Град планира увођење ових пловила на линијама Борча – Земун и Чукарица – Нови Београд, као и постављање два понтонска моста
Поводом најављенe обновe Панчевачког моста и „Газеле”, која би требало да почне следеће године, и оправке Старог савског моста која траје скоро два месеца, градске власти озбиљно разматрају могућност успостављања речног саобраћаја, пре свега увођењем трајекта. Према речима надлежних, на тај начин би се знатно смањила саобраћајна гужва која годинама мучи житеље главног града. Идеја је још у фази разматрања, али би ускоро требало да буде израђена студија уз помоћ стручњака Саобраћајног факултета. Спуштањем Београда на реке, наш град би се на неки начин приближио европским метрополама, попут Будимпеште или Амстердама, у којима речни саобраћај увелико успешно функционише.
Жељко Ђукановић, директор Дирекције за јавни превоз, сматра да би увођење трајекта могло да у значајној мери олакша Београђанима превоз преко река.
– Грађани са неизвесношћу прелазе Бранков мост, или „Газелу”, јер никада не знају хоће ли бити застоја и колико ће времена провести заглављени на мосту. Због тога би увођење трајекта могло да буде добра алтернатива – наводи Ђукановић.
Он каже да би трајекти требало да превозе не само путнике, већ и аутомобиле, али и да послуже као средства за транспорт робе, како би на тај начин остварили своју намену.
– Када неко из Борче пође за Земун, он мора да прође најпре Панчевачким мостом, потом Булеваром деспота Стефана, па да се преко најужег центра упути ка Бранковом мосту. Уместо тога, било би много практичније да се трајектом превезе директно с једне обале Дунава на другу – сматра Ђукановић.
Према његовим речима, трајекти би решили проблем и житеља Чукарице, који до Новог Београда више не би морали да иду преко „Газеле”, што би смањило гужве на овом мосту.
– Увођењем трајектне линије од Пристаништа до новобеоградске стране Саве, растеретио би се и саобраћај на Бранковом мосту – наводи Ђукановић.
Уколико буде остварена идеја о речном саобраћају, трајекти ће, према најавама из Дирекције за јавни превоз, постати део интегрисаног тарифног система. То значи да би грађани са претплатничким маркицама које важе за ГСП могли да користе услуге трајекта.
Идеју о спуштању Београда на реке подржава и Зоран Радмиловић, професор Саобраћајног факултета, који сматра да наш град уопште не користи своје природне потенцијале – Саву и Дунав. Међутим, он тврди да би, без претходних припрема, увођење трајекта у речни саобраћај изазвало још веће гужве у копненом саобраћају.
– Ми немамо добре спојне тачке које би повезале обалу и копно. Зато је неопходно најпре одредити локације за трајектна стајалишта, јер проблем не представљају реке, већ копно – истиче Радмиловић.
Он сматра да би решење у центру града могло да буде постављање жичаре која би се простирала од Пристаништа до Калемегдана, како би се на тај начин избегла гужва у железничком саобраћају, премда се Пристаниште налази непосредно уз пругу.
– Ваљало би, за почетак, увести једну експерименталну трајектну линију како би се видело да ли овај вид саобраћаја може Београђанима да олакша свакодневне муке – каже Радмиловић.
У склопу решења проблема у саобраћају градске власти разматрају и идеју о изградњи два привремена моста који би требало да буду у функцији за време поправке „Газеле” и Панчевачког моста.
Ненад Бајић, шеф Одељења за односе с јавношћу Дирекције за грађевинско земљиште, каже да би предлог о постављању понтонских мостова до краја месеца могао да се нађе на дневном реду Скупштине града, а уколико буде усвојен, Београд би следеће године добио два нова прелаза преко река.
Међутим, стручњаци Саобраћајног факултета сматрају да би овакво решење било најјевтиније, али и најлошије. Како наводе, привремени мостови би паралисали речни саобраћај, а појавила би се и велика опасност у случају да мостови заледе.
– Посебно би лоша ситуација била на Дунаву, јер је то међународна река којом саобраћају бродови из Немачке, Аустрије, Русије, Украјине и њима не би одговарало да Дунав буде блокиран како би се поправио Панчевачки мост – сматрају на Саобраћајном факултету.
Од почетка прошлог века, па све до „процвата” друмског саобраћаја 70-их година Савом и Дунавом је дневно саобраћало на десетине путничких бродова који су Београд повезивали са Земуном, Обреновцем, Кладовом, Шапцем, као и са градовима у бившој Југославији. Уклањањем олупина и нелегално постављених сплавова створили би се услови за повратак Београда на реке и био би решен проблем у копненом саобраћају. Речни саобраћај је значајан и са становишта очувања животне средине, јер знатно мање загађује околину од копненог.
Никола Миковић
[објављено: 05.12.2007.]
