-150.000 kvadrata. Kako? Zašto? Metro je podzemni i upravo služi kako bi se napravio, a da se ništa ne dira na površini, gde je sve super i @Užice je prezadovoljan?!? Ne oni imaju ono yloslutno, diktatorsko, HRW (human rights watch) je zgrožen ("техноэкономическо обоснование"), ili na engleskom "feasibility study", pa im ispada jeftinije da sruše i naprave plitku podzemnu infrastrukturu, nego da izigravaju naprednjake. To je reda kvadrature polovine "Naselja Stepa Stepanović".

A plan sa prioritetom na železnici omogućava formiranje satelitskih gradova:
Faza 1: Batajnica, Dunavski venac, Pančevo, Topčiderski venac do Ripnja i Klenja
Faza 2: Vrčin, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Đurinci, Umčari, Mladenovac.
Za razliku od metroa, koji bi pokrio već gusto naseljene zone uz eventualno jednu-dve periferne stanice za stimulisanje novogradnje, ovim se ekonomski otvaraju velika područja za pristojne uslove za život i rad, i pokriva mnogo veću populaciju. I sve to ne može da stane na dva jadna koloseka u Vukovom spomeniku. Sa davanjem prioriteta metrou u odnosu na širu mrežu, bilo nešto ulično izdvojeno u odnosu na kola u zasebne trake i baštice, bilo sama železnica, samo će da stimuliše pogušćavanje već pretrpanih područja sa već sada mnogo komunalnih problema, na malom području, dok će sve ostalo zaostajati.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
E jesi mi ti biser, posebno mi je bilo zanimljivo ono, da je Car Dušan napravio jakog naslednika i malo duže živeo, Turska bi bila 500 godina godina pod Srbima, i bilo bi 7-8 metro gradova :LOL::ROFLMAO:(y)
Kliknite za proširenje...
Ne, u tom slučaju bi Turci ostali u Anadoliji, ne bi nas osvojili i zaustavili naš razvoj na nekoliko vekova. Takođe bismo danas demografski bili mnogo jači, u državi sa više desetina miliona stanovnika je uobičajeno da postoji i po nekoliko metro gradova. Ali to su sve scenariji "šta bi bilo kad bi bilo", vratimo se današnjem vremenu.
Karlo del Ponte je napisao(la):
A sada ozbiljno, ima dosta velikih gradova razvijenog sveta, kome ne pripadamo. koji se oslanjaju na železnica+tramvaj. A važan razlog tome što ne pripadamo tom razvijenom svetu je upravo zanemarivanje gradske železnice. To su u Evropi: Dablin, Mančster, Birmingem, Glazgov (onaj metro krugić ima inferirni broj putnika), Randstad (Amsterdam, Roterdam, Utreht, Hag) gde metro ima dosta manju ulogu od železnice, Kopenhagen, Cirih. Bedni, siromašni Cirih ima više tramvajskih putnika nego sledeći metroi koje si pominjao: Budimpešta, Bukurešt, Varšava, Sofija, Hamburg, Tbilisi, Minsk, Nižnji Novgorod, Novosibirsk, Jekaterinburg, Marsej. Takvi su svi veliki gradovi Australije, pri čemu je Melburn bez metroa, ali sa jako gustom železničkom i tramvajskom mrežom, mnogo puta ocenjivan kao najbolji veliki grad za život. I Cirih je visoko kotiran na toj listi.
Kliknite za proširenje...
Metro u Kopenhagenu ima 360.000 putnika dnevno, za grad te veličine sasvim solidno. Što se tiče tramvaja u Cirihu, evo i mi imamo tramvaj od 1892. godine, metro do dana današnjeg pipnuli nismo, zašto beogradski tramvaj danas nema više putnika od svih tih metroa? Decenijama nismo ni dinara potrošili na metro, šta nas je onda sprečavalo da svoj tramvajski podsistem učinimo najboljim na svetu do nivoa da funkcioniše praktično kao metro, pogotovo što širenje i modernizacija tramvaja koštaju mnogo manje, to se slažem. Samo kada bi to uopšte bilo moguće, i kada bi se ciriška urbana zona po veličini mogla porediti sa beogradskom urbanom zonom.
 
Poslednja izmena:
Пећки метро делује да би био најегзотичнији; а ко зна, можда би се неки град неочекивано развио - навијам за Врање.

Елем, ако би наш метро, после 4 изграђене линије имао 360.000 путника као онај у Копенхагену - а то је град исте величине као Београд, буквално, већ си једном писао да није, е па, јесте, немој опет - то би била права катастрофа и значило би пропаст Београда, и саобраћајну и финансијску. Нама би систем од 15 милијарди евра у том случају превозио 15% путника.

Такву играрију могу себи да дозволе најбогатији, ми не смемо ни да размишљамо. Ако би неко извео војни удар да спречи такав план, по мишљењу овог аутора то би било оправдано.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh